ݺߣ

ݺߣShare a Scribd company logo
СВЕТИ САВА
Свети Сава је био први
српски учитељ. Путовао
је по Србији и учио људе
да верују у бога, да
читају и пишу, да буду
поштени, вредни,
праведни и добри.
Отварао је прве школе и
болинице у Србији.
Бринуо је о сиромашним
и болесним људима. Тако
је много учинио за
српски народ и Србију.
Свети Сава је заслужио
наше велико поштовање,
захвалност и љубав. Ми
га данас славимо као
великог свеца, учитеља и
заштитника. Свети Сава
је наше велико богатство.
Отац Светог Саве био је Стефан
Немања, мудар и снажан
владар Србије у средњем веку.
Он је први уједињио више
мањих области и тако створио
прву српску државу. Главни град
те државе био је Рас.
Стефан Немања је владао
Србијом тридесет година.
Када је остарио, закалуђеро се
и постао монах Симеон.
Потомци Стефана Немање дуго
су били владари Србије (двеста
година). Сви они су се по њему
звали Немањићи.
Priča o Svetom Savi
Priča o Svetom Savi
Priča o Svetom Savi
Као побожан владар Стефан
Немања је свом народу градио
цркве и манастире.
Најчувенији и најлепши међу
њима су манастир Студеница и
Хиландар који је подигао са
својим сином Светим Савом.
Ми данас не знамо много о мајци
Светог Саве. Не знамо чак ни одакле
је била. Можда је била француска
принцеза? Или принцеза из
приморја?
Писци који су писали о животу Светог
Саве писали су о великој везаности
мајке за свога најмлађег сина Растка.
Када се Стефан Немања замонашио и
она је то урадила. Закалуђерила се и
постала монахиња Анастасија.`
За Србе је била највећа
срећа и дар од бога
имати што више деце.
Иако су Стефан Немања и
његова супруга Ана већ
имали два сина и
неколико кћери, молили
су бога да им подари још
једно мушко дете. И бог
им је испунио највећу
жељу. Ана је родила још
једног сина.
Дали су му име
Растислав, скраћено
Раско. Да буде снажан,
чврст, леп и дуговечан
као раст (храст). Стари
Словени и Срби су
обожавали дрво храст
зато што је велико,
издржљиво и дуговечно.
Срби верују да је храст
шумски двор или шумска
црква. Зато су се у
прошлости окупљали
испод храстова када су
се договарали о
најважнијим догађајима.
Мали Растко је био добар
и нежан дечак. Растао је
на владарском двору
својих родитеља у граду
Расу, са својим сестрама
и својом браћом Вуканом
и Стефаном.
На двору се играо са
другом децом. Са њима
је, као и друга деца,
правио лук и стрелу,
мачевао се са дрвеним
мачем и играо се других
ратничких игара.
Priča o Svetom Savi
Али, разликовао се од друге
деце по томе што је највише
волео да чита књиге и слуша
приче о манастирима и
људима који су живели у
њима.
Привалачиле су га приче о
светим, ,божијим људима.
Тако је од најранијег
детињства пожелео да буде
као они, ти свети људи, и да
живи усамљен као они, у
друштву са Богом. Такав
живот му се више свиђао од
гозби, лова, богатства и сјаја
на очевом двору.
Дечак Растко је имао
своју велику тајну. Та
тајна је била да неће да
буде владар, ни принц,
ни краљ, као његов отац
и браћа.
Када је Растрко напунио
седамнаест година
родитељи су желели да га
ожене.
Растко је био добар
младић и брижан син
својој мајци и оцу. Било
му је много тешко да им
се супротстави и не
послуша их. А нанеће им
бол ако им открије своју
жељу.
Растко је стално маштао о
Светој Гори, далеким
шумовитим брдима на
обали мора. Ту је он хтео
да се посвети богу и
потпуно удаљен од света
живи у тишини и самоћи.
Зато је сковао план. Када
су на двор дошли
калуђери са Свете Горе
Растко је отишао у лов са
људима из двора. Док се
ловачка пратња
одмарала и забаљала уз
ватру, он се искрао са три
монаха и брзим коњима
кренуо на далеку Свету
Гору.
Растков отац, Стефан
Немања, одмах је
организовао потеру.
Требало је да стигну
Растка и врате га кући.
Али, потра није успела у
томе. Растко је већ стигао
на Свету Гору где су га
монаси радосно
дочекали.
Када су људи из очевог
двора хтели да га вежу и
одмах врате на двор
родитељима Растко им је
рекао: Ноћ је браћо, сви
смо уморни, хајде да се
одморимо па ћемо сутра
кренути кући.
Priča o Svetom Savi
Када су војници, уморни
од дугог путовања,
заспали игуман
манастира му је одсекао
косу и обукао га у
монашко одело.
Повратка није било.
Принц Растко Немањић
постао је монах Сава.
Priča o Svetom Savi
Priča o Svetom Savi
Priča o Svetom Savi
Priča o Svetom Savi

More Related Content

Priča o Svetom Savi

  • 1. СВЕТИ САВА Свети Сава је био први српски учитељ. Путовао је по Србији и учио људе да верују у бога, да читају и пишу, да буду поштени, вредни, праведни и добри. Отварао је прве школе и болинице у Србији. Бринуо је о сиромашним и болесним људима. Тако је много учинио за српски народ и Србију. Свети Сава је заслужио наше велико поштовање, захвалност и љубав. Ми га данас славимо као великог свеца, учитеља и заштитника. Свети Сава је наше велико богатство.
  • 2. Отац Светог Саве био је Стефан Немања, мудар и снажан владар Србије у средњем веку. Он је први уједињио више мањих области и тако створио прву српску државу. Главни град те државе био је Рас. Стефан Немања је владао Србијом тридесет година. Када је остарио, закалуђеро се и постао монах Симеон. Потомци Стефана Немање дуго су били владари Србије (двеста година). Сви они су се по њему звали Немањићи.
  • 6. Као побожан владар Стефан Немања је свом народу градио цркве и манастире. Најчувенији и најлепши међу њима су манастир Студеница и Хиландар који је подигао са својим сином Светим Савом.
  • 7. Ми данас не знамо много о мајци Светог Саве. Не знамо чак ни одакле је била. Можда је била француска принцеза? Или принцеза из приморја? Писци који су писали о животу Светог Саве писали су о великој везаности мајке за свога најмлађег сина Растка. Када се Стефан Немања замонашио и она је то урадила. Закалуђерила се и постала монахиња Анастасија.`
  • 8. За Србе је била највећа срећа и дар од бога имати што више деце. Иако су Стефан Немања и његова супруга Ана већ имали два сина и неколико кћери, молили су бога да им подари још једно мушко дете. И бог им је испунио највећу жељу. Ана је родила још једног сина.
  • 9. Дали су му име Растислав, скраћено Раско. Да буде снажан, чврст, леп и дуговечан као раст (храст). Стари Словени и Срби су обожавали дрво храст зато што је велико, издржљиво и дуговечно. Срби верују да је храст шумски двор или шумска црква. Зато су се у прошлости окупљали испод храстова када су се договарали о најважнијим догађајима.
  • 10. Мали Растко је био добар и нежан дечак. Растао је на владарском двору својих родитеља у граду Расу, са својим сестрама и својом браћом Вуканом и Стефаном. На двору се играо са другом децом. Са њима је, као и друга деца, правио лук и стрелу, мачевао се са дрвеним мачем и играо се других ратничких игара.
  • 12. Али, разликовао се од друге деце по томе што је највише волео да чита књиге и слуша приче о манастирима и људима који су живели у њима. Привалачиле су га приче о светим, ,божијим људима. Тако је од најранијег детињства пожелео да буде као они, ти свети људи, и да живи усамљен као они, у друштву са Богом. Такав живот му се више свиђао од гозби, лова, богатства и сјаја на очевом двору.
  • 13. Дечак Растко је имао своју велику тајну. Та тајна је била да неће да буде владар, ни принц, ни краљ, као његов отац и браћа. Када је Растрко напунио седамнаест година родитељи су желели да га ожене. Растко је био добар младић и брижан син својој мајци и оцу. Било му је много тешко да им се супротстави и не послуша их. А нанеће им бол ако им открије своју жељу.
  • 14. Растко је стално маштао о Светој Гори, далеким шумовитим брдима на обали мора. Ту је он хтео да се посвети богу и потпуно удаљен од света живи у тишини и самоћи. Зато је сковао план. Када су на двор дошли калуђери са Свете Горе Растко је отишао у лов са људима из двора. Док се ловачка пратња одмарала и забаљала уз ватру, он се искрао са три монаха и брзим коњима кренуо на далеку Свету Гору.
  • 15. Растков отац, Стефан Немања, одмах је организовао потеру. Требало је да стигну Растка и врате га кући. Али, потра није успела у томе. Растко је већ стигао на Свету Гору где су га монаси радосно дочекали. Када су људи из очевог двора хтели да га вежу и одмах врате на двор родитељима Растко им је рекао: Ноћ је браћо, сви смо уморни, хајде да се одморимо па ћемо сутра кренути кући.
  • 17. Када су војници, уморни од дугог путовања, заспали игуман манастира му је одсекао косу и обукао га у монашко одело. Повратка није било. Принц Растко Немањић постао је монах Сава.