More Related Content
What's hot (20)
Viewers also liked (20)
Similar to ŠپٴDzԴš - VI razred (20)
More from plavaplaneta (20)
ŠپٴDzԴš - VI razred
- 1. ŠپٴDzԴš Katarina Marković Andrea Barada VI3
- 2. Mesto za život - Ţive većinom u morima. - Kada doĎe vreme mrešćenja, prelaze u reke. - Izuzetak je kečiga koja ţivi isključivo u slatkoj vodi. - Nekada davno, sve su ţivele u slatkoj vodi.
- 3. Građa tela - Primitivne građe. - Telo im pokriva pet nizova koštanih pločica. - Praktično nemaju krljušti. - Skelet im je hrskavičav, samo se u predelu lobanje obrazuju koštane ploče. - Telo vretenastog oblika, dok je repno peraje heterocerkalno (asimetrično) . - Dišu pomoću škrga. - Usta se nalaze na donjoj strani glave, i u njima nema zuba. - Ispod usta nalaze se izrastaji u vidu brkova, koji, zbog slabo razvijenog čula vida predstavljaju glavne čulne organe za traţenje hrane. -Većinom su krupne ribe, do nekoliko metara.
- 4. Građa tela Krljušti: Krljušti mogu da budu vrlo sitne. • Uglavnom su postavljene samo u blizini repa • ŠپٴDzԴš imaju ganoidne krljušti Škrge • Smeštene u zajedničkoj škrţnoj duplji • Zaštićene zajedničkim škrţnim poklopcem
- 5. Razmnožavanje •Kada se razmnožavaju , migriraju iz mora u reke, osim kečige •Razmnožavaju se najčešće u jesen. • Ženke polažu milione sivkastocrnih jaja koja se prilepe za kamenje na mestu razmnožavanja i tu se Đerdap oplode. • Posle izleganja iz jaja mlade jedinke migriraju u more.
- 6. Moruna • Moruna je najveća slatkovodna riba naše zemlje. • Postoje podaci da su lovljene morune teške 2000 kg i dugačke 9 metara. U današnje vreme primerci su nešto manji. • Moruna moţe da ţivi duţe od 100 godina. • Meso morune je vrlo ukusno. • Od njene ikre se pravi kavijar i ona se ne moţe uzgajati u slatkovodnim ribnjacima, jer deo svog ţivota provodi u moru.
- 7. Jesetra jadranska • Obična jesetra ima produţeno telo sa šiljatom njuškom i oštro sečenim perajima. • Donja usna je po sredini usečena i ima četiri brka. • Na ledjima, bokovima i trbuhu ima pločice. • Gornji dio tela joj je crnkaste dunavska boje, a donji ţućkasto-bele. • Naraste do 30 kg teţine. • Ţivi u Crnom i Azovskom moru, a u reke ulazi na mrest koji pada u proleće i u jesen. • Meso joj je odlično, a od ikre se pravi kavijar.
- 8. KEČIGA • Kečiga ţivi u rekama koje se ulivaju u Kaspijsko, Crno i Azovsko more, kao i u rekama koje se ulivaju u Ladoga i Onega jezera. • Neprekidno ţivi u slatkoj vodi. • Glava kečige je karakteristična, sa izduţenom njuškom i sa dugim i osetljivim brčićima. • Maksimalno naraste do 1m i teţi do 9 kg. • Zimu preţivljava u potpunom miru u većim dubinama donjih tokova rijeka. • U toku proleća seli se uzvodno radi parenja. • Od marta do juna, ţenke poloţe od 11.000 do 140.000 jajašaca.
- 9. KEČIGA • U prvih devet godina što je ţenka starija, to više jajašca poloţi. • Nakon tog uzrasta broj jajašca opada. • Posle oplodnje ţenke napuštaju gnezdo, dok muţjak ostaje, nastavljajući da se pari sa drugim ţenkama. • Nakon izleganja mlaĎ se pod uticajem strujanja reke seli ka ušću. • Odrasle ribe se hrane ţivotinjama dna i ikrom drugih riba. • Noću prilaze obalama gde hvataju insekte koji padaju u vodu. Da bi ovo izveli, okreću se na leĎa, jer su im usta sa donje strane tela.