2. Име
Име Русија (рус. Россия) потиче од
старог народа Руса, групе Варјага (могуће
шведских Викинга), који су основали
Кијевску Русију (рус. Киевская Русь).
Старо латинско име Кијевске Русије
било је Рутенија, а данас се то име углавном
односи на западне и јужне крајеве Кијевске
Русије који су били најближи католичкој
Европи.
Садашњи облик имена државе долази
од древног грчког имена за Кијевску Русију
- Ρωσσία.
3. Површина Русије
Русија, званично Руска Федерација
(рус. Росси́йская Федера́ция), савезна је
држава која се простире преко огромних
пространстава источне Европе и северне
Азије.
Са површином од 17.125.187 km²,
Русија је највећа држава на свету,
покривајући скоро двоструко већу
територију од Канаде, Кине, или САД.
Граничи се са 18 држава.
4. Границе и положај
На западу Русија граничи са (од севера
према југу): Норвешком, Финском, Естонијом,
Летонијом, Литванијом, Пољском,
Белорусијом и Украјином.
Руска ексклава Калињинградска област
граничи и са Литванијом и Пољском.
На југу граничи са (од запада према
истоку): Абхазијом, Грузијом, Јужном
Осетијом, Азербејџаном, Казахстаном, Кином,
Монголијом, Северном Корејом и Јапаном
(морска граница). На истоку граничи са САД
(морска граница).
6. Обала
Русија има разуђену обалу дугу више од
37.000 km дуж Северног леденог и Тихог океана,
као и дуж Балтичког мора, Азовског мора и
Капсијског језера. Баренцово море, Бело море,
Карско море, Лаптевско море, Источносибирско
море, Чукотско море, Берингово море, Охотско
море и Јапанско море су ивична мора Северног
леденог и Тихог океана.
Највећа острва и архипелази Русије су Нова
Земља, Земља Фрање Јосифа, Северна Земља,
Новосибирска острва, Врангел, Курилска острва
и Сахалин. Диомедова острва (једно поседује
Русија, а друго САД) су удаљена само 3 km, а
острво Кунашир је удаљено око 20 km од
јапанског острва Хокаидо.
8. Геологија и рељеф
Русија се обично дели на западни
европски (око 3.500.0000 km²) и источни
азијски део - Сибир (13.500.0000 km²).
Природну границу ових двеју делова
чини планина Урал, која се простире у смеру
север - југ у дужини од око 2.100 km од
Северног леденог океана до границе са
Казахстаном.
9. Већина предела Русије су равнице, које су
на југу степе, док су на северу шумовите. На
крајњем северу су предели тундри. Поред
Урала, планине Русије су: Кавказ (врх Елбрус је
са 5.642 метара највиши врх Русије и Европе),
Алтај и вулкани на Камчатки.
Елбрус, највиши врх Кавказа,
Русије и Европе
10. Воде Русије
У Русији је највеће слатководно језеро по
запремини на свету - Бајкалско језеро. Највеће
реке Русије су Волга и Дон у европском делу, и
Об, Иртиш, Јенисеј, Лена и Амур у азијском.
Бајкалско језеро
11. Клима
Огромна величина Русије и удаљеност
многих области од мора као последицу има
доминацију умереноконтиненталне климе, која
преовладава у свим деловима државе осим у
тундрама и крајњем југоистоку. Планине на југу
спречавају продор топлих ваздушних маса од
Индијског океана, док равнице на западу и
северу чине Русију отвореном утицајима Арктика
и Атлантика.
Клима већег дела Сибира је врло оштра
континентална која на северу прелази у поларну,
а на већим надморским висинима у планинску.
Превладавају густе црногоричне шуме - тајге, са
зонама оскудне вегетације - тундрама - и зонама
трајног леда на крајњем северу. Руски далеки
исток има монсунску климу.
13. Флора и фауна
Од севера до југа Источноевропске низије
сукцесивно се смењују арктичке тундре,
четинарске шуме (тајге), широколисне и
мешовите шуме умерених предела, степе и
полупустиње (око Каспијског језера) пратећи
смену климе. Сибир прати сличан шаблон, али
углавном преовлађава тајга. Русија има највеће
светске шумске резерве и назива се плућима
Европе,пошто заостају само за Амазонском
прашумом по количини угљендиоксида који
апсорбује.
У Русији живи 266 врста сисара и 780
врста птица. Укупно 415 животињских врста је
до 1997. уврштено у Црвена књига Руске
Федерације и заштићено.
14. Мрки медвед је популарни симбол Русије, нарочито на западу
