狠狠撸

Република Срби?а
МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И НАУКЕ
ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВА?Е КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВА?А И ВАСПИТА?А
ТЕСТ
СРПСКИ ?ЕЗИК
школска 2011/2012. година
УПУТСТВО ЗА РАД НА ТЕСТУ
Тест ко?и треба да решиш има 20 задатака, а за рад ?е предви?ено 120 минута. Сваки
задатак на?пре паж?иво прочита? и размисли о томе шта се у ?ему тражи. Прво реши оне
задатке ко?и су за тебе лакши, а касни?е решава? оне задатке ко?и су за тебе тежи.
Паж?иво прочита? текст сваког задатка ?ер ?е у ?ему об?аш?ено на ко?и начин треба
да одговориш. У задацима се од тебе тражи да заокружиш слово испред тачног одговора,
да спо?иш делове одговора, да нешто напишеш и др.
Увеккористипуненазивеприликомрешава?азадатака,скра?ениценисудозво?ене
(нпр. треба написати: прилошка одредба за место, а не п.о.м.).
У квадрат ко?и се налази са десне стране задатка немо? ништа уписивати, то ?е
простор у ко?и се упису?е бро? бодова.
На ово? и послед?о? страни немо? ништа уписивати.
Тест мораш да попуниш хеми?ском оловком. Током рада можеш да користиш
графитну оловку и гумицу. Задатке решава? прво графитном оловком ?ер тако имаш
могу?ност да, уколико уочиш грешку, ту грешку исправиш.
Пре него што предаш тест, провери сво?е одговоре ?ош ?едном, а потом све одговоре
напиши хеми?ском оловком. Одговор ко?и ?е написан само графитном оловком не?е бити
признат, као ни одговор ко?и ?е прецртаван и исправ?ан хеми?ском оловком.
Ако завршиш рани?е, преда? тест дежурном наставнику и тихо иза?и да не сметаш
другима.
Желимо ти много успеха на испиту!

Српски ?език тест
3
1. Прочита? текстове и заокружи слово испред неуметничког текста.
а) Велики камени мостови, сведоци ишчезлих епоха кад се друго?ачи?е живело, мислило и
градило, сиви или зарудели од ветра и кише, често окрзани на оштро резаним ?ошковима, а
у ?иховим саставцима и неприметним пукотинама расте танка трава или се гнезде птице.
б) То ?е ве? афричко море. Затим се на?едном покаже на видику ?една дугачка жута црта. Ето,
то ?е Африка. И затим ?една бела ватра на том жутом видику. А то ?е Нил. Али ничег више
на домаку тих светлих обала.
в) Преко читавог неба, сва блистава, као шарени лук, путовала ?е мала река. ?едан кра? лука
дотицао ?е врх планине, други ?е нежно зара?ао у море, али она сама ни?е припадала ни
планини ни мору. Била ?е небеска река. Називали су ?е дуга.
г) Дуга ?е визуелни ефекат ко?и око регистру?е када посматра прелама?е сунчеве светлости
кроз ситне водене капи, на?чеш?е након кише. Зраци светлости се тада разлажу на сво?е
основне компоненте, формира?у?и оптичку представу у виду траке различитих бо?а.
2. Прочита? текст, па одговори на захтеве.
Колос са Родоса
Према ?едном старом писцу, на богатом острву Родосу у античко доба било ?е 3000 статуа,
од ко?их ?е било 100 колосалних размера. Ме?у ?има се налазила ?иновска, на?славни?а статуа
антике – Колос са Родоса, ливена фигура бога сунца Хелиоса. Била ?е висока око 30 до 40 метара,
тешка 70 тона, а ста?ала ?е раширених ногу на два огромна камена на уласку у пристаниште. У
испружено? руци држала ?е запа?ену букти?у.
По преда?у, становници Родоса одлучили су да изли?у статуу свог бога заштитника после
победе над македонским кра?ем Деметри?ем Полиокретом у IV веку п.н.е. Деметри?е ?е дуже
време безуспешно опседао острво, а онда ?е решио да га напусти. Каже се да су становници
Родоса покупили напуштено ору?е и справе непри?ате?а и употребили их за ливе?е статуе.
Послом ?е руководио ва?ар Карес ко?и ?е 291. године направио прве скице, а дванаест година
касни?е велико дело било ?е готово.
Колос ?е на своме месту остао само око 50 година. Зем?отрес ?е за?у?ао Родос и Колос ?е
пао у море, само су делови ногу остали на соклама. Године 653. продати су остаци статуе неком
?евре?ском трговцу из Едеса, ко?и их ?е отпремио у 900 ками?их товара, а затим претопио.
Нико не зна тачно како ?е изгледао Колос са Родоса.
(Из к?иге Сва чуда света Роланда Гека)

4
1. Ко ?е, према преда?у, подигао статуу Колос са Родоса?
Заокружи слово испред тачног одговора.
а) ?евре?ски трговац
б) кра? Деметри?е
в) становници Родоса
2. Ко ?е направио нацрт статуе Колоса?
Одговор: _____________________
3. Прочита? текстове. Одреди ко?е се информаци?е односе на оба текста.
ВУК ?е животи?а из три посто?е?е врсте паса. Сиви вук (Canis lupus) предак ?е свих
дома?их паса. Некада ?е био на?распростра?ени?и од свих врста сисара, изузев човека. Данас
се може на?и у Канади, на А?асци, Балкану, где се налази и наша зем?а, и у Руси?и.
Вуковисуинтелигентнеидруштвенеживоти?е.Хранесе?еленима,лосовимаиамеричким
северним ?еленима, као и разним ма?им животи?ама. Буду?и да напада?у и ко?у стоку, тамане
их сточари и се?аци. Муж?ак сивог вука може да нарасте до 2 м у дужину и достигне тежину од
80 кг. То ?е на?ве?а животи?а из фамили?е див?их паса.
Сиви вукови живе у хи?ерархи?ски уре?еним чопорима ко?и наста?у?у територи?у
од на?ма?е стотину квадратних километара и махом лове но?у. Црвени вук (Rufus) био ?е
распростра?ен на ?угу С?еди?ених Америчких Држава. Младунце ове подврсте данас узга?а
човек. Абисински вук (Simensis) из Етиопи?е сво?евремено ?е сматран врстом шакала.
(Одломак из енциклопеди?е Британика)
ВУК. Реч ?е о животи?и ко?а ?е распростра?ена у нашим кра?евима и ко?а ?е представ?ала
сталну опасност не само за стоку него и за самог човека.
У очима српских се?ака, вук ?е углавном био изузетно опасно, демонско би?е. Поседовао
?е неку натприродну мо?, ко?а ?е изазивала ужасан страх. Паж?иво се избегавао сваки
поступак ко?и ?е могао да доведе до сусрета с ?им. Чак се ни ?егово име ни?е смело поми?ати.
Изговорити га било ?е исто што и дозвати тог демона. Зато су уместо речи вук кориш?ени
различити надимци: непоменик, каменик, поган, она? из горе и сл.
Сусрет с вуком ни?е се увек могао избе?и. За се?ака ?е то била деликатна ситуаци?а. ?ему
?е, наиме, било дозво?ено да се брани, али не и да уби?е вука. Некада ?е та забрана била строго
поштована.
(Из к?иге Народна религи?а Срба у 100 по?мова Душана Банди?а)
Заокружи слова испред информаци?а ко?е се односе на оба текста.
а) Вук ?е животи?а ко?а припада врсти паса.
б) Вук ?е животи?а ко?а често напада стоку.
в) ?уди због страха избегава?у да поми?у реч вук.
г) Вук ?е животи?а распростра?ена на Балкану.
д) Забра?ено ?е и недопустиво уби?ати вукове.
?) Но? ?е доба када на?чеш?е лове сиви вукови.

5
4. Прочита? Запис о судбини речи Милана Шипке, па одреди какав ?е став аутора према дато?
теми.
Речи, баш као и ?уди, има?у сво? живот, сво?е ро?е?е и сво?у смрт. ?едне стално неста?у,
друге се ра?а?у и настав?а?у да живе – дуже или кра?е. И увек их ?е све више и више, ?ер ?език
из дана у дан поста?е све богати?и.
Колико ?е ?една реч живети, не зависи често од ?е саме, од ?еног порекла и лепоте.
Има доста наших добрих, лепих речи ко?е су готово сасвим нестале, ишчезле, а уместо ?их
употреб?ава?у се стране речи, нимало лепше или бо?е од оних ко?е смо рани?е, или ко?е се и
данас понегде употреб?ава?у. Тако, на пример, данас говоримо: кашика, маказе, ?астук, хи?ада,
па и пасу?, шаргарепа и сл. Знамо да су то све речи страног порекла за ко?е су посто?але, или
?ош посто?е, наше замене, наши изрази. Па ипак, многе су се од ?их толико уврежиле да ретко
ко и помиш?а да их прогони из нашег ?езика.
Речи: кашика, маказе и ?астук примили смо, као што знате, од Турака. Оне се данас
нормално употреб?ава?у у к?ижевном ?езику. Поред ?их тешко би се могли пробити и
превладати наши изрази: жлица (уместо кашика), или ножице (уместо маказе). Поготово
би било тешко навикнути ?уде да уместо ?астук говоре: йодглавач, подглавник, узглав?е или
узглавник.
У Срби?и и другим српским зем?ама, грчка реч хи?ада потпуно ?е потиснула стару
словенску реч тису?а. Тису?а се данас употреб?ава ?едино у Хрватско?, и то, опет поред речи
хи?ада. А некад ?е била позната и обична на целом нашем говорном подруч?у. Многи писци
су у Срби?и употреб?авали реч тису?а ?ош у 19. и почетком 20. столе?а (?ован ?. Зма?, Лаза
К. Лазареви?, ?ован Дучи?, Драго?уб Филипови? и др.) Сетимо се само речи тису?ле?е из
Зма?еве песме Светли гробови:
?Милионе ?’ прогутала тама,
Црна тама многих тису?ле?а,
Нико их се више и не се?а...”
Аутор текста:
а) заступа миш?е?е да кориш?е?е речи зависи од ?ене лепоте или порекла;
б) жали што су неке наше лепе, старе речи заме?ене страним изразима;
в) сматра да треба употреб?авати иск?учиво речи словенског порекла;
г) прихвата уво?е?е великог бро?а страних речи у српском ?езику.

6
5. Прочита? миш?е?е психолога о вербално? и невербално? комуникаци?и.
а) Невербалнакомуникаци?а:Поредкомуникаци?епутемречи–вербалнекомуникаци?е,
информаци?е саопштавамо и не користе?и речи – невербално. Сваку поруку, осим речи,
карактерише и глас (тон, бо?а, брзина говора, ?ачина, паузе) и покрети тела (мимика и
гестикулаци?а). Говор тела ?е свесно или несвесно сла?е информаци?а о осе?а?има, ставовима,
миш?е?у, и то путем сигнала нашег тела. Све што видиш (ори?ентаци?а тела, држа?е, гестови,
додири, клима?е главом...), а састав?ено ?е од покрета, гестова и мимике, ?есте говор тела.
У ?удско? комуникаци?и невербално понаша?е некад ?е доминантни?е од вербалног.
Добар посматрач ?е тачно проценити саговорника према изразу ?еговог лица, покретима руку,
положа?у ногу, ставу тела. Невербалним знацима често управ?а наша подсвест, наше скривене
потребе и же?е.
Говор тела и ?егово тумаче?е соци?ално су услов?ени и зависе од културе у ко?о?
по?единац живи. ?едан исти гест може се различито тумачити у различитим зем?ама света.
Сваког саговорника треба паж?иво слушати и проце?ивати на основу речи, али и целокупног
понаша?а.
б) Вербална комуникаци?а: Важно ?е увек имати на уму да разговором покушавамо
да пренесемо више од обичне информаци?е. ?име желимо да поделимо осе?а?а, мисли,
же?е, страхове и наде, ставове и миш?е?е. Без обзира на то о чему говоримо, разговором
откривамо и сво?у личност и сво?а осе?а?а према особи са ко?ом разговарамо. На?чеш?е ?е
лакше комуницирати са неким кога позна?емо. ?уди, по правилу, воле да прича?у о себи и
сво?им интересова?има, о ономе што им се дога?а.
Вештина успешне комуникаци?е може се научити. Посто?е правила за успешну
комуникаци?у. Ево неких. На?важни?е ?е да покажемо наклоност према саговорнику и же?у
да се започети разговор настави и да се друга особа саслуша. Затим треба да дозволимо друго?
особи да говори и да ?е паж?иво слушамо. Важно ?е проценити саговорника и одредити шта га
интересу?е. Не треба га прекидати у причи. Ни?е добро претпостав?ати шта саговорник жели
да каже, ве? га треба паж?иво слушати. Не треба радити нешто друго док нам се неко обра?а.
Пита?а ко?а постав?амо не треба да буду само реторичка. Док саговорник говори, не треба
смиш?ати ново пита?е, ве? слушати шта нам одговара. Треба бити опрезан са критикама,
признавати сво?е грешке, избегавати сва?е, покушавати да замислимо себе у улози свога
саговорника. И наравно, немо?те штедети осмехе...
(Одломци из к?иге Сос за тине??ере Ружице Обрадови?)
Шта можемо зак?учити на основу наведених текстова?
Заокружи слова испред два тачна одговора.
а) Невербална комуникаци?а (говор тела) иста ?е у свим културама.
б) Важно ?е само оно што саговорник каже, а ни?е важан начин на ко?и то чини.
в) Вештина комуникаци?е ?е соци?ално услов?ена и не може се накнадно научити.
г) На?потпуни?а сазна?а доби?амо паж?ивим слуша?ем и гледа?ем саговорника.
д) Разговором не откривамо сво?у личност и осе?а?а према свом саговорнику.
?) Комуникаци?а значи споразумева?е, успостав?а?е веза и контаката са неким.

7
6. Прочита? одломак из романа Гласам за ?убав Гроздане Олу?и?. Подвуци у тексту три речи ко?е
припада?у неформалном говору.
?Нисам знао и он ми уписа кеца. То ?е поред оног из математике био ве? други, а до кра?а
године било ?е нешто преко две неде?е. Ако не будем пазио, провеш?у лето буба?у?и. Или:
да доби?ем ?ош ?едног кеца? Онда у следе?о? години не бих морао да учим и пишем све оне
реферате? Осе?ао сам како ми подрхтава?у уста. ?ош ?едну годину слушати сав ова? давеж било
?е горе него осудити себе на роби?у.“
7. Желиш да учеству?еш као волонтер на Де?вис купу у Београду и да на та? начин постанеш део
те манифестаци?е. Попуни тражене податке у наведеном формулару.
ПРИ?АВА ЗА ВОЛОНТЕРСКИ РАД
Лични подаци
ИМЕ
ПРЕЗИME
ДАТУМ РО?Е?А
АДРЕСА
OПШТИНА/ГРАД
КОНТАКТ ТЕЛЕФОН
Зна?е ?езика
(оценити сваку категори?у jeдном од оцена: oдлично, просечно, почетно)
Бро? ?език писа?е говор разумева?е
1. енглески*
2.
3.
* Уколико знаш ?ош неки страни ?език, наведи га и оцени у табели.
8. Прона?и и подвуци у сваком низу по ?едну неправилно написану реч.
1.
2.
3.
4.
неписмен неправилно не дам несмем немо?
хеми?ски индустри?ски своих ди?алог опи?ум
хлеб храна о?у орах смех
видео гледо донео мислио поправио

8
9. Прочита? текст о Олимпи?ским играма из Именика класичне старине Владете ?анкови?а.
Напиши резиме у предви?ени оквир. Резиме треба да садржи важне информаци?е.
Олимпи?ске игре су старо хеленско спортско надмета?е у више дисциплина.
По ?едном преда?у, оснивач ?е Херакле, а по другом Пелоп. У истори?ско време, одржавале
су се на?чеш?е у септембру, сваке четврте године почев од 776. године п.н.е. Сачуван ?е списак
победника зак?учно са 217. годином н.е. Игре ?е укинуо цар Теодоси?е I почетком V века н.е.
По утвр?еном обича?у, за време одржава?а игара обустав?ала су се сва непри?ате?ства
ме?у државама-учесницама. Право учеш?а нису имали нехеленски народи. Испрва су се
учесници надметали само у трча?у и рва?у, али су касни?е уведене и друге дисциплине, као
што су песниче?е, скокови, баца?е диска и коп?а, трка бораца под оруж?ем итд. На?ве?и
престиж ?е носила трка кочи?а.
Слава ко?у су стицали олимпи?ски победници била ?е необично велика и преносила се на
?ихову родбину и градове, о чему сведоче и оде песника Пиндара. Саме игре биле су посве?ене
Зевсу, а од 472. године тра?але су пет дана. Почи?але су приноше?ем жртава и заклетвом на
поштено надмета?е, а завршавале су се гозбом за победнике, ко?и су као награду доби?али
венац од див?е маслине. У модерно доба, пред сваку олимпи?аду, пламен се пали у Олимпи?и и
бак?а се преноси до места одржава?а игара.
Резиме:
_____________________________________________________________________________
_____________________________________________________________________________
_____________________________________________________________________________
_____________________________________________________________________________
_____________________________________________________________________________
_____________________________________________________________________________
_____________________________________________________________________________
10. Прочита? наведени текст о прво? српско? опери. Потом га препиши писаним или штампаним
словима ?ирилице, воде?и рачуна о употреби великог и малог слова, правописних и
интерпункци?ских знакова.
ПРВУ СРПСКУ ОПЕРУ НА УРАНКУ НАПИСАО ?Е КОМПОЗИТОР СТАНИСЛАВ
БИНИЧКИ. ДЕЛО ?Е ПРВИ ПУТ ИЗВЕДЕНО 1904 У НАРОДНОМ ПОЗОРИШТУ. ЛИБРЕТО
ТЕКСТ ЗА ОПЕРУ НАПИСАО ?Е К?ИЖЕВНИК БРАНИСЛАВ НУШИ?
________________________________________________________________________________
________________________________________________________________________________
________________________________________________________________________________

9
11. Прочита? савете са интернет странице www.kliknibezbedno.rs
Напиши речи и синтагме у заградама у одговара?у?ем падежном облику.
1) На интернету ?еш на?и рекламе за многе производе ко?е преко интернета можеш да купиш.
Ипак, при такво? куповини морамо бити опрезни ?ер се можемо на?и у _____________
(замка). Стога кликни безбедно и никад не попу?ава? такве _______________________
(образац) без родите?а.
2) Игре на интернету с?а?не су, али док играш игрице са ____________________________
(непознати ?уди), не треба да откриваш личне податке. Штити сво?у приватност!
3) Комуницира? преко камере само са интернет ___________________ (посетилац) коме
веру?еш. Интернет бонтон опису?е начине прикладног понаша?а према другим особама на
интернету.
12. Прочита? текст из Приче о речима Милана Шипке.
Одреди у ко?ем су лексичком односу подвучене речи.
Прозор ?е потомак ?едног старог глагола, ко?и се данас ретко где може чути. То ?е глагол
?зрети” у значе?у: ?гледати”, ?мотрити”, ?посматрати”.
У време кад су се градиле мале дрвене приземне зграде, ку?е су обично имале два прозора,
са сваке стране по ?едан. То ?е ?удима личило на очи, па су наши преци уместо ?прозор”
говорили и окно. И данас се понегде тако говори, а тако говоре и неки други словенски народи,
Словенци и Руси, на пример.
Речи прозор и окно ?есу:
а) антоними;
б) синоними;
в) хомоними.

10
13. Прочита? одломак из приповетке Газда Корни?ева та?на Алфонса Додеа. Одреди значе?е
подвучене фразе.
,,Старац ми не даде времена да завршим и довикну ми, сасвим неу?удно, да се вратим
сво?о? фрули; да сам, ако ми се толико жури да оженим сина, могао потражити дево?ку у парном
млину... можете мислити како ми ?е крв ударила у главу кад сам чуо те зле речи; али ипак сам
био дово?но паметан да се савладам (...)”
Подвучени израз значи:
а) разочарати се;
б) онесвестити се;
в) разбеснети се;
г) повредити се;
д) постидети се.
14. Прочита? следе?и текст. Одреди врсте об?еката у реченицама тако што ?еш их преписати на
лини?е у одговара?у?им колонама.
?една ?елена из Пете београдске на?зад ?е нашла дечка.
Питала га ?е: Ко си ти?
А он ?о? ?е лепо рекао: ?а сам тво? дечко.
(Одломак из к?иге Београде, добро ?утро Душана Радови?а)
15. Одреди врсту подвучених речи у наведеном тексту и тражене граматичке категори?е, као што
?е започето.
?Жаргон”?ефранцускаречиизворнозначи?ди?амантмутнебо?е,нечист,ма?евредности”.
Одувек су га употреб?авали у одре?еним круговима ?уди. (...) Сматра се да ни?е присто?но
говорити жаргоном док разговарамо са родите?има или стари?им особама.
реч
врста
речи
подврста
речи
род бро? падеж
реч именица за?едничка женски ?еднина номинатив
мутне
га
родите?има
Прави об?екат:
___________________________________
___________________________________
Неправи об?екат:
___________________________________

11
16. Прочита? одломке из одабраних к?ижевних дела. На лини?и испод текста напиши назив облика
казива?а ко?и ?е употреб?ен у одломку (нараци?а, дескрипци?а, ди?алог, монолог).
1.
_________________________________
2.
_________________________________
3.
_________________________________
4.
_________________________________
,
. .
.
, , –
,
.
( , Бескра?на прича)
? .”
? , . , ,
. – . ,
, ?”
? . , ,
, .”
( , Фреде, лаку но?)
, , ,
. ,
, ,
.
( , Деца)
? ,
, ! ?
;
’ ,
,
.”
( , Ромео и ?ули?а)

12
17. Прочита? одломак из романа Мали Принц Антоана де Сент Егзипери?а.
Одреди какав ?е главни ?унак у овом одломку.
– Добар дан – рече лисица.
– Добар дан – учтиво одговори Мали принц ко?и се окрете, али не виде ништа.
– Ево ме овде – рече ?едан глас под ?абуком...
– Ко си ти? – упита Мали принц. – Врло си лепа...
– ?а сам лисица – рече лисица.
– Ходи да се играмо – предложи Мали принц.
– Нисам припитом?ена.
– Ах! Извини – рече Мали принц.
А онда, размисливши, додаде:
– Шта значи то ’припитомити’?
– Ти ниси одавде – рече лисица – шта тражиш?
– Тражим ?уде – рече Мали принц. – Шта значи то ’припитомити’?
– ?уди има?у пушке – рече лисица – и они лове. То ?е прилично незгодно!
Али они га?е и кокоши. По томе су заним?иви. Тражиш ли кокоши?
– Не – рече Мали принц. – Тражим при?ате?е. Шта значи то ’припитомити’?
– То ?е нешто што се давно заборавило – рече лисица. – То значи ’створити везе...’
Какав ?е Мали принц у наведеном ди?алогу?
а) узнемирен
б) радознао
в) уплашен
г) раздраган

13
18. Прочита? одломак из ба?ке Звезда у чи?им ?е грудима нешто куцало Гроздане Олу?и?.
Наведи шта je опчинило звезду.
Чиме ?е Звезда опчи?ена?
Образложи сво? одговор.
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
, ,
, , !
.
.
,
. ? ? , ,
: ,
, , .
, , .
. , ,
. : – ! ,
!
, ,
, .
– ! – , .
? ?
, . .
, , .
– , :
– !

14
19. Прочита? одломке из народних песама. Обрати паж?у на подвучене делове текста.
Они представ?а?у примере за по?едине стилске фигуре.
На лини?и испод напиши о ко?оj ?е стилско? фигури реч.
1) Два цви?ета у бостану расла:
плави зумбул и зелена када.
Плави зумбул оде на До?ане,
оста када у бостану сама.
Поручу?е зумбул са До?ана:
?Душо мо?а, у бостану кадо,
Како ти ?е у бостану само??“
Одговара из бостана када:
?Што ?е небо - да ?е лист арти?е,
Што ?е гора - да су калемови,
Што ?е море - да ?е црн муре?еп,
Пак да пишем три године дана,
не би мо?и исписала ?ада!“
__________________________________
2) О?, дево?ко, селем велем!
Не узви?а? обрвама,
Не зада? ?ад момцима;
И мени си ?ад задала:
Ко?а водим, пешке одим;
Чизме носим, а бос одим;
Леба носим, а гладан сам;
Воду газим, а жедан сам.
__________________________________
3) – ?ест слободно, мла?ано Бугарче!
– ?ест слободно, мо?е драго дете
– ?ест слободно, мо? ро?ени сине!
_________________________________

15
20. У народно? ба?ци Златна ?абука и девет йауница на?мла?и царев син ?е после многобро?них
препрека успео да прона?е сво?у ?убав и ожени се.
Ме?утим, ба?ка се ту не завршава.
Прочита? следе?и одломак из ба?ке и размисли о поступку главног ?унака.
Посленекогвременапо?ецарицаушет?у,ацаревсиностанеудвору;царицамунаполаску
да к?учеве од дванаест подрума, па му рече: ,,У све подруме можеш и?и, али у дванаести не иди
нипошто, нити га отвара?, не шали се главом!” Царев син, оставши сам у двору, стане мислити у
себи: ,,Шта би то било у дванаестом подруму!” Па онда стане отварати подруме све редом. Кад
до?е ред на дванаести, ни?е изна?пре хтео отварати га, али га опет стане копати: шта би то било
у томе подруму! Па на?после отвори и дванаести подрум, кад тамо, али насред подрума ?едно
велико буре са гвозденим обручима, па из ?ега изи?е глас: ,,Забога, брате, молим те, умрех од
же?и; да? ми чашу воде.” (...) Царев син успе ?ош ?едну чашу воде, пукне обруч, а зма? излети из
?ега, па на путу ухвати царицу и однесе ?е...
Наведи и образложи разлог због ко?ег царев син ни?е послушао царицу.
Образложи сво? одговор у неколико реченица, позива?у?и се на текст.
________________________________________________________________________________
________________________________________________________________________________
________________________________________________________________________________
________________________________________________________________________________
________________________________________________________________________________
________________________________________________________________________________
________________________________________________________________________________
________________________________________________________________________________
________________________________________________________________________________
________________________________________________________________________________

Резултат на тесту из српског ?езика
Напомена: Ученици НЕ попу?ава?у ову страну!
Ову страну попу?ава Комиси?а!
Укупан бро? бодова
,
Бро? бодова за сваки задатак
Бро?задатка
Непопу?ени
0бодова
0,5бодова
1бод
1. ? ? ? ?
2. ? ? ? ?
3. ? ? ? ?
4. ? ? ? ?
5. ? ? ? ?
6. ? ? ? ?
7. ? ? ? ?
8. ? ? ? ?
9. ? ? ? ?
10. ? ? ? ?
11. ? ? ? ?
12. ? ? ? ?
13. ? ? ? ?
14. ? ? ? ?
15. ? ? ? ?
16. ? ? ? ?
17. ? ? ? ?
18. ? ? ? ?
19. ? ? ? ?
20. ? ? ? ?
Упиши ?на одговара?у?е место.

狠狠撸

Probni test 2012_srpski

More Related Content

Probni test 2012_srpski