2. • Нова научно-технолошка револуција
представља квалитативни преображај
производње, заснован на претварању науке
у покретачку снагу друштвено-економског
развоја.
• Свака развијена држава савременог света
тежи да у XXI веку постане технолошки
лидер.
3. Модернизација производње у условима
научно-технолошке револуције одвија се у 6
праваца:
1. ПРИМЕНА ЕЛЕКТРОНИКЕ-
Подразумева микроелектронику,
светлосну електронику и ласерску
технику, аудивизуелне уређаје и брз
развој информатике.
Лидери: САД, Немачка, Јапан, Русија,
Кина, Кореја…
5. 3.РАЗВОЈ АТОМСКЕ ЕНЕРГЕТИКЕ- Коришћење
алтернативних извора енергије; соларне,
геотермалне,еолске.
Лидери у томе су: Русија, Француска, Јапан
6. 4.ПРОИЗВОДЊА НОВИХ МАТЕРИЈАЛА- Ту
спадају оптичка влакна, супер танки
хемијски материјали за опрему у
електроници, медицини, затим разни
синтетички материјали, нови
метали(баријум, литијум, титан), керамички
композитни материјали.
7. 5.ПРИМЕНА БИОТЕХНОЛОГИЈЕ- То значи
коришћење одређених бактерија,
микроорганизама и генетског инжињеринга за
производњу лекова, унапређења
пољопривреде, уништавања отпада…
9. У гранској структури индустрије, данас водећа
улога припада прерађивачкој индустрији.
10. Нове гране индустрије ектронизација,
аутоматизација, биологизација производње,
инжeњеринг материјала, заузимају и до 50-60%
укупне индустријске производње најсавременијих
земаља.Најновије технологије данас запошљавају
најстручнији кадар из микроелектронике,
производње рачунарске технике, роботике,
производњи алата и опреме, атомској и космичкој
производњи, на тај начин настају безљудне
технологије чија се производња углавном заснива
на аутоматској, роботизованој производњи. Hа тај
начин постепено се прелази у постиндустријско,
информатичко друштво.Аутоматизација
11. • У земљама које су већ у овој фази 2/3
становништва већ ради само у терцијалном
сектору. Зато кажемо да се ради о процесу
терцијализације делатности.
Међутим, индустрија још увек представља покретачку снагу
развоја. Прелазак из аграрне у индустријску производњу трајао
је два века, прелазак из индустријске у постиндустријску фазу
одвија се веома брзо, свега неколико деценија. Тенденције
даљег развоја јесу у правцу стављања акцента на запосленост у
терцијалном сектору или сектору услуга, а смањивању броја
запослених у примарном и секундарном. Те тенденције су
највише изражене у (САД), (Јапану), земљама ЕУ. Због тога
кажемо да су те земље већ ступиле у постиндустријску епоху.