Prof. dr Mihailo Crnobrnja, Politika, 28.10.2012.
Download as DOCX, PDF0 likes128 views
Profesor o o?ekivanjima stranih investitora, preporukama mera Vladi Srbije koje bi trebalo da preduzme kako bi se unapredila investiciona i poslovna klima
More Related Content
What's hot (12)
Viewers also liked (14)
Similar to Prof. dr Mihailo Crnobrnja, Politika, 28.10.2012. (9)
More from FEFA Faculty (20)
Prof. dr Mihailo Crnobrnja, Politika, 28.10.2012.
- 1. Ekonomija Srbija ne sme vi?e da odla?e reforme Strani investitori promene u privrednom sistemu od ove vlade o?ekuju u prvoj i drugoj godini njenog mandata, ka?e dr Mihajlo Crnobrnja Mihajlo Crnobrnja Savet stranih investitora u Srbiji nedavno je predstavio svoju desetu ?belu knjigu¡±. U njoj su, po obi?aju, ocene bilansa i uslova poslovanja privrede u godini na izmaku, sa preporukama mera Vladi Srbije koje bi trebalo da preduzme kako bi se unapredila investiciona i poslovna klima. I u ovogodi?njem izdanju su ponovljene neke od preporuka iz prethodnih ?belih knjiga¡±. ?Iz prostog razloga ?to te preporuke nisu uva?ene ili su prihva?ene u meri koja nije dovoljna da ozbiljnije promeni stanje u tim oblastima u proteklih nekoliko godina.¡± Dr Mihajlo Crnobrnja je uredio poslednja ?etiri izdanja ovog dragocenog registratora sprovo?enja ekonomskih reformi u na?oj zemlji od 2002. U razgovoru za ?Politiku¡± ukazuje da su neophodne promene do sada polovi?no sprovedene. Napredak u njihovom sprovo?enju jednak je u?inku srpske tranzicije ¨C upola je, tako?e, manji od potreba i o?ekivanja. Srbija odavno nema vremena da odla?e ono ?to se u ekonomiji ve? moralo preduzeti. Sude?i po do sada iskazanoj volji, na? sagovornik je sklon da poveruje da ono ?to se mora uraditi danas, Da?i?ev kabinet ne?e ostavljati za sutra, nekoj novoj vladi. Takva su o?ekivanja i oko 130 stranih investitora u na?oj zemlji.
- 2. ¨C Neophodne promene, koliko god bile neprijatne, od ove vlade o?ekujem u prvoj i drugoj godini njenog mandata ¨C ka?e Crnobrnja. ¨C U tre?oj i ?etvrtoj, ako toliko ostanu na vlasti, malo je verovatno ¨C smatra Crnobrnja. ¨C Svoje pravo da se nadam zasnivam na do sada ispoljenoj spremnosti da se suzbije visoka korupcija, na koju godinama ukazuju i strani investitori. Ali, nije dobro ?to tu bitku vodi jedan ?ovek, umesto nadle?nih dr?avnih institucija. Verujem, tako?e, da postoji volja da se unapre?uju uslovi poslovanja. O tome govori ?injenica da je kona?no ukinuto 140 parafiskalnih da?bina. Stekao se utisak da su se tri klju?ne stranke u vladi zaista dogovorile da krenu hrabro i odlu?no. Ipak, ostaje da se vidi da li ?e u?injeno biti dovoljno da se ostvari neophodan ekonomski rast. Dosada?nje vlade od ?srpske oktobarske revolucije¡± naovamo ne samo da nisu u?inile ono ?to je trebalo, nego nije ura?eno ni ono ?to se moglo, smatra na? sagovornik. Glavni uzrok sporog unapre?ivanja pojedinih oblasti vidi u nedostatku politi?ke volje ?jer su na?e dosada?nje vlade bile heterogene koalicije, sa razli?itim interesima. A trebalo je samo preuzeti i primeniti postoje?e propise i institucionalna re?enja potvr?ena u mnogim zemljama u tranziciji¡±. Rangiraju?i oblasti po stepenu u?injenog napretka, Crnobrnja na prvo mesto stavlja bankarski sektor, kao najvi?e reformisan, zatim podsticanje investitora u industrijskim i bescarinskim zonama, kao ?to su In?ija, Svilajnac i Vr?ac. Bilo je rezultata i u pojednostavljenju zapo?injanja poslovanja, modernizaciji poreskog sistema, sprovo?enju ?giljotine propisa¡±, za?titi intelektualne svojine i unapre?enju elektronske trgovine. Najmanje je u?injenu na smanjivanju broja administrativnih procedura i u oblasti radnog zakonodavstva Da nije u?injeno dovoljno potvr?uje i ?Izve?taju o uslovima poslovanja za 2012. godinu¡± Svetske banke. Me?u 183 rangirane zemlje, Srbija je zauzela 92. mesto, ?to predstavlja pad u odnosu na 88. mesto iz izve?taja za prethodnu godinu. Makedonija je na 22, Slovenija ¨C 37, Crna Gora ¨C 56, Bugarska ¨C 59, Rumunija ¨C 72, Hrvatska ¨C 80, Albanija ¨C 82. i Bosna i Hercegovina ¨C 125. mestu. Spor napredak u podizanju konkurentnosti uslova poslovanja u prvoj deceniji ovog veka Srbija je skupo platila. Pre svega gubitkom oko milion radnih mesta i stopom nezaposlenosti koja prema?uje 25 odsto. ¨C Visoka nezaposlenost je na? najve?i dru?tveni problem, ali i velike razlike u razvijenosti regiona, kao i zaostajanje u menjanju nepovoljne privredne strukture ¨C ukazuje Crnobrnja. Sporo stvaramo izvoznu privredu pa deficit u trgovini sa svetom postaje sve te?e podno?ljiv. Urednika ?bele knjige¡± stranih investitora naro?ito brine zastra?uju?i podatak da je po broju stru?njaka koji odlaze u svet Srbija u vrhu te neslavne liste zemalja. Prema oceni Svetskog ekonomskog foruma, po odlivu mozgova zauzimamo 136. mesto od 139 zemalja sveta. U rangu smo sa Svazilendom, Lesotom i Kirgizijom. Svetskoj ekonomskoj krizi se ne naslu?uje po?etak kraja. Koji su prioriteti delovanja sada?nje vlade?
- 3. ¨C Slo?io bih se sa Polom Krugmanom da je izlaz iz krize za Srbiju, kao i EU, podsticanje potro?nje. Ali, racionalne i investicione potro?nje, ?to bi pokrenulo zamajac novog zapo?ljavanja. Savet stranih investitora se zala?e za op?te podsticanje investiranja, a ne samo stranih direktnih investicija. Srbija ne mo?e da zasniva ekonomski rast samo na stranim ulaganjima i kreditima. Dugoro?an odr?ivi rast mo?e se zasnivati pre svega na doma?oj ?tednji, doma?im investicijama i kori??enju raspolo?ivog znanja. Zato na? sagovornik ?potpisuje¡± izjavu ?el-Morten Jonsena, biv?eg predsednika Saveta stranih investitora u Srbiji, koji je u razgovoru za na? listi izjavio: ?Pogre?no je ?ekati da se ogroman novac slije u zemlju da bi se obezbedio rast. Takvom tvrdnjom samo se prikriva nedostatak sposobnosti ili volje da se stvore uslovi za zdravo poslovanje. Umesto ?to se o?ekuje da odnekud stignu neke ogromne pare, treba motivisati ovda?nje ljude da potvrde neospornu sposobnost i kreativnost.¡± Aleksandar Mikavica objavljeno: 28/10/2012