2. Maja Perovi
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Apstrakt: U radu se dovodi u pitanje teza da je proces globalizacije 3.0
(mekdonalizacije, amerikanizacije i 邸irenja kapitalizma), u svom najmodernijem
obliku doprineo kreiranju kvalitetnijeg i realno ekonomski bogatijeg 転ivota veini
stanovn邸tva planete, preciznije srednjoj klasi. Pristupa se sa kulturolo邸kog i
socijalnog stanovi邸ta bez razmatranja ekonomskih efekata.
Vr邸i se obrazlo転enje najuoljivijeg fenomena iracionalnosti koje donose elementi
globalizacije fenomena ekanja i brzine i obrazla転e za邸to su te iracionalnosti
najvi邸e uticale na svetsku srednju klasu. Obja邸njava se bum srednje klase i naini i
razlozi njenog, sve veeg antiglobalistikog stava.
Kljune rei: globalizacija, brzina, mekdonalizacija, amerikanizacija, kapitalizam,
srednja klasa, bogati, kultura, 転ivotni stil, nenameravane posledice, konzumerizam,
potro邸nja.
Globalizacija nije nov termin i u zavisnosti od procesa koje defini邸e, mo転e se
govoriti o globalizaciji u helensko doba1, doba otkria2 i neoliberalnoj globalizaciji3,
odnosto globalizaciji 1.0, 2.0 i 3.04.
Su邸tina je, medjutim uvek ista osnovna karaktereistika globalizacije u ekonomiji je
smanjenje i ukidanje barijera izmedju nacionalnih granica kako bi se omoguilo
slobodno kretanje kapitala. Znai, govorimo o karakteristinoj konvergenciji,
meusobnom uticaju raznih elemenata, kako na ekonomskoj tako i na sociolo邸koj i
kulturolo邸koj osnovi.
Ja u iskljuivo govoriti o neoliberalnoj globalizaciji, posebno globalizaciji 3.0
koja je voena tehnolo邸kim napretkom (tehnology driven) a ija ekspanzija je poela
80-tih godina pro邸log veka. Pojavom nove tehno-ekonomske paradigme i kanala
komunikacije (masovnih medija, posebno interneta) omogueno je meusobno
pribli転avanje i interakcija do sada najveeg broja nacija i pojedinaca, a pojam daljine i
prostora, kao i brzine, trajno je izmenjen. Proizvod, tj. nosilac ove globalizacije jeste
moderna srednja klasa. Da li je globalizacija 3.0 donela boljitak srednjoj klasi, da li je
ona zaista bogatija, zdravija, slobodnija i da li zaista ima bolji izbor, pitanja su na koje
u poku邸ati da odgovorim u nastavku rada.
1
Doba kada su komercijalizovani, urbani centri bili fokusirani oko helenske Grke
2
Doba otkria novih svetova, period kasnog XV-og i XVI-og veka
3
http://www.inclusivedemocracy.org/dn/vol7/takis_globalisation.htm, poseeno 15.01.2010
http://www.democracynature.org/vol7/takis_postmodernism.htm, poseeno 15.01.2010
4
Friedman, Thomas L. (2005). The World Is Flat. New York: Farrar, Straus and Giroux
2
3. Maja Perovi
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Kako je nastala moderna srednja klasa
Klase defini邸e profesija, odnosto vrsta posla koju obavljaju5.
Moderna srednja klasa, i njena ekspanzija, uslovljena je pojavom modernih
tehnologija a posebno tehnologija iz oblasti komunikacija, zatim procesom i efektom
globalizacije i najva転nie 邸irenjem kapitalizma i konzumerizma.
Nove tehnologije, mekdonalizacija i konzumerizam uslovile su nastanak novih
profesija zasnovanih na znanju i multidisciplinarnosti koje su preoblikovale dru邸tvo i
napravile novu podelu sverastueg finansijskog bogatstva. Moderna srednja klasa
ini vi邸e od polovine globalne populacje6 a njen eksplicitan rast je primetan tokom
devedesetih godina pro邸log veka, kada su se zemlje u razvoju veoma aktivno
uklljuile u procese meunarodne razmene anga転ovanjem svoje jeftine radne
snage7.
Globalna asimilacija srednje klase, tj. pribli転avanje njenih stilova 転ivota, 転elja i
profesija, jedna je od najvidljivijih kulturnih posledica globalizacije.
Umesto potreba zadovoljavaju 転elje
Kulturna prepoznatljivost srednje klase jeste njena pripadnost pop kulturi. To
je kultura za koju bi D転ord転 Ricer rekao da je bli転a ni邸ta kraju kontinuuma jer je
proizvod mekdonalizacije koji se 邸iri amerikanizacijom8.
Za邸to su pripadnici srednje klase najvei konzumenti mekdonalizovanih proizvoda?
Kao 邸to sam ranije navela, srednja klasa je najbrojnija, a jedan od glavnih ciljeva
mekdonalizacije je stvaranje 邸to veeg profita kroz prodaju generikih, unificiranih
proizvoda dopadljivih upravo naj邸iroj populaciji.
Medjutim, 邸ta primorava srednju klasu da se ovako pona邸a?
Odgovor je jednostavan. Moderna srednja klasa je nastala ukljuivanjem, tj.
bogaenjem siroma邸nijih, radnikih slojeva koji su, kao simbol svog novog statusa,
vrlo vrsto prigrlili sve 邸to im globalizacija i duh kapitalizma nameu uz sve vee
odbacivanje svojih folklornih karakteristika. Ti simboli koje srednja klasa
svakodnevno kupuje i konzumira, ne predstvaljaju realnu potrebu ve 転elju za
5
Abhijit V. Banerjee and Esther Duflo (December 2007). What is middle class about the middle classes around
the world?
6
Parker, John (2009-02-12), "Special report: Burgeoning bourgeoisie", The Economist,
http://www.economist.com/specialreports/displayStory.cfm?story_id=13063298&source=hptextfeature,
poseeno 20.01.2010
7
Prevashodno mnogoljudne zemlje kao 邸to su Kina i Indija
8
D転ord転 Ricer, Mekdonalizacija dru邸tva, Neklada Jesenski i Turk, Zagreb 1999
3
4. Maja Perovi
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
distingcijom9. Savremenom pripadniku srednje klase je potreban auto, ali kada se
potreba za autom pretvara u tipinu kupovinu simbola radi samodefinisanja? Da,
meni treba auto, ali da li mi je ba邸 potreban auto koji je zbog svog prefinjenog dizajna
i brzine do 300 km/h skuplji za 30%? Da li ja zaista dobijam vi邸e? Da li u ja zaista
ikada moi da vozim auto brzinom od 300km/h? Da ne spominjem polemike oko
mnogo kompleksnijih pitanja kao 邸to je komercijalna strana farmaceutske industrije,
duvanske industrije, sporta itd.
Da li je globaizacija omoguila vei izbor i bogatstvo srednjoj klasi?
Da podsetim, srednja klasa koju danas poznajemo, stvorena je u poslednjih
30-tak godina iz siroma邸nijih slojeva. Tako gledajui na stvari, srednja klasa je
sigurno finansijski imunija. Medjutim, usled odredjenih ogranienja i potro邸ake
manije, njihov novac se kree kako bi se ponovo vratio bogatima. Srednja klasa
ostaje u zabludi da ima vi邸e.
Brzina promena i konkurencija kao glavno obele転je kapitalistike, tr転i邸ne
privrede, uslovili su da se ritam poslovanja premesti i na individualno polje gde je
srednja klasa voena neumoljivom 転eljom za sticanjem bogatstva kako bi sebi
obezbedila sve vea bla転enstva potro邸nje. Duh kapitalizma10 koji je tako dobro
prihvaen, samo nagla邸ava ovu tvrdnju.
Nudei mnogobrojne iluzije, simulacije11 i tzv. prednosti novog doba, srednja
klasa je zbog ekonomske zavisnoti od radnih mesta koje pru転aju ovi isti bogata邸i,
primorana da funkscioni邸e na tano odredjen nain. Pripadnici savremene srednje
klase su samo prividno bogatiji i slobodniji nego 邸to su ranije bili. I sama potro邸nja
uslovljena je, ne samo ograniavajuom i generikom ponudom, ve i limitiranim
slobodnim vremenom koje posedujemo. Novac kojim kupuju naizgled potrebne
stvari, sa jedne strane smanjuju svoju mo (jer je mo u rukama onih koji poseduju
kapital) i predaju je onima koji ih kontroli邸u. U prilog tome govori i podatak da je
preko 40% svetskog bogatstva u rukama 1% populacije12 a da je zadu転enost
prosenog amerikanca 4400 dolara13. Tanije, ogromna srednja klasa slu転i bogatima
kao kumulator i multiplikator bogatstva. Kako bi multiplikator nesmetano
funkscionisano, bogati se slu転e 邸tapom i 邸argarepom (kroz masovne medije i
9
Ivana Spasi, Sociologije svakodnevnog 転ivota, Zavod za ud転benike i nastavna sredstv, Beograd 2004
10
D転ord転 Ricer, Savremena sociolo邸ka teorija i njeni koreni, Slu転beni glasnik
11
Alan Bryman, The Disneyization fo Society, SAGE Publication, London 2008
12
http://www.newscientist.com/article/mg18524904.300, poseno 20.01.2010
13
http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/170912/Australijanci-najzaduzeniji-na-svetu, poseeno 28.01.2010
4
5. Maja Perovi
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
tehnologiju) i mnogobrojnim iluzijama blagostanja i napretka. Dakle, globalizacija je
uslovila ekspanziju kapitalizma i stvorila odlinu podlogu za bogaenje kroz 邸irenje
potro邸ake kulture novonastalom srednom klasom.
Dolazimo do zakljuka da je u savremenom dobu, 転ivotni stil srednje klase
nametnut od strane bogatih slojeva, odnosto, vezuje se za izbor nu転nosti14. Prisutna
je samo prividna nezavisnost i izbor.
Naravno, ne negiram pozitivne efekte globalizacije i tehnolo邸kog napretka koji
su oigledni za srednju klasu kao nosioca globalizacije 3.0, ali kada gore navedene
odnose posmatramo kao fenomen i poku邸amo da ga problematizujemo, videemo da
je su邸tina mnogo drugaija.
Da li je globalizacija zaista donela lagodniji i efikasniji 転ivot srednjoj klasi?
Pored razmatranog pitanja da li su pripadnici moderne klase zaista slobodni i
bogatiji, razmotriemo i pitanje da li su zaista zdraviji i da li im je 転ivotni vek
produ転en usled efekata nove tehnologije na svakodnevnom planu kao i u medicini i
farmaciji.
S obzirom da je globlizacija proizvod izrazite racionalnosti ona sa sobom nosi
ogroman broj iracionalnosti koje kreiraju specifino okru転enje za srednju klasu.
Nenameravane posledice su postale toliko optereujue jer je globalna eksplozija
svih glavnih karakteristika kapitalizma i konzumerizma koji se 邸iri na talasima
globalizacije i novih tehnologija postala previ邸e brza i ne da se kontrolisati.
Srednja klasa je najbrojnija, predstavlja multiplikator bogatstva monih i vodei motor
globalizacije, tj. kapitalizma sa jedne strane kao radna snaga a sa druge kao
potro邸aka velesila. Kao motor kapitalizma, srednja klasa najvi邸e koristi nove
tenologije koje omoguavaju efikasniji rad i sticanje profita a pored toga ubrzavaju
itav 転ivot. Kako bi bili produktivniji, potrebno je omoguiti ovom motoru da radi br転e i
efikasnije, ali i du転e. Tako su medicina i farmaceutska industrija napredovale do
neuvenih granica.
Posledica ovih napredaka jeste de facto povean prosean ljudski 転ivotni vek,
ali 転ivotni vek srednje klase i bogatih, tj. onih koji to sebi mogu priu邸titi. Medjutim,
nenameravane posledice ovog oiglednog napretka nisu diretno vezane za
zdravstveni sistem ve za nametnuti nain 転ivota pripadnika srednje klase.
14
Ivana Spasi, Sociologije svakodnevnog 転ivota, Zavod za ud転benike i nastavna sredstva, Beograd 2004
5
6. Maja Perovi
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Brzina kao dominantna karakteristika stila 転ivota uslovljava mnogobrojne
iracionanosti. Kao 邸to Eriksen navodi15, automobili nam omoguavaju br転e kretanje i
samim tim efikasnije obavaljanje poslova, ali je dostupnost i broj automobila na
ulicama stvorio ogromne gu転ve koje su smanjile prosenu brzinu kretanja kroz centar
grada na 20-tak kilometara na as (zato se opet zapitajmo, da li mi je zaista potreban
auto koji mo転e ii 300km/h). Pored toga, iako su kompjuteri i komunikacioni sistemi
pru転ili mogunost br転eg obavljanja mnogobrojnih transakcija, od plaanja,
rezervacija pa do komunikacije, svedoci smo ogromnih redova u po邸tama, bankama,
domovima zdravlja, policijskim stanicama, op邸tinama, supermarketima, zabavnim
parkovima, na autoputevima.
Eksplozija srednje klase i njene potro邸ake moi vi邸e se ne mo転e uskladiti sa
nepretkom podr転avajuih sistema. Zato je fenomen ekanja toliko evidentan.
Da li se neko nekada zapitao i poku邸ao da izrauna koliki je odnos izmedju koliine
potro邸enog vremena u ekanju i dodatnog vremena koji nam je pru転ila moderna
medicina? Da li je netobalans pozitivan ili negativan? Da li zaista 転ivimo punih 75
godina? Ja sam sigurna da, iako je pre globalizacije 3.0 bilo pozitivnih efekata, sada
je taj balans evidentno na negativnoj strani.
ta je sa zdavljem ljudi, tj. u sluaju ovog razmatranja, zdravljem srednje
klase? Da li je pritisak koji stvara turbuletno i nepredvidivo okru転enje konano
prouzrokovalo da se i u ovoj oblasti skazaljka sa pozitivnog premesti u negativno
polje?
Pogledajmo samo ukupan broj umrlih od bolesti kao 邸to su HIV (25 milinoa
ljudi u proteklih 27 godina16), kardiovaskularne bolesti (17.4 miliona godi邸nje),
malignih tumora (7.4 miliona godi邸nje)17, a broj samoubistava drastino raste u
zemljama u razvoju a posebno onim zemljama koje nisu nauile da 転ive u duhu
kapitalizma.18
Da li je multiplikator bogatstva u ovom sluaju samo kolateralna 邸teta
preusmeravanja naina sticanja bogatstva sa ratova u doba globalizacije 1.0 i 2.0 na
konzumerizam i mekdonalizaciju? Ne udi 邸to se svetom sve vi邸e viore zastave
antiglobalistikih pokreta iji su osnivai i 転ustre pristalice pripadnici srednje klase jer,
15
Tomas Hilan Eriksen, Tiranija trenutka, Biblioteka XX vek, Beograd 2003
16
http://www.globalhealth.org/hiv_aids/?gclid=CILomprkyZ8CFVBd4wodlRH3zQ, poseeno 29.01.2010
http://www.unaids.org/en/KnowledgeCentre/HIVData/EpiUpdate/EpiUpdArchive/2009/default.asp poseeno
29.0.2010.
17
http://www.pressonline.rs/sr/vesti/life_style/story/78346/Srbe+izdaje+srce.html, poseeno 21.01.2009
18
http://en.wikipedia.org/wiki/List_of_countries_by_suicide_rate, poseeno 22.01.2010
6
8. Maja Perovi
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
1. http://www.inclusivedemocracy.org/dn/vol7/takis_globalisation.htm, poseeno
15.01.2010
2. http://www.democracynature.org/vol7/takis_postmodernism.htm, poseeno
15.01.2010
3. Friedman, Thomas L. The World Is Flat. New York: Farrar, Straus and Giroux,
2005
4. Abhijit V. Banerjee and Esther Duflo What is middle class about the middle
classes around the world? , 2007
5. Parker, John "Special report: Burgeoning bourgeoisie", The Economist, http://
www.economist.com/specialreports/displayStory.cfm?
story_id=13063298&source=hptextfeature, poseeno 20.01.2010
6. D転ord転 Ricer, Mekdonalizacija dru邸tva, Neklada Jesenski i Turk, Zagreb 1999
7. Ivana Spasi, Sociologije svakodnevnog 転ivota, Zavod za ud転benike i
nastavna sredstv, Beograd 2004
8. D転ord転 Ricer, Savremena sociolo邸ka teorija i njeni koreni, Slu転beni glasnik
9. Alan Bryman, The Disneyization fo Society, SAGE Publication, London 2008
10. http://www.newscientist.com/article/mg18524904.300, poseno 20.01.2010
11. http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/170912/Australijanci-najzaduzeniji-na-
svetu, poseeno 28.01.2010
12. Tomas Hilan Eriksen, Tiranija trenutka, Biblioteka XX vek, Beograd 2003
13. http://www.globalhealth.org/hiv_aids/?
gclid=CILomprkyZ8CFVBd4wodlRH3zQ, poseeno 29.01.2010
14. http://www.unaids.org/en/KnowledgeCentre/HIVData/EpiUpdate/EpiUpdArchiv
e/2009/default.asp, poseeno 29.01.2010.
15. http://www.pressonline.rs/sr/vesti/life_style/story/78346/Srbe+izdaje+srce.html
, poseeno 21.01.2009
16. http://en.wikipedia.org/wiki/List_of_countries_by_suicide_rate, poseeno
22.01.2010
8
