Moderno
- 2. Pojam modernog Kada razmi邸ljamo o pojmu modernog, naje邸e pomislimo na tehnolo邸ka dostignua poslednjih vekova. Rei moderno, novo vezuju se i za promene koje su Evropu izvele iz Srednjeg veka, za pojavu nove plastine umetnosti, preporod zanata, pojavu teleskopa, 邸tamparske ma邸ine, kompasa i drugih instrumenata. Ali, moderno vreme karakteri邸e i jedna promena u nainu mi邸ljenja koja nije jednostavno vidljiva, poput ovih promena u spolja邸njem svetu.
- 3. Moderno i srednjovekovno/starovekovno Ovaj novi oblik mi邸ljenja koji je nastao sa modernom i danas jo邸 uvek postoji, kao 邸to jo邸 uvek postoje i stari oblici. Naime, modernod doba nastupilo je onda kada je znanje o bo転anskom poretku, odnosno, znanje o Ideji Dobra na osnovu koje je stvoren svet, dovedeno u pitanje. Stari filozofi smatrali su da je glavni zadatak filozofa da otkrije sadr転aj ove ideje, meutim, moderni sumnjaju da je ovek sposoban za takve poduhvate.
- 4. Sokrat, Platon i Aristotel Ideja Dobra je u邸la u filozofiju dosta jednostavno, preko jednog eksplicitnog Sokratovog zahteva. U Fedonu Sokrat pria o svom interesovanju za Anaksagoru koje je splaslo kada je Sokrat utvrdio da mu Anaksagora ne govori ono 邸to ga jedino interesuje: za邸to je za svaku planetu i druge stvari bolje da budu takve kakve jesu,a ne drugaije. Sokrata je interesovalo da mu Anaksagora objasni idealni poredak sveta, a nije ak ni dovodio u pitanje hipotezu da je svet i napravljen prema nekom idealnom modelu.
- 5. Ideja Dobra Dakle, Sokrat pretpostavlja da ljudi mogu doi do Ideje Dobra. Iz nje e saznati kakve stvari treba da budu, i ta jedna Ideja bie i istina o stvarima i model za ljude. Naravno, za sve ljude. Ova ideja proizilazila je iz plemenite potrebe da se razmi邸lja o tome kakve bi stvari trebalo da budu, ali stari filozofi, da ih tako nazovemo, nisu smatrali da je oblik mi邸ljenja u okviru koga su tragali za dobrim sporan. Moderni filozofi e taj oblik dovesti u pitanje.
- 6. Mane starog modela Kada su se suoili sa starim filozofima, moderni su bili impresionirani njihovom 邸irinom i stra邸u za istinom. Ali, kao i nekada u sluaju Aristotela i Platona, vlastita mi邸ljenja su morala doi do izra転aja. Najpre su primetili da je Ideja Dobra po kojoj je napravljen svet mo転da nedohvatljiva za ljude. Njihove zamisli o tome kako Dobro izgleda esto su vodile ka pogre邸nim zakljucima (npr. Mesec je savr邸eniji od zemlje ili Zemlja je u sredi邸tu sveta) Zbog toga su odbacili shvatanje prirode preko svrha (Dobra), koje je formulisao Aristotel. Dekart, Spinoza i drugi moderni filozofi na vi邸e mesta insistiraju na ovome.
- 7. Napu邸tanje svrha i jednog modela za sve ljude Kada su ustanovili da otkrivanje Ideje Dobra prevazilazi ljudske moi, otvorili su prostor za slobodno i neoptereeno istra転ivanje prirode, koje su pratili otpori Crkve i ljudi koji su bili verni starim obiajima. Meutim, napu邸tanje jedne Ideje Dobra imalo je posledice i u etikoj sferi. Nekada, da bi dobili uputstva za dobar 転ivot, trebalo je samo iz Ideje Dobra izvui konsekvence i svi ljudi dobili bi uputstva za dobar 転ivot. Oni koj ih se nisu pridr転avali bili su osueni kao poroni, a ako se procenjivalo da im nisu dorasli dr転ani su u ni転em statusu, npr. robova. U svakom sluaju njihov status obrazlagan je njihovim moima.
- 8. Novi model za razmi邸ljanje o dobru Dakle, ljudi su se u starom modelu mogli podeliti na one koji se rukovode Idejom Dobra i one koji to ne ine ili ne mogu da ine. U sistemu mi邸ljenja nije bilo mogunosti da svako za sebe odgovori na pitanje 邸ta je dobro. Kada su utvrdili da je jedna Ideja Dobra, koja bi sadr転avala model za sve ljude, nesaznatljiva, moderni filozofi su otvorili mogunost da svi ljudi postave vlastite ideje o Dobru i da 転ive po njima. Postalo je mogue da dva oveka imaju razliite ideje o tome 邸ta je dobro, a da jedan u drugom ne vide ljude koji nee ili ne mogu da shvate 邸ta je dobro, jer se sada mislilo da niko ne mo転e znati 邸ta je konano i jedno Dobro.
- 9. Moderni etiki problem Kada su shvatili da se mogu razlikovati prema tome 邸ta smatraju da je Dobro, moderni ljudi su se odmah na邸li i u problemu. Naime, i u staro vreme, a i u moderno vreme, predstave o dobru slu転e i da se u jednom dru邸tvu odredi 邸ta je nedopustivo i 邸ta se ne sme initi. Oko tog dela dobrog, odnosno, lo邸eg, dru邸tva se moraju slo転iti da bi funkcionisala. I moderni filozofi na邸li su svoje originalno re邸enje ovog problema.
- 10. Moderno re邸enje za moralna pitanja U staro vreme, dakle, Ideja Dobra, jedna i va転ea za sve ljude, bila je osnov za dru邸tvenu stratifikaciju (plemstvo, sve邸tenstvo, trei stale転, kmetovi, robovi). Po邸to su moderni odbacili jednu ideju Dobra, oni su morali da izmisle ne邸to novo 邸to e biti temelj za osnovne dru邸tvene norme. Tada su utvrdili da e posmatrajui vlastite ideje o dobru, iz njih izvui samo jedan deo oko koga e se slo転iti da ga ne bi trebalo kr邸iti. Ovaj deo ukupnog dobra bie predmet stalne rasprave i slu転ie kao osnova zajednice.
- 11. ema 1 Ideja Dobra Stari i Srednji vek
- 12. ema 2 Moderno shvatanje dobra
- 13. Dva oblika mi邸ljenja Ovako nastaju dva oblika mi邸ljenja koja nastavljaju da postoje paralelno. U okviru prvog, moral i uputstva za dobar 転ivot izvode se iz neke transcendentne ideje koja je ista za sve i temelji se na nekom filozofskom ili religioznom uvidu. Ljudi se stratifikuju prema tome koliko su sposobni da ostvare i razumeju tu Ideju dobra. Argumentacija se poziva na ovu transcendentnu istinu koja se tie celokupnog obima pojma dobra. U modernom nainu...
- 14. Moderni oblik U modernom nainu ljudima je dozvoljeno da sami otkriju 邸ta je dobro za njih, ali se od njih tra転i da uestvuju u oblikovanju zajednikog dobra. Zajedniko dobro nije celokupno dobro, nego 邸to manji obim onoga 邸to na jednak nain koristi svima. Na primer, Imanuel Kant je obim tog dobra sveo samo na meusobno po邸tovanje slobode. Kvalitet koji zajedniko dobro treba da ima je da bude nepristrasno, da na jednak nain koristi svima (svi su u istom polo転aju u odnosu na njega), a ne mora da obuhvati celokupan obim pojma dobra ili da obja邸njava kosmos.
- 15. Posledice Moderni oblik mi邸ljenja o dobru uticao je na sve promene koje su se dogaale od vremena renesanse do danas. Slobode mi邸ljenja, veroispovesti i savesti proiza邸le su iz njega. Nauni napredak je bio posledica odustajanja od toga da se novi modeli sveta mere nekom Idejom Dobra na osnovu koje je svet stvoren. Meutim, paralelno sa moderno邸u opstajali su i stari oblici mi邸ljenja. Uenje Crkve i obiaji skoro u potpunosti su se formirali u vreme preovlaivanja starog naina mi邸ljenja.
- 16. Nauka Vremenom, u toku modernog doba razvila se nauka iji je autoritet toliko porastao da su mnogi pomislili da ona mo転e da zameni Crkvu u odreivanju Jednog Dobra. Moderni totalitarni pokreti su bili i posledica ovog amalgama starog i novog, s tim da je autoritet Crkve zamenjen autoritetom nauke ili dogmatski shvaene filozofije. Individualna dobra ponovo nisu dozvoljavana.
- 17. Savremenost Mi i danas 転ivimo u dru邸tvu u kome postoje oba naina mi邸ljenja. Stari nain pru転a sigurnost i mogunost jednostavnog obrazlo転enja netolerancije, kada se ne邸to ne sla転e sa prihvaenom idejom. Moderan nain je zahtevniji, on podrazumeva da se stalno istra転uju i preispituju i individualna dobra i zajedniko dobro, ali, zauzvrat, obezbeuje slobodu i napredak.
- 18. Sloboda Moderno odustajanje od transcendentne Ideje Dobra, za mnoge je znailo i objavu da je sve relativno i da odgovor na pitanje ta je dobro vi邸e ne mo転e biti dat, da je sve jednako dobro ili lo邸e. Ali, to nije bila pouka modernosti. Moderna pouka je da se transcendetno Dobro ne mo転e znati, ali da nam je stalno dostupno da se opredeljujemo izmeu ovog ili onog postupka u svakodnevnom iskustvu. Ocena tih postupaka sadr転aj je pojma dobra.
- 19. Kurs Osnovni oblici mi邸ljenja kif.filozofijainfo.com