9. Charles Babbage - 1792-1871 1822. konstrisao veliki mehaniki kalkulator ali ga nikad nije zavr邸io 1833. stvorio analitiku ma邸inu, koja je pamtila brojeve i raunala sa tano邸u do 6 decimala! Podaci su ubacivani preko metalnih kartica Radila je na paru!
11. Prvi upamen program - metal ne karte Prvi raunar koji se proizvodio serijski! Jo邸 uvek se koristi ! Jacquard Loom - 1801
12. Difference Engine Number 2 raunska ma邸ina, konstruisana od 1847 . d o 1849 . prema Babbage -ovim skicama 4,000 delova 7 stopa visoka , 11 stopa duga , 1 8 inch a 邸iroka Te邸ka 500 funti ( oko 220 kg ) Sa izlo転be u Londonu 1991.
17. Vakuumske cevi - 1941 1956 . Prva generacija elektronskih raunara koristila je vakuumske cevi ( lampe ) Staklene cevi u kojima se nalaze strujna kola . Vakuumske cevi nemaju vazduh unutar 邸to omoguava da kola ispravno rade
21. Napravljen za potrebe amerike vojske tokom II svetskog rata bio u upotrebi 1945. godine ENIAC je bio te転ak 30 ton a, sadr転ao 18,000 va k uum skih cevi Ko邸tao $487,000
22. Manchester Mark I (1948) Britanski raunari Konstruktori: Freddy Williams i Tom Kilburn Razvijen na elektrostatikoj memoriji Prototip proradio 21. juna 1948 . - ma邸ina izvr邸ila usnimljen program Memor ija : 32 rei o d 32 znaka ( 1024 mesta ) Kraj izrade : oktobar 1949 .
23. Konstruktor - Maurice Wilkes , University Mathematical Laboratory, Cambridge University Electronic Delay Storage Automatic Calculator, - EDSAC napravljen maja 1949 . godine EDSAC
24. National Physical Laboratory Konstruktor Alan Turing Automatic Computing Engine ( ACE ) Prvi nacrt , prolee , 1946 .god Pilot ACE proradio 10. maja , 1950 . god Finalna verzija raunara ACE NPL, 1959 god.
25. Remington Rand UNIVAC 43 UNIVAC raunara je isporueno u prodaji Memorija : 1000 rei o d 12 a lfanumerikih znakova S poljni magacin podataka : traka metalni oksid Vreme pristupa podacima : 222 microse kundi ( prosek ) A k umulator a : 4 Radni takt : 2.25 Mhz Upravljaka konzola UNIVAC-a
28. Grace Hopper Program er UNIVAC -a Dobitnik nagrade kompjuterskih magazina Man of the Year Award ( ovek godine )
29. Prva kompjuterska gre邸ka, bag ( Bug ) - 1945 UNIVAC se zaglavio i niko nije mogao da ustanovi kvar Grace Hopper je prona邸la muvu zaglavljenu u jednom od releja zbog ega raunar nije radio Od tada se gre邸ke u programima zovu bagovi ( bugs ) a debagiranje debugging je proces otklanjanja gre邸aka.
30. IBM 701 ( Odbrambeni raunar ) Memor ija : 2048 (36 bit ova ) rei Isporuen decembra 1952. Instalirano 19 ovakvih raunara
31. 1956 . god Vakuumske cevi zamenjuju tranzistori i kompjuteri se prave kori邸enjem t ran z istor a Druga generacija raunara 19 56 -1963 .
32. Prvi t ran z istor Prvi tranzistor na bazi silicijuma proizveden 1948. god.
40. Integrisano kolo ( rani radovi ) Third Generation Computers used Integrated Circuits (chips). Integrated Circuits are transistors, resistors, and capacitors integrated together into a single chip
41. INTEL Noyce, Moore , i Andrew Grove osnovali kompaniju Intel 1968 . godine Ted Hoff d izajnirao 1969. godine Intel 4004 - prvi mikroprocesor baziran na PDP-8 ipu MITS Ed Roberts osnovao Micro Instrumentation Telemetry Systems ( MITS ) 1968 . god MITS proizveo 1975. godine prvi mikroraunar Altair [ sa Intel 8080 ipom ]
46. Intel 4004 Predstavljen 1970 . Prvi mikroprocesor 2,250 tran z istor a Povr邸ina 12 mm 2 Radni takt 108 KHz
47. Intel 8086 29,0000 tran z istor a Povr邸ina 33 mm 2 Radni takt 5 MHz Predstavljen 1979 . god
48. Intel 80486 1,200,000 tran z istor a Povr邸ina 81 mm 2 Radni takt 25 MHz Predstavljen 1 989 . god
49. Pentium I 3,100,000 tran z istors a Povr邸ina 296 mm 2 Radni takt 60 MHz Predstavljen 1993 . god
50. Pentium III 9,500,000 tran z istor a Povr邸ina 125 mm 2 Radni takt 450 MHz Predstavljen 1999 .god Pentium IV ima 42 MILLION A tran z istor a Radni takt u GHZ Pentium IV
56. Amstrad Schneider CPC 464 Atari 520 ST Japanski odgovor Muziki raunar Sir Alan Sugar
57. Pekom 32 /Pekom 64 Poku邸aj EI Ni邸 da uhvati korak sa svetskim trendovima
58. AMIGA 500 A MIGA 1200 1-2 MB RAM memorije 2-4 MB RAM memorije Jo邸 uvek se koriste u TV stanicama jer su neka re邸enja, iako stara, bolja nego na PC raunarima
59. IBM PC - 1981 IBM-Intel-Microsoft zajedniki projekt Prvi 邸iroko prodavani raunar u industriji 8088 m icro ip - 29,000 tran z istor a 4.77 Mhz radni takt 256 K B RAM (Random Access Memory) Jedan ili dva floppy disk ureaja
60. Apple Computers Osnovan 1977 . god Apple II proizveden 1977 . Masovno kori邸en u 邸kolama Macintosh ( na slici ) proizveden 1984, sa Motorola 68000 mikroprocesorom Prvi komercijalni raunar sa grafikim korisnikim interfejsom ( ikonice i dugmii ) i mi邸em