![Pri stalnom otporu od 1k立, meriti
jainu struje za razliite napone.
Izmerene vrednosti uneti u tablicu i
nacrtati grafik.
Ponoviti merenje sa veim otporom.
I [ 10-3
A] U [ V ]
0 0
2 2
4 4
6 6
8,1 8
10,1 10
U [ V ]
I [mA]
0
2
4
6
8
10
12
0 2 4 6 8 10 12
R
A](https://image.slidesharecdn.com/omovzakon-160227170230/85/Omov-zakon-3-320.jpg)
![Eksperimentalno je vr邸ena provera
Omovog zakona i na osnovu
rezultata merenja dobijeni su ovi
grafici.
Koliki su bili otpori upotrebljenih
otpornika?
U kolu predstavljenom na slici menjan je napon i
otpornici, izraunaj kako se menjala vrednosti napona na
otporniku br.2 i popuni tabelu.
R1
R2
U
U2
U (V) R1
(k) R2
(k) U2
(V)
12 100 200
6 25 10
24 5 20
6 0,25 0,1
10
5
20
I [ A]
U [ V]](https://image.slidesharecdn.com/omovzakon-160227170230/85/Omov-zakon-8-320.jpg)
More Related Content
What's hot (20)
Viewers also liked (20)
Similar to Omov zakon (20)
More from zoranang (7)
Omov zakon
- 2. Zavisnost jaine struje od napona Pri promeni napona, posmatrati intenzitet svetlosti sijalice. Kada sijalica jae svetli? U kom sluaju ampermetar meri jau struju? 1,5V Demonstracioni ogled: 1,5V 1,5V
- 3. Pri stalnom otporu od 1k立, meriti jainu struje za razliite napone. Izmerene vrednosti uneti u tablicu i nacrtati grafik. Ponoviti merenje sa veim otporom. I [ 10-3 A] U [ V ] 0 0 2 2 4 4 6 6 8,1 8 10,1 10 U [ V ] I [mA] 0 2 4 6 8 10 12 0 2 4 6 8 10 12 R A
- 4. Georg Simon Om (1787. - 1854.), je bio nemaki fiziar. Istakao se radovima s podruja elektriciteta i magnetizma. Formulisao je zakon prema kojem je jaina struje koja prolazi kroz provodnik proporcionalna naponu (Omov zakon). Prouavao je nastajanje toplote u provodniku kroz koji protie struja, a bavio se i razliitim problemima iz podruja akustike. Merna jedinica elektrinog otpora om (立) nazvana je po njemu.
- 5. Omov zakon za deo kola Kakva je veza izmeu napona,struje i otpora? Jaina elektrine struje u nekom delu kola ,upravo je srazmerna naponu na krajevima tog dela kola a obrnuto srazmerna njegovom elektrinom otporu. Ako je na krajevima otpornika od 1 立 , napon 1V onda kroz njega protie struja od 1A. R U I = = V A
- 6. Izraunaj nepoznate fizike veliine i popuni tabele. napon (V) jaina struje (A) otpor (立) 25 8.3 50 7 75 5.8 100 5 125 4 150 3 175 2.7 200 2 napon (V) jaina struje (A) otpor (立)
- 7. Izraunaj nepoznate fizike veliine i popuni tabelu. napon (V) jaina struje otpor (立) du転ina provodnika povr邸ina preseka provodnika supstanca 3 1.5 A 1m Cu 6 50 cm 2 mm2 Fe 8 4 A 1 mm2 Al 24 2 A 0,5 cm2 Al 25 mA 100 2 mm2 Cu 10 A 50 2m Cu 200 0.25m 10 mm2 Fe 2 A 150 cm 5 mm2 Cu 2 mA 500 10 mm2 Cu 100 mA 300 0,02 cm2 Fe 5000 5 MA 1 mm2 Fe 12 200 A 5 mm2 Al
- 8. Eksperimentalno je vr邸ena provera Omovog zakona i na osnovu rezultata merenja dobijeni su ovi grafici. Koliki su bili otpori upotrebljenih otpornika? U kolu predstavljenom na slici menjan je napon i otpornici, izraunaj kako se menjala vrednosti napona na otporniku br.2 i popuni tabelu. R1 R2 U U2 U (V) R1 (k) R2 (k) U2 (V) 12 100 200 6 25 10 24 5 20 6 0,25 0,1 10 5 20 I [ A] U [ V]
- 9. U provodniku od konstantana preseka 1mm2 jaina struje je 1A. Koliko su na ovom provodniku udaljene dve take izmeu kojih je napon 1V? (p=5揃10- 7 立m) constantan electron jon metala Kolika je jaina struje u provodniku i koliko elektrona je pro邸lo kroz njega za 1min,ako mu je otpor 2 oma a napon na krajevima je 19,2 V?
- 10. Elektromotorna sila -EMS Napon izvora U svakom izvoru elektrine struje,neki vid energije (mehanika,toplotna,hemijska,svetlosna)se pretvara u elektrinu energiju. Naelektrisanja se razdvajaju i prenose suprotno od smera pola. EMS-napon izvora, brojno je jednak radu potrbnom za razdvajanje i preme邸tanje 1C pozitivnog naelektrisanja sa negativnog na pozitivan pol izvora,unutar samog izvora. q A =竜
- 11. Omov zakon za celo kolo Jaina struje u celom kolu upravo je srazmerna naponu izvora a obrnuto srazmerna zbiru spolja邸njeg i unuta邸njeg otpora. r - unutra邸nji otpor-otpor samog izvora rR I e + = 竜 竜 竜 =+ =+ IrU IrIRe U>竜 r 竜 Re A B
- 12. Kratka veza elektrinog izvora Ako se krajevi izvora spoje provodnikom malog otpora , dolazi do kratkoj spoja. Kratka veza mo転e nastati i na elektrinoj instalaciji,kada se dodirnu neizolovani ili lo邸e izolovani provodnici.U svakom kratkom spoju u elektrinom kolu nastaje veoma jaka struja.Ona mo転e o邸tetiti elektrini izvor, ostale delove el.kola a mo転e doi i do paljenja instalacije. r IRe 竜 = 0 Da bi se spreila o邸teenja usled kratkog spoja na instalacijama i u elektrinim ureajima stavljaju se osigurai.Pri kratkom spoju oni prekidaju dovod struje.
- 13. Gustav Robert Kirhof 1824. 1887. Za vreme studiranja objavljuje pravila, pomou kojih se mo転e izraunati struja, napon i otpor elektrinih krugova (1845.) Dao je mnogo znaajnih doprinosa u raznim granama fizike: -Postavio zakon o toplotnom zraenju tela, -zaslu転an je za otkrie i razvoj spektralne analize; objasniv邸i apsorpcijske linije u optikim spektrima stvorio mogunosti izuavanja sastava nebeskih tela, - otkrio je pomou spektroskopa elemente cezijum i rubidijum.
- 14. Kirhofova pravila Prvo pravilo:U svakom voru kola,zbir struja koje uviru u njega jednak je zbiru struja koje izviru iz njega. Drugo pravilo :Algebarski zbir svih elektromotornih sila i padova napona na svim otpornicima u jednoj konturi jednaka je nuli. I1 = I2 + I3 I1 I2 I3
- 15. Primena Omovog zakona i Kirhofovih pravila na strujno kolo redna veza I = I1 = I2 = I3 = const U = U1 + U2+ U3 Re =R1+ R2+ R3 paralelna veza I = I1 + I2 + I3 U = U1 = U2 = U3 ... 111 21 ++= RRRe R1 R2 R3 R1 R2 R3
- 16. Otpornici su na isti izvor vezani kao 邸to pokazuje 邸ema. Izraunaj jaine struja koje protiu kroz njih u oba sluaja. 竜 = 12 V r = 0,8 立 R1= 3 立 R2 = 2 立 (a) (b) 竜,r R1 R2 R3 R1=3 立 竜 = 16 V R2=5 立 r = 0,2 立 R3=2,8 立 Kolika jaina sruje protie kroz kolo? Koliki je napon na svakom otporniku?
- 17. etiri iste sijalice su na isti izvor vezane kao 邸to pokazuju 邸eme. Izraunaj jaine struja koje protiu kroz njih u oba sluaja. 竜= 9V R = 6立 r = 0,6立 A R1 R3 R2 V3 竜= ? R1= R2=R3=6立 r = 0,5立 U3=8V Tri iste sijalice su vezane na izvor kao 邸to pokazuje 邸ema. Izraunaj napon izvora i jaine struja koje protiu kroz njih.
- 18. Vinstonov most Vinstonov most predstavlja paralelnu vezu otpornika,sa dve grane u kojima se nalaze po dva redno vezana otpornika.Izmeu taaka A i B postavljen je ampermetar. R 1 R 3 R 4 R 2 A A B Promenom otpora podesi se da kroz ampermetar ne protie struja,邸to znai da su take A i B na istom potencijalu. 43 21 II II = = 4422 3311 RIRI RIRI = = 4 3 2 1 R R R R = 4 3 21 R R RR = Ako je jedan otpor nepoznat lako se mo転e izraunati.
- 19. antovanje ampermetra Gornja granica mernog opsega ampermetra zavisi od njegovog unutra邸njeg otpora Ra ,koji odreuje otpor namotaja kalema u ampermetru. A R邸 Da bi se gornja granica mernog opsega poveala , paralelno sa ampermetrom treba vezati otpornik R邸 ,邸ant. I a a R U I = 邸 邸 R U I = 邸a III += Zbog paralelne veze deo struje protie kroz 邸ant. Ta se jaina struje prorauna i dodaje na izmerenu vrednost koju pokazuje ampermetar.
- 20. antovanje voltmetra Merni opseg voltmetra mo転e se poveati ako se redno sa njim ve転e predotpor-邸ant.Pri rednoj vezi kroz njih protie struja iste jaine, tako da se mo転e izraunati pad napona na 邸antu. Ukupni napon tada predstavlja zbir napona na krajevima 邸anta i napon na voltmetru. 邸邸 RIU = v邸AB UUU += V R邸 voltmetar A B
- 21. Gornja granica mernog opsega ampermetra je 500 mA, a njegov otpor je 4 oma.Kolika e biti gornja granica njegovog novog mernog opsega ako se upotrebi 邸ant od 0,2 oma? Unutra邸nji otpor voltmetra je 2 k立,a maksimalni merni opseg je 100mV. Kolika e biti gotnja granica novog mernog opsega , ako se upotrebi predotpor od od 8 k立? 500 m 4 0.2 ampeermetar 100 mV 2k 8 k voltmetar
- 22. A