Naselja i proces urbanizacije u svetu i našoj zemlji
Download as PPTX, PDF0 likes5,529 views
Презентација ученика Економски техничар Школски Центар "Никола Тесла" Вршац
More Related Content
What's hot (20)
Similar to Naselja i proces urbanizacije u svetu i našoj zemlji (9)
More from e Geografija (9)
Naselja i proces urbanizacije u svetu i našoj zemlji
- 2. Људи су првобитно користили природна сколништа. Касније су почели да граде куће, најпре приземне, а затим вишеспратне. Већи скуп кућа називамо насељем. Оно има своје име и територију. Мање насеље називамо селом, а веће и сложеније градом. Сва насеља чине мрежу насеља повезану у један систем који је историјски променљив. Основна подела на сеоска и градска насеља условљена је историјским развитком друштва и поделом рада. Село, као манја територијална јединица, разликује се од града не само по величини већ и по изразито пољопривредној делатности. Има совје име и атар (територију). На његов положај врло много утичу локални природни услови: плодна земља, испаше, извори воде, заклон од ветра и непогода. Привлачне зоне за развитак сеоских насеља су границе две различите привредне површине, јер се могу користити за земљорадњу и стоћарство или шумску привреду. У новије време град врши све већи утицај на села, па се сеоска населја помериају према путевима.
- 3. Тип сеоских насеља највише зависи од економије . Села развијеног типа преовлађују у планинским и шумским регионима где су настала у крчевинама, а њихово становништво се претежно бави сточарством. Као типичан пример села разбијеног типа, код нас издвајамо старо-влашки тип села. За разлуку од разбијених, збијена села, која су везана за земљорадничку производњу, преовлађују у речним долинама и котлинама. У нашој земљи су, према областима у којима преовлађују, названа тимочки, панонски, медитерански или пак турско – источнјачки тип (утицај цивилизације истока). Зависно од тога како су грађена, села могу имати плански или спонтани (стихијани) изглед. Под утицајем града, поједина сеоска насеља се напуштају и у њима се јавлја процес деаграризације. Битна обележја овог процеса су ,,старење’’ становништва услед одласка младих, напуштање кућа и запостављење поседа који се претварају у угар и необрађено земљиште. Процес деаграризације негативно се одражава на развитак села и искоришћавање сеоског атара те је нужна његова ревитализација, тј. Обнова села и промена намене запуштених површина.
- 4. Село разбијеног типа Село збијеног типа
- 5. Град је, по правилу, веће и сложеније насеље од села. Он је израз индустријске економије и услужних делатности. Од броја становника зависи његова величина, ачи функције које врши одређују његов значај. Мали град који често називамо варошицом, има мање од 10 000 становника и представља локално средиште око којег се окупљају околна села. Град средње величине има 10 000 – 100 000 становника. Он представља центар једног региона и врши шири утицај на своју околину. Град са више од 100 000 становника сматрамо великим градом. Његов утицај шири се на удаљеније области. Више од 400 градова у свету већ је премашило милион становника. У ту групу долази и Београд.
- 6. Београд – наш највећи град
- 7. Постоји неколико градова, као што су Токијо, Чонгћинг, Њујорк, Мексико Сити, Сао Пауло, Бомбај, Шангај, Лос Анђелес у којима има више од 15 милиона становника. То су градови – џинови. Занивлљиво је рећи да се три четвртине градова на Земљи налази на порстору Европе и Англоамерике , тј. у најразвијенијем делу света. Њујорк
- 8. Градови се најчешће развијају на раскрсницама путева, прелазима преко река, у дну залива, на превојима, саставу река, дуж важних комуникација, у средишту великих басена... На тип града осим економских фактора, снажно делују културни утицаји наталожени током више временских периода. Свака од историјских епоха оставила је видан траг. Наши градови у Црногорском приморју (медитерански тип) разликују се од градова на Косову и Метохији (орјентални тип) и од градова у Војводини (панонски тип). За разлику од села градски организам брже се развија и мења. Градови представљају жижу за ширу област у којој је настао. У њему се концентришу главне производне и услужне функције. Значај ових одређује и друштвени положај града. За једне градове најважнија је њихова војно – стратегијска, за друге тржишно – саобраћајна, за треће рударско – индустријска, за четврте туристичко – бањска, за пете култура, за шесте управна функција. Ако је град, уз то, и главни град државе, он има и метрополску функцију. Град није одвојен од области у којој се развио. Он има одређене везе са другим насељима иврши одређене утицаје на околину. Али, и околина утиче на град, јер он служи своме залеђу. Градови конкуришу један другоме, али се умногоме и допуњавају.
- 9. Урбанизација подразумева повећање градског становништва у некој области или земљи. У ширем слислу, она занчи преношење граских утицаја на околну сеоску средину. Темпо урбанизације данас је спорији у развијеним земљама, јер је прелажење сеоског становништва у град обављено већ раније. Земље у развоју, које имају мало градског становништва, захвата снажан темпо урбанизације, што доводи до значајних промена у структури становништва. У укупном становништу света, градско становништво се од 1950. године повећало од 27. 6 % на више од 40 %. Очекује се да ће већ 2015. године више од половине светског становништва живети у градовима. Села ће 2020. године насељавати око 3 000 000 000, док ће у градовима живети 4 000 000 000 становника. Урбанизацију прати индустријализација и масовно кретање становништва, из села у град. Године 1850. у свету су постојала само 4 милионска града: Лондон, Париз, Пекинг и Токио. Данас ихима више од 400. у њима живи 15 % становништва света. Градови расту веома брзо због неконтролисаног досељавања сиромашног становништва са села.
- 11. Урбанизација мења услове живота људи на Земљи. У појединим индустријским областима света број градова је толико порастао да се многи међу њима спојили, стварајући на тај начин конурбацију. У Европи су познате конурбације Клајдсајд, Тајнсајд, Мерзиссајд, Рур, Шелзија, Донбас. Сличне конурбације развиле су се у приморским областима САД и Јапана. У овим земљама се чак стварају џиновски системи спојених градова и конурбација, познати под називом метрополис. Један од таквих, назван Боваш (Бостон – Вашингтон), раѕвијали се на 600 км дугом Атлантском приморју САД, а други, Кејџин, настао је око Токијског залива. Нагли развитак градова и неконтролисани процес урбанизације угрозили су човека и његову животну околину. Реке су загађене отпадним индустријским водама и дериватима нафте, шуме узмичу испред џиновских градова и саобраћајницама. Фабрике избацују тоне отровних гасова, а милиони моторних возила загађују ваздух издувним гасовима. Здравље људи подређено је економским интересима. Живот становништва великих градова постао је на тај начин угрожен. У таквим, новим условима урбаног живота све већи значај добија скраћивање радног времена и одлазак на одомр и рекреацију ван градских зона. Истовремено, предузимају се многе мере заштите животне средине. Прописима се спречава и самањује загађење ваздуха и тровање воде, уводи се троплификација градова, подиже заштитно зеленило, индустрија се исељава на већу удаљеност од насељемих зона.
- 12. Рур - конурбација Индустријска област – Рур
- 14. 1. Какви типови сеоских насеља постоје? Типови сеоских насеља су: села збијеног и села разбијеног типа. 2. Шта је мегаполис? То је џиновски систем спојених градова и конурбација. 3. Која су две основне врсте насеља? Две основне врсте насеља су сеоска и градска. 4. Како делимо градове? Градове делимо на мале, средње и велике. 5. Шта настаје спајањем градова? Спајањем градова настају конурбације. 6. Шта настаје спајањем конурбација? Спајањем конурбација стварају се мегаполиси.