Завршни рад
- 1. Назив школе: ОШ „Душан Јерковић“, Рума Школска година: 2015/2016. Предмет: Српски језик Разред и одељење: VIII3 / VIII4 Предметни професор: Вишеслава Налчић Датум: 22. септембар 2015. Наставна јединица: Језик: Развој лексике српског језика (позајмљенице) Тип часа: Обрада и провера усвојености знања Образовни задаци: Проширивање и стицање знања о лексици српског језика; примена знања о лексичком богатству српског језика; коришћење речнике; развијање логичког и критичког мишљења. Васпитни задаци: Подизање свести о важности, чувању и неговању српског језика; подизање нивоа свести о правилној и прикладној употреби речи у нашем језику; подстицање ученика осмишљеним активностима на сарадњу. Функционални задаци: Развијати логичко мишљење и закључивање; богаћење лексике српског језика; оспособљавање ученика да језички уобличе своја запажања, мисли и осећања и да их убедљиво саопште другима; оспособљавање ученика да се успешно користе свим комуникационим улогама (говорници, слушаоци, сабеседници, писци и читаоци); развијање моћи запажања и упоређивања, истраживачког духа, маште и критичности; развијање стваралачке способности ученика; практичност и применљивост знања и његово прелажење у умење и навике. Образовни стандарди: СЈ.1.3.12; СЈ.1.3.13; СЈ.1.3.14; СЈ.1.3.15; СЈ.1.3.16.СЈ.2.3.10; СЈ.2.3.11; СЈ.3.3.7; СЈ.3.3.8. Кључне речи: Лексика, позајмљенице, англицизми, германизми, хунгаризми , русизми, бохемизми турцизми, грцизми, романизмитурцизми, англицизми... Облици рада: Комбиновани: фронтални, индивидуални, групни рад Наставне методе: Комбинована: Вербално-текстуална, демонстративна, игровна Наставна средства: Текстуална, аудио-визуелна, помоћно-техничка Коришћене ИКТ (информационо комуникационе технологије): блог, цртани филм, е-књига, стрип, пауер поинт презентација, фејсбук Место извођења наставе: Кабинет за српски језик Корелација: Информатика, географија, историја Литература: Милија Николић, Методика наставе српског језика и књижевности, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1999. Живојин Станојчић, Љубомир Поповић, Граматика српског језика за гимназије и средње школе, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2008.
- 2. Литература (за ученике): Драгана Ћећез-Иљукић, Јелена Срдић, Слађана Савовић, Светлана Вулић, Дар речи, Граматика за осми разред основне школе, Нови Логос, Београд, 2010. Наташа Станковић-Шошо, Драгана Ћећез-Иљукић, Јелена Срдић, Слађана Савовић, Светлана Вулић, Радна свеска за српски језик за осми разред основне школе, Нови Логос, Београд, 2010. Напомене: Сви потребни прилози објављени су на: https://wordpress.com/stats/day/visnjasrpski.wordpress.com https://www.facebook.com/nastavnica.visnja Садржај часа Уводни део часа: 5–10 минута Главни део часа: 30 минута Завршни део: 5–10 минута Уводни део часа: „Обећавам“ ученицима „добар провод“ на данашњем часу: Виртуелни шопинг, храну у добром ресторану... Знате ли да објасните речи: виртуелан, шопинг, мени? Из којих језика су дошле ове речи? Постоје ли речи у српском језику које би их могле заменити? Зашто ПОЗАЈМЉУЈЕМО речи из страних језика? ( Ученици би требало да препознају појам ПОЗАЈМЉЕНИЦЕ и да знају да га објасне.) У којим историјским тренуцима је утицај других језика био јак? ( Долазак Ћирила и Методија, турска окупација, насељавање Војводине, руски учитељи у 18. веку...) Главни део часа: Записујемо у школским свескама и на табли: Развој лексике српског језика – позајмљенице Ученицима предлажем да погледамо јеловник, а не мени ресторана „Лексика“. Објашњавам значење појма лексика и записујемо га. Лексика (лексички фонд) – скуп речи једног језика Лексикологија – наука о језику Листамо јеловник. http://www.joomag.com/magazine/razvoj-leksike-srpskog-jezika- jelovnik/0685760001444123853?short
- 3. Записујемо у школским свескама и на табли: • Англицизми (из енглеског језика) • Германизми (из немачког језика) • Хунгаризми (из мађарског језика) • Русизми (из руског језика) • Бохемизми (из чешког језика) • Турцизми (из турског језика) • Грцизми (из грчког језика) • Италијанизми • Галицизми Романизми (из италијанског, француског и шпанског језика) • Интернационализми • Латинизми (из латинског језика) Ученици се деле на групе (по месту седења) и добијају задатке. Напомињем ученицима да треба да користе уџбеник, али да им је на располагању Речник српског језика (Матица српска). Прва група: Гледа цртани филм и проналази уљеза. (Реч фискултура је русизам, називи осталих спортова су англицизми. ) http://goanimate.com/videos/0jiBUOOeMoHo Друга група: Одреди порекло речи. (Користим наставне листиће) Трећа и четврта група: Стрип 1 Именуј ликове.
- 4. Анђела Марко Лука Бобан и Јана Игор Ана Срђан Царевна – русизам – Ана; принц – галицизам – Марко; лопов – хунгаризам – Јован; капетан – италијанизам – Лука; комшија – турцизам – Игор; келнер – германизам – Срђан; анђео – грцизам – Анђела; матуранти – латинизам – Бобан и Јана Пета и шеста група: Стрип 2 • Одреди порекло (из које је земље) робе у свакој продавници. • Који национални ресторан је у питању? ( У питању је италијански ресторан; супа и боца – италијанизми) • Зашто није купљен поклон? (Девојке нису наишле на продавницу у којима се продаје роба француског порекла; бордо, кравата - галицизми.)
- 5. Немачка (штоф, роза, блуза - германизам) Турска ( чизма, папуча, марама – турцизам) Русија и Мађарска (бунда – хунгаризам, кафтан – русизам) Енглеска / Америка (шорц – англицизам) После одређеног времена представници групе представљају задатак и образлажу решење. Решење проверавамо користећи презентацију. Завршни део часа: Кључне речи: Лексика, позајмљенице, англицизми, германизми, хунгаризми, русизми, бохемизми турцизми, грцизми, романизмитурцизми, англицизми... Домаћи задатак :* Задатак постављам на фејсбук групу (Осми разред). Наставне листиће дајем онима који немају фејбук профил. 1. Задатак: Прочитај одломак из текста Ивана Клајна. Одреди какав став има аутор према коришћењу страних речи. Рекло би се да у пракси многих публициста и лектора важи неписани принцип: било која домаћа реч боља је од било које страе. Тако нпр. у књизи Цвеће и ви, где год је претурањем по речницима пронађен неки домаћи назив цвета, он је и употребљен, ма колико смешно звучао, ма колико био непогодан за употребу у цвећарама. Тако, рецимо, налазимо биљке које би се
- 6. према латинском називу могле и код нас звати цистус, дрaцeнa, гaстeриja и тако даље: све кратка, звучна и чак прилично лепа имена. Но, да ли су тако названа и у књизи? Ни говора, јер је за сваку нађен „наш израз”: длакави бушинац, орлови нокти, стрвосмрад, брадавичави свекрвин језик, јапански љоскавац, афрички лепи човек, воловске очи, јелењи језик, кавкаска удовица итд. Замислите како би узбудљив постао наш друштвени живот када би се те речи стварно употребљавале и кад би љубитељи цвећа почели овако да говоре: – Е, па кћери моја, нека ти је срећно у браку, уредно води домаћинство и не заборави да редовно поткресујеш брадавичави свекрвин језик! – Публика је одушевљено поздравила певачицу и засула је стрвосмрадима, воловским очима, јелењим језицима и травом од утробе! Заокружи слово испред тачног одговора. а) Аутор критикује употребу страних речи уопште и сматра да их је неопходно заменити домаћим речима. б) Аутор критикује неправилну употребу оних страних речи којима не знамо право значење. в) Аутор критикује непотребну и збуњујућу замену страних речи домаћим речима. г) Аутор критикује људе који се због необразованости противе употреби страних речи 2. Задатак: Напуни корпу тако да имаш по једну ствар из италијанског, француског, немачког, мађарског, руског, латинског, турског, чешког, прасловенског... Изглед табле: Развој лексике српског језика – позајмљенице Лексика (лексички фонд) – скуп речи једног језика Лексикологија – наука о језику • Англицизми (из енглеског језика) • Германизми (из немачког језика) • Хунгаризми (из мађарског језика) • Русизми (из руског језика) • Бохемизми (из чешког језика) • Турцизми (из турског језика) • Грцизми (из грчког језика) • Италијанизми • Галицизми Романизми (из италијанског, француског и шпанског језика) • Интернационализми • Латинизми (из латинског језика) Прилози: Наставни листићи, стрип