ݺߣ

ݺߣShare a Scribd company logo

Promenljive vrste reči - Brojevi

•Download as PPTX, PDF•
•
Jasmina Mladenović
Jasmina Mladenović
1 of 14
Downloaded 161 times
Висока школа за васпитаче струковних студија Алексинац СРПСКИ ЈЕЗИК Променљиве врсте речи - Бројеви – Март, 2014.
ВРСТЕ РЕЧИ • Реч је скуп гласова или само један глас који има неко значење. Речима најчешће саопштавамо своје мисли, осећања и обавештења. • Неке речи у нашем језику се мењају, а неке не. • Речи које мењају свој облик називамо променљиве речи. • Речи које увек остају у истом облику називамо их непроменљиве речи. • У српском језику постоји десет врста речи, пет променљивих и пет непроменљивих.
Promenljive vrste reči - Brojevi
БРОЈЕВИ • Бројеви су врсте речи које у српском језику спадају у категорије променљивих врста речи и промена речи се врши кроз падеже. • Бројеви су несамосталне, одредбене речи које означавају колико има онога што значи именица уз коју стоје или у којем се реду међу другим појмовима налази тај појам. • Бројеви се деле на основне, редне и збирне.
1. Основни бројеви (главни) • Основни бројеви (главни) казују колико има тачно бића или ствари. • Бројеви један, два, три и четири су променљиви и мењају се по падежима. • Бројеви од пет па надаље су непроменљиви: пет птица, десет дана. • Бројеви стотина, хиљада, милион и милијарда су бројеви само по својој функцији, а по форми су именице па их зато зовемо бројним именицама: стотина година, милион разлога.
Број један, једнина: • Номинатив - један, једна, једно; • Генгенитив - једног(а), једне, једног(а); • Датив - једном(е), једној, једном(е); • Акузатив - један; једног(а), једну, једно; • Вокатив – један, једна, једно; • Инструментал - једним(е), једном, једним(е); • Локатив - једном(е), једној, једном(е). • Нема облика множине, осим кад се употребљава уз именице које имају само множину, а означавају један појам: једни наочари, једне гусле, једна врата.
Број два: (за мушки и средњи род је исто) • Номинатив – два, две; • Генитив – двају, двеју; • Дататив – двама, двема; • Акузатив – два, две; • Вокатив – два, две; • Инструментал – двама, двема; • Локатив – двама, двема. • У истој промени мења се и број оба, обе.
Број три: (исти за сва три рода) • Номинатив – три; • Генитив – трију; • Датив – трима; • Акузатив – три; • Вокатив – три; • Инструментал – трима; • Локатив – трима. Број четири: (исти за сва три рода) • Номинатив – четири; • Генитив – четирију; • Датив – четирима; • Акузатив – четири; • Вокатив – четири; • Инструментал – четирима; • Локатив – четирима.
2. Редни бројеви • Означавају ред у коме се налази неко или нешто. • Увишечланим редним бројевима само је последњи члан редни број, док су остали основни бројеви. • Настају од основних, додавањем придевских наставака за род, а имају облике за сва три граматичка рода и за оба граматичка броја (једнину и множину). Шест → једн. шести, шеста, шесто. → множ. шести, шесте, шесто • Изузетак су бројеви: први, други, трећи и четврти, који настају од посебних основа. • Редни бројеви се обавезно мењају кроз падеже: први, првог(а), првом(е); сто осмога, сто осмоме...
3. Збирни бројеви • Означавају тачан број појмова у одређеном збиру. • Обично стоје уз збирне именице којима се означавају млада бића или бића истог пола: двоје деце / четворо јагњади / шесторо прасади / седморо ученика/ осморо младих / десеторо људи... • Збирни бројеви употребљени у облику множине одређују по броју и збир предмета који значе неку целину: петора врата, итд. • Када су збирни бројеви састављени од више чланова у облику збирног броја је само последњи члан: двеста педесет шесторо, а остали чланови су у облику основних бројева.
Збирни бројеви имају промену: а) у једнини: (м.р. ср.р. ж.р.) • Номинатив – двоје; • Генитив – двога, двојега; • Дататив – двoма, двоме, двојему; • Акузатив – двоје • Вокатив – двоје; • Инструментал – двома • Локатив –двoма, двоме, двојему. б) у множини: (м.р, ср.р, ж.р.) • Номинатив: Двоји, двоја, двоје • Генитив: /, двојих, /; • Датив: /, двојим, /; • Акузатив: Двоји, двоја, двоје; • Вокатив: /; /; /; • Инстрментал: /; двојим; /; • Локатив: /; двојим; /;
ВАЖНО!!! • Вишечлани бројеви (основни, редни и збрирни) пишу се одвојено са везником И или без њега: двадесет (и) пет, сто тридесет (и) два, четиристо шездесет (и) седам. • Именичке и придевске изведенице од вишечланих бројева пишу сесастављено: Десетогодишњица, двадесетпетого- дишњак, двадесетдвојка, петнаестодневни. • Бројеви могу да се бележе арапским (1, 2, 3 ...) и римским цифрама (I, II, III ...). Иза редних бројева написани арапским цифрама ставља се тачка, а ако је редни број написан римским цифрама, тачка се не ставња. Датум исправно можемо написати на неколико начина: 16. 10. 2002. 16. Х. 2002. 16. окотобар 2002. године
Пише се: • Четири – четрнаест – четрдесет – четиристо! • Шест – шеснаест – шездесет – шестсто! Обратите пажњу на писање следећих бројева:
Хвала на пажњи! Јасмина Младеновић

More Related Content

Promenljive vrste reči - Brojevi

  • 1. Висока школа за васпитаче струковних студија Алексинац СРПСКИ ЈЕЗИК Променљиве врсте речи - Бројеви – Март, 2014.
  • 2. ВРСТЕ РЕЧИ • Реч је скуп гласова или само један глас који има неко значење. Речима најчешће саопштавамо своје мисли, осећања и обавештења. • Неке речи у нашем језику се мењају, а неке не. • Речи које мењају свој облик називамо променљиве речи. • Речи које увек остају у истом облику називамо их непроменљиве речи. • У српском језику постоји десет врста речи, пет променљивих и пет непроменљивих.
  • 4. БРОЈЕВИ • Бројеви су врсте речи које у српском језику спадају у категорије променљивих врста речи и промена речи се врши кроз падеже. • Бројеви су несамосталне, одредбене речи које означавају колико има онога што значи именица уз коју стоје или у којем се реду међу другим појмовима налази тај појам. • Бројеви се деле на основне, редне и збирне.
  • 5. 1. Основни бројеви (главни) • Основни бројеви (главни) казују колико има тачно бића или ствари. • Бројеви један, два, три и четири су променљиви и мењају се по падежима. • Бројеви од пет па надаље су непроменљиви: пет птица, десет дана. • Бројеви стотина, хиљада, милион и милијарда су бројеви само по својој функцији, а по форми су именице па их зато зовемо бројним именицама: стотина година, милион разлога.
  • 6. Број један, једнина: • Номинатив - један, једна, једно; • Генгенитив - једног(а), једне, једног(а); • Датив - једном(е), једној, једном(е); • Акузатив - један; једног(а), једну, једно; • Вокатив – један, једна, једно; • Инструментал - једним(е), једном, једним(е); • Локатив - једном(е), једној, једном(е). • Нема облика множине, осим кад се употребљава уз именице које имају само множину, а означавају један појам: једни наочари, једне гусле, једна врата.
  • 7. Број два: (за мушки и средњи род је исто) • Номинатив – два, две; • Генитив – двају, двеју; • Дататив – двама, двема; • Акузатив – два, две; • Вокатив – два, две; • Инструментал – двама, двема; • Локатив – двама, двема. • У истој промени мења се и број оба, обе.
  • 8. Број три: (исти за сва три рода) • Номинатив – три; • Генитив – трију; • Датив – трима; • Акузатив – три; • Вокатив – три; • Инструментал – трима; • Локатив – трима. Број четири: (исти за сва три рода) • Номинатив – четири; • Генитив – четирију; • Датив – четирима; • Акузатив – четири; • Вокатив – четири; • Инструментал – четирима; • Локатив – четирима.
  • 9. 2. Редни бројеви • Означавају ред у коме се налази неко или нешто. • Увишечланим редним бројевима само је последњи члан редни број, док су остали основни бројеви. • Настају од основних, додавањем придевских наставака за род, а имају облике за сва три граматичка рода и за оба граматичка броја (једнину и множину). Шест → једн. шести, шеста, шесто. → множ. шести, шесте, шесто • Изузетак су бројеви: први, други, трећи и четврти, који настају од посебних основа. • Редни бројеви се обавезно мењају кроз падеже: први, првог(а), првом(е); сто осмога, сто осмоме...
  • 10. 3. Збирни бројеви • Означавају тачан број појмова у одређеном збиру. • Обично стоје уз збирне именице којима се означавају млада бића или бића истог пола: двоје деце / четворо јагњади / шесторо прасади / седморо ученика/ осморо младих / десеторо људи... • Збирни бројеви употребљени у облику множине одређују по броју и збир предмета који значе неку целину: петора врата, итд. • Када су збирни бројеви састављени од више чланова у облику збирног броја је само последњи члан: двеста педесет шесторо, а остали чланови су у облику основних бројева.
  • 11. Збирни бројеви имају промену: а) у једнини: (м.р. ср.р. ж.р.) • Номинатив – двоје; • Генитив – двога, двојега; • Дататив – двoма, двоме, двојему; • Акузатив – двоје • Вокатив – двоје; • Инструментал – двома • Локатив –двoма, двоме, двојему. б) у множини: (м.р, ср.р, ж.р.) • Номинатив: Двоји, двоја, двоје • Генитив: /, двојих, /; • Датив: /, двојим, /; • Акузатив: Двоји, двоја, двоје; • Вокатив: /; /; /; • Инстрментал: /; двојим; /; • Локатив: /; двојим; /;
  • 12. ВАЖНО!!! • Вишечлани бројеви (основни, редни и збрирни) пишу се одвојено са везником И или без њега: двадесет (и) пет, сто тридесет (и) два, четиристо шездесет (и) седам. • Именичке и придевске изведенице од вишечланих бројева пишу сесастављено: Десетогодишњица, двадесетпетого- дишњак, двадесетдвојка, петнаестодневни. • Бројеви могу да се бележе арапским (1, 2, 3 ...) и римским цифрама (I, II, III ...). Иза редних бројева написани арапским цифрама ставља се тачка, а ако је редни број написан римским цифрама, тачка се не ставња. Датум исправно можемо написати на неколико начина: 16. 10. 2002. 16. Х. 2002. 16. окотобар 2002. године
  • 13. Пише се: • Четири – четрнаест – четрдесет – четиристо! • Шест – шеснаест – шездесет – шестсто! Обратите пажњу на писање следећих бројева: