2. „А кад се наврши време, посла Бог
Сина својега јединороднога да
спасе род људски.“ У то време
изиђе заповест римског
императора Августа, да се попише
сав народ у римској Царевини.
Сходно тој заповести требао је
свако да оде у свој град и тамо се
упише. Зато Јосиф Праведни дође
с Пресветом Дјевом у
Витлејем, град Давидов, јер су
обоје били од царског Давидовог
колена.
4. Како се у тај мали град
слеже много
народа, Јосиф и Марија
нису могли да нађу
преноћиште ни у једној
кући, због чега су се
склонили у једну
пећину, где су пастири
своје овце чували. У тој
пећини роди Пресвета
Дјева Спаситеља
света, Господа нашег
Исуса Христа. Роди Га без
бола, као што Га је и
5. Она Га сама пови у ланене
пелене, поклони Му се као Богу и положи
Га у јасле. Потом је пришао и праведни
Јосиф. И он Му се поклони као божанском
плоду девичанске утробе... Дођоше и
пастири из поља, упућени од ангела
Божјег, и поклонише Му се као Месији и
Спаситељу. И чуше пастири мноштво
ангела Божјих како певају: „Слава на
висини Богу и на земљи мир, међу људима
добра воља.“ За њима стигоше и три
мудраца с Истока, вођени чудесном
звездом. Они новорођеном Спаситељу
7. •
•
Mи прослављамо рођење Христово као
празник који називамо Божић, који се
прославља 7. јануара (25. децембра) на тај
дан људи се поздрављају: Мир Божији Христос се роди! Ваистину се роди!
40 дана пред Божић почиње пост.
Православни пост има две стране: духовну и
телесну. Духовна страна поста огледа се у
уздржавању од злих помисли и дела. То је
период када опраштамо онима који су нам
нанели зло. А телесна страна поста
подразумева промену начина исхране и
избегавање неке врсте хране.
9. Пост престаје на Божић.
Божићна трпеза је увек
свечана. И поред
многобројних јела за које су
заслужни машта домаћице и
финансијске могућности
домаћина,трпеза мора да
има обавезна обредна јела и
чесницу. Чесница је погача у
коју се убаци
новчић.Чесница се за
доручак ломи рукама и ко у
свом парчету нађе новчић
има среће у току године.
12. Бадњи дан се прославља 6. јануара, дан
уочи Божића, и део је божићних обичаја.
Назив Бадњи дан је добио по бадњаку који се
на тај дан сече и пали.
Бадњи дан и Божић су нераздвојни, не само
зато што долазе један после другог, већ и зато
што се допуњавају схватањима и обичајима
које народ везује за њих.
14. Пред вече домаћин уноси бадњак и сламу у кућу. Куца
на врата, а када укућани питају Ко
је? одговара Бадњак вам долази у кућу. Потом му
домаћица отвара и обраћајући се бадњаку
говори Добро вече бадњаче!. Домаћин ступајући
десном ногом преко прага уноси бадњак у кућу, и
поздравља укућане речима Срећно вам Бадње
вече, на шта га укућани отпоздрављају са Бог ти
добро дао и среће имао, док га домаћица дочекује
сипајући по њему жито из сита.
15. Носећи бадњак домаћин обилази кућу
квоцајући као квочка, а домаћица и сва
деца иду за њим пијучући као пилићи.
Домаћин обилази све углове дома
бацајући по један орах у сваки угао,
што се сматра жртвом прецима.
Остали ораси и лешници се остављају
и у слами испод стола и најчешће се
једу са медом. Ораси који су у
угловима нико не узима.
После Божића се ова
слама носи у обор, шталу
или амбар, а њоме су и
обавијали воћке да би
боље родиле