5. Taka
Taka je jedan od osnovnih pojmova u geometriji, Take emo oznaavati m
velikim latininim slovom (A,B,C,D,E,F,G,...)
Ovo
je
sazve転e
Veliki
medved
-Dubhe
-Merak
6. Taka
Na primer, tako oznaavamo temena
geometrijskih figura.
A B
C
7. Prava
Prava je geometrijski pojam koji sadrzi
beskonacni broj tacaka. Zato mo転emo da
nacrtamo samo njen deo.
Ako na pravoj uoimo 2 take
deo prave izmeu te 2 take se naziva du転.
Ali, isto tako 2 take koje spojimo oznaavaju
tano jednu pravu.
8. Ravan
Ravni oznacavamo malim grckim
slovima
A to su : (alfa) 留 (beta) 硫
(gama) (delta) 隆
Ravan se prikazuje kao
zakrivljeni pravougaonik.
Ravan
9. Ravan
Taka mo転e da pripada ravni ili da ne
pripada ravni.
A ne pripada ravni
K, B, C pripadaju ravni
隆
10. Prava sadr転i beskonano taaka
Kada taka A pripada pravoj b
to se pi邸e: Ab, a kada taka A ne
pripada pravoj b to se pi邸e : Ab
S
E
Sm
Em
m
D
11. Izmeu bilo koje dve razliite take
neke prave, nalaze se niz beskonano
drugih taaka te prave.
A B C E F G H I J K M A T I S U V G D L M O
Dve razliite take
odreuju jednu pravu
s
D
12. Ukoliko imamo tri ili vi邸e od tri take
koje pripadaju jednoj pravi, ka転emo da
su kolinarne.
P R Z
p
p(P,R)
p(R,Z)
p(Z,P)
Prosto, zar
ne?
D
13. Ravan sadr転i beskonano taaka
Kao sto smo nauili u pro邸loj lekciji
ako A pripada pravoj b to se pi邸e: Ab,
a kada taka A ne pripada pravoj b to
se pi邸e : Ab.
To je va転i i za ravan. Ako taka A
pripada ravni 留 pi邸emo:
M
留
14. Ako prava b pripada ravni 留, onda je
prava podskup () ravnoj
To pi邸emo : b留
M
留
Isto i sa
pravam(prava
b napr.)
b 留
b
留
留
15. Uzajamni polo転aj dve prave
Dve razliite prave jedne ravni, ili se
seku u tano jednoj taki, ili nemaju
zajednikih taaka.
Ako se neke prave s i k seku u taki P,
zapisujemo ovako : a b = {P}
O
U
a
b
P
16. Ako dve prave jedne ravni nemaju
zajednickih takaka, ka転emo da su te
dve prave paralelne i to pi邸emo : a||b
a
b
O