2. Egejska umetnost je predhodila nastanku anticke grcke
umetnosti
Prosla je kroz tri umetnicke faze:
1.Kikladska faza(oko 3000 g.p.n.e.)
2.Kritska (Minojska) faza(oko 2000 g.p.n.e.)
3.Mikenska faza(oko 1000 g.p.n.e.)
3. KIKLADSKA FAZA
Nastala je na obalama Kikladskog arhipelaga severno od Krita
Na Kikladima je cvetala civilizacija koja je 2000 godina predhodila klasicnoj Grckoj civilizaciji ,a nekoliko
vekova pre Minojske civilizacije na Kritu
VAJARSTVO:
-Vajari su izgradjivali skulpture koje su bile primitivne I stilizovane.To su bile Boginje majke sa rukama
prekrstenih preko grudi i muske figure kojima se samo naziru nos,grudi i rebra.Ove figure se jos nazivaju i
Kikladski idoli.One su pronadjene u podruciju od Portugala do delte Dunava,sto govori o dinamizmu ove
civilizacije.
-Kikladska civilizacija je neolitska civilizacija koja je kombinovala elemente nastale na grckom kopnu pre
4000. godine p.n.e.To se vidi po dokazima o gajenju divljeg hmelja,uzgoju koza,ovaca i svinja,I lovljenju tune
kopljima iz malih cunova.Arheoloska nalazista na Kei svedoce o preradi bronze.Na vecini Kikladskih ostrva
zivelo je do par hiljada ljudi.U poznijem dobu kikladski brodovi su imali po 50ak veslaca.Kada se pojavila
Minojska civilizacija gradova-palata na Kritu,civilizacija na Kikladima je pala u zaborav,sa izuzetkom
ostrva Delos koje je zadrzalo znacaj svetilista tokom cele antike.
-Stara Kikladska civilizacija razvijala se od 3000. godine p.n.e.Njena prva faza bila je kultura Grota-
Pelos,koju je nasledila kultura Keros-Siros.Srednja Kikladska civilizacija nastupila je oko 2500. godine
p.n.e.U doba kasne Kikladske civilizacije(oko 2000. godine p.n.e.),postojalo je blisko preplitanje Kikladske I
Minojske civilizacije
-Tukidid I Herodot su prvobitne stanovnike Kiklada zvali Lelezi.Pisali su da oni poticu iz jugozapadne Male
Azije,t.t. oblasti poznate kao Karija.Dok Tukidid tvrdi da ih je potisnuo mitski kralj Minos,Herodot kaze da
su to bili Jonci I Dorci.
5. KRITSKA(MINOJSKA) FAZA
Znatno je razvijenija od kikladske faze.
Imali su sopstveno pismo I gradsku civilizaciju.
Razvijala se na ostrvu Kritu;
-Krit je sredozemno ostrvo I njegov geografski polozaj ucinio ga je centrom tadasnjeg
trgovackog sveta.Kulturu koja se ovde razvila Artur Evans je nazvao Minojskom,po
kralju Minosu(legenda o kralju Minosu).Minojci su bili vesti u obradi metala I
keramike,a nadasve dobri brodograditelji,koji su redovnom plovidbom ostvarivali veze
izmedju tri kontinenta stvarajuci hegemoniju na moru.Pisali su linearnim A pismom.
6. Arhiktektura:
Kraljevske palate bile su prostrane,udobne,opremljene nizom prostorija,terasama,stepenistima
I dvoristima namenjenim svetkovinama I predstavama.
Tako su orijentisane da se iz njih pruzao sirok pogled na more.
Ostaci palata nadjeni su u Festosu,Zakrosu I Maliji,ali je najveca I najznacajnija bila palata u
Knososu.Sobe za stanovanje u palate I prestone dvorane bile su raskosne,sa poplocanim
podovima.Udobnosti su doprinosila I kupaltila,koja su snadbevana vodom pomocu vodovoda od
terakote.
U palatama su se nalazile I razlicite radionice I skladista.
Palata je imala ravne tavanice,a kako je podignuta na terenu sa razlicitim nivoima,na pojedinim
delovima je imala I po nekoliko spratova.
Gradjena je od kamena I drveta,kojih na ostrvu ima u izobilju,a upotrebljavana je I opeka.
Glavni konstruktivni element je stub koji se zbog specificnog oblika naziva kritski stub.
Zidovi palata su ukrasavani fresko-slikarstvom.
Palatu u Knososu nazivaju Lavirintom i Palatom dvosekle sekire.
9. Slikarstvo:
Radjene su freske intezivnog I zivopisnog kolorita
Prikazivali su morsku floru I faunu,ljude,zivotinje I tada atraktivne sportive.
To je jedno radosno slikarstvo koje slavi zivot.
Jedna od najpoznatijih fresaka je Freska toreadora,koja se nalazila u malom
dvoristu palate u Knososu.Na fresci je prikazana akrobatska vezba:dve devojke I
Mladic preskacu bika.Umetnik sa tri figure prikazuje citavu akciju:zaplet I odraz,sam
preskok I doskok iza bika.Boje su u kontrastu.Figura mladica je prikazana tamnom
bojom,za razliku od svetlih figura devojaka.
Ostali primeri fresaka su:Ribar,Decaci koji se boksuju,Freska Mala
Parizanka(prikazan je profil mlade Kricanke koja je zbog svoje lepote tako nazvana
jer podseca na parizanke 19. veka),Freska sa delfinima(nalazi se u kraljicinoj odaji u
palate u Knososu)
Princ medju ljiljanima je redak primer kritskog bojenog reljefa.
12. Vajarstvo:
Kricani figure uglavnom prikazuju u profile,sa okom koje kao da gleda na
anfas.Ovakav prikaz figure imali su I Egipcani.
Za razliku od egipatskih ukocenih faraona,kritske figure prikazuju Slobodan pokret,a
figure su elegantne,uzanog struka I naznacenih misica.
Kricani su bili vesti u izradi predmeta od keramike
Najpoznatija skulptura na Kritu bila je Boginja zmija koja u rukama drzi po jednu
zmiju I ima iskolacene oci.
Skulptura je bila POLIHROMNA(visebojna)
14. MIKENSKA FAZA
Mikenska civilizacija se razvijala na grckom kopnu oko gradova-kraljevina kao sto su Pilos na zapadnom
Peleponezu I Tirint u Argolidi.
Najmocniji od ovih gradova bila je Mikena.
Arhiktektura:
Gradovi su obicno podizani na vrhovima brda,a njihov najvazniji deo bila je utvrdjena palata.
Bedeme koji su okruzivali Mikenu Stari Grci su u kasnijim vremenima nazvali kiklopskim zidovima.
U okviru ovih bedema ocuvana je Lavlja kapija,reljef iznad ulaza koji prkazuje cuvare vrata-dve lavice
oslonjene prednjim sapama o stub u centru.
Centralna gradjevina u okviru prostora palate bila je kraljevska dvorana za prijeme koja se zvala
megaron.Sastojala se od predvorja I centralnog dela u kome se nalazilo ognjiste okruzeno sa cetiti stuba.
Od megarona ce kasnije nastati grcki hram
Osim palata,Mikenjani su gradili I grobnice za svoje vladare u obliku kosnice sa kruznom osnovom koje se
nazivaju tolosi.
Najpoznatija ovakva grobnica je Atrejeva riznica.
U krugu grobova pronadjeno je obilje grobnih darova:posuda za pice,nakita,oruzja I zlatnih posmrtnih
maski.Zbog ovoga je grobnica nazvana Atrejevom riznicom,iako je,kad su je arheolozi otkrili,vec bila opljackana
18. Slikarstvo I vajarstvo:
Na zidovima palata u Mikeni I Tirintu otkriveni su tragovi bogate slikarske dekoracije.
Motivi su bili setnje,zabave,lov I povorke.
Figure su prikazivane kao I na Kritu-u profile,sa okom prikazanim anfas.
Tehnika je al fresko,a kolorit dat u kontrasnim tonovima
Figuralne kompozicije su prokazivane u trakama okruzenim ornamentikom
I ovde je izrada posuda od keramike bila razvijena,kao I slikarstvo na vazama,ali se
vestina mikenskih umetnika najbolje ogleda I na reljefima na zlatnim posudama,poput
preciznog rada na peharima pronadjenim u grobnici u Vafiju,na Peleponezu.
Na jednom peharu prikazan je covek koji pokusava da uhvati bika mrezom I da ga
pripitomi,a na drugom pripitomljeni bik.Radjeni su tehnikom iskucavanja u zlatu,a
umetnik verno prikazuje detalje anatomije,pokret,pa I pejzaz u kome se bikovi nalaze.
