際際滷

際際滷Share a Scribd company logo

Tehnicki okvir-2012 Branko Z. Ljutic

Download as DOCX, PDF
B
Branko Ljutic

Tehnicki okvir MSFI

1 of 5
Download to read offline
2012 Tehniki rezime Konceptualni okvir finansijskog izve邸tavanja 2011 kao 邸to je objavljen 1 januara 2012. Ovaj ekstrakt je pripremilo osoblje Fondacije za Meunarodne standarde finansisjkog izve邸tavanja (engl. IFRS Foundation) i nije ga odobrio Odbor za meunarodne raunovodstvene standarde (engl. IASB). Za potrebe pozivanja molimo oslonite se na Konceptualni okvir finansijskog izve邸tavanja 2010 (ConceptualFramework for FinancialReporting 2010). IASB okvir je odobrio Odbor IASC aprila 1989. godine radi objavljivanja u julu 1989. godine, i usvojio ga je IASB aprila 2001. godine. Septembra 2010. godine kao deo veeg projekta da se sprovede revizija Okvira IASB je revidirao cilj finansijskog izve邸tavanja za op邸te svrhe-ciljeve i kvalitativne karakteristike korisnih informacija. Ostatak dokumenta iz 1989. godine je na snazi. Konceptualni okvir utvruje koncepte koji su u osnovi procesa pripreme i prezentacije finansijskih iskaza za eksterne korisnike. Konceptualni okvir se bavi sa: (a) ciljevima finansijskog izve邸tavanja; (b) kvalitativnim karakteristikama korisnih finansijskih informacija;
(c) definicijom, utvrivanjem i merenjem elemenata na osnovu kojih su konstruisani finansijski iskazi; i (d) konceptima kapitala i odr転avanja vrednosti kapitala. Cilj finansijskog izve邸tavanja za op邸te namene je da obezbedi finansijske informacije o izve邸tajnom entitetu koje su korisne za postojee i potencijalne investitore, zajmodavce i druge kreditore u procesu dono邸enja odluka o tome kako obezbeivati resurse za entitet. Te odluke ukljuuju kupovinu, prodaju, dr転anje u posedu kapitala i du転nikih instrumenata, obezbeivanje bankarskih zajmova ili njihovo izmirenje i druge oblike kredita. Mnogi postojei i potencijalni investitori, zajmodavci i drugi kreditori ne mogu zahtevati od izve邸tajnih entiteta da im obezbede odnosno pru転e informacije direktno njima i mora da se oslone na finansijske izve邸taje op邸te namene za gro finansijskih informacija koje su im potrebne. Sledstveno, oni su primarni korisnici ka kojima su usmerene finansijski izve邸taji op邸te namene. Finansijski izve邸taji op邸te namene ne obezbeuju i ne mogu obezbediti sve informacije koje su potrebne postojeim ili potencijalnim potrebama investitora, zajmodavaca i drugih kreditora. Stoga ti korisnici treba da razmotre bitne informacije iz drugih izvora. Druge strane, kao 邸to su regulatori i pripadnici javnosti osim investitora, zajmodavaca i drugih kreditora, takoe mogu smatrati korisnim finansijske izve邸taje op邸te namene. Ipak, ti izve邸taji nisu primarno usmerene na navedene ostale grupe korisnika finansijskih informacija.
Da bi ostvarili svoje ciljeve, finansijski iskazi se pripremaju na osnovu raunovodstvene osnove obraunskog perioda. Raunovodstvo na bazi obraunskog perioda izvodi efekte transakcija i drugih dogaaja i okolnosti na ekonomske resurse entiteta i potra転ivanja u periodima u kojima su ti efekti nastali, ak i kada novani prilivi i plaanja koji su njihov rezultat nastaju u razliitom periodu. Ovo je znaajno jer informacije o ekonomskim resursima izve邸tajnog entiteta i promene ekonomskih resursa i potra転ivanja tokom perioda obezbeuju bolju ocenu za procenjivanje pro邸le i budue performanse entiteta nego informacije koje se jedino zasnivaju na gotovinskim prilivima i odlivima tokom tog perioda. Direktno povezani elementi sa merenjem finansijske pozicije jesu sredstva, obaveze i kapital. Oni se mogu odrediti kao 邸to sledi: (a) Sredstvo je resurs koji kontroli邸e entiteta kao rezultat prethodnih dogaaja i iz kojih se oekuju budue ekonomske koristi da priteknu u entitet. (b) Obaveza je sada邸nja obligacija entiteta koja proistie iz prethodnih dogaaja, ije se izmirenje oekuje da rezultira u odlivu resursa iz entiteta koji u sebi otelotvoruju ekonomske koristi. (c) Kapital je jerezidualni interes u sredstvima-imovini entiteta po odbitku svih njegovih obaveza. Elementi prihoda i rashoda se defini邸u na sledei nain:
(a) Prihod je poveavanje ekonomskih koristi tokom obraunskog perioda u obliku priliva ili pobolj邸avanja sredstava ili smanjivanja obaveza koji rezultira u poveavanjima kapitala, drugim nego 邸to su ona koja su povezana sa doprinosima participanata u kapitalu. (b) Rashodi jesu smanjenja ekonomskih koristi tokom obraunskog perioda u obliku odliva ili iskori邸avanja sredstava ili poveavanja obaveza koja rezultiraju u smanjivanju kapitala, drugim nego 邸to su ona povezana sa distribucijama u korist participanata u kapitalu. Sve stavke zadovoljavaju definiciju elementa treba da se utvrde ako je: (a) verovatno da e budue ekonomske koristi povezane sa stavkom biti tok ka ili iz entiteta, i (b) stavka sadr転i tro邸ak ili vrednost koja se mo転e pouzdano meriti. Merenje je proces determinisanja novanih iznosa po kojima e elementi finansijskih iskaza biti utvreni-iskazani i preneti u bilans stanja i iskaz uspeha. To obuhvata izbor odreene osnove za merenje. Koncept odr転avanja vrednosti kapitala se tie kako entitet defini邸e kapital iju vrednost 転eli da odr転i. Obezbeuje vezu izmeu koncepata kapitala i koncepata profita jer obezbeuje referentnu taku na osnovu koje se meri profit; to je preduslov za razlikovanje izmeu izmeu povraaja na kapital i povraaja kapitala, samo prilivi sredstava koji su iznad iznosa potrebnih
da se odr転i vrednost kapitala mogu se smatrati profitom i stoga povraajem na kapital. Stoga, je profit rezidualni iznos koji preostaje posle rashoda (ukljuujui prilagoavanja za odr転avanje vrednosti kapitala, gde je to potrebno) jesu odbitna stavka prihoda. Ukoliko rashodi nadvise prihode rezidualni iznos je gubitak. Odbor prihvata da u ogranienom broju sluajeva mo転e biti prisutan konflikt izmeu Konceptualnog okvira i samih IFRS. U tim sluajevima u kojima je prisutan konflikt zahtevi IFRS preovlauju nad onim Konceptaulnog okvira. Kao i uvek, Odbor e se voditi na osnovu Konceptualnog okvira u razvoju buduih IFRS i u svom praenju postojeih IFRS-ova, te e se tokom vremena broj sluajeva konflikata izmeu Konceptualnog okvira i IFRS smanjivati tokom vremena. Konceptualni okvir e biti revidiran povremeno na osnovu iskustva IASB-a u radu sa njim. Izvor: http://www.ifrs.org/IFRSs/Documents/English%20Web%20sum maries/Conceptual%20Framework.pdf 07.12.2013.

More Related Content

Tehnicki okvir-2012 Branko Z. Ljutic

  • 1. 2012 Tehniki rezime Konceptualni okvir finansijskog izve邸tavanja 2011 kao 邸to je objavljen 1 januara 2012. Ovaj ekstrakt je pripremilo osoblje Fondacije za Meunarodne standarde finansisjkog izve邸tavanja (engl. IFRS Foundation) i nije ga odobrio Odbor za meunarodne raunovodstvene standarde (engl. IASB). Za potrebe pozivanja molimo oslonite se na Konceptualni okvir finansijskog izve邸tavanja 2010 (ConceptualFramework for FinancialReporting 2010). IASB okvir je odobrio Odbor IASC aprila 1989. godine radi objavljivanja u julu 1989. godine, i usvojio ga je IASB aprila 2001. godine. Septembra 2010. godine kao deo veeg projekta da se sprovede revizija Okvira IASB je revidirao cilj finansijskog izve邸tavanja za op邸te svrhe-ciljeve i kvalitativne karakteristike korisnih informacija. Ostatak dokumenta iz 1989. godine je na snazi. Konceptualni okvir utvruje koncepte koji su u osnovi procesa pripreme i prezentacije finansijskih iskaza za eksterne korisnike. Konceptualni okvir se bavi sa: (a) ciljevima finansijskog izve邸tavanja; (b) kvalitativnim karakteristikama korisnih finansijskih informacija;
  • 2. (c) definicijom, utvrivanjem i merenjem elemenata na osnovu kojih su konstruisani finansijski iskazi; i (d) konceptima kapitala i odr転avanja vrednosti kapitala. Cilj finansijskog izve邸tavanja za op邸te namene je da obezbedi finansijske informacije o izve邸tajnom entitetu koje su korisne za postojee i potencijalne investitore, zajmodavce i druge kreditore u procesu dono邸enja odluka o tome kako obezbeivati resurse za entitet. Te odluke ukljuuju kupovinu, prodaju, dr転anje u posedu kapitala i du転nikih instrumenata, obezbeivanje bankarskih zajmova ili njihovo izmirenje i druge oblike kredita. Mnogi postojei i potencijalni investitori, zajmodavci i drugi kreditori ne mogu zahtevati od izve邸tajnih entiteta da im obezbede odnosno pru転e informacije direktno njima i mora da se oslone na finansijske izve邸taje op邸te namene za gro finansijskih informacija koje su im potrebne. Sledstveno, oni su primarni korisnici ka kojima su usmerene finansijski izve邸taji op邸te namene. Finansijski izve邸taji op邸te namene ne obezbeuju i ne mogu obezbediti sve informacije koje su potrebne postojeim ili potencijalnim potrebama investitora, zajmodavaca i drugih kreditora. Stoga ti korisnici treba da razmotre bitne informacije iz drugih izvora. Druge strane, kao 邸to su regulatori i pripadnici javnosti osim investitora, zajmodavaca i drugih kreditora, takoe mogu smatrati korisnim finansijske izve邸taje op邸te namene. Ipak, ti izve邸taji nisu primarno usmerene na navedene ostale grupe korisnika finansijskih informacija.
  • 3. Da bi ostvarili svoje ciljeve, finansijski iskazi se pripremaju na osnovu raunovodstvene osnove obraunskog perioda. Raunovodstvo na bazi obraunskog perioda izvodi efekte transakcija i drugih dogaaja i okolnosti na ekonomske resurse entiteta i potra転ivanja u periodima u kojima su ti efekti nastali, ak i kada novani prilivi i plaanja koji su njihov rezultat nastaju u razliitom periodu. Ovo je znaajno jer informacije o ekonomskim resursima izve邸tajnog entiteta i promene ekonomskih resursa i potra転ivanja tokom perioda obezbeuju bolju ocenu za procenjivanje pro邸le i budue performanse entiteta nego informacije koje se jedino zasnivaju na gotovinskim prilivima i odlivima tokom tog perioda. Direktno povezani elementi sa merenjem finansijske pozicije jesu sredstva, obaveze i kapital. Oni se mogu odrediti kao 邸to sledi: (a) Sredstvo je resurs koji kontroli邸e entiteta kao rezultat prethodnih dogaaja i iz kojih se oekuju budue ekonomske koristi da priteknu u entitet. (b) Obaveza je sada邸nja obligacija entiteta koja proistie iz prethodnih dogaaja, ije se izmirenje oekuje da rezultira u odlivu resursa iz entiteta koji u sebi otelotvoruju ekonomske koristi. (c) Kapital je jerezidualni interes u sredstvima-imovini entiteta po odbitku svih njegovih obaveza. Elementi prihoda i rashoda se defini邸u na sledei nain:
  • 4. (a) Prihod je poveavanje ekonomskih koristi tokom obraunskog perioda u obliku priliva ili pobolj邸avanja sredstava ili smanjivanja obaveza koji rezultira u poveavanjima kapitala, drugim nego 邸to su ona koja su povezana sa doprinosima participanata u kapitalu. (b) Rashodi jesu smanjenja ekonomskih koristi tokom obraunskog perioda u obliku odliva ili iskori邸avanja sredstava ili poveavanja obaveza koja rezultiraju u smanjivanju kapitala, drugim nego 邸to su ona povezana sa distribucijama u korist participanata u kapitalu. Sve stavke zadovoljavaju definiciju elementa treba da se utvrde ako je: (a) verovatno da e budue ekonomske koristi povezane sa stavkom biti tok ka ili iz entiteta, i (b) stavka sadr転i tro邸ak ili vrednost koja se mo転e pouzdano meriti. Merenje je proces determinisanja novanih iznosa po kojima e elementi finansijskih iskaza biti utvreni-iskazani i preneti u bilans stanja i iskaz uspeha. To obuhvata izbor odreene osnove za merenje. Koncept odr転avanja vrednosti kapitala se tie kako entitet defini邸e kapital iju vrednost 転eli da odr転i. Obezbeuje vezu izmeu koncepata kapitala i koncepata profita jer obezbeuje referentnu taku na osnovu koje se meri profit; to je preduslov za razlikovanje izmeu izmeu povraaja na kapital i povraaja kapitala, samo prilivi sredstava koji su iznad iznosa potrebnih
  • 5. da se odr転i vrednost kapitala mogu se smatrati profitom i stoga povraajem na kapital. Stoga, je profit rezidualni iznos koji preostaje posle rashoda (ukljuujui prilagoavanja za odr転avanje vrednosti kapitala, gde je to potrebno) jesu odbitna stavka prihoda. Ukoliko rashodi nadvise prihode rezidualni iznos je gubitak. Odbor prihvata da u ogranienom broju sluajeva mo転e biti prisutan konflikt izmeu Konceptualnog okvira i samih IFRS. U tim sluajevima u kojima je prisutan konflikt zahtevi IFRS preovlauju nad onim Konceptaulnog okvira. Kao i uvek, Odbor e se voditi na osnovu Konceptualnog okvira u razvoju buduih IFRS i u svom praenju postojeih IFRS-ova, te e se tokom vremena broj sluajeva konflikata izmeu Konceptualnog okvira i IFRS smanjivati tokom vremena. Konceptualni okvir e biti revidiran povremeno na osnovu iskustva IASB-a u radu sa njim. Izvor: http://www.ifrs.org/IFRSs/Documents/English%20Web%20sum maries/Conceptual%20Framework.pdf 07.12.2013.