8. Писмо је још од давних времена
средство помоћу којег људи
размењују поруке и
вести, мисли и осећања. Према томе
коме је намењено, писмо може бити:
• приватно (интимно);
• службено.
10. Драги мама и тата,
Овде нам је много лепо. По цео дан смо заузети
неким интересантним активностима. Највише се
шетамо по обронцима Златибора јер наставница
мисли да треба да будемо на чистом ваздуху што је
могуће више.
Увече обично слушамо музику у великој сали, а
некад вечери проводимо уз причу или неки квиз
који сами организујемо. Синоћ смо се такмичили
у познавању историје. И, замислите, победила је
моја екипа! Наравно, кад је са нама био свезналица
Милан!
Све у свему, лепо ми је и здрава сам, само сам
вас много пожелела. И Лаки ми недостаје. Да ли га
редовно изводите у шетњу? Надам се да ме неће
заборавити.
Воли вас ваша Јелена
П.С. Храна је одлична.
11. Овп писмп је рпдитељима
написала једна твпја
вршоакиоа. Таква писма,
кпја се пишу
пспбама кпје су нам блиске
и драге, али и пнима кпје
не ппзнајемп такп дпбрп,
називамп
приватна писма. Она имају
упбичајен изглед:
13. Писмо садржи:
• У горњем десном углу пише се МЕСТО и
ДАТУМ.
• Испод тога, у левом углу или на средини,
следи ОСЛОВЉАВАЊЕ, иза кога се обавезно
пише запета или узвичник.
• Испод ословљавања следи САДРЖАЈ
писма, и то тако што први ред обавезно
почињемо великим словом.
• На крају, обично у доњем десном углу, следе
ПОЗДРАВ и ПОТПИС.
14. Осим писма које се шаље обичном поштом,
постоји и писмо које не пишемо на папиру,
већ га куцамо на компјутеру и шаљемо
електронском поштом. Такво писмо
називамо е-mail (и-мејл) – скраћено од енгл.
electronic mail, што значи „електронска
пошта“. За разлику
од обичне поште коју носе поштари и коју
подругљиво зову snail-mail (снејл-мејл), што
значи пужевска пошта, ове поруке, барем
теоретски, путују готово тренутно.
17. Желела бих да се боље упознамо.Зато ти пишем нешто о
ономе што волим.
Моје омиљено дрво је једна шљива упарку у којем се
играм. Има кривудаво и гранато стабло. По њему смо се
радо пели док смо били мали. У пролеће се шљива
прекрије белим цветовима који нежно миришу. Кад цвет
опадне,остане мали зелени плод. Он расте, али ми не
сачекамо да сазри, него га једемо док је још кисео. Код
шљиве се окупља моје друштво.Ту причамо и играмо се.
Кад је лети суша, лишће јој се увије и као да моли:
„Дај воде!“
Тада је залијемо. Веома мије драга, као пријатељ.
Пиши ми нешто о себи.Много те поздравља
Твоја Ана
