際際滷

際際滷Share a Scribd company logo
Latinski jezik
pismo
podela glasova
rastavljanje rei na slogove
kvantitet slogova
akcenat
Latinsko pismo
A a
B b
C c [k]
D d
E e
F f
G g
H h
I i [i, j ]
K k
L l
M m
N n
O o
P p
Q q [k]
R r
S s
T t
U u
V v
X x [ks]
Y y [i]
Z z
Latinsko pismo
u nekim izrazima se javljaju odreene grupe
suglasnika  naje邸e u reima grkog porekla
 ch, ph, rh, th:
schola [shola]
philosophia [filosofia]
rhetor [retor]
theatrum [t(h)eatrum]
ili stari indoevropski labiovelar qu:
quantus [kvantus/kwantus]
Podela glasova
vokali (vocales) samoglasnici: a, e, i, o, u, y
konsonanti (consonantes) suglasnici:
svi ostali glasovi  b, c, d, f, g, h, k, l, m ...
diftonzi (diphthongi) dvoglasnici:
ae [aj] Cae-sar [Kaj-sar] ali [a-r]
oe [oj] poe-na [poj-na] ali [po--ta/po--ta]
au [au] laus, lau-do
eu [eu] meus, deus
ei [ei], ui [ui]
Rastavljanje rei na slogove
i kvantitet slogova
slog mo転e biti po prirodi (nat笛r):
- dug  na-t笛-ra, c-sa, ae-vum, na-ti-o-n-lis
 du転inu bele転imo po potrebi vodoravnom crtom iznad vokala
u 2. slogu od kraja rei, ako taj slog u vi邸eslo転nim reima sadr転i
dug vokal
- kratak  d-mus, n-va, ma-gni-f牒-cus
(mag-ni-f牒-cus)
 kratkou bele転imo po potrebi polukru転iem iznad vokala
u 2. slogu od kraja rei, ako taj slog u vi邸eslo転nim reima sadr転i
kratak vokal
- VOCALIS ANTE VOCALEM BREVIS!
Kvantitet slogova
slog mo転e biti DUG i po polo転aju (positione),
iako je u njemu kratak vokal iza kojeg sledi
udvojeni suglasnik, ili grupa od dva konsonanta:
pu-el-la, mix-ti-o, fes-sus, de-fen-di-mus
Akcenat (naglasak)
akcenat u latinskom jeziku stoji na drugom
slogu od kraja rei, bez obzira da li je taj slog
dug, ili kratak  ako je re dvoslo転na:
ca-sa, ae-vum, do-mus, no-va
akcenat u latinskom jeziku e uvek stajati na
drugom slogu od kraja rei, ako je taj slog
dug, tj. ako sadr転i vokal dug po prirodi ili po
polo転aju: scrip-tu-ra, mul-ti-tu-do, ve-ni-re,
pu-el-la, ma-gis-ter, e-dis-co  to je tzv.
pravilo paenultime
Akcenat (naglasak)
ako je paenultima kratka, akcenat ne mo転e da
stoji na njoj, nego mora da pree na 3. slog od
kraja rei  na antepaenultimu, bez obzira da li
je ona duga ili kratka:
Ci-c-ro, for-t牒-ter, clar-is-s牒-mus
muta cum liquida: im-p-tro  ne moraju initi poziciju 
takve rei mogu imati akcenat na paenultimi ili na antepaenultimi
izuzetno rei koje su sastavljene od zamenice i neke
partikule, nagla邸ene su na ultimi: illic, istic
jednoslo転ne rei takoe imaju akcenat, sem ako su
enklitike: et, ut, in

More Related Content

Pismo, izgovor, slogovi, akcenat.......

  • 1. Latinski jezik pismo podela glasova rastavljanje rei na slogove kvantitet slogova akcenat
  • 2. Latinsko pismo A a B b C c [k] D d E e F f G g H h I i [i, j ] K k L l M m N n O o P p Q q [k] R r S s T t U u V v X x [ks] Y y [i] Z z
  • 3. Latinsko pismo u nekim izrazima se javljaju odreene grupe suglasnika naje邸e u reima grkog porekla ch, ph, rh, th: schola [shola] philosophia [filosofia] rhetor [retor] theatrum [t(h)eatrum] ili stari indoevropski labiovelar qu: quantus [kvantus/kwantus]
  • 4. Podela glasova vokali (vocales) samoglasnici: a, e, i, o, u, y konsonanti (consonantes) suglasnici: svi ostali glasovi b, c, d, f, g, h, k, l, m ... diftonzi (diphthongi) dvoglasnici: ae [aj] Cae-sar [Kaj-sar] ali [a-r] oe [oj] poe-na [poj-na] ali [po--ta/po--ta] au [au] laus, lau-do eu [eu] meus, deus ei [ei], ui [ui]
  • 5. Rastavljanje rei na slogove i kvantitet slogova slog mo転e biti po prirodi (nat笛r): - dug na-t笛-ra, c-sa, ae-vum, na-ti-o-n-lis du転inu bele転imo po potrebi vodoravnom crtom iznad vokala u 2. slogu od kraja rei, ako taj slog u vi邸eslo転nim reima sadr転i dug vokal - kratak d-mus, n-va, ma-gni-f牒-cus (mag-ni-f牒-cus) kratkou bele転imo po potrebi polukru転iem iznad vokala u 2. slogu od kraja rei, ako taj slog u vi邸eslo転nim reima sadr転i kratak vokal - VOCALIS ANTE VOCALEM BREVIS!
  • 6. Kvantitet slogova slog mo転e biti DUG i po polo転aju (positione), iako je u njemu kratak vokal iza kojeg sledi udvojeni suglasnik, ili grupa od dva konsonanta: pu-el-la, mix-ti-o, fes-sus, de-fen-di-mus
  • 7. Akcenat (naglasak) akcenat u latinskom jeziku stoji na drugom slogu od kraja rei, bez obzira da li je taj slog dug, ili kratak ako je re dvoslo転na: ca-sa, ae-vum, do-mus, no-va akcenat u latinskom jeziku e uvek stajati na drugom slogu od kraja rei, ako je taj slog dug, tj. ako sadr転i vokal dug po prirodi ili po polo転aju: scrip-tu-ra, mul-ti-tu-do, ve-ni-re, pu-el-la, ma-gis-ter, e-dis-co to je tzv. pravilo paenultime
  • 8. Akcenat (naglasak) ako je paenultima kratka, akcenat ne mo転e da stoji na njoj, nego mora da pree na 3. slog od kraja rei na antepaenultimu, bez obzira da li je ona duga ili kratka: Ci-c-ro, for-t牒-ter, clar-is-s牒-mus muta cum liquida: im-p-tro ne moraju initi poziciju takve rei mogu imati akcenat na paenultimi ili na antepaenultimi izuzetno rei koje su sastavljene od zamenice i neke partikule, nagla邸ene su na ultimi: illic, istic jednoslo転ne rei takoe imaju akcenat, sem ako su enklitike: et, ut, in