ݺߣ

ݺߣShare a Scribd company logo
Интеграција науке, технологије и
производње
• Нова научно-технолошка револуција
представља квалитативни преображај
производње, заснован на претварању науке
у покретачку снагу друштвено-економског
развоја.
• Свака развијена држава савременог света
тежи да у XXI веку постане технолошки
лидер.
Модернизација производње у условима
научно-технолошке револуције одвија се у 6
праваца:
1. ПРИМЕНА ЕЛЕКТРОНИКЕ-
Подразумева микроелектронику,
светлосну електронику и ласерску
технику, аудивизуелне уређаје и брз
развој информатике.
Лидери: САД, Немачка, Јапан, Русија,
Кина, Кореја…
2.КОМПЛЕКСНА АУТОМАТИЗАЦИЈА-
развој роботике, аутоматског управљања
производњом.
Лидери:Јапан, Русија, САД, Немачка, Шведска,
Италија…
3.РАЗВОЈ АТОМСКЕ ЕНЕРГЕТИКЕ- Коришћење
алтернативних извора енергије; соларне,
геотермалне,еолске.
Лидери у томе су: Русија, Француска, Јапан
4.ПРОИЗВОДЊА НОВИХ МАТЕРИЈАЛА- Ту
спадају оптичка влакна, супер танки
хемијски материјали за опрему у
електроници, медицини, затим разни
синтетички материјали, нови
метали(баријум, литијум, титан), керамички
композитни материјали.
5.ПРИМЕНА БИОТЕХНОЛОГИЈЕ- То значи
коришћење одређених бактерија,
микроорганизама и генетског инжињеринга за
производњу лекова, унапређења
пољопривреде, уништавања отпада…
6.КОСМИЗАЦИЈА- Производња космичких и
авиокосмичких уређаја, у чему предњаче
САД, Јапан, Русија…
У гранској структури индустрије, данас водећа
улога припада прерађивачкој индустрији.
Нове гране индустрије ектронизација,
аутоматизација, биологизација производње,
инжeњеринг материјала, заузимају и до 50-60%
укупне индустријске производње најсавременијих
земаља.Најновије технологије данас запошљавају
најстручнији кадар из микроелектронике,
производње рачунарске технике, роботике,
производњи алата и опреме, атомској и космичкој
производњи, на тај начин настају безљудне
технологије чија се производња углавном заснива
на аутоматској, роботизованој производњи. Hа тај
начин постепено се прелази у постиндустријско,
информатичко друштво.Аутоматизација
• У земљама које су већ у овој фази 2/3
становништва већ ради само у терцијалном
сектору. Зато кажемо да се ради о процесу
терцијализације делатности.
Међутим, индустрија још увек представља покретачку снагу
развоја. Прелазак из аграрне у индустријску производњу трајао
је два века, прелазак из индустријске у постиндустријску фазу
одвија се веома брзо, свега неколико деценија. Тенденције
даљег развоја јесу у правцу стављања акцента на запосленост у
терцијалном сектору или сектору услуга, а смањивању броја
запослених у примарном и секундарном. Те тенденције су
највише изражене у (САД), (Јапану), земљама ЕУ. Због тога
кажемо да су те земље већ ступиле у постиндустријску епоху.
Јанковић Наталија
II-1

More Related Content

Интеграција науке, технологије и производње

  • 2. • Нова научно-технолошка револуција представља квалитативни преображај производње, заснован на претварању науке у покретачку снагу друштвено-економског развоја. • Свака развијена држава савременог света тежи да у XXI веку постане технолошки лидер.
  • 3. Модернизација производње у условима научно-технолошке револуције одвија се у 6 праваца: 1. ПРИМЕНА ЕЛЕКТРОНИКЕ- Подразумева микроелектронику, светлосну електронику и ласерску технику, аудивизуелне уређаје и брз развој информатике. Лидери: САД, Немачка, Јапан, Русија, Кина, Кореја…
  • 4. 2.КОМПЛЕКСНА АУТОМАТИЗАЦИЈА- развој роботике, аутоматског управљања производњом. Лидери:Јапан, Русија, САД, Немачка, Шведска, Италија…
  • 5. 3.РАЗВОЈ АТОМСКЕ ЕНЕРГЕТИКЕ- Коришћење алтернативних извора енергије; соларне, геотермалне,еолске. Лидери у томе су: Русија, Француска, Јапан
  • 6. 4.ПРОИЗВОДЊА НОВИХ МАТЕРИЈАЛА- Ту спадају оптичка влакна, супер танки хемијски материјали за опрему у електроници, медицини, затим разни синтетички материјали, нови метали(баријум, литијум, титан), керамички композитни материјали.
  • 7. 5.ПРИМЕНА БИОТЕХНОЛОГИЈЕ- То значи коришћење одређених бактерија, микроорганизама и генетског инжињеринга за производњу лекова, унапређења пољопривреде, уништавања отпада…
  • 8. 6.КОСМИЗАЦИЈА- Производња космичких и авиокосмичких уређаја, у чему предњаче САД, Јапан, Русија…
  • 9. У гранској структури индустрије, данас водећа улога припада прерађивачкој индустрији.
  • 10. Нове гране индустрије ектронизација, аутоматизација, биологизација производње, инжeњеринг материјала, заузимају и до 50-60% укупне индустријске производње најсавременијих земаља.Најновије технологије данас запошљавају најстручнији кадар из микроелектронике, производње рачунарске технике, роботике, производњи алата и опреме, атомској и космичкој производњи, на тај начин настају безљудне технологије чија се производња углавном заснива на аутоматској, роботизованој производњи. Hа тај начин постепено се прелази у постиндустријско, информатичко друштво.Аутоматизација
  • 11. • У земљама које су већ у овој фази 2/3 становништва већ ради само у терцијалном сектору. Зато кажемо да се ради о процесу терцијализације делатности. Међутим, индустрија још увек представља покретачку снагу развоја. Прелазак из аграрне у индустријску производњу трајао је два века, прелазак из индустријске у постиндустријску фазу одвија се веома брзо, свега неколико деценија. Тенденције даљег развоја јесу у правцу стављања акцента на запосленост у терцијалном сектору или сектору услуга, а смањивању броја запослених у примарном и секундарном. Те тенденције су највише изражене у (САД), (Јапану), земљама ЕУ. Због тога кажемо да су те земље већ ступиле у постиндустријску епоху.