Teorije licnosti
- 2. Teorije linosti se razlikuju po tome 邸ta prouavaju,kojim metodama i s kojim ciljem. Zato se govori o razlitim teorijskim pristupcima u prouavanju linosti. Teorije crta Psihoanalitiki pristup Teorije uenja-bihevioristiki pristup Humanistiki pristup Sociokulturalni pristup
- 3. Teorije crta Glavni cilj teorije crta jeste da se linost opi邸e pomou crta ili relativno trajnih sklonosti ka odreenom pona邸anju. Osnovne pretpostavke i ciljevi: Osnovna gradivna jedinica linosti su crte linosti. Cilj je da se otkriju najva転nije, jer se na osnovu njih predvia pona邸anje.
- 4. Crte linosti su nejednako razvijene, cilj je otkriti kako da se izmere. Koliko je neka crta razvijena procenjuje se na osnovu uporeivanja s drugim ljudima na osnovu testa linosti. Crta linosti se predstavlja kao dimenzija du転 koje su rasporeeni razliiti stepeni izra転enosti crte kod ljudi.
- 5. Zahvaljujui ovim teorijama danas postoji veliki broj testova linosti kojima se procenjuju osobine. Glavni predstavnik ovog teorijskog pristupa je Gordon Olport. Smatrao je da je pona邸anje rezultat crta,da su crte linosti uroene i trajne ili te邸ko promenljive.
- 6. Teorije uenja-bihevioristiki pristup Linost je samo hipotetiki pojam, jer se objektivno ne mo転e posmatrati. Bihevioristi prouavaju pona邸anje. Naziv potie od engleske rei behaviour - pona邸anje. ovekovo pona邸anje je posledica uticaja sredine. Osoba se u nekoj situaciji pona邸a na odreen nain, jer je stekla naviku da tako ini.
- 7. Navika je osnovna jedinica pona邸anja, a linost je sistem navika. Bihejvioristike teorije uenja: 1. Klasina bihevioristika teorija 2. Socijalno-kognitivne teorije 3. Humanistiki pristup
- 8. Klasina bihevioristika teorija: Razvio je ameriki psiholog D転on Votson(1887-1958) poetkom XX veka. Smatrao je da psihologija treba da prouava samo pona邸anje, jer se samo to mo転e objektivno posmatrati i meriti.
- 9. Socijalno-kognitivne teorije Su teorije uenja iji je najva転niji predstavnik Albert Bandura. Ovi bihevioristi istiu da ljudi najvi邸e ue posmatrajui druge osobe u zavisnosti od posledica koje dobijaju za pona邸anje. Dakle najva転niju ulogu imaju uenje po modelu i uenje uvianjem.
- 10. Humanistiki pristup Prema humanistikom pristupu psihologija treba da prouava probleme koji su znaajni za 転ivot svakog oveka. Najznaajniji predstavnici su Karl Rod転ers i Abraham Maslov.
- 11. Sociokulturalni pristup Nagla邸ava znaaj kulturnih, socijalnih, ekonomskih i etnikih inilaca na formiranje linosti. Linost se ne prouava izolovano, ve u interakciji s dru邸tvenom sredinom. Teorija nemakog psihologa i filozofa Eriha Froma. Eriha Froma 1900-1980.
- 12. Pona邸anje ljudi je kompromis izmeu te転nje za samoostvarenjem i zahteva dru邸tva. Samoostvarenje vodi u formiranje linog karaktera koji From defini邸e kao sklop crta linosti po kojima se osoba razlikuje od drugih. Socijalni karakter je sklop crta linosti koji je zajedniki lanovima nekog dru邸tva. From je zakljuio da u postojeim dru邸tvenim sistemima pojedinac nema mogunosti za stvaralaki rad i nema slobodu izbora.
- 13. Kraj