Pamcenje i zaboravljanje
- 1. Nasje邸e pitanje koje sebi postavljaju uenici u toku 邸kolovanja je :Kako 邸to bolje nauiti gradivo, odnosno kako 邸to vi邸e i bolje zapamtiti od nauenog gradiva? Da bismo odgovorili na ovo pitanje potrebno je da se podrobnije upoznamo sa pojmovima uenja I pamenja. Pojmovi pamenja su u neraskidivoj vezi sa pojmovima uenja , jer nema uenja bez pamenja, niti postoji pamenje koje nije uenje. Razlika izmeu ovih pojmova je u sadr転aju. Kod uenja dominira aktivnost- uenje novih znanja, ve邸tina, pona邸anja, odnosno uenje je menjanje jedinke a pamenje je trajanje tih izvr邸enih promena, a zaboravljanje podrazumeva gubljenje izvr邸enih promena . Postoje 3 funkcije pamenja: ZADR貼AVANJE (retencija) utisaka I podatak OBNAVLJANJE (reprodukcija) onog 邸to je jednom naueno ili do転ivljeno
- 2. 2 PREPOZNAVANJE (rekognicija) svest o poznatosti onog 邸to je ranije do転ivljeno ili naueno. Kada govorimo o pamenju obino mislimo na zadr転avanje tragova u mozgu od onog 邸to se do転ivelo ili uilo. Kada ti tragovi o転ive nastaje obnavljanje u svesti, seanje na ranije do転ivljaje. A kada reprodukujemo svesni smo toga da je to reprodukovano gradivo onog 邸to smo ranije uili. I konano prepoznajemo to gradivo kao jednom ueno ili do転ivljeno. Da bi nam naredni redovi bili jo邸 jasniji zadr転imom se jo邸 malo na pojmu zadr転avanje ( RETENCIJA). Pamenje nije zadr転avanje predstava, ideja-zadr転avaju se samo FIZIOLOKI tragovi, a predstave ostaju ponovo kada ti tragovi o転ive, kada se seamo neega. Znai, zadr転avanje se odvija u mozgu odnosno u nervnom sistemu.. Pamenje I vrsta gradiva koje se ui Izmeu same prirode gradiva koje se ui I du転ine pamenja odnosno brzine zaboravljanja postoji tesna veza. Smisaono gradivo se lak邸e ui jer se ui sa razumevanjem. Takvo gradivbo se I du転e pamti. Od nauenih pria I I dogaaja najdu転e ostaju u seanju ono 邸to ini njegov smisao. Pojedinosti se brzo zaboravljaju. Delovi bez celine gube smisao, te se ne mogu odr転atii u pamenju. Apstraktne rei I brojevi se brzo zaboravljaju. Od steenog 邸kolskog znanja, op邸te ideje, naela, pravila I metode du転e se zadr転avaju nego pojedinane injenice. Ako su op邸ta naela, metode I zakoni pravilno izvedeni za vreme uenja, ak I ako se kasnije zaborave lako se mogu obnoviti. kolsko znanje ne traje dugo. U vremenu od kraja pro邸le do poetka sledee 邸kolske godine gubi se oko jedna polovina znanja steena do juna meseca. Od steenih znanja I umenja u osnovnoj 邸koli najmanje se, u toku letnjeg raspusta, gubi sposobnost itanja, jer 邸kolska deca itaju I za vreme raspusta. Ali zato, za vreme raspusta strada znanje I umenje osnovnih raunskih radnji. Logiko re邸avanje raunskih problema nije slabije posle raspusta, nego 邸to je bilo pre raspusta. Logine radnje su vrlo otporne prema zaboravu, a I deca su posle raspusta starija pa I inteligentnija.
- 3. 3 Do sada je akcenat bio na mentalnom pamenju . Osim ovog postoji I motorno koje se odnosi na motorne radnje I ve邸tine- jahanje, vo転nja bicikla,klizanje, skijanje, plivanje, traju vrlo dugo kao steene sposobnosti. Ako ove ve邸tine posle izvesnog vremena I oslabe lako I brzo se obnavljaju. Dejstvo metode uenja I stava uenika na pamenje Metode koje vode boljem I ekonominijem uenju vode I du転em trajanju onog 邸to je naueno. Rasporeeno uenje I presli邸avanje doprinose br転em uspehu I uenju I sporijem zaboravljanju.. Onaj ko brzo ui posti転e to boljim zapa転anjem znaajnih injenica I njihovim br転im povezivanjem. Kao kod bilo koje druge aktivnosti oveka I u uenju motivi igraju va転nu ulogu. Najva転niji motive u svakodnevnom 邸kolskom uenju su psiholo邸ki motive namera, volja, 転elja da se ne邸to naui. Svako uenje mora poeti sa ciljem I sve邸u da e nam to 邸to uimo biti potrebno I kasnije.Takoe ako ne邸to treba da se naui za du転i rok uenik mora biti svestan tog roka jo邸 za vreme samog uenja. Drugaiji je efekat ako smo svesni da nam je ono 邸to uimo potrebno za sutra邸nji as a ne za budui 転ivot I posao. U prvom sluaju efekat je naravno kratkotrajan. Na trajanje nauenog povoljno deluje I svest o va転nosti zadatka I svest o odgovornosti koju uenici primaju na sebe savladavajui neko gradivo. Na primer: Ako bismo dvema grupama uenika dali da ue podjednako te邸ko gradivo I jednoj grupi naglasimo da od rezultata uenja zavisi zakljuna ocean a drugoj grupi ne istaknemo ni va転nost ni odgovornos t uenja prva bi grupa pokazala mnogo vei uspeh a znanje bi bilo dugotrajnije. Jedan od psiholo邸kih uslova je vera u sopstveno pamenje I svoje sposobnosti . ovo pouzdanje potie iz ranije do転ivljenih uspeha. Svaki postignutiuspeh raa nove uspehe. Na 邸kolskom uzrastu uspe邸nost reprodukcije zavisi od: Sposobnosti pamenja Razumevanje gradiva Interesovanje za gradivo
- 4. 4 Koncentracija za uenje Ovladavanje govorom Deca koja kasnije naue da govore I deca sa govornim Manama, inae normalne inteligencije, pokazuju manje uspeha u reprodukovanju rei. Deca sa smanjenim sposobnostima naginju mehanikom obnavljanju gradiva bez mogunosti da isto gradivo primene u razliitim situacijama. Ova deca se te邸ko snalaze u razumevanju novog gradiva koje je obino u loginoj vezi sa ranijim. Nervozna decaimaju sledee te邸koe:te邸ko se koncentri邸 u kada ue pa zato te邸ko povezuju novo gradivo sa svojim znanjem I zato ga brzo zaborave. Neurotini simptomi takoe koe mehanizme za uspe邸no reprodulkovanje. Jedna od karakteristika 邸kolskog uzrasta je I odsustvo 転elje kod dece da e邸e I logino obnavljaju gradivo. Obnavljanja gradiva odmah posle uenja treba da su e邸a I u veim vremenskim razmacima. Zaboravljanje Napred je pomenuto da se tokom letnjeg raspusta gubi oko polovine znanja steenog u prethodnoj 邸kolskoj godini. Ovde se vidi da zaboravljanje tee dosta brzo. Zaboravljanje nastupa im prestane uenje. Posle izvesnog vremena u stanju smo da obnovimo mali deo onoga 邸to smo nauili. Zaboravljanje kao I uenje ne tee jednoliko. Ovaj nejednoliki tok zaboravljanja utvrdio je krajem pro邸log veka Ebinghaus, a potvrdila su ga kasnija ispitivanja. Tok zaboravljanja se prouava tako 邸to se razliiti sadar転aji ponovo ue posle razliiotih vremenskih perioda I pri tom meri koliina ponavljanja I koliko vremena treba upotrebiti pri ponovnom uenju. Na osnovu velikog broja ispitivanja bilo je mogue utvrditi da je zaboravljanje u poetku veoma naglo, zatim postepeno opada, a posle izvesnog perioda je neznatno. To mo転emo videti na primeru uenja materijala bez smisla: Posle 20 minuta zaboravlja se 42% slogova bez smisla Posle 1 asa zaboravlja se 56% slogova bez smisla Posle dana zaboravlja se 64% slogova bez smisla Posle 2 dana zaboravlja se 72% slogova bez s misla Posle 6 dana zaboravlja se 75% slogova bez smisla
- 5. 5 Ebbinghaus je konstruisao krivu koja je pokazivala koliko se informacija mogao setiti sledei dan.Pratei koliinu zapamenog gradiva zakljuio je da se vremenom postotak zapamenog smanjuje. Sledei grafikon tu tvrdnju dokazuje Osimuenja besmislene grae uio je i smislenu grau, kao 邸to su rei i reenice, te je utvrdio da s vi邸e uspeha pamtimo smislenu grau. Uzrok zaboravljanja Po邸to je zaboravljanje sve vee ukoliko je proteklo du転e vreme od poslednjeg uenja, mislilo se da je samo proticanje vremena njegov
- 6. 6 uzrok. Prema tom shvatanju tragovi u mozgu usled neupotrebe postepeno blede, dok sasvim ne i邸eznu. Meutim nije samo vreme uzrok, ve I aktivnosti koje ispunjavaju vreme posle uenja.. Vr邸eni su eksperimenti o uticaju spavanja I budne aktivnosti na zadr転avanje onog 邸to je pre spavanja I tih aktivnosti bilo naueno. Rezultati tih ispitivanja su pokazali da je zaboravljanje vee za vreme budne aktivnosti nego za vreme spavanja ili budnog mirovanja. Na primer: Ako uimo jednu vrstu gradiva pa posle toga odmah uimo drugo gradivo, ovo drugo e ometati zadr転avanje prvog gradiva. Ovo ometanje unazad zove se retroaktivna inhibicija. Na osnovu eksperimenata izvr邸enih u ovoj oblasti do邸lo se do sledeih zakljuaka koje uenicima mogu poslu転iti I kao uputstva za br転e I lak邸e uenje u 邸koli I kod kue: 1. Ukoliko je krai vremenski razmak izmeu zavr邸enog uenja jednog gradiva I sledeeg uenja drugog gradiva utoliko je vee ometanje uenja prvog gradiva. 2. Ukoliko je slinost dva gradiva koja se ue jedno za drugim(matematika, fizika) ili dve radnje koje se ve転baju jedna za drugom utoliko sledee uenje smeta prethodnom.Manje ometanje I zbrke e biti ako uenici ne ue sline lekcije jednu za drugom ve razliite odnosno razliite predmete. 3. ukoliko se bolje utvrdi jedno gradivi utoliko e mu manje smetati uenje sledeeg gradiva. 4. Ukoliko se jedno gradivo ui sa vi邸e razumevanja,smisla utoliko se pamenje tog gradiva manje remeti sledeim uenjem novog gradiva. Osim ometanja unazad postoji I ometanje uenja novog gradiva od strane ranije nauenog gradiva (proaktivna inhibicija). U svakodnevnom 転ivotu e邸e je ometanje uenja novog gradiva od strane ranije nauenog gradiva. Zaboravljanje je jedan od kognitivnih fenomena koji je oduvek bio predmet interesovanja naunika a i obinog oveka . U kratkoronom i senzornom pamenju do zaboravljanja dolazi relativno brzo, dok je za dugorono pamenje taj proces ne邸to dugotrajniji.
- 7. 7 U stvari informacija koja se nae u dugotrajnom pamenju, se ne gubi ve samo trag do nje. KAKOUSPORITIPROCESZABORAVLJANJA? 1. Usmerenost na to 邸to se ui ili dogaa sa namerom da se zapamti na 邸to du転i rok 2. Dobro naueno gadivo otpornije je na zaboravljanje . 3. Aktivno reagovati - pamtimo svoje reakcije na dogaaj, trudimo se da formulu邸emo svojim rijeima, zapisujemo, razmi邸ljamo. 4. Tra転iti znaenje materijala - povezati s poznatim, postavljati pitanja sam sebi, razmisliti kako bi to rastumaili nekom drugom. 5. Verbalizovati naglas-jedno glasno ponavljanje pobolj邸ava zapamivanje ak do 25%. I na kraju, 邸to je bitno, treba rei da koliko god se pi邸e o ovim fenomenima, obja邸njava, i tumai na razne naine, toliko nas oni svaki puta iznenauju i zauuju.
- 8. 8