ݺߣ

ݺߣShare a Scribd company logo

Sukob, rešavanje sukoba, medijacija

•Download as PPTX, PDF•
•
AzBuki
AzBuki

Sukob, rešavanje sukoba, medijacija u okviru radionica veština komunikacija u projektu "Želim da ostanem u Srbiji" Autor: dr Gordana Đigić, docent Filozofskog fakulteta Univerziteta u Nišu

1 of 16
Download to read offline
SUKOB I REŠAVANJE SUKOBA TRENING ZA UČENIKE Projekat „ŽELIM DA OSTANEM U SRBIJI “
CILJEVI RADIONICE - razumevanje mehanizama nastanka i eskalcije sukoba - uočavanje povezanosti između različitih stilova postupanja u sukobu i ishoda komunikacije - povezivanje različitih veština komunikacije u proces konstruktivnog rešavanja sukoba
NASTANAK SUKOBA • Nerazumevanje poruka • Pogrešne interpretacije i vrednovanje • Uverenja, stavovi (stereotipi, predrasude) • Neslaganje • Interesi
FAZE ESKALACIJE SUKOBA • Neslaganje (teškoće u komunikaciji, nerazumevanje) • Lični antagonizam i odbranaštvo (glavni problem postaje druga strana u sukobu, počinje uzajamno napadanje) • Ekspanzija problema (stari i nerazrešeni problemi ponovo ulaze u igru) • Napuštanje i prestanak dijaloga (emocije nas preplavljuju i više nismo u stanju da mislimo i razgovaramo) • Slike neprijatelja (sukob se pretvara u ličnu borbu dveju strana, drugoj strani pripisujemo brojne loše oobine) • Otvoreno neprijateljstvo (želja za uništenjem druge strane) • Polarizacija (strane u sukobu više nisu u stanju da dele ni isti prostor, potpuno se razdvajaju ili vode rat) Konstruktivni potencijal Destruktivni potencijal
PSIHOLOŠKI MEHANIZMI KOJI DOPRINOSE ESKALACIJI SUKOBA AFEKTIVNI - Odbrana integriteta – osujećenje naših potreba (ali i želja, namera...) doživljavamo kao napad i preduzimamo kontranapad; tako reagujemo i kad neosnovano očekujemo napad - Težnja za pripadanjem grupi – rizik: sklonost konformizmu (Aš, Milgram) KOGNITIVNI - Šematizacija, pojednostavljivanje, svrstavanje u kategorije da bismo lakše mislili – tako nastaju stereotipi i predrasude, neprijatelju pripisujemo sve negativne osobine - Fundamentalna greška atribucije – drugi imaju loše namere, moja greška je slučajna - Egocentrizam – razvojna pojava – sposobnost decentracije znači da smo u stanju da prihvatimo da različiti posmatrači imaju različito viđenje iste činjenice, situacije
PRIČA: Zajedno sa drugaricom ste dva meseca spremali jednu veoma složenu, zanimljivu i kreativnu prezentaciju sa kojom ste učestvovali na međunarodnom konkursu namenjenom srednjoškolcima. Konkurs je organizovala Fondacija Svetske banke za podršku razvoju naučnog podmlatka. Dobili ste obaveštenje da je vaš rad prihvaćen i uvršten u program završne manifestacije koja će biti održana u Cirihu, a na kojoj će biti predstavljeni svi prihvaćeni radovi učenika iz celog sveta. Veoma ste zadovoljni kako ste sve to osmislili i pripremili. Sa nestrpljenjem očekujete zajednički odlazak u Cirih. Dva dana pred polazak, drugarica vas uveče zove telefonom i javlja vam da su joj u školi rekli da nije obezbeđeno dovoljno novca za putovanje dva učenika i da jedno od vas dvoje ne može da putuje u Cirih. Drugarica predlaže da to budeš ti. Kako se osećate kada to čujete?
KAKO ĆEŠ ODGOVORITI DRUGARICI U TELEFONSKOM RAZGOVORU, POD USLOVOM DA: (zapiši rečenicu koju bi izgovorio/la) A) Vaša kreacija je odlična, tvoja drugarica je manje vešta od tebe u prezentovanju, a tebi bi mnogo značilo učešće na ovoj manifestaciji jer bi ti osiguralo upis željenog fakulteta i stipendiju za sve vreme studiranja.. B) Tvoja drugarica je veoma vešta u prezentovanju i odlično poznaje relevantne naučne oblasti, a tebi i nije mnogo stalo da ideš na ovu manifestaciju jer bi te to omelo u pripremama za prijemni ispit na fakultetu koji planiraš da upišeš. C) Tvoja drugarica je manje vešta od tebe u prezentovanju, a tebi i nije mnogo stalo da ideš na ovu manifestaciju jer bi te to omelo u pripremama za prijemni ispit na fakultetu koji planiraš da upišeš. D) Tvoja drugarica je veoma vešta u prezentovanju i odlično poznaje relevantne naučne oblasti, a tebi bi mnogo značilo učešće na ovoj manifestaciji jer bi ti osiguralo upis željenog fakulteta i stipendiju za sve vreme studiranja.
RUBINOV MODEL STILOVA POSTUPANJA U SUKOBU UVAŽAVANJEDRUGOG malovelikoveliko PLIŠANI MEDA (prilagođavanje, povlačenje) B DELFIN (saradnja) D malo KORNJAČA (popuštanje, povlačenje) C AJKULA (takmičenje, pobeda) A malo veliko UVAŽAVANJE SEBE (VAŽNOST PREDMETA SUKOBA)
- U kojoj meri se sagovornici slušaju u svakoj od ovih situacija, - Koju vrstu poruka upućuju jedna drugoj, - Kakav je verovatni nastavak komunikacije i ishod, - Da li se u nekoj od ovih situacija približavaju rešenju? Zašto?
SUKOB DVA BRATA - Marko, zvao me Joca da odemo do sportskog centra. Kaži mami da sam tamo. ]ao, ja odoh. - Šta? Kako to misliš? A ja? Idem i ja sa tobom. - Ma jok, tamo je moje društvo, neću da te vučem sa sobom. - Vodićeš me! Inače ću mami da kažem za onu činiju što si je slomio, štetočino! - Ucenjuješ me, je li? E, baš neću da te vodim! - Moraš da me vodiš, nikad me nisi vodio, i prošli put si me zeznuo! - Ma, ne dolaziš u obzir, balavac, makar ni ja ne otišao...
MAPIRANJE POTREBA stariji brat mlađi brat potrebe potrebe strahovanja strahovanja PREFORMULISANJE PROBLEMA - POTREBE POČETNI PROBLEM - POZICIJE
VEŽBA – 3 grupe od po 4 člana • Setite se primera nekog sukoba. • Svaka grupa bira jedan sukob na kome će raditi. • Najpre uradite mapiranje potreba obeju strana u sukobu. • Na velikom papiru zapišite početne pozicije strana u sukobu, a zatim preformulišite problem tako da ga prevedete na nivo potreba. • Premostite kanjon čije litice predstavljaju početne pozicije učesnika u sukobu, ispisujući konkretne rečenice na stikere. Dvoje iz grupe neka bude u ulozi jedne strane, a dvoje u ulozi druge strane u sukobu. Naizmenično zapisujte rečenice koje izgovara jedna, pa druga strana u sukobu. Stikere lepite tako da oni čine delove mosta iznad kanjona. Vreme za grupni rad: 25 minuta
PREDSTAVLJANJE REŠENJA: • Da li ste rešili problem ili ste se približili rešenju? • Da li je proces tekao ravnomerno ili je bilo vraćanja unazad? • Koje su poruke doprinosile napretku u rešavanju, a koje su kočile proces?
MEDIJACIJA – POSREDOVANJE U REŠAVANJU SUKOBA • Proces u kome neko treći (neutralna strana) interveniše da bi pomogao dolaženje do najboljeg prihvaljivog rešenja (u skladu sa potrebama i interesima koji stoje u osnovi konflikta) • Medijator omogućava stranama u sukobu da problem sagledaju na drugačiji način, da se međusobno čuju i razumeju potrebe one druge strane
ZADACI MEDIJATORA • Definisanje mesta i vremena održavanja sastanka • Koordinacija samog sastanka, pravila rada • Omogućavanje stranama u sukobu da se međusobno čuju • Prikupljanje informacija o nastanku i toku sukoba (od obeju strana) • Omogućavanje stranama u sukobu da razumeju pozicije, osećanja i potrebe koje leže u njihovoj osnovi • Omogućavanje stranama u sukobu da naprave listu mogućih rešenja, da ih evaluiraju i zajednički se odluče za jedno koje je realno i prihvatljivo obema stranama • Pomoć učesnicima u stvaranju dogovora o budućim aktivnostima
TOK PROCESA MEDIJACIJE 1) Započinjanje, priprema, predstavljanje, pravila 2) Izlaganje i jasno definisanje problema (slušanje, mapiranje) 3) Shvatanje suštine problema, nalaženje rešenja (decentriranje, preformulisanje problema) 4) Izbor i procenjivanje rešenja 5) Donošenje odluke 6) Izrada plana primene izabranog rešenja i zapisivanje dogovora 7) Praćenje primene rešenja i evaluacija procesa medijacije - završavanje

More Related Content

Sukob, rešavanje sukoba, medijacija

  • 1. SUKOB I REŠAVANJE SUKOBA TRENING ZA UČENIKE Projekat „ŽELIM DA OSTANEM U SRBIJI “
  • 2. CILJEVI RADIONICE - razumevanje mehanizama nastanka i eskalcije sukoba - uočavanje povezanosti između različitih stilova postupanja u sukobu i ishoda komunikacije - povezivanje različitih veština komunikacije u proces konstruktivnog rešavanja sukoba
  • 3. NASTANAK SUKOBA • Nerazumevanje poruka • Pogrešne interpretacije i vrednovanje • Uverenja, stavovi (stereotipi, predrasude) • Neslaganje • Interesi
  • 4. FAZE ESKALACIJE SUKOBA • Neslaganje (teškoće u komunikaciji, nerazumevanje) • Lični antagonizam i odbranaštvo (glavni problem postaje druga strana u sukobu, počinje uzajamno napadanje) • Ekspanzija problema (stari i nerazrešeni problemi ponovo ulaze u igru) • Napuštanje i prestanak dijaloga (emocije nas preplavljuju i više nismo u stanju da mislimo i razgovaramo) • Slike neprijatelja (sukob se pretvara u ličnu borbu dveju strana, drugoj strani pripisujemo brojne loše oobine) • Otvoreno neprijateljstvo (želja za uništenjem druge strane) • Polarizacija (strane u sukobu više nisu u stanju da dele ni isti prostor, potpuno se razdvajaju ili vode rat) Konstruktivni potencijal Destruktivni potencijal
  • 5. PSIHOLOŠKI MEHANIZMI KOJI DOPRINOSE ESKALACIJI SUKOBA AFEKTIVNI - Odbrana integriteta – osujećenje naših potreba (ali i želja, namera...) doživljavamo kao napad i preduzimamo kontranapad; tako reagujemo i kad neosnovano očekujemo napad - Težnja za pripadanjem grupi – rizik: sklonost konformizmu (Aš, Milgram) KOGNITIVNI - Šematizacija, pojednostavljivanje, svrstavanje u kategorije da bismo lakše mislili – tako nastaju stereotipi i predrasude, neprijatelju pripisujemo sve negativne osobine - Fundamentalna greška atribucije – drugi imaju loše namere, moja greška je slučajna - Egocentrizam – razvojna pojava – sposobnost decentracije znači da smo u stanju da prihvatimo da različiti posmatrači imaju različito viđenje iste činjenice, situacije
  • 6. PRIČA: Zajedno sa drugaricom ste dva meseca spremali jednu veoma složenu, zanimljivu i kreativnu prezentaciju sa kojom ste učestvovali na međunarodnom konkursu namenjenom srednjoškolcima. Konkurs je organizovala Fondacija Svetske banke za podršku razvoju naučnog podmlatka. Dobili ste obaveštenje da je vaš rad prihvaćen i uvršten u program završne manifestacije koja će biti održana u Cirihu, a na kojoj će biti predstavljeni svi prihvaćeni radovi učenika iz celog sveta. Veoma ste zadovoljni kako ste sve to osmislili i pripremili. Sa nestrpljenjem očekujete zajednički odlazak u Cirih. Dva dana pred polazak, drugarica vas uveče zove telefonom i javlja vam da su joj u školi rekli da nije obezbeđeno dovoljno novca za putovanje dva učenika i da jedno od vas dvoje ne može da putuje u Cirih. Drugarica predlaže da to budeš ti. Kako se osećate kada to čujete?
  • 7. KAKO ĆEŠ ODGOVORITI DRUGARICI U TELEFONSKOM RAZGOVORU, POD USLOVOM DA: (zapiši rečenicu koju bi izgovorio/la) A) Vaša kreacija je odlična, tvoja drugarica je manje vešta od tebe u prezentovanju, a tebi bi mnogo značilo učešće na ovoj manifestaciji jer bi ti osiguralo upis željenog fakulteta i stipendiju za sve vreme studiranja.. B) Tvoja drugarica je veoma vešta u prezentovanju i odlično poznaje relevantne naučne oblasti, a tebi i nije mnogo stalo da ideš na ovu manifestaciju jer bi te to omelo u pripremama za prijemni ispit na fakultetu koji planiraš da upišeš. C) Tvoja drugarica je manje vešta od tebe u prezentovanju, a tebi i nije mnogo stalo da ideš na ovu manifestaciju jer bi te to omelo u pripremama za prijemni ispit na fakultetu koji planiraš da upišeš. D) Tvoja drugarica je veoma vešta u prezentovanju i odlično poznaje relevantne naučne oblasti, a tebi bi mnogo značilo učešće na ovoj manifestaciji jer bi ti osiguralo upis željenog fakulteta i stipendiju za sve vreme studiranja.
  • 8. RUBINOV MODEL STILOVA POSTUPANJA U SUKOBU UVAŽAVANJEDRUGOG malovelikoveliko PLIŠANI MEDA (prilagođavanje, povlačenje) B DELFIN (saradnja) D malo KORNJAČA (popuštanje, povlačenje) C AJKULA (takmičenje, pobeda) A malo veliko UVAŽAVANJE SEBE (VAŽNOST PREDMETA SUKOBA)
  • 9. - U kojoj meri se sagovornici slušaju u svakoj od ovih situacija, - Koju vrstu poruka upućuju jedna drugoj, - Kakav je verovatni nastavak komunikacije i ishod, - Da li se u nekoj od ovih situacija približavaju rešenju? Zašto?
  • 10. SUKOB DVA BRATA - Marko, zvao me Joca da odemo do sportskog centra. Kaži mami da sam tamo. ]ao, ja odoh. - Šta? Kako to misliš? A ja? Idem i ja sa tobom. - Ma jok, tamo je moje društvo, neću da te vučem sa sobom. - Vodićeš me! Inače ću mami da kažem za onu činiju što si je slomio, štetočino! - Ucenjuješ me, je li? E, baš neću da te vodim! - Moraš da me vodiš, nikad me nisi vodio, i prošli put si me zeznuo! - Ma, ne dolaziš u obzir, balavac, makar ni ja ne otišao...
  • 11. MAPIRANJE POTREBA stariji brat mlađi brat potrebe potrebe strahovanja strahovanja PREFORMULISANJE PROBLEMA - POTREBE POČETNI PROBLEM - POZICIJE
  • 12. VEŽBA – 3 grupe od po 4 člana • Setite se primera nekog sukoba. • Svaka grupa bira jedan sukob na kome će raditi. • Najpre uradite mapiranje potreba obeju strana u sukobu. • Na velikom papiru zapišite početne pozicije strana u sukobu, a zatim preformulišite problem tako da ga prevedete na nivo potreba. • Premostite kanjon čije litice predstavljaju početne pozicije učesnika u sukobu, ispisujući konkretne rečenice na stikere. Dvoje iz grupe neka bude u ulozi jedne strane, a dvoje u ulozi druge strane u sukobu. Naizmenično zapisujte rečenice koje izgovara jedna, pa druga strana u sukobu. Stikere lepite tako da oni čine delove mosta iznad kanjona. Vreme za grupni rad: 25 minuta
  • 13. PREDSTAVLJANJE REŠENJA: • Da li ste rešili problem ili ste se približili rešenju? • Da li je proces tekao ravnomerno ili je bilo vraćanja unazad? • Koje su poruke doprinosile napretku u rešavanju, a koje su kočile proces?
  • 14. MEDIJACIJA – POSREDOVANJE U REŠAVANJU SUKOBA • Proces u kome neko treći (neutralna strana) interveniše da bi pomogao dolaženje do najboljeg prihvaljivog rešenja (u skladu sa potrebama i interesima koji stoje u osnovi konflikta) • Medijator omogućava stranama u sukobu da problem sagledaju na drugačiji način, da se međusobno čuju i razumeju potrebe one druge strane
  • 15. ZADACI MEDIJATORA • Definisanje mesta i vremena održavanja sastanka • Koordinacija samog sastanka, pravila rada • Omogućavanje stranama u sukobu da se međusobno čuju • Prikupljanje informacija o nastanku i toku sukoba (od obeju strana) • Omogućavanje stranama u sukobu da razumeju pozicije, osećanja i potrebe koje leže u njihovoj osnovi • Omogućavanje stranama u sukobu da naprave listu mogućih rešenja, da ih evaluiraju i zajednički se odluče za jedno koje je realno i prihvatljivo obema stranama • Pomoć učesnicima u stvaranju dogovora o budućim aktivnostima
  • 16. TOK PROCESA MEDIJACIJE 1) Započinjanje, priprema, predstavljanje, pravila 2) Izlaganje i jasno definisanje problema (slušanje, mapiranje) 3) Shvatanje suštine problema, nalaženje rešenja (decentriranje, preformulisanje problema) 4) Izbor i procenjivanje rešenja 5) Donošenje odluke 6) Izrada plana primene izabranog rešenja i zapisivanje dogovora 7) Praćenje primene rešenja i evaluacija procesa medijacije - završavanje