ݺߣ

ݺߣShare a Scribd company logo

Спољашње силе

•Download as PPT, PDF•
•
P
prijicsolar

Распадање стена, денудација, рад река, морских таласа, ветра и леда, крашки облици рељефа

1 of 53
Downloaded 24 times
 OSNOVNU ENERGIJU SPOLJAŠNJIM SILAMA DAJE SUNCE.  PROCES RAZARANJA POSTOJE IH OBLIKA RELJEFAĆ NAZIVA SE EROZIJA.OBLICI RELJEFA KOJI PRI TOM NASTAJU JESU EROZIVNI OBLICI.PROCES TALO ENJAŽ RAZORENOG MATERIJALA JE AKUMULACIJA.OVIM PROCESOM NASTAJU AKUMULATIVNI OBLICI RELJEFA.  IZMENE U RELJEFU DO KOJIH DOLAZI POD UTICAJEM EROZIJE I AKUMULACIJE PROU AVA GEOMORFOLOGIJAČ
 PREDSTAVLJA DROBLJENJE STENA I NJIHOVO PRETVARANJE U SEDIMENTE RAZLIČITE KRUPNOĆE  RASPADANJE STEMA MOŽE BITI INSOLACIONO (POD UTICAJEM SUNCA) MEHANIČKO MRAZNO (ZAMRZAVANJE VODE U PUKOTINAMA ) OBLICI- MORE STENA, TOČILA I SIPARI HEMIJSKO RASPADANJE (VODA OBOGAĆENA RAZNIM SOLIMA I KISELINAMA RASTVARA STENE ILI POJEDINE MINERALE U NJIMA. SIPARI TOČILA
Спољашње силе
 Podrazumeva sve procese ogoljavanja padina i odnošenje rastresitog materijala sa njih.  Glavni faktori ovog procesa su Nagib padina Sastav podloge ČOVEK ( krčenjem šuma i Izlučivanje padavina pretvaranjem šumskog zemljišta Odsustvo vegetacije u poljoprivredno)  Oblici: brazde, vododerine, jaruge
Krajnji rezultat spiranja i odnošenja produktivnog sloja zemljišta je stvaranje ,, rđave zemlje”
Спољашње силе
Спољашње силе
Ogoljavanje padina doprinosi i klizenju zemljišta, do kojeg dolazi Kada se rastresiti sloj iznad vodonepropusnih stena optereti vodom. Klizišta mogu pregraditi rečne doline.
 Sne na granica jež nadmorska visina iznad koje dolazi do stalnog nagomilavanja snega i leda.  Oko polova sne naž granica je u nivou mora, na Alpima na 3.000 m a na Ekvatoru na preko 6.000 m.  Zbijanjem sne naž masa dobija znastu strukturu (firn). Daljim zbijanjem od firna postaje ledni kič led.
Erozivni oblici -Cirk je udubljenje iz kojeg kreće lednik Lednički valov je udubljenje kroz koje se kreće lednik Akumulativni oblici- čeone i bočne morene koje nastaju ispod snežne granice
Lednik Franc Jozef Pokrovni ili kontinentalni tip lednika Grenland, AntarktikAleč Alpski tip- ima izrazit linijski karakter Supodinski tip –nastaje u podnožju planina spajanjem dolinskih lednika Malaspin- Aljaska Platoski (Skandinavski) tip Iz jednog ledenog polja izdvajaju se pojedinačni lednički jezici i silaze sa platoa obično do mora
Ako fosilni ledni i valovč ispuni voda nastaje fjord.
U zaleđu čeonih morena nalazi se terminalni basen u kome se po otapanju lednika obično obrazuje jezero. Na taj način je nastalo Plavsko jezero.
 SNAGA REKA ZAVISI OD KOLI INE VODE I NAGIBA TERENA.Č FLUVIJALNI PROCES SE SASTOJI OD EROZIJE PODLOGE PREKO KOJE REKA TE E, TRANSPORTA ERODIRANOG MATERIJALA I NJEGOVEČ AKUMULACIJE NA MESTIMA GDE SNAGA REKA SASVIM SLABI.  EROZIVNI OBLICI- RE NO KORITI I RE NAČ Č DOLINA  RE NO KORITOČ JE LJEB KOJIM REKA TE E. NA DODIRU MEKIH IŽ Č VRSTIH STENA MOGU SE OBRAZOVATI:BRZACI,VODOPADI, SLAPOVIČ  RE NA DOLINAČ JE U E ILI ŠIRE UDUBLJENJE U RELJEFU SA OBEŽ STRANE RE NOG KORITA.Č  AKUMULATIVNI OBLICI-ALUVIJALNE RAVNI, DELTE I RE NA OSTRVA.Č
Za reku sa vijugavim rečnim koritom kaže se da meandrira
 Sastoji se od dolinskog dna u koje je usečeno rečno korito i dolinskih strana  Tipovi dolina  rečna dolina ravničarske reke  Rečne doline planinskih reka klisura kanjon  Kompozitna dolina
 Vodopad Nijagare 51m (erozivni) Mogu biti tektonski, erozivni i akumulativni Endžel 1054m tektonski Veliko vrelo u dolini Resave, 20 m (akumulativni)
Slapovi su stupnjeviti vodopadi
 RE NO OSTRVOČ MARA OŽ ADE stvraju se na sektorima usporenog kretanja ravničarskih reka - pri ušćima reka, u meandrima i na velikim okukama. Ade na Dunavu
DELTE Delte su prostrane nanosne ravnice na ušćima reka u mora ili jezera. Zbog taloženja ogromne količine nanosa rečno korito se tu račva u veliki broj rukavaca Delta Dunava Delta Nila Delta Ganga Delta Misisipija
 Predstavljaju nisko zemljište pored reka je je ako nema nasipa često plavljeno. Pogodne su za gajenje poljoprivrednih kultura koje traže više vlage.
 PROCES OBLIKOVANJA RELJEFA RASTVARANJEM KRE NJA KIHČ Č STENA NAZIVA SE KRAŠKA EROZIJA.  RE KRAS JE SLOVENA KOG POREKLA I ZNA I PREDEO GOLIHČ Č Č KRE NJA KIH PEJZA A.Č Č Ž  NA POVRŠINI KRASA VLADA VELIKA OSKUDICA U VODI IAKO NEKI PREDELI PRIMAJU VELIKE KOLI INE PADAVINA.Č  PODZEMNE VODE IZ KRASA IZBIJAJU NA VRELIMA PO DNU DUBOKIH RE NIH DOLINA, NA MORSKOJ OBALI ILI U VIDU PODMORSKIHČ IZVORA ILI VRULJA.  NAJZASTUPLJENIJE RASTVORLJIVE STENE U PRIRODI SU KARBONATNE STENE(KRE NJACI I U MANJOJ MERI DOLOMITI).Č  KRAŠKI PREDELI
 POVRŠINSKI OBLICI RELJEFA NASTALI KRAŠKOM EROZIJOM SU:ŠKRAPE,VRTA E,UVALE I KRA KA POLJAČ Č ,A PODZEMNI SU: JAME I PE INE.Ć  ŠKRAPE SU UZANE BRAZDE DUBINE DESETAK CENTMETARA KOJE SE OBRAZUJU NA STRMIM I GOLIM KRE NJA KIM POVRŠINAMA.Č Č
 VRTA E SU LEVKASTA UDUBLJENJA NASTALA PROŠIRIVANJEMČ PUKOTINA KROZ KOJE VODA PONIRE.VRTA E IMAJU PRE NIKČ Č I DUBINU OD NEKOLIKO DO NEKOLIKO DESETINA METARA. TO SU NAJ EŠ I OBLICI KRAŠKOG RELJEFA.Č Ć
 Srastanjem više vrtača nastaju uvale, prečnika od nekoliko stotina metara do 1 km
 Dužina kraških polja može iznositi i po više desetina kilometara. Po dnu polja teku reke ponornice. Ona se obrazuju od jakih vrela na jednom kraju polja, i posle površinskog toka od nekoliko kilometara gube se u ponorima na drugom kraju polja.
Popovo polje BiH Livanjsko polje BiH Cetinjsko polje Crna Gora Peštersko polje Srbija
 Jame su vertikalni kanali u krečnjaku duboki od desetak do više stotina metara. Škocijanska jama
 Pećine su manje- više horizontalni hodnici u podzemlju koji mogu biti dugački i više od 100km. Ulaz u Stopića pećinu Resavska pećina
 PRIRODNI MOSTOVI SU SPECIFI NI I RETKI FENOMENI KRAŠKIHČ OBLIKA RELJEFA.NASTAJU URUŠAVANJEM PE INSKIH TAVANICA.Ć
 Akumulacijom bigra u koritima i na vrelima kraških reka i sige u pećinama nastaju akumulativni kraški oblici.
 STALAGMITI NASTAJU NA PODU 
 Nastaju talo enjemž kalcijum- karbonata na pe inskojć tavanici
Спољашње силе
 Eol je bog vetrova kod starih Grka  Erozivne i akumulativne oblike u reljefu vetrovi mogu stvarati samo u pustinjama i polupustinjama.  Pustinje su predeli u kojima u proseku godišnje padne manje od 100 mm kiše. Raspored pustinja na Zemlji
 Najveća pustinja na Zemlji  Dužina Sahare je 5.290 km a širina 1.700km  Površina joj je 8,6 miliona km2  U njoj 20 % čine prostori pod peskom a sve ostalo su šljunkovite i kamenite pustinje.  Pre 10. 000 godina Sahara je bila savana
 Peščane (ergovi)  Kamenite (hamade)  Šljunkovite (seriri)  Glinovite ( na mestima isušenih jezera)
 Krupan materijal vetar samo kotrlja, a sitniji podiže i raznosi na velika rastojanja. Čestice koje nosi vetar udaraju o istaknute stenovite površine stvarajući neobične oblike. Tako nastaju eolski erozovni oblici- jardang, uglačane površine, pustinjska saća, prozorci i pečurke.
 Na mestima gde snaga vetra slabi pesak i prašina se talože, stvarajući akumulativne eolske oblike- dine i barhani.  Dine su veća peščana uzvišenja, izdužena u pravcu duvanja vetra. Mogu biti visoke i preko 100 m.  Barhani su male dine oblika polumeseca ili srpa a stvaraju se popreko u odnosu na pravac duvanja vetra.
Спољашње силе
Strana okrenuta vetru je blaga i izdužena dok je suprotna strana strma i kratka.
 Na nekada vlažniju klimu u pustinjama ukazuju suva rečna korita ili vadi.  Oaze su mesta u pustinjama gde ima vode. Najčešće leže pored velikih vadija.
 Izduvavanjem rečnog peska koji je Dunav nataložio na svojim obalama, Košava je stvorila Ramsko- Golubačku i Deliblatsku peščaru.  Jaki severni vetrovi u Panonskoj niziji su nataložili ogromne količine lesa debele po više desetina metara.
 Abrazija je proces koji se odvija na obalama mora i jezera.  Sastoji se u preinačavanju obala pod uticajem morskih talasa i struja.  Na strmim obalama nastaju erozivni a na niskim akumulativni oblici reljefa.
 Talasna potkapina nastaje u nivou mora na mestu najačeg udara talasa  Proširivanjem talasne potkapine stene iznad nje ostaju bez oslonca i ruše se. Na taj način se na obali formira klif.  Stalnim unazadnim pomeranjem talasne potkapine i klifa stvara se pribrežna terasa koja je blizu obale stenovita a dalje od nje šljunkovita i peskovita.
Talasna potkapina
Klif
 Osnovni akumulativni oblici su: Pribrežni sprud se prostire paralelno sa obalom, na malom rastojanju od nje.Obično pregrađuju ulaze u manje zalive. Tako pregrađen zaliv, pretvoren u jezero, naziva se laguna. Peščane kose stvaraju se transformacijom pribrežnog spruda Tombolo se stvara iza malih ostrva koja su nedaleko od obale. Povezuje ostrvo sa kopnom i pretvara ga u poluostrvo.
Laguna i peščani sprud
Peščana kosa Tombolo
 Obala je granični pojas između mora i kopna  Prema načinu postanka razlikuju se tri osnovna tipa obala  Tektonske obale ( javljaju se antiklinale i sinklinale, horstovi i rovovi)  Erozivne obale karakterišu brojni fjordovi i estuari  Organogene zoogene (koralske) su nastale narastanjem koralskih kolonija u plitkom priobalnom moru Organogene fitogene (mangrovske) karakteristične su za plitke močvare u priobalnom pojasu u kojima je zastupljena gusta šuma mangrova.
Koralska obala Atoli su prstenasti koralski sprudovi
Tektonska obala- Halkidiki Erozivna obala - Norveška Mangrovska obala- Everglejds (Florida)

More Related Content

Спољашње силе

  • 1.  OSNOVNU ENERGIJU SPOLJAŠNJIM SILAMA DAJE SUNCE.  PROCES RAZARANJA POSTOJE IH OBLIKA RELJEFAĆ NAZIVA SE EROZIJA.OBLICI RELJEFA KOJI PRI TOM NASTAJU JESU EROZIVNI OBLICI.PROCES TALO ENJAŽ RAZORENOG MATERIJALA JE AKUMULACIJA.OVIM PROCESOM NASTAJU AKUMULATIVNI OBLICI RELJEFA.  IZMENE U RELJEFU DO KOJIH DOLAZI POD UTICAJEM EROZIJE I AKUMULACIJE PROU AVA GEOMORFOLOGIJAČ
  • 2.  PREDSTAVLJA DROBLJENJE STENA I NJIHOVO PRETVARANJE U SEDIMENTE RAZLIČITE KRUPNOĆE  RASPADANJE STEMA MOŽE BITI INSOLACIONO (POD UTICAJEM SUNCA) MEHANIČKO MRAZNO (ZAMRZAVANJE VODE U PUKOTINAMA ) OBLICI- MORE STENA, TOČILA I SIPARI HEMIJSKO RASPADANJE (VODA OBOGAĆENA RAZNIM SOLIMA I KISELINAMA RASTVARA STENE ILI POJEDINE MINERALE U NJIMA. SIPARI TOČILA
  • 4.  Podrazumeva sve procese ogoljavanja padina i odnošenje rastresitog materijala sa njih.  Glavni faktori ovog procesa su Nagib padina Sastav podloge ČOVEK ( krčenjem šuma i Izlučivanje padavina pretvaranjem šumskog zemljišta Odsustvo vegetacije u poljoprivredno)  Oblici: brazde, vododerine, jaruge
  • 5. Krajnji rezultat spiranja i odnošenja produktivnog sloja zemljišta je stvaranje ,, rđave zemlje”
  • 8. Ogoljavanje padina doprinosi i klizenju zemljišta, do kojeg dolazi Kada se rastresiti sloj iznad vodonepropusnih stena optereti vodom. Klizišta mogu pregraditi rečne doline.
  • 9.  Sne na granica jež nadmorska visina iznad koje dolazi do stalnog nagomilavanja snega i leda.  Oko polova sne naž granica je u nivou mora, na Alpima na 3.000 m a na Ekvatoru na preko 6.000 m.  Zbijanjem sne naž masa dobija znastu strukturu (firn). Daljim zbijanjem od firna postaje ledni kič led.
  • 10. Erozivni oblici -Cirk je udubljenje iz kojeg kreće lednik Lednički valov je udubljenje kroz koje se kreće lednik Akumulativni oblici- čeone i bočne morene koje nastaju ispod snežne granice
  • 11. Lednik Franc Jozef Pokrovni ili kontinentalni tip lednika Grenland, AntarktikAleč Alpski tip- ima izrazit linijski karakter Supodinski tip –nastaje u podnožju planina spajanjem dolinskih lednika Malaspin- Aljaska Platoski (Skandinavski) tip Iz jednog ledenog polja izdvajaju se pojedinačni lednički jezici i silaze sa platoa obično do mora
  • 12. Ako fosilni ledni i valovč ispuni voda nastaje fjord.
  • 13. U zaleđu čeonih morena nalazi se terminalni basen u kome se po otapanju lednika obično obrazuje jezero. Na taj način je nastalo Plavsko jezero.
  • 14.  SNAGA REKA ZAVISI OD KOLI INE VODE I NAGIBA TERENA.Č FLUVIJALNI PROCES SE SASTOJI OD EROZIJE PODLOGE PREKO KOJE REKA TE E, TRANSPORTA ERODIRANOG MATERIJALA I NJEGOVEČ AKUMULACIJE NA MESTIMA GDE SNAGA REKA SASVIM SLABI.  EROZIVNI OBLICI- RE NO KORITI I RE NAČ Č DOLINA  RE NO KORITOČ JE LJEB KOJIM REKA TE E. NA DODIRU MEKIH IŽ Č VRSTIH STENA MOGU SE OBRAZOVATI:BRZACI,VODOPADI, SLAPOVIČ  RE NA DOLINAČ JE U E ILI ŠIRE UDUBLJENJE U RELJEFU SA OBEŽ STRANE RE NOG KORITA.Č  AKUMULATIVNI OBLICI-ALUVIJALNE RAVNI, DELTE I RE NA OSTRVA.Č
  • 15. Za reku sa vijugavim rečnim koritom kaže se da meandrira
  • 16.  Sastoji se od dolinskog dna u koje je usečeno rečno korito i dolinskih strana  Tipovi dolina  rečna dolina ravničarske reke  Rečne doline planinskih reka klisura kanjon  Kompozitna dolina
  • 17.  Vodopad Nijagare 51m (erozivni) Mogu biti tektonski, erozivni i akumulativni Endžel 1054m tektonski Veliko vrelo u dolini Resave, 20 m (akumulativni)
  • 19.  RE NO OSTRVOČ MARA OŽ ADE stvraju se na sektorima usporenog kretanja ravničarskih reka - pri ušćima reka, u meandrima i na velikim okukama. Ade na Dunavu
  • 20. DELTE Delte su prostrane nanosne ravnice na ušćima reka u mora ili jezera. Zbog taloženja ogromne količine nanosa rečno korito se tu račva u veliki broj rukavaca Delta Dunava Delta Nila Delta Ganga Delta Misisipija
  • 21.  Predstavljaju nisko zemljište pored reka je je ako nema nasipa često plavljeno. Pogodne su za gajenje poljoprivrednih kultura koje traže više vlage.
  • 22.  PROCES OBLIKOVANJA RELJEFA RASTVARANJEM KRE NJA KIHČ Č STENA NAZIVA SE KRAŠKA EROZIJA.  RE KRAS JE SLOVENA KOG POREKLA I ZNA I PREDEO GOLIHČ Č Č KRE NJA KIH PEJZA A.Č Č Ž  NA POVRŠINI KRASA VLADA VELIKA OSKUDICA U VODI IAKO NEKI PREDELI PRIMAJU VELIKE KOLI INE PADAVINA.Č  PODZEMNE VODE IZ KRASA IZBIJAJU NA VRELIMA PO DNU DUBOKIH RE NIH DOLINA, NA MORSKOJ OBALI ILI U VIDU PODMORSKIHČ IZVORA ILI VRULJA.  NAJZASTUPLJENIJE RASTVORLJIVE STENE U PRIRODI SU KARBONATNE STENE(KRE NJACI I U MANJOJ MERI DOLOMITI).Č  KRAŠKI PREDELI
  • 23.  POVRŠINSKI OBLICI RELJEFA NASTALI KRAŠKOM EROZIJOM SU:ŠKRAPE,VRTA E,UVALE I KRA KA POLJAČ Č ,A PODZEMNI SU: JAME I PE INE.Ć  ŠKRAPE SU UZANE BRAZDE DUBINE DESETAK CENTMETARA KOJE SE OBRAZUJU NA STRMIM I GOLIM KRE NJA KIM POVRŠINAMA.Č Č
  • 24.  VRTA E SU LEVKASTA UDUBLJENJA NASTALA PROŠIRIVANJEMČ PUKOTINA KROZ KOJE VODA PONIRE.VRTA E IMAJU PRE NIKČ Č I DUBINU OD NEKOLIKO DO NEKOLIKO DESETINA METARA. TO SU NAJ EŠ I OBLICI KRAŠKOG RELJEFA.Č Ć
  • 25.  Srastanjem više vrtača nastaju uvale, prečnika od nekoliko stotina metara do 1 km
  • 26.  Dužina kraških polja može iznositi i po više desetina kilometara. Po dnu polja teku reke ponornice. Ona se obrazuju od jakih vrela na jednom kraju polja, i posle površinskog toka od nekoliko kilometara gube se u ponorima na drugom kraju polja.
  • 27. Popovo polje BiH Livanjsko polje BiH Cetinjsko polje Crna Gora Peštersko polje Srbija
  • 28.  Jame su vertikalni kanali u krečnjaku duboki od desetak do više stotina metara. Škocijanska jama
  • 29.  Pećine su manje- više horizontalni hodnici u podzemlju koji mogu biti dugački i više od 100km. Ulaz u Stopića pećinu Resavska pećina
  • 30.  PRIRODNI MOSTOVI SU SPECIFI NI I RETKI FENOMENI KRAŠKIHČ OBLIKA RELJEFA.NASTAJU URUŠAVANJEM PE INSKIH TAVANICA.Ć
  • 31.  Akumulacijom bigra u koritima i na vrelima kraških reka i sige u pećinama nastaju akumulativni kraški oblici.
  • 35.  Eol je bog vetrova kod starih Grka  Erozivne i akumulativne oblike u reljefu vetrovi mogu stvarati samo u pustinjama i polupustinjama.  Pustinje su predeli u kojima u proseku godišnje padne manje od 100 mm kiše. Raspored pustinja na Zemlji
  • 36.  Najveća pustinja na Zemlji  Dužina Sahare je 5.290 km a širina 1.700km  Površina joj je 8,6 miliona km2  U njoj 20 % čine prostori pod peskom a sve ostalo su šljunkovite i kamenite pustinje.  Pre 10. 000 godina Sahara je bila savana
  • 37.  Peščane (ergovi)  Kamenite (hamade)  Šljunkovite (seriri)  Glinovite ( na mestima isušenih jezera)
  • 38.  Krupan materijal vetar samo kotrlja, a sitniji podiže i raznosi na velika rastojanja. Čestice koje nosi vetar udaraju o istaknute stenovite površine stvarajući neobične oblike. Tako nastaju eolski erozovni oblici- jardang, uglačane površine, pustinjska saća, prozorci i pečurke.
  • 39.  Na mestima gde snaga vetra slabi pesak i prašina se talože, stvarajući akumulativne eolske oblike- dine i barhani.  Dine su veća peščana uzvišenja, izdužena u pravcu duvanja vetra. Mogu biti visoke i preko 100 m.  Barhani su male dine oblika polumeseca ili srpa a stvaraju se popreko u odnosu na pravac duvanja vetra.
  • 41. Strana okrenuta vetru je blaga i izdužena dok je suprotna strana strma i kratka.
  • 42.  Na nekada vlažniju klimu u pustinjama ukazuju suva rečna korita ili vadi.  Oaze su mesta u pustinjama gde ima vode. Najčešće leže pored velikih vadija.
  • 43.  Izduvavanjem rečnog peska koji je Dunav nataložio na svojim obalama, Košava je stvorila Ramsko- Golubačku i Deliblatsku peščaru.  Jaki severni vetrovi u Panonskoj niziji su nataložili ogromne količine lesa debele po više desetina metara.
  • 44.  Abrazija je proces koji se odvija na obalama mora i jezera.  Sastoji se u preinačavanju obala pod uticajem morskih talasa i struja.  Na strmim obalama nastaju erozivni a na niskim akumulativni oblici reljefa.
  • 45.  Talasna potkapina nastaje u nivou mora na mestu najačeg udara talasa  Proširivanjem talasne potkapine stene iznad nje ostaju bez oslonca i ruše se. Na taj način se na obali formira klif.  Stalnim unazadnim pomeranjem talasne potkapine i klifa stvara se pribrežna terasa koja je blizu obale stenovita a dalje od nje šljunkovita i peskovita.
  • 47. Klif
  • 48.  Osnovni akumulativni oblici su: Pribrežni sprud se prostire paralelno sa obalom, na malom rastojanju od nje.Obično pregrađuju ulaze u manje zalive. Tako pregrađen zaliv, pretvoren u jezero, naziva se laguna. Peščane kose stvaraju se transformacijom pribrežnog spruda Tombolo se stvara iza malih ostrva koja su nedaleko od obale. Povezuje ostrvo sa kopnom i pretvara ga u poluostrvo.
  • 51.  Obala je granični pojas između mora i kopna  Prema načinu postanka razlikuju se tri osnovna tipa obala  Tektonske obale ( javljaju se antiklinale i sinklinale, horstovi i rovovi)  Erozivne obale karakterišu brojni fjordovi i estuari  Organogene zoogene (koralske) su nastale narastanjem koralskih kolonija u plitkom priobalnom moru Organogene fitogene (mangrovske) karakteristične su za plitke močvare u priobalnom pojasu u kojima je zastupljena gusta šuma mangrova.
  • 53. Tektonska obala- Halkidiki Erozivna obala - Norveška Mangrovska obala- Everglejds (Florida)