Srbija daruje neprofitnom sektoru izveštaj za 2017. godinu - glavni nalazi
0 likes479 views
Godišnji izveštaj o davanju ka neprofitnom sektoru za 2017. godinu u Srbiji pripremila je Trag fondacija u partnerstvu sa fondacijom Catalyst Balkans.
More Related Content
Similar to Srbija daruje neprofitnom sektoru izveštaj za 2017. godinu - glavni nalazi (20)
More from Catalyst Balkans (20)
Srbija daruje neprofitnom sektoru izveštaj za 2017. godinu - glavni nalazi
- 1. 1 Oktobar 2018. SRBIJA DARUJE NEPROFITNOM SEKTORU GLAVNI NALAZI IZVEŠTAJ ZA 2017. GODINU JUŽNA I ISTOČNA SRBIJA 58% 16% VOJVODINA 14,5% ŠUMADIJA I ZAPADNA SRBIJA 7,5% VAN SRBIJE SRBIJA - VIŠE REGIONA 0,7% 3,2% BEOGRAD BROJ UKUPNO ZABELEŽENIH AKCIJA 3.042 AKCIJE USMERENE NA NEPROFITNE ORGANIZACIJE 25,9% Geografska raspodela davanja neprofitnim organizacijama (% akcija u odnosu na ukupan broj akcija usmerenih ka neprofitnim organizacijama) *Kosovo je prikazano bez prejudiciranja statusa, u skladu sa Rezolucijom 1244 i mišljenjem MSP-a o deklaraciji o nezavisnosti Kosova
- 2. 2 KOJE VRSTE ORGANIZACIJA ČINE NEPROFITNI SEKTOR? • Neprofitni sektor u Srbiji se tokom poslednjih desetak godina razgranao i uključuje raznovrsna udruženja i inicijative, poput domaćih udruženja građana, privatnih fondacija, organizacija iz dijaspore, stranih organizacija, korporativnih fondacija, neformalnih grupa itd. GEOGRAFSKA DISTRIBUCIJA • Geografska distribucija akcija usmerenih na neprofitni sektor ukazuje na veliku centralizaciju i značajan procenat donacija koje privlače organizacije iz regiona Beograda. Pretpostavlja se da jedan deo tih organizacija ima sedište u Beogradu, a podršku zatim distribuiraju i korisnicima u drugim regionima. Sa druge strane, međutim, ono što je važna razlika u odnosu na ukupnu geografsku distribuciju svih zabeleženih akcija jeste to da je neprofitni sektor iz Južne i Istočne Srbije znatno aktivniji, te da je zasluga ovih organizacija što jedan deo pomoći odlazi u ovaj region, koji je tradicionalno među siromašnijima u Srbiji. KOME KORISTE DONACIJE – KO SU KORISNICI POMOĆI NEPROFITNIH ORGANIZACIJA? • Neprofitni sektor najčešće pruža podršku osobama sa zdravstvenim problemima, ekonomski ugroženim građanima, osobama sa invaliditetom i populaciji lokalnih zajednica. Zapaža se da se među drugim korisničkim grupama na koje su posebno usmerene neprofitne organizacije, ističu deca i mladi koji žive na ulici, zatim deca bez roditeljskog staranja i ljudi iz drugih zemalja, odnosno korisnici koji žive van Srbije, te jednoroditeljske porodice, osobe kojima je potrebna palijativna nega i žene i deca izloženi nasilju. • Važno je istaći da je neke od korisničkih grupa, poput osoba kojima je potrebna palijativna nega, dece koja žive i rade na ulici ili migranata, upravo neprofitni sektor postavio u fokus darodavaca; bez aktivnosti neprofitnog sektora ove grupe bi u velikoj meri bile zanemarene. KLJUČNE TAČKE1
- 3. 3 ZA ŠTA SE DARUJE: ZA KOJE OBLASTI DELOVANJA SE DARUJE NEPROFITNIM ORGANIZACIJAMA? • Kada je reč o oblastima delovanja, neprofitne organizacije su najaktivnije u podršci marginalizovanim grupama i zdravstvu, a u manjoj meri u oblasti smanjenja siromaštva i obrazovanja. • Važno je, međutim, zabeležiti da bi bez neprofitnog sektora neke oblasti poput ekonomskog razvoja, socijalnog preduzetništva, građanskog angažovanja / ljudskih prava, brige o životinjama i pomoći u urgentnim situacijama privlačile znatno manje pažnje. KO DAJE: KO SU DARODAVCI NEPROFITNIH ORGANIZACIJA? • Analize pokazuju da su građani darodavci u najvećem broju akcija koje pokrenu neprofitne organizacije. Ako se ima u vidu da ispitivanja javnog mnjenja često pokazuju da građani nemaju poverenja u neprofitni sektor, ovaj podatak je istovremeno i iznenađujući i ohrabrujući. Verujemo da se ovaj podatak može delimično objasniti time da su organizacije kojima se daruje već duže vreme prisutne u javnosti, te da su dugogodišnjim prisustvom, transparentnošću i rezultatima stekle poverenje građana. Dodatno, analiza pokazuje i da određen broj organizacija koje su uspešno prikupile sredstva od građana pripada grupi manjih lokalnih organizacija koje deluju u svojoj lokalnoj zajednici, te ih sugrađani poznaju i ukazuju im poverenje. Građane kao darodavce slede kompanije, dok su na trećem mestu akcije za koje daruje više tipova darodavaca (npr. građani, poslovni sektor, individualni darodavci itd.). UPOTREBA DONACIJA: DUGOROČNA VS. KRATKOROČNA ULAGANJA • Upotreba donacija nam ukazuje na procenat strateških davanja, odnosno davanja koja imaju potencijal da neke probleme rešavaju na duže staze, umesto da posluže kao trenutno zadovoljavanje urgentnih potreba. S tim u vezi ohrabruje to što neprofitne organizacije nimalo ne zaostaju za drugim primaocima kada je reč o programima koji mogu imati dugoročne efekte. Ovo je posebno važno ako se uzme u obzir da, za razliku od državnih institucija, neprofitne organizacije nemaju stalno obezbeđene i sigurne prihode, te da je za njih svakako teže kreiranje programa koji će imati dugoročne efekte. 1 Tokom 2017. godine Catalyst Balkans je pratio medijske izveštaje o lokalnim individualnim i korporativnim dobrotvornim davanjima, kao i davanjima iz dijaspore. Ova brošura prikazuje ključne podatke i glavne nalaze istraživanja koji se odnose na neprofitne organizacije.
- 4. 4 KOME KORISTE DONACIJE: KO SU KORISNICI POMOĆI NEPROFITNIH ORGANIZACIJA? Četiri ključne korisničke grupe na koje su usmerene akcije neprofitnih organizacija su osobe sa zdravstvenim problemima, osobe sa invaliditetom, ekonomski ugroženi građani i građanke i populacija lokalnih zajednica. Procenat akcija usmerenih na širok dijapazon ostalih korisničkih grupa je nešto više od četvrtine ukupnog broja akcija. U ovom pogledu neprofitne organizacije se ne razlikuju od ostalih primalaca. Ključne korisničke grupe za koje neprofitne organizacije dobijaju podršku (% akcija u odnosu na ukupan broj akcija usmerenih ka neprofitnim organizacijama) 30 20 10 0 24,4 18,8 15,6 13,8 27,4 DrugoOsobe sa invaliditetom Ekonomski ugroženi građani/ke Populacija lokalnih zajednica Osobe sa zdravstvenim problemima Tabela ispod grafikona pokazuje raspodelu drugih korisničkih grupa. Zapaža se da se među drugim korisničkim grupama na koje su posebno usmerene neprofitne organizacije, ističu deca i mladi koji žive na ulici, svakako zahvaljujući izuzetno aktivnom Centru za integraciju mladih, zatim deca bez roditeljskog staranja i ljudi iz drugih zemalja, odnosno korisnici koji žive van Srbije. Procenat broja akcija Korisničke grupe Od 5 do 10% od 3 do 5% Deca i mladi u riziku - koja žive na ulici, deca bez roditeljskog staranja, ljudi iz drugih zemalja / od 1 do 3% jednoroditeljske porodice, opšta populacija - mladi, talentovana deca i mladi osobe kojima je potrebna palijativna nega, žene i deca u izloženi nasilju, životinje ispod 1% starija populacija, beskućnici, nezaposleni, deca u riziku - maloletni prestupnici, migranti, religijske zajednice, opšta populacija, izbeglice i interno raseljene osobe, majke i novorođenčad
- 5. 5 PRIMERI: KORISNICI NEPROFITNIH ORGANIZACIJA Udruženje „Čep za hendikep” iz Zrenjanina prikuplja plastične čepove za reciklažu još od 2013. godine radi generisanja novca od prodaje čepova po fiksnoj ceni. Novac se koristi za kupovinu opreme koja olakšava život deci i odraslima sa invaliditetom, a u akciji učestvuju obrazovne institucije, kompanije, neprofitne organizacije i građani širom Srbije. U 2017. godini je prikupljeno preko 2,7 miliona dinara zahvaljujući manjim kontinuiranim donacijama opšteg stanovništva i većim jednokratnim donacijama kompanija kao što su Gomex i Apatinska pivara. Prema zvaničnim podacima, u ovoj akciji učestvuje preko dva miliona građana, 1.200 obrazovnih institucija i 600 kompanija. Centar za integraciju mladih (popularno Svratište) tokom godine uvek ima više zanimljivih akcija za prikupljanje sredstava, vrlo često u saradnji sa drugim akterima. Tako su krajem 2017. godine CIM i Imlek potpisali ugovor o saradnji u vrednosti od 1,1 milion dinara, u okviru kojeg će obezbeđivati hranljive mlečne paketiće Centru tokom cele 2018. godine. Svakog meseca je određeno 500 litara proizvoda za donaciju. Osim ovako velikih partnerstava, Svratište kontinuirano privlači podršku građana; u 2017. godini pobednički timovi humanitarnog takmičenja u pravljenju burgera „big mek” u restoranima McDonald’s imali su pravo da izaberu organizaciju kojoj će donirati novac od novčane nagrade, i drugi pobednički tim je izabrao Svratište, poklonivši im nagradu od 124 hiljade dinara. Zajednička inicijativa manjih preduzeća i CIM-a je obeležena „Danom za limunadu”, manifestacijom koja se održava svakog jula od 2015. godine, po ideji devojčice koja je pomoću štanda za limunadu prikupljala novac za Svratište. Brojna ugostiteljska mesta su prijavila svoje učešće i 15. jula 2017. kroz prodaju limunade je uspešno sakupljeno skoro 300 hiljada dinara u više od 71 restorana i kafića. BELhospice centar, organizacija čiji je cilj osnivanje prvog hospisa za besplatno palijativno zbrinjavanje onkoloških pacijenata u Srbiji, svake godine organizuje više različitih humanitarnih akcija. Cilj kampanje i poziva za donacije je prikupljanje sredstava za izgradnju centra i za podršku uspešnom početku rada. Tradicionalni turnir u futsalu održan 24. juna 2017. godine jedna je od akcija u kojoj su donatori iz profitnog i neprofitnog sektora svih veličina doprineli velikim donacijama i pojavljivanjem na događaju. Donacije velikih, srednjih i malih preduzeća, kao i građana i zaposlenih koji su učestvovali na turniru rezultirale su sumom od 17.500 evra.
- 6. 6 Četiri ključne teme na koje je usmeren najveći broj akcija od strane neprofitnih organizacija jesu podrška marginalizovanim grupama, zdravstvo, smanjenje siromaštva i obrazovanje. Iako su te četiri teme u fokusu i kada je reč o ostalim primaocima, razlika je u redosledu tema: dok je kod neprofitnih organizacija najveći broj akcija za koje su prikupljana sredstva iz lokalnih izvora iz oblasti podrške marginalizovanim grupama, kod ostalih primalaca je zdravstvo na prvom mestu. Iako neprofitne organizacije prikupljaju sredstva za širok dijapazon tema, procenat akcija usmerenih na njih je znatno manji. Osim sezonskih davanja, kao ostale nešto jače zastupljene teme ističu se sport (sportske aktivnosti dece, kao i podrška amaterskim sportskim klubovima u lokalnim zajednicama), zatim kultura i umetnost, te briga o životinjama. Ključne oblasti delovanja za koje neprofitne organizacije dobijaju podršku (% akcija u odnosu na ukupan broj akcija usmerenih ka neprofitnim organizacijama) 40 30 20 10 0 Podrška marginalizovanim grupama 33,7 28,3 11,5 6,1 20,4 DrugoZdravstvo Smanjenje siromaštva Obrazovanje ZA ŠTA SE DARUJE: ZA KOJE OBLASTI DELOVANJA SE DARUJE NEPROFITNIM ORGANIZACIJAMA? Procenat broja akcija Oblast delovanja Od 5 do 10% od 3 do 5% sport sezonska davanja od 1 do 3% kultura i umetnost, briga o životinjama ispod 1% razvoj zajednice, ekonomski razvoj, zaštita životne sredine, nasleđe, ljudska prava / građansko angažovanje, urgentna pomoć, javna infrastruktura, religijske aktivnosti, nauka, socijalno preduzetništvo
- 7. 7 Kada je reč o zdravstvu, najaktivnije su široko poznate organizacije NURDOR (prikupljanje sredstava za izgradnju onkološkog odeljenja za decu u Nišu), i fondacije „Budi human” i „Podrži život”, koje prikupljaju sredstva za lečenje dece i odraslih u inostranstvu. Manje poznati, ali ne i manje značajni su primeri organizacija koje svojim delovanjem podržavaju osobe sa zdravstvenim problemima i podižu nivo svesti o njihovim potrebama. Svakako vredi spomenuti udruženja poput „Plavog srca 021”, koje podržava decu obolelu od dijabetesa, Asocijaciju pacijenata obolelih od Parkinsonove bolesti ili Optimistik – udruženje roditelja prevremeno rođene dece. Ova i druga udruženja su tokom 2017. godine organizovala više akcija za prikupljanje podrške za svoj rad i korisnike, čime su doprinela i podizanju nivoa svesti o ovim pitanjima. Mada je „Banka hrane” svakako jedna od najpoznatijih organizacija koja pomaže ekonomski ugroženim građanima, važno je spomenuti mala, lokalna udruženja koja u svojoj zajednici ulažu napore da olakšaju tešku ekonomsku situaciju. Takvo je npr. neformalno udruženje „Tatamate” iz Stare Pazove, koje često organizuje akcije prikupljanja odeće, igračaka, garderobe i školske opreme za decu i mlade iz svog mesta čije su porodice socijalno ugrožene. U septembru 2017. godine, „Tatamate” su organizovale akciju „Donesi, odnesi, doniraj”, gde su građani mogli da poklone ili razmene opremu za decu i bebe. Jedna od neprofitnih organizacija koje se bave manje zastupljenim oblastima, poput ekonomskog razvoja, jeste i Savez pčelarskih organizacija Srbije (SPOS). Ovo udruženje je 18. aprila 2017. godine započelo projekat za izgradnju pogona za prikupljanje i plasman meda, zbog potrebe pčelara i pčelarskih organizacija za održivim poslovnim praksama otkupljivača. SPOS je pozvao udruženja pčelara, pčelarska društva i individualne preduzetnike da doniraju projektu u minimalnom iznosu od 120 dinara po košnici, kako bi se pomogla izgradnja skladišta u Rači, gde bi se med prikupljao. Tokom 2017. godine prikupljeno je 3.762.165 dinara od 611 donatora – preduzeća, udruženja i individualnih pčelara, a u julu 2017. godine je uspešno registrovan pogon pod imenom „Naš med” DOO. PRIMERI: ZA KOJE OBLASTI DELOVANJA SE DARUJE NEPROFITNIM ORGANIZACIJAMA?
- 8. 8 Podaci pokazuju da se građani pokazuju kao darodavci u najvećem broju akcija koje su pokrenule neprofitne organizacije. Ako se ima u vidu da je u većini ispitivanja javnog mnjenja obično istaknuto da građani nemaju poverenja u neprofitni sektor, ovaj podatak je istovremeno i iznenađujući i ohrabrujući. Smatramo da se ovaj podatak može delimično objasniti time da su organizacije kojima se daruje već duže vreme prisutne u javnosti, te da su dugogodišnjim prisustvom, transparentnošću i rezultatima stekle poverenje građana. Dodatno, analiza pokazuje i da određen broj organizacija koje su uspešno prikupile sredstva od građana pripada grupi manjih lokalnih organizacija koje deluju u svojoj lokalnoj zajednici, te ih sugrađani poznaju i ukazuju im poverenje. Građane kao darodavce slede kompanije, dok su na trećem mestu akcije za koje daruje više tipova darodavaca (npr. građani, poslovni sektor, individualni darodavci itd.). Drugi tipovi darodavaca se pojavljuju u znatno manjem procentu: to su individualni darodavci (3,1%), mala i srednja preduzeća (2,5%); asocijacije poput rotari klubova (1,8%); korporativne fondacije (1,5%), privatne fondacije (0,2%) itd. Ogranci/podmlaci političkih partija, koji se inače pojavljuju kao darodavci kod drugih primalaca, očekivano nisu prisutni kada je reč o neprofitnim organizacijama. Učešće različitih tipova darodavaca u akcijama usmerenim ka neprofitnom sektoru (broj akcija u % u odnosu na ukupan broj akcija usmerenih ka neprofitnom sektoru)Učešće različitih tipova darodavaca u akcijama usmerenim ka neprofitnom sektoru (broj akcija u % u odnosu na ukupan broj akcija usmeren ka neprofitnom sektoru) 0 5 10 15 20 25 30 35 40 45 50 44,4 MSP Asocijacije Korporativne fondacije Drugi (privatne fondacije, religijske organizacije itd.) Ogranci / podmlaci političkih partija Građani - kroz masovna davanja Kompanije Mešoviti darodavci Individualni darodavci 30,3 16 3,1 2,5 1,8 1,5 0,4 0 KO DAJE: KO SU DARODAVCI NEPROFITNIH ORGANIZACIJA?
- 9. 9 Erste banka doo Novi Sad je u okviru programa Superste dodelila više od 5 miliona dinara za deset projekata lokalnih neprofitnih organizacija, uključujući CEPORU, za kreativne radionice za decu i mlade, Neostart koji pomaže da se maloletni prestupnici uključe u život nakon izlaska iz institucije i Centar za istraživanje i promociju kulturnog nasleđa. Udruženje za pomoć osobama sa autizmom iz Subotice već više godina pomaže deci i odraslima sa autizmom organizovanjem širokog dijapazona aktivnosti. Volonteri i roditelji zajedno rade u udruženju, a značajnu pomoć im je 2017. godine uputilo lokalno preduzeće „Jovište”. Prepoznajući potrebu udruženja, ovo preduzeće je doniralo PVC stolariju u vrednosti od oko 85 hiljada dinara, kao i rad na postavljanju prozora kako bi korisnici udruženja imali priliku da koriste prostorije u zimskom periodu. Ova donacija omogućuje dalji rad i aktivnosti i smanjuje prepreke sa kojima se suočava ova neprofitna organizacija. Fondacija „Trojka iz bloka” je poznata po organizaciji sportskih događaja s ciljem prikupljanja humanitarnih priloga kao pomoći porodicama na Kosovu i Metohiji. Protekle godine, Fondacija je organizovala humanitarni turnir u „beer pong-u” za odrasle, zatim turnir u PES-u, koji je okupio igrače video igrice „Pro-Evolution Soccer” u Loznici, a za mlađe je dva dana kasnije u Beogradu održan humanitarni turnir „Deca za decu”, na kome su se deca takmičila u brzom šutiranju trojki. Kreativan i neuobičajen primer prikupljanja sredstava u humanitarne svrhe je akcija sportskog udruženja „Avantura park”, koje inače organizuje aktivnosti spuštanja užetom niz stene, ali i godišnju humanitarnu akciju pod nazivom „Uže nade – Rope of Hope”, tokom koje učesnici mogu da isprobaju spuštanje užetom na zgradama u Beogradu. U maju 2017. godine je najavljena dvodnevna prilika za spuštanje niz Beograđanku; prikupljena sredstva su podeljena između osam organizacija, uključujući i ARS (Animal Rescue Service), udruženje za brigu o životinjama. Članovi rotari klubova širom Srbije organizuju akcije na kojima privlače donacije primarno od svojih članova, a koje se kasnije usmeravaju na druge neprofitne organizacije, korisnike i obrazovne programe. Jedna od značajnih donacija je i donacija člana RK Novog Sada, povodom svečanosti otvaranja sopstvenog preduzeća u martu, u vrednosti od 200 hiljada dinara, data Sigurnoj kući. Zahvaljujući pomoći u prikupljanju, u kojoj je više članova kluba učestvovalo, RK Novi Sad je takođe donirao tri tone jabuka narodnim kuhinjama kroz obroke koje će pripremiti Crveni krst Novog Sada PRIMERI: KO SU DARODAVCI NEPROFITNIH ORGANIZACIJA?
- 10. 1 0 U slučaju krajnjih korisnika, posmatrane su ključne grupe identifikovane i kroz opštu analizu svih akcija, kao i kroz analizu rada neprofitnih organizacija. Poređenje sa drugim primaocima pokazuje da one imaju najveći udeo kada je u pitanju podrška osobama sa invaliditetom, zatim ekonomski ugroženim građanima, a tek onda osobama sa zdravstvenim problemima i populaciji lokalnih zajednica. Ovo poređenje ukazuje i na to da je udeo neprofitnih organizacija u „pokrivanju” ovih korisničkih grupa (preko 30%), veći nego njihov udeo u opštem broju akcija (26,9%). To zapravo znači da neprofitne organizacije imaju važnu ulogu u odgovoru na potrebe i zastupanju interesa ovih grupa. Prikaz korisničkih grupa: neprofitne organizacije u odnosu na druge primaoce (broj akcija u % u odnosu na ukupan broj akcija za tu korisničku grupu) 0 20 40 60 80 100 Osobe sa invaliditetom Ekonomski ugroženi građani Osobe sa zdravstvenim problemima Populacija određenih zajednica Neprofitne organizacije Drugi primaoci 64 36 69,5 30,5 71,8 28,2 82,6 17,4 UDEO NEPROFITNIH ORGANIZACIJA U ODGOVORU NA POTREBE KORISNIČKIH GRUPA
- 11. 1 1 Druga analiza koja je prikazana na grafikonima pokazuje odgovaranje na potrebe nekih korisničkih grupa koje su generalno manje zastupljene. Ta analiza ukazuje na zanimljiv podatak da u preko 90% akcija koje su usmerene na osobe kojima je potrebna palijativna nega, odgovor pružaju neprofitne organizacije (odnosno BELhospice, koji je ovu temu zapravo negde i postavio na društvenu agendu). Dalje, analiza pokazuje i da su neprofitne organizacije ključne kada je reč o deci i mladima koji žive i rade na ulici i migrantima. Na kraju, i kada je reč o životinjama, istraživanje ukazuje na to da su neprofitne organizacije te koje preuzimaju glavni teret brige. Korisničke grupe za koje su neprofitne organizacije prepoznate kao ključni nosioci usluga Drugi primaoci 35,4% Neprofitne organizacije 64,6% DECA KOJA ŽIVE NA ULICI Drugi primaoci 23,5% Neprofitne organizacije 76,5% ŽIVOTINJE Drugi primaoci 28,6% Neprofitne organizacije 71,4% MIGRANTI Drugi primaoci 7,7% Neprofitne organizacije 92,3% OSOBE KOJIMA JE POTREBNA PRIVATNA BRIGA UDEO NEPROFITNIH ORGANIZACIJA U ODGOVORU NA POTREBE KORISNIČKIH GRUPA
- 12. 1 2 Očekivano, najveći udeo neprofitne organizacije imaju u oblasti podrške marginalizovanim grupama. Njihov udeo je značajan i kada se radi o smanjenju siromaštva i zdravstvu. Ovi rezultati se poklapaju sa analizom korisničkih grupa prikazanih u prethodnoj sekciji izveštaja. Znatno manji udeo, mada nikako zanemarljiv, neprofitne organizacije imaju i kada se radi o obrazovanju. Manji procenat akcija u ovoj oblasti je razumljiv, jer veliki deo podrške obrazovanju podrazumeva podršku obrazovnim institucijama (školama i fakultetima), odnosno pojedincima (kada je reč o stipendijama). Prikaz oblasti delovanja: neprofitne organizacije u odnosu na druge primaoce (broj akcija u % u odnosu na ukupan broj akcija za tu oblast delovanja) 0 20 40 60 80 1009070503010 Zdravstvo Podrška marginalizovanim grupama Smanjenje siromaštva Obrazovanje 63,4 36,6 71,9 28,1 78,1 21,9 87,2 12,8 Neprofitne organizacije Drugi primaoci UDEO NEPROFITNIH ORGANIZACIJA U RAZLIČITIM OBLASTIMA DRUŠTVENOG DELOVANJA
- 13. 1 3 Kada se radi o temama koje inače nisu u fokusu darodavaca, neprofitne organizacije se pokazuju kao ključne u oblastima poput ekonomskog razvoja, socijalnog preduzetništva, građanskom angažmanu ljudskim pravima, te brige o životinjama i urgentne pomoći. Iako može biti iznenađujuća činjenica da je čak 100% akcija usmerenih na ekonomski razvoj i socijalno preduzetništvo vezano za podršku neprofitnim organizacijama, objašnjenje je jednostavno. Kod ekonomskog razvoja radi se o programima neprofitnih organizacija poput Poljoprivrednih fondova Fondacije „Divac”. To su projekti koji na manjoj skali, sa manjim ulaganjima, mogu doprineti nekim aspektima ekonomskog razvoja, dok se za ulaganja u ekonomski razvoj na institucionalnom nivou zahtevaju znatno veća sredstva, koja se kod nas još uvek ne prikupljaju, odnosno ne ulažu preko donacija. Što se tiče socijalnih preduzeća, njih, po prirodi stvari, državne institucije i ostali mogući primaoci i ne pokreću, dok se pojedinci za sredstva ovog tipa pre obraćaju državi ili bankama, a ne prikupljaju sredstva putem donacija. To svakako ne umanjuje značaj činjenice da su neprofitne organizacije jedine koje pokušavaju da privuku pažnju darodavaca u pogledu ovih tema: globalna praksa pokazuje da su u svetu mnogo češća i veća ulaganja u ove teme kroz donacije nego što je to slučaj u Srbiji. Drugi primaoci 25% Neprofitne organizacije 75% URGENTNA POMOĆ Drugi primaoci 0% Neprofitne organizacije 100% EKONOMSKI RAZVOJ Drugi primaoci 0% Neprofitne organizacije 100% SOCIJALNO PREDUZETNIŠTVO Drugi primaoci 0% Neprofitne organizacije 100% ZAJEDNICA /LJUDSKA PRAVA/ GRAĐANSKO ANGAŽOVANJE Drugi primaoci 23,5% Neprofitne organizacije 76,5% BRIGA O ŽIVOTINJAMA UDEO NEPROFITNIH ORGANIZACIJA U RAZLIČITIM OBLASTIMA DRUŠTVENOG DELOVANJA
- 14. 1 4 Podaci o tome kako su upotrebljene donacije u okviru određene svrhe omogućavaju dublji uvid u pitanje da li su one jednokratna (humanitarna) pomoć ili su usmerene na dugoročnija rešenja određenih problema. U skladu sa metodologijom i poznatim podacima, upotrebu donacija delimo na tri kategorije – ulaganja sa potencijalno dugoročnim efektima, kratkoročna ulaganja, odnosno davanja koja su jednokratna i davanja čija je svrha ostala nepoznata2 . Poređenje podataka sa sličnim podacima vezanim za druge primaoce ukazuje na to da neprofitne organizacije privlače i upotrebljavaju donacije sa potencijalno dugoročnim efektima u približno istom procentu kao i drugi primaoci. Sa druge strane, njihov udeo u jednokratnim akcijama je manji od procenta na nivou svih zabeleženih akcija u zemlji, kao i u poređenju sa drugim primaocima. Razlog za to je delimično i taj što je veći procenat akcija u kojima namena donacija datih neprofitnim organizacijama nije uvek poznata – vrlo često se u izvorima podataka ne navodi tačna namena podrške, već se navede samo da je podrška upućena određenoj organizaciji. Upotreba donacija u neprofitnom sektoru (% akcija u odnosu na ukupan broj akcija usmerenih u neprofitni sektor) 2 U dugoročna ulaganja ubrajamo: kapitalne investicije, opremu, ulaganje u usluge, stipendije (ulaganje u kadrove), istraživanje i razvoj, podizanje nivoa društvene svesti. U jednokratna davanja spadaju humanitarna pomoć, sezonska davanja, medicinski tretmani za pojedince/porodice, materijal i potrošna roba. Svrhu davanja nije uvek moguće odrediti, jer dostupni podaci pokazuju, na primer, da je podrška pružena određenoj instituciji/organizaciji, ali ne i za šta je pružena. 60 50 40 30 20 10 0 Potencijalni dugoročni efekti 32,4 41,6 26,0 NepoznatoKratkoročna ulaganja UPOTREBA DONACIJA: DUGOROČNA VS. KRATKOROČNA ULAGANJA
- 15. 1 5 Zanimljivo je, ali i očekivano, da jedini primer osnivanja zadužbinskog fonda dolazi iz neprofitnih organizacija – osnovala ga je Trag fondacija, kao i da su sredstva za start-up kapital takođe upućena isključivo neprofitnim organizacijama (objašnjenje je slično kao kod programa ekonomske podrške i socijalnog preduzetništva – državne institucije prosto ne traže i ne dobijaju sredstva za ove namene). Ono što svakako pozitivno iznenađuje jeste značajan udeo neprofitnih organizacija u pružanju socijalnih usluga (čak preko 86% akcija upotrebljenih za ovu vrstu usluga donira se neprofitnim organizacijama). Takođe, dve trećine (doduše relativno malog broja) akcija usmerenih na razvoj i istraživanje takođe su bile vezane za neprofitne organizacije, a nije mali njihov udeo ni u akcijama koje su upotrebljene za pružanje usluga u obrazovanju. ZADUŽBINSKI FOND Drugi primaoci 0% Neprofitne organizacije 100% Drugi primaoci 0% Neprofitne organizacije 100% START-UP KAPITAL Neprofitne organizacije 86,8% SOCIJALNE USLUGE Drugi primaoci 13,2% Neprofitne organizacije 50% USLUGE U OBRAZOVANJU Drugi primaoci 50% RAZVOJ I ISTRAŽIVANJA Drugi primaoci 33,3% Neprofitne organizacije 66,7% UPOTREBA DONACIJA: DUGOROČNA VS. KRATKOROČNA ULAGANJA
- 16. 1 6 Izrada ovog izveštaja omogućena je uz podršku američkog naroda putem Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID). Sadržaj izveštaja isključiva je odgovornost Trag fondacije, Catalyst Balkans i Fondacije Ana i Vlade Divac i ne odražava nužno stavove USAID-a ili Vlade Sjedinjenih Američkih Država. TRAG FONDACIJA Mileševska 5/I-6 11 118 Beograd, Srbija filantropija@tragfondacija.org www.tragfondacija.org PRIREDILA: Aleksandra Vesić, Catalyst Balkans LEKTURA: Ivana Andrić DIZAJN: Korak Studio