Nove reči
- 1. КАКО НАСТАЈУ НОВЕ РЕЧИ (РАДИОНИЦА ЗА ЛИНГВИСТИЧКУ СЕКЦИЈУ) мр Валентина Паровић самостални педагошки саветник Гимназија „Урош Предић“ Панчево
- 2. Циљ радионице је да предложи начин рада у лингвистичкој секцији.
- 3. С новим предметима и појавама долазе и нове речи. Нови предмети именују се на неколико начина. У процесу именовања користимо деривацију, полисемију, речи позајмљујемо из других језика, а понекад „извучемо неку реч из нафталина“, тј. „оживимо“ неки архаизам.
- 4. КАКО НАСТАЈУ НОВЕ РЕЧИ: 1. ДЕРИВАЦИЈА 2. ПОЛИСМИЈА 3. ПОЗАЈМЉЕНИЦЕ 4. „ОЖИВЉАВАЊЕ“ АРХАИЗАМА/ИСТОРИЗАМА 5. ПОТЕНЦИЈАЛНЕ РЕЧИ
- 5. деривација Број простих речи је коначан. Колико је нека реч урасла у домаћу лексику показује број њених деривата. Испитивање деривационог гнезда од појма деривација, деривационо гнездо до конкретног испитивања лексема и њеног деривационог гнезда За вежбу може да послужи нека лексема из школског окружења појам првостепени, другостепени дериват
- 6. Нпр. У „Семантичко-деривационом школском речнику“ лексема учити има 37 деривата: Научити, наук, научност, научењак, научењаштво, учен, ученик, учеников, ученица, ученичин, ученичић, ... ученички, ученост, учењак, учењаков, учењачки, учење, учитељ, учитељев, учитељевање, учитељевати, учитељица....
- 7. појам првостепени, другостепени дериват и др. Нпр. Од глагола учити као мотивног, настала је лексема учен, а од ове лексеме, као другостепени дериват, ученик. 0 учити, -им несвр. стицати какво знање, настојати да се нешто упамти 12 < 0 уч-ен, -а, -о који је школован 23 < 12 учен-ик м. онај који учи, похађа школу 33 < 23 ученик-ов, -а, -о кији припада ученику
- 8. 0 учити, -им несвр. стицати какво знање, настојати да се нешто упамти 11 < 0 на-учити, -им свр. учењем усвајати, стећи какво знање 21 < 11 наук-ø м. поука 22 < 11 науч-ен, -а, -о који је школован 31 < 22 научен-ост ж. стање онога који је научен 32 < 22 научењ-ак м. → учењак 41 < 32 научења-штво с. → учењаштво
- 9. подстицати ученике да деривацијом начине нову реч занимљива и духовита језичка игра уз питање: „Како се ово зове?“, и показивање неког предмета који нема општепознати назив лакослом (држач на хемијској оловци који се лако ломи) потпрозорњак, надрадијаторник, налатњак и гузичњак (предложени синоними за омиљено место под прозором учионице) сунђериште и кредичњак (за место за сунђер и креду под таблом)
- 10. Пушкарница – перница Течночув – флаша Горедолник – лифт Смртоспас – ужина Несмрд – дезодоранс Пиша – оловка Антицур – чеп Вуцигурач – квака Пумпокрв - срце
- 11. полисемија Исти ови предмети могу да добију назив неким лексичким механизмом, рецимо метафором или метонимијом. Тако је поменути кредичњак постао даска, а исто је прошао и налатњак. Ево доброг повода за језичка размишљања: како је и један и други предмет постао даска, којом својом особином. На оваквим примерима ученици могу да прате развој полисемије.
- 12. Да се подсетимо: полисемија се остварује лексичким механизмима – метафором и метонимијом (синегдохом) Имамо ли други назив за ногу (столице), крило (авиона), главу (мотора) Лексичка метафора из потребе за номинацијом Активира се када немамо реч за предмет/појаву
- 13. Појео је три тањира. Ниш је на фестивалу. Бели мантили су у штрајуку. Србија је на распусту. Школа је недоступна. III2 чита Чехова. Стигао је професор.
- 14. „Кредичњак“ је даска, али је и „налатњак“ даска Зашто? Којим својим особинама? Даска ж 1.а. пљоснат и широк комад дрвета, мале дебљине б. фиг. мршава женска особа 2. мн. фиг. позорница, бина
- 15. „Користите ли лексему рачунар или компјутер?“ Истраживање показује да се готово искључиво користи лексема компјутер Позив: Размислите како су настале ове лексеме? Компјутер је позајмљеница Позајмљивање лексема је релативно чест начин именовања, нарочито у пољу технике, медија Софтвер, хард-диск, смарт, ... Менаџер, маркетинг, акција...
- 16. „Рачунар користи само наставник рачунарства“ Каква је судбина лексеме рачунар? Синоними (апсолутни и релативни) Благодет или баласт?
- 17. речи са периферије лексичког фонда Потенцијалне речи, индивидуална лексика Необичне, експресивне Вук смислио 84 творенице за превод Новог завјета, 29 је унео у Рјечник: трубач, виноградар, смерност, девојаштво Лаза Костић: плетисанка, рајомир, кваримир, израјанка М. Тешић: бубњалица Активирање потиснутих/потенцијалних речи
- 18. премртав Претњалог Људ Захахати захмахати
- 19. у различита времена речи имају другације значење, или другачију употребу. Лексема кмет има различита значења: зависни сењак у доба феудализма, али и сеоски старешина (познато ученицима из реалистичке прозе). У оба случаја реч је о историзму
- 20. господин Ова лексема, између осталог, данас се користи за ословљавање, а само тридесетак година раније сматрала се анахроном и непожељном. За ословљавање се користила лексема друг, која се данас користи у изворном значењу, али не и за ословљавање.
- 21. Судбину поново активиране речи има алас. Алас, речни рибар, лексема је за коју се чинило да је на путу потпуог потискивања, али она је у савременом језику активирана и учестла, нарочито у областима које познају ову врсту занимања (уз велике равничарске реке). Ваљало би овде покренути и питање опште употребе неке речи. Је ли алас лексема карактеристична само за одређене области, има ли она својства локализма?
- 22. Задатак је упутити ученике да запажају лексику, размишљају о њој, препознају језичке процесе и уочавају начине настајања нових речи. Из наведене скице за радионицу, верујем да је видљиво да она пружа многе могућности за гранање, отварање нових језичких питања и развијање језичких компетенција.
- 23. Хвала на пажњи ! vparovic@gmail.com