1. СВЕТИ САВА
Свети Сава је био први
српски учитељ. Путовао
је по Србији и учио људе
да верују у бога, да
читају и пишу, да буду
поштени, вредни,
праведни и добри.
Отварао је прве школе и
болинице у Србији.
Бринуо је о сиромашним
и болесним људима. Тако
је много учинио за
српски народ и Србију.
Свети Сава је заслужио
наше велико поштовање,
захвалност и љубав. Ми
га данас славимо као
великог свеца, учитеља и
заштитника. Свети Сава
је наше велико богатство.
2. Отац Светог Саве био је Стефан
Немања, мудар и снажан
владар Србије у средњем веку.
Он је први уједињио више
мањих области и тако створио
прву српску државу. Главни град
те државе био је Рас.
Стефан Немања је владао
Србијом тридесет година.
Када је остарио, закалуђеро се
и постао монах Симеон.
Потомци Стефана Немање дуго
су били владари Србије (двеста
година). Сви они су се по њему
звали Немањићи.
6. Као побожан владар Стефан
Немања је свом народу градио
цркве и манастире.
Најчувенији и најлепши међу
њима су манастир Студеница и
Хиландар који је подигао са
својим сином Светим Савом.
7. Ми данас не знамо много о мајци
Светог Саве. Не знамо чак ни одакле
је била. Можда је била француска
принцеза? Или принцеза из
приморја?
Писци који су писали о животу Светог
Саве писали су о великој везаности
мајке за свога најмлађег сина Растка.
Када се Стефан Немања замонашио и
она је то урадила. Закалуђерила се и
постала монахиња Анастасија.`
8. За Србе је била највећа
срећа и дар од бога
имати што више деце.
Иако су Стефан Немања и
његова супруга Ана већ
имали два сина и
неколико кћери, молили
су бога да им подари још
једно мушко дете. И бог
им је испунио највећу
жељу. Ана је родила још
једног сина.
9. Дали су му име
Растислав, скраћено
Раско. Да буде снажан,
чврст, леп и дуговечан
као раст (храст). Стари
Словени и Срби су
обожавали дрво храст
зато што је велико,
издржљиво и дуговечно.
Срби верују да је храст
шумски двор или шумска
црква. Зато су се у
прошлости окупљали
испод храстова када су
се договарали о
најважнијим догађајима.
10. Мали Растко је био добар
и нежан дечак. Растао је
на владарском двору
својих родитеља у граду
Расу, са својим сестрама
и својом браћом Вуканом
и Стефаном.
На двору се играо са
другом децом. Са њима
је, као и друга деца,
правио лук и стрелу,
мачевао се са дрвеним
мачем и играо се других
ратничких игара.
12. Али, разликовао се од друге
деце по томе што је највише
волео да чита књиге и слуша
приче о манастирима и
људима који су живели у
њима.
Привалачиле су га приче о
светим, ,божијим људима.
Тако је од најранијег
детињства пожелео да буде
као они, ти свети људи, и да
живи усамљен као они, у
друштву са Богом. Такав
живот му се више свиђао од
гозби, лова, богатства и сјаја
на очевом двору.
13. Дечак Растко је имао
своју велику тајну. Та
тајна је била да неће да
буде владар, ни принц,
ни краљ, као његов отац
и браћа.
Када је Растрко напунио
седамнаест година
родитељи су желели да га
ожене.
Растко је био добар
младић и брижан син
својој мајци и оцу. Било
му је много тешко да им
се супротстави и не
послуша их. А нанеће им
бол ако им открије своју
жељу.
14. Растко је стално маштао о
Светој Гори, далеким
шумовитим брдима на
обали мора. Ту је он хтео
да се посвети богу и
потпуно удаљен од света
живи у тишини и самоћи.
Зато је сковао план. Када
су на двор дошли
калуђери са Свете Горе
Растко је отишао у лов са
људима из двора. Док се
ловачка пратња
одмарала и забаљала уз
ватру, он се искрао са три
монаха и брзим коњима
кренуо на далеку Свету
Гору.
15. Растков отац, Стефан
Немања, одмах је
организовао потеру.
Требало је да стигну
Растка и врате га кући.
Али, потра није успела у
томе. Растко је већ стигао
на Свету Гору где су га
монаси радосно
дочекали.
Када су људи из очевог
двора хтели да га вежу и
одмах врате на двор
родитељима Растко им је
рекао: Ноћ је браћо, сви
смо уморни, хајде да се
одморимо па ћемо сутра
кренути кући.
17. Када су војници, уморни
од дугог путовања,
заспали игуман
манастира му је одсекао
косу и обукао га у
монашко одело.
Повратка није било.
Принц Растко Немањић
постао је монах Сава.