1. STA JE TO SUJETA?Mnogo je lepsi zivot kad se covek ne opterecuje time sta ce drugi misliti o njemu i da li ce uopste misliti o njemu. Sujeta je potreba za dokazivanjem sopstvene vise vrednosti. Svi su ljudi manje-vise sujetni. Bitan je nacin na koji su sujetni. Kad covek moze da zadovolji sujetu na vreme i na realan nacin, moze da se razvija normalno. Kada ne moze, kada ga neka situacija ili steceni ili nauceni obrazci ponasanja guraju u osecaj nize vrednosti, onda mora da se dokazuje. Sujeta se ispoljava se na milion nacina - neki su drustveno pozitivni i pozeljni, uglavnom nisu. Najgori nacini su oni gde sujeta zahteva kreiranje iluzija jako udaljenih od realnosti da bi se prikrio jaz izmedju stvarnosti gde se zbog necega oseca niza vrednost, i potrebe da se oseca visa vrednost po svaku cenu. Sujeta se ispoljava i kao potreba da se u drugima vidi samo lo邸e, a ignori邸e ono 邸to je dobro. Sujeta je i ogorenje i razoaranost u ljude - tako se gradi svoja vi邸a vrednost u odnosu na druge time 邸to se njihova vrednost spu邸ta. Hronino nezadovoljstvo je sujeta. Takva osoba mo転e biti nezadovoljna i razoarana ljudima oko sebe ( nisu vredni te osobe... ) ili mo転e biti nezadovoljna sobom jer zadaje sebi previsoke ciljeve smatrajue sebe vrednijom nego 邸to jeste. Nadmenost, superiornost i gordost ( narcizam ) su oigledno sujeta- ve邸tako zauzimanje vi邸eg polo転aja u odnosu na druge. Sado-mazohizam je sujeta jer putem sadizma i mazohizma mi tra転imo pa転nju drugih, njihovu ljubav, 転elimo da im budemo va転ni, da ih kontroli邸emo okupirajui njihove misli nama... Preterana briga za nekoga je sadizam, a ima za cilj kontrolu te osobe i potvrivanje svoje dobrote ( quot;
stalno brinem o nekomequot;
) Sujeta je potreba da se ovek dokazuje - prevelikom kuom, skupim kolima, markiranim odelima, skupljim nakitom nego 邸to moze da priu邸ti, a邸avanjem u kafani kad nema leba da jede.... to je potreba da se stvori iluzija o sopstvenoj veoj vrednosti kroz materjalno posedovanje. Sujeta je potreba da se vi邸a vrednost postigne tako 邸to e neko biti lan odredjenih grupa kojima se realno ili ne dodeljuje vi邸a vrednost - npr. nacionalizam je oblik sujete, predrasude i sterotipi takodje - na primer omalova転avanje ljudi iz drugih grupa to jest nelanova (druga rasa, narodnost, vrsta muzike, nivo obrazovanja, stil oblaenja, mesto porekla...) Takoe, ove nacional 邸ovinistike osobe su veoma podlo転ne laskanju ( izabrani narod, pravedan narod, najpametniji, najlep邸i... ), a 邸to je dokaz njihove sujete. Traaranje je sujeta. Mitomanija je sujeta. Borba protiv autoriteta i pravila je takoe sujeta, jer za mene ne va転i ono 邸to va転i za druge, ja sam iznad pravila. Bes ili gnev bez da je neko fizicki napadnut je sujetna reakcija na to kad nam neka osoba ili situacija ugrozava osecanje vise vrednosti. Samosazaljenje je prebacivanje odgovornosti za sopstvene neuspehe na okolnosti, cime se fiktivno zadrzava visa vrednost. Hvalisavci su ocigledno sujetni ljudi koji zele da stvore iluziju o sopstvenoj visoj vrednosti. Od drustveno prihvatljivih nacina ispoljavanja sujete - sujeta je i cest motiv za postizanje slave - na primer kroz potrebu da se bude poznati naucnik, muzicar, knjizevnik, sportista, politicar, filmska zvezda, slavljeni heroj. Sujeta je i kad je neko dobrica - kad je quot;
dobarquot;
prema nekom jer tako postize bolju sliku o sebi, a ne zato sto mu je stalo do tog nekog. Sujeta je generalno filter koji izvrce stvarnost i stvara iluzije koje coveku pomazu da ocuva osecanje vise vrednosti. To je usko povezano sa narcizmom (ja sam lep邸i, pametniji od drugih...) Sujetni ljudi tra転e ljubav drugih i njihovu pa転nju i divljenje. Pa転nju i divljenje mo転emo privui bilo negativnim elementima bilo pozitivnim (profesionalni uspesi npr... ). Kada smo bili mali imali smo pa転nju, divljenje i ljubav itavog na邸eg sveta na邸ih roditelja a ako kao odrasli ljudi tra転imo te stvari van kruga na邸ih najbli転ih znai da neim nismo zadovoljni Autoritativan 邸ef je sujetan ni邸ta ne mo転e bez mene ako mene nema sve e propasti. Drugi se poni転avaju a on se velia. Za邸to su ljudi sujetni zato 邸to im je potrebno da oseaju da su iznad drugih, zato 邸to im treba pa転nje i ljubavi drugih ! Oni koji imaju u svojim domovima pa転nju i ljubav nemaju potrebe da to tra転e kod drugih. Ljudi nisu strogo odreeni da budu ili sujetni ili ne svi mi ponekad u転ivamo u pa転nji koju nam drugi poklanjaju, svakome od nas s vremena na vreme prija oseanje da smo po neemu iznad drugih. Autizam i ignorisanje drugih ljudi je sujeta. Drugi ljudi se ne do転ivljavaju kao stvarni. Sujeta se ispoljava kroz obrazce ponasanja koji se nasledjuju to jest uce od roditelja i okoline i sticu izborima koje pravimo u zivotu. Tamo gde su ljudi od detinjstva ueni da uva転avaju druge, njihove 転elje i linost drugih - tamo nema mesta sujeti. Po hri邸anstvu sujeta je veliki greh. Svi smo mi isti jedan je Bog koji je vean i iznad nas a mi svi, bili najsiroma邸niji ili najbogatiji, smo isti jer smo prolazni i sami sebi smo najva転niji na ovom svetu i 転elimo da budemo sreni sa onima koje volimo, a samo sujetna osoba 転eli da i drugima bude najva転nija i ne 転eli da bude srena ve 転eli da bude va転na i iznad drugih, 転eli da bude vena i neprolazna i iznad drugih kao 邸to je Bog. Oni koji imaju svoj mir u kui i skladne odnose sa bli転njima uglavnom nisu sujetni jer takve osobe uviaju da imaju ono 邸to je najva転nije i ni邸ta na svetu im nije i ne mo転e biti pree od toga. A pitanje je da li je coveku potrebno da zivi u iluzijama sujete. Nijedan covek nije savrsen. Neko je malo razvijeniji u jednoj oblasti zivota, neko u nekoj drugoj. Ne znaci da sutra ili sledece godine nece biti obrnuto. Poenta odricanja od sujete nije ubijanje ambicije i zelje za uspehom, poenta je ne raditi nesto da bi se covek dokazivao pred drugima, nego da bi ziveo bolje i sebe ostvario.<br />
