Spavanje, snovi i hipnoza
- 2. *Spavanje i snovi su izmenjena stanja svesti. *Tokom spavanja nismo ni svesni dogaaja u spoljnoj realnosti. -Dok spavamo, do転ivljavamo san. (pria u slikama iji sadr転aj jeste esto nerealan i iji smisao nije jasan) Spavanje i budno stanje rezultat su razliitog ritma u radu mozga. -Uloga spavanja i snevanja veoma va転na i zato naunici mnogo istra転uju o tome, mada nisu potpuno obja邸njeni snovi.
- 3. Glavna svrha spavanja jeste da se organizanm odmori i psihiki i fiziki. Psihiki se organizan odmara od napetosti usled svakodnevnih problema i stresova, dok se tokom fizikog odmora oslobaa od toksina koji se gomilaju za vreme pojaanih metabolikih procesa u budnom stanju. * Spavanje je va転no za aktiviranje novih sinapsi u mozgu za proces rasta . Naunici smatraju da upravo zbog toga bebe dugo spavaju budui da im se za to vreme razvija mozak i lui hormon rasta.
- 4. Usled neispavanosti slabe svi psihiki procesi, a naroito kognitivni. Neispavana osoba gubi sposobnost koncentarcije, mi邸ljenja, pamenja, uenja, postaje razdra転ljiva,rasejana i td. Uz to, hronina neispavanost mo転e dovesti i do poremeaja kao 邸to su hormonski poremeaji ili pad imuniteta.
- 5. Postoje generalno dve vrste spavanja, razlikovano na osnovu toga da li se mo転e videti pomeranje oiju iza zatvorenih kapaka. To su: REM (poznato i kao paradoksalno) i NREM, ili neREM spavanje (sporotalasno). Osoba koja se probudi za vreme NREM spavanja retko se sea da je sanjala, ali je dokazano da se i tokom NREM spavanja sanja. No, dok su snovi u REM spavanju nadrealni i apstraktni, snovi koji se javljaju u NREM spavanju su jasni i svrsishodni.
- 6. Hipnoza je ekstreman vid sugestije. Sugestija je postupak navoenja osobe da nekritiki a dobrovoljno prihvati odreenu ideju ili pona邸anje. Pod sugestijom hipnotizera osoba upada u stanje slino snu. Smatra se da hipnotiko stanje odlikuje ekstremno su転ena pa転nja, tako da u svesti postoji samo nalog, tj. sugestija hipnotizera. Za vreme hipnotikog stanja mo転e doi do biolo邸kih promena ( u disanju, radu srca i td.), do pojave halucinacija, gubljenja kontrole nad voljenim pokretima.
- 7. Hipnoza mo転e ui u praktino svaki vid na邸eg 転ivota. -Mo転emo promeniti sve one sitnice koje nam smetaju, a one koje su dobre mo転emo pojaati. *U svakodnevnom radu hipnoterapeut nailazi na ljude koji 転ele pobolj邸ati kvalitet svog 転ivota ili re邸iti se nekih problema (Npr.: fobije). Poetkom pro邸log veka hipnoza se koristila u psihoterapiji, ali se se pokazalo da nije dovoljno efikasna, tako da danas ima vi邸e istorijski znaaj u psihologiji.
- 8. Stanje laganog transa: -Osoba je fiziki opu邸tena. -Kapci osobe obino drhte i mrdaju se. -Zvukovi mogu biti bolni. Stanje laganog do srednjeg transa: -Delovi tela osobe se ine te邸kim. -Dah osobe postaje sporiji i dublji. -Intenzivan oseaj duboke opu邸tenosti (osobi se ne kree, ne pria ili razmi邸lja). -Osoba se osea odstranjeno od svoje okoline. Stanje srednjeg transa: Osoba je svestna transa, ali ne mo転e da ga opi邸e. Sugestivno stanje (Na primer, operator ka転e osobi da ima mrava na ruci). Katalepsija: Nedostatak osetljivosti na spolja邸nja stimulisanja i ukoenost mi邸ia, tako da delovi tela ostaju u kom god ih polo転aju postavite.
- 9. Stanje dubokog transa: -Osoba mo転e otvoriti oi bez da utie na trans. -Nepokretan pogled i 邸irenje zenica kada su oi otvorene. -Potpuna amnezija. -Sistematizovana post-hipnotika amnezija. -Nekontrolisani pokreti oinih jabuica. -Oseaj lakoe, lebdenja, ljuljanja ili padanja. -Osoba do転ivljava izoblienje zvuka. -Osoba mo転e kontrolisati svoje nenamerne telesne funkcije (Brzina srca, krvni pritisak). -O転ivljavanje izgubljenih seanja. -Regresija godina. -Vizualne halucinacije. -Zvune halucinacije. -Potpuna anestezija.
- 10. Kakvi su snovi u REM a kakvi u NREM fazi?