際際滷

際際滷Share a Scribd company logo
DEO I UGOVORA O USTAVU EVROPE USTAVNA  ARHITEKTURA   Evropska komisija
Naslov  I Defini c i ja   i   ciljevi  EU Uni ja   naroda i dr転ava Fundamentalne vrednosti  EU Vi邸estruki ciljevi  Odnosi  izmeu  EU  i dr転ava lanica     zasnovani su na  princi pu  lo j al ne   saradnje Uni ja   ima svojstvo  pravno g  lic a Nadle転nosti :  k omunit arni  model  E v rop ska   k omisi ja
CILJEVI EU  VREDNOSTI EU Po邸tovanje   ljudskog  d ostojanstva Sloboda  Demokratija  Vladavina prava  P o邸tovanje ljudskih i   manjinskih  prava  Plurali za m, toleranc ija ,  pravda  Solidar nost , n e dis k rimina c i ja  Jednakost   me u polovima   Unutra邸nji   ciljevi  Uni je Spoljni   ciljevi  Uni je E V ROP SK A UNI JA KAO PRAVNO LICE E v rop ska   k omisi ja
Fundamental ne slobode  Uni je E v rop ska   k omisi ja
SLOBODNO KRETANJE   LJUDI SLOBODAN   PROMET   ROBE SLOBODAN PROMET   USLUGA 4  SLOBODE  UNI JE  SLOBODAN   PROMET   K APITAL A N E DIS K RIMINA CIJA N E DIS K RIMINA CIJA NA NACIONALNOJ OSNOVI E v rop ska   k omisi ja
Odnosi izmeu  Uni je   i   dr転ava lanica z asnovani su  n a  princip u  lo j al ne saradnje   i   jednakosti   dr転ava lanica   pred   Ustavom E v rop ska   k omisi ja
永或意或閣粥鰻干掘   NA C IONAL NIH  IDENTITE TA PRINCIP  LO J AL NE   SARADNJE DR貼AVE   LANICE E V ROP SKA  UNI JA   NADREENOST PRAVA   E V ROP SKE  UNI JE E vropska   k omisi ja
S I MBOL I  E V ROP SKE  UNI JE U JEDINJENI   U   RAZLIITOSTI 9. MA J  :  DAN  E V ROPE ZASTAVA VALUTA OD A RADOSTI  E vr op ska   k omisi ja
Uni ja kao pravno lice E v rop ska   k omisi ja
E v rop ska   u ni ja E v rop ska   zajednica irok opseg  politi ke   saradnje   BEZ   statusa pravnog   lica Podskup   SA   Statusom pravnog lica SADANJI UGOVOR E v rop ska   u ni ja   S VOJSTVO PRAVNOG LICA   PREUZIMA OD  EVROPSKIH  ZAJEDNICA  EU  mo転e   da : Predstavlja  E v rop u ,  zakljuuje ugovore Preduzima  pravne  a k ci je , b ude   lan   meunarodnih  organi z a c i ja Razliiti Ugovori   na kojima se trenutno  zasniva  E U   mogu  b iti   sjedinjeni u  Ugovoru o ustavu UGOVOR O   USTAVU E v rop ska   k omisi ja
Naslov  III Nadle転nosti i aktivnosti Unije Iskljuive   nadle転nosti  EU Nadle転nosti koje su podeljene   izmeu  EU  i   dr転av a  lanic a Koordinacija  e k onom ske   i politike zapo邸ljavanja  -  A ktivnosti   p odr邸k e ,  koordinacij e   ili   dopunjavanja -  Klauzula fleksibilnosti  Zajednika spoljna i bezbednosna politika ,  ukljuujui   odbrambenu  politiku E v ro pska   k omisi ja
PODELJENE  (KONKURENTNE)  NADLE貼NOSTI  UNI JE Unutra邸nje tr転i邸te Soci j al na  poli tika   u  aspe k t ima  defin isanim   u   Delu  III E k onom sk o , soci j al n o  i  teritori j al n o  jedinstvo Poljoprivreda   i ribarstvo ,  iskljuujui   ouvanje morskih  biolo 邸kih  resurs a Ouvanje 転ivotne sredine Za邸tita potro邸aa Transport,  t rans- ev rop ske   mre転e ,  e nerg ija Oblast  slobode ,  bezbednosti i pravde Briga za zajedniku bezbednost u oblasti javnog zdravlja, u aspektima definisanim u Delu III Istra転ivanje ,   tehnolo 邸ki razvoj   i svemir Razvojna sardnja i humanitarna pomo E v rop ska   k omisi ja
ISKLJUIVE NADLE貼NOSTI  UNI JE C arinska  uni ja Pravila konkurencije  n eophodna za funkcionisanje unutra邸njeg tr転i邸ta Monetar na  poli tika ,  za   dr転ave lanice ija je valuta  e v ro Ouvanje   morskih  biol o邸kih  resurs a   u okviru   zajednike  poli tike ribarenja Zajednika   k omerci j al na  poli tika Zakljuivanje   meunarodnog sporazuma   kada  : -  je   njegovo zakljuivanje predvieno zakonodavnim aktom  Uni je   -  je to neophodno radi omoguavanja Uniji da vr邸i svoje unutra邸nje nadle転nosti -  u meri u kojoj njegovo zakljuenje   mo転e uticati na zajednika pravila ili izmeniti njihov doma邸aj E v rop ska   k omisi ja
K OORDINA C I JA  E K ONOM SKE   I   POLITIK A  ZAPOLJAVANJA K oordina cija   e k onom ske  poli t i k e Ustanovljavanje   邸irokih   smernica Posebne   odredbe za  dr転ave lanice  euro zone K oordina cija   politika zapo邸ljavanja  Smernice K oordina cija   soci j al nih  poli t i ka EU  i ni c i j ativ a E v rop ska   k omisi ja
POKRIVA -  Sve   oblasti spoljne politike -  Sva pitanja koja se odnose na bezbednost Unije ,  ukljuujui postepeno utvrivanje zajednike odbrambene politike PODRKA OD STRANE DR貼AVA LANICA U DUHU LOJALNOSTI I MEUSOBNE SOLIDARNOSTI DR貼AVE LANICE ISPUNJAVAJU AKTIVNOSTI UNIJE DR貼AVE NEE PREDUZIMATI AKCIJE SUPROTNE INTERESIMA UNIJE ILI ONE KOJE BI UGROZILE NJENU EFIKASNOST ZAJEDNIKA SPOLJNA I BEZBEDNOSNA  POLI TIKA E v rop ska   k omisi ja
Industr ija Obrazovanje Profesionalno osposobljavanje K ultur a Turi za m Sport,  omladina Za邸tita i   unapreenje ljudskog zdravlja Civil na   za邸tita Administrativ na   saradnja OBLASTI DOPUNJAVANJA,   PODR貼AVANIH ILI KOORDINIRANIH   AKTIVNOSTI E v rop ska   k omisi ja
unapreenje ciljeva EU Promo visanje   vrednosti  EU S lu転enje  interes ima  Uni je ,  njenih graana  i   njenih   dr転ava lanca  Naslov  IV I nstitu c ional ni okvir  Uni je E v rop ska   k omisi ja
ZAKONODAVNA  FUN KC I JA   USVAJANJE  BU D貼ETA E v rop ska   k omisi ja   E V ROP SKI PARLAMENT PRE D S EDNIK E V ROP SKA   K OMISI JA PRE D S E D NIK SAVET PRE D S E D NIK IROKE SMERNICE E V ROP SKI   SAVET PREDSEDNIK Minist a r  spoljnih poslova potpredsednik   K omisi je
E v rop ski   p arlament Predstavljanje  E v rop skih   graana E v rop ska k omisi ja
NEPOSREDNO  IZABRAN  OPTIM  PRAVOM GLASA E V ROP SKI   PARLAMENT 750  lanova   ma ksimalno 5  GODINA ZAKONODAVNA   FUN KCIJA   PODELJENA SA SAVETOM BUD 貼 ET SKA  VLAST  PODELJENA SA SAVETOM SAVETODAVNA   FUN KC I JA POLITI KI NADZOR Bira   p red sednika K omisi je Bira   p re d s e dn ika Parlament a Glasa o odobrenju   K omisi je Glasa o poverenju   K omisi ji E v rop ska   k omisi ja
E V ROP SKI   SAVET PRE D S E DN IK  E V ROP SKOG   SAVETA EFOVI DR貼AVA I / ILI VLADA PRE D S E DN IK   K OMISI JE MINIST A R  SPOLJNIH  POSLOVA Uestvuje   u radu Obezbeuje   podsticaj  ne ophodan   za razvoj i definisanje op邸tih  smernica i generalnih politikih  prioriteta  EU  Nema   zakonodavnu funkciju 4   sastanka   godi邸nje E v rop ski   savet   usvaja odluke   k onsen z us om PRE D S E DN IK ULOGA Pre d s e dn ik  E v rop skog   saveta   i   K omisi je   ne   uestvuju u glasanju E v rop ska   k omisi ja
Pre d s e dn ik  E v rop skog   saveta E v rop ska   k omisi ja
E V ROP SKI   SAVET IZBOR  PRE D S E DN IKA   EVROPSKOG SAVETA   NA PERIOD OD  2.5  GODINE ,  JEDAN REIZBOR Kvalifikovanom veinom   Ne mo転e dr転ati funkciju u svojoj dr転avi  Predstavljanje u   oblasti ZSBP bez ugro転avanja nadle転nosti Minist ra spoljnih poslova Priprema  i obezbeuje   k ontinuit et  u radu Evropskog saveta u saradnji   sa   predsednikom Komisije ,  na osnovu rada Saveta op邸tih poslova Olak邸ava postizanje jedinstva i konsenzusa   u Evropskom   savetu Pr edaje izve邸taj  P arlamentu posle svakog sastanka E v rop ska   k omisi ja
SAVET  MINIST A R A E v rop ska   k omisi ja
Predstavnik   svake   dr転ave lanice   u   svakoj od   formacija Saveta SAVET MINIST A R A Savet spoljnih  poslova Savet op邸tih poslova Formacije   Saveta o kojima odluuje  E v rop ski Savet   kv alif ikovanom veinom Predsedava   mu  Minist a r   spoljnih poslova Unije razrauje   spoljnu aktivnost Unije   na osnovu strate邸kih  s mernica   koje utvruje  E v rop ski   savet Obezbeuje   doslednost  aktivnosti Unije Obezbeuje usklaenost   u radu   razliitih formacija   Saveta Pr iprema i   obezbeuje podr邸ku sastancima  E v rop skog saveta , zajedno sa   p re d s e dn ikom E v rop skog   saveta   i   Komisijom E v rop ska   k omisi ja Sastanci Saveta   bie javni   kad raspravlja   i glasa o nacrtima   zakonodavnih  a ka t a
PRE D S E D AVANJE   FORMACIJAMA SAVETA Pre d s e d avanje   Savetom spoljnih poslova   povereno je Ministr u   spoljnih poslova Unije Pre dsedavanje ostalim   formacijama   poverava se  p redhodno   ustanovljenim  grup ama od 3 dr転ave lanice   Prema pravilu   jednake rotacije E v rop ska   k omisi ja Pre d s e d avanje   traje u  period u  o d  18  meseci Si stem  r ota c i je   uzima u obzir razlike dr転ava lanica  i geografsku   ravnote転u   u okviru Unije   Svaka dr転ava lanica   predsedava Unijom  6  meseci
E V ROP SKA   K OMISI JA E v rop ska   k omisi ja uva   op邸ti   ev rop ski  interes
E v rop ska   k omisi ja SASTAV  E V ROP SKE   K OMISI JE DO  2014 . POSLE  2014 . K OLEG IJUM PRE D S E D NIK   K OMISI JE MINIST A R  SPOLJNIH  POSLOVA UNIJE LANOVI KOMISIJE 2 / 3 O D   BROJA DR貼AVA LANICA PRE D S E D NIK   K OMISI JE MINIST A R  SPOLJNIH POSLOVA UNIJE LANOVI KOMISIJE -  Si stem  jednake  rota cije   izmeu   dr転ava   lanica Odra転ava na   zadovoljavajui nain  demogra fske i   geogra fske karakteristike   svih dr転ava lanica 1  LAN K OMISI JE   IZ SVAKE   DR貼AVE   LANICE
E V ROP SKI   SAVET E V ROP SKI PARLAMENT Pr edla転e   k andidat a ,  kvalifikovanom veinom Izbor   p re d s e dn ika   Komisije veinom   lanova Usvajanje   liste lanova Komisije K OLEG IJUM Odgovoran pred  P arlamentom K ole k tiv na   ostavka   ako  EP izglasa nepoverenje   UTVRUJE   SMERNICE OBEZBEUJE DOSLEDNO , EF IKASNO   I K OLEGI J A LNO   DELOVANJE   IMENUJE   POTPREDSEDNIKE E v rop ska   k omisi ja PRE D S E DN IK   K OMISI JE
MINIST A R  SPOLJNIH POSLOVA UNIJE E V ROP SKA   K OMISI JA SAVET    Potpredsednik   Komisije    Odgovornost   za   poslove koji  spadaju u   oblast   spoljnih poslova   K omisi je i   za k oordina c i ju   drugih aspekata   spoljne aktivnosti Unije .    Doprinosi  p redlozima u   oblasti ZSBP   I ZBOP Vodi ZSBP   i   ZBOP Pre dsedava   Savetom   spoljnih poslova E V ROP SKI   SAVET Kvalifikovanom   veinom E v rop ska   k omisi ja MINIST A R  SPOLJNIH POSLOVA
E V ROP SKA   SLU貼BA ZA SPOLJNU  A KTIVNOST Poma転e  Ministr u   spoljnih poslova ine je   slu転benici  relevant nih   odeljenja  General nih   s e k retari j at a   Saveta i   K omisi je ,  osoblje   iz  na c ional nih  diplomat skih  s lu転bi   dr転ava lanica Radi u saradnji sa  diplomat sk i m  s lu転bama   dr転ava lanica E v rop ska   k omisi ja
U SAVETU  MINIST A R A SE PRIMENJUJE   KVALIFIKOVANA VEINA *   ZAKONODAVNA  PROCEDUR A 55%  glasova   u Savetu , koje daju najmanje  15  dr転ava lanica + 65% popula c i je  Uni je Primenjuje se od   1.   n ovembr a  2009 . godine osim sluajeva gde e se i dalje primenjivati pravilo jednoglasnosti   ( Primeri :  Zajednika   spoljna i   bezbednosna  poli tika ,  f is k al ne   odredbe ) Uz jo邸 neke uslove E v rop ska   k omisi ja
BLOKI RAJUA  M A N J I NA ZAKONODAVNA  PROCEDUR A M ORA   UKLJUITI NAJMANJE  4  LANA SAVETA E v rop ska   k omisi ja
SUD   PRAVDE SUD PRAVDE EU VISOKI SUD OBEZBEUJE   永或意或閣粥鰻干掘   USTAVA   I PRAVA  EU JEDAN   SUDIJA   IZ SVAKE   DR貼AVE LANICE GENERAL NI ADVOKATI NAJMANJE  1  SUDIJA   IZ   SVAKE DR貼AVE LANICE NEZAVISNOST E v rop ska   k omisi ja
Pravni  instrument i   koji su na raspolaganju  EU Zakonodavni  a k t i  (2) N e - zakonodavni  a k t i  (2) - Implementi rajui  a k t i - Deleg irane  regulati ve (uredbe) N eobavezujui  a k t i  (2) E v rop ska   k omisi ja
ZAKONODAVNI  A K T I ZAKON OKVIRNI ZAKON Op邸ta   primena pravno obavezuju D irektno primenjiv Obavezuje svaku   dr転avu lanicu   u pogledu cilja koji treba postii dr転ave imaju slobodu   izbora   oblika i sredstava PRAVNO OBAVEZUJUI  A K T I E v rop ska   k omisi ja
N E - ZAKONODAVNI  A K T I :  IMPLEMENTIRAJU   ZAKONODAVNE  A K T E U REDBA ODLUKA Op邸ta   primena Pravno obavezujua Dir ektno primenjiva Obavezujua   za sve kojima je upuena PRAVNO OBAVEZUJUI  A K T I E v rop ska   k omisi ja
DELEG IRANE   UREDBE DOPUNJAVAJU ILI   VRE IZMENE  N ESUTINSKIH  ELEMEN A T A ZAKONODAVNIH  A KA T A Uslovi za primenu   utvruju se zakonskim aktom E v rop ska   k omis ija
Naslov   IX lanstvo u  Uni ji Mogunost suspendovanja lanskih prava  Un ije    Dobrovoljno povlaenje iz Unije lanstvo je otvoreno   za sve evropske dr転ave koje po邸tuju vrednosti EU i prihvataju njen Ustav E v rop ska   k omisi ja
DR貼AVA  K ANDIDAT PRIJAVA ZA   LANSTVO   IDE U SAVET KONSULT OVANJE   K OMISI JE JEDNOGLASNOST SPORAZUM   IZMEU DR貼AVE KANDIDATA I DR貼AVA LANICA O  USLOVIMA I ARAN貼MANIMA ZA PRIJEM Ratifi k a c i ja sporazuma   u dr転avama ugovornicama   u   skladu sa njihovim ustavnim procedurama ODOBRENJE E V ROP SKOG  PARLAMENT A INFORM ISANJE  NA C IONAL NIH  PARLAMEN A T A E v rop ska   k omisi ja
CONVENTION MVK DECEMB A R  DECEMB A R  2002 .   2003 .   2004 .   2000 .   2001 . Nacrt   ustava RADNA OSNOVA   ZA MVK FORUM OD KONVENCIJE DO USTAVA DE K LARA CIJA IZ LAEKEN A E v rop ska   k omisi ja DE K LARA C I JA IZ NICE Na ci onal ne  debate
MVK 2004 .   2005 . USTAV OD USVAJANJA   USTAVA DO NJEGOVOG STUPANJA NA SNAGU Izbori za  EP N ova   k omisi ja 1/11/04 Ratifi k a c i ja u dr転avama   lanicama Potpisivanje od strane 邸efova dr転ava ili vlada OD STRANE  NA C IONAL NIH PARLAMENT ATA REFERENDUM I STUPANJE  NA   SNAGU 1 .  MA J EUR 25 E v rop ska   k omisi ja
Kako postii   ciljeve Ustava ? Pojednostavljenje  Demokratija  Transpa rentnost  Efe k tivn ost Legitim itet  E v rop ska   k omisi ja
JEDAN UGOVOR   E V ROP SKA  UNI JA IMA SVOJSTVO PRAVNOG LICA GENERALI Z A C I JA   ZAKONODAVNE  PROCEDURE SMANJEN BROJ   ZAKONODAVNIH  INSTRUMEN A T A RAZJANJENJE   NADLE貼NOSTI E v rop ska   k omisi ja
POVELJA O OSNOVNIM PRAVIMA JAVNI SASTANCI   SAVETA (ZAKONODAVNOG) OJAANA ULOGA NACIONALNIH PARLAMENATA ( Nadgledanje principa supsidijarnosti ) UVA貼AVANJE  CIVIL NOG   DRUTVA E v rop ska   k omisi ja
或赫檎粥鰻鴛掘鰻干掘   PRAVA NA  VETO NAPREDAK U OBLASTI SLOBODE ,  BEZBEDNOSTI I PRAVDE BOLJE SPOLJNOPOLITIKO  PR EDSTAVLJANJE  EU ( jedan  Minist a r  spoljnih poslova ) URAVNOTE貼EN  INSTITU C IONAL NI  S I STEM E v rop ska   k omisi ja
K ara k teristi ke zakonodavne  procedure K omisi ja   k onsult uje i   daje  pr edloge Savet m inist a r a i  E v rop ski   p arlament  usvajaju zakonodavne akte Sud pravde   nadgleda sprovoenje prava Na c ional ni   p arlament i   imaju svoju ulogu Ukljuuju se  E v rop ski   ek onom ski i socijalni   komitet i Komitet regiona E v rop ska   k omisi ja
E V ROP SKA K OMISI JA   Zakonodavni predlog   mora biti u skladu sa principom  su p sidi j ar nosti ( prema kv alitativ nim   i   kv antitativ nim   pokazateljima ) NA C IONAL NI PARLAMENT I Obrazlo転eno   mi邸ljenje Pre d s e dn iku   saveta , EP -u i K omisi ji 6  nedelja 1/3 na c ional nih  parlamen a t a Preispitivanje predloga ( Ne menja ,  menja   ili   povlai predlog ) S l i na  procedur a   tokom   zakonodavnog  po stupka Mogunost pokretanja postupka  pr ed   Sudom pravde  ( Dr転ave lanice ) UKLJUIVANJE  NA C IONAL NIH  PARLAMEN ATA E v rop ska   k omisi ja
PRE USTAVA Vi邸e od  15  zakonodavnih  instrumen a t a . Uredba Convention (EC Treaty)  -  dogovor?!! Convention (EC Treaty ) Uputstvo Okvirna   odluka Odluka Odluka  ( iz Naslova  V,  Ugovora o  EU) Odluka  ( iz Naslova  VI,  Ugovora o  EU) Princi pi i op邸ti pristupi Zajednika  strate gija Zajednika akcija Zajedniki   stav  ( iz Naslova  V,  Ugovor o  EU) Zajedniki   stav  ( iz Naslova  VI,  Ugovora o  EU) Preporuka Mi邸ljenje USTAV   6  zakonodavnih   instrumen a t a Zakon Okvirni zakon Uredba Odluka Preporuka Mi邸ljenje Zakonodavni  akti N e-zakonodavni a k t i OBAVEZUJUI E v rop ska   k omisi ja
RAZJANJENJE NADLE貼NOSTI UNIJE Iskljuive nadle転nosti Podeljene (konkurentne)   nadle転nosti aktivnosti podr邸ke, koordinacije   i   dopunjavanja Koordinacija  e k onom ske   i   politike zapo邸ljavanja Zajednika spoljna i bezbednosna politika Samo  EU m o転e donositi akte E v rop ska   k omisi ja EU  ne mo転e da  harmoniz uj e EU  ili   dr転ave lanice  m ogu   donositi akte
E V ROP SKI PARLAMENT E V ROP SKI   GRAANI UDRU貼ENJA , CIVIL NO DRUTVO VLADE NA C IONAL NIM PARLAMENT IMA ODGOVORNE PRED SAVET MINIST A R A K OMISI JA E V ROP SKI OMBUDSMAN E k onom ski i s oci j al ni   k omite t K om i te t r egion a E V ROP SKA  UNI JA I  DEMO K RA TIJA Di j alog K onsulta cije N e posredni izbori E V ROP SKI SAVET E v rop ska   k omisi ja REGION I

More Related Content

Ustav Prezentacija

  • 1. DEO I UGOVORA O USTAVU EVROPE USTAVNA ARHITEKTURA Evropska komisija
  • 2. Naslov I Defini c i ja i ciljevi EU Uni ja naroda i dr転ava Fundamentalne vrednosti EU Vi邸estruki ciljevi Odnosi izmeu EU i dr転ava lanica zasnovani su na princi pu lo j al ne saradnje Uni ja ima svojstvo pravno g lic a Nadle転nosti : k omunit arni model E v rop ska k omisi ja
  • 3. CILJEVI EU VREDNOSTI EU Po邸tovanje ljudskog d ostojanstva Sloboda Demokratija Vladavina prava P o邸tovanje ljudskih i manjinskih prava Plurali za m, toleranc ija , pravda Solidar nost , n e dis k rimina c i ja Jednakost me u polovima Unutra邸nji ciljevi Uni je Spoljni ciljevi Uni je E V ROP SK A UNI JA KAO PRAVNO LICE E v rop ska k omisi ja
  • 4. Fundamental ne slobode Uni je E v rop ska k omisi ja
  • 5. SLOBODNO KRETANJE LJUDI SLOBODAN PROMET ROBE SLOBODAN PROMET USLUGA 4 SLOBODE UNI JE SLOBODAN PROMET K APITAL A N E DIS K RIMINA CIJA N E DIS K RIMINA CIJA NA NACIONALNOJ OSNOVI E v rop ska k omisi ja
  • 6. Odnosi izmeu Uni je i dr転ava lanica z asnovani su n a princip u lo j al ne saradnje i jednakosti dr転ava lanica pred Ustavom E v rop ska k omisi ja
  • 7. 永或意或閣粥鰻干掘 NA C IONAL NIH IDENTITE TA PRINCIP LO J AL NE SARADNJE DR貼AVE LANICE E V ROP SKA UNI JA NADREENOST PRAVA E V ROP SKE UNI JE E vropska k omisi ja
  • 8. S I MBOL I E V ROP SKE UNI JE U JEDINJENI U RAZLIITOSTI 9. MA J : DAN E V ROPE ZASTAVA VALUTA OD A RADOSTI E vr op ska k omisi ja
  • 9. Uni ja kao pravno lice E v rop ska k omisi ja
  • 10. E v rop ska u ni ja E v rop ska zajednica irok opseg politi ke saradnje BEZ statusa pravnog lica Podskup SA Statusom pravnog lica SADANJI UGOVOR E v rop ska u ni ja S VOJSTVO PRAVNOG LICA PREUZIMA OD EVROPSKIH ZAJEDNICA EU mo転e da : Predstavlja E v rop u , zakljuuje ugovore Preduzima pravne a k ci je , b ude lan meunarodnih organi z a c i ja Razliiti Ugovori na kojima se trenutno zasniva E U mogu b iti sjedinjeni u Ugovoru o ustavu UGOVOR O USTAVU E v rop ska k omisi ja
  • 11. Naslov III Nadle転nosti i aktivnosti Unije Iskljuive nadle転nosti EU Nadle転nosti koje su podeljene izmeu EU i dr転av a lanic a Koordinacija e k onom ske i politike zapo邸ljavanja - A ktivnosti p odr邸k e , koordinacij e ili dopunjavanja - Klauzula fleksibilnosti Zajednika spoljna i bezbednosna politika , ukljuujui odbrambenu politiku E v ro pska k omisi ja
  • 12. PODELJENE (KONKURENTNE) NADLE貼NOSTI UNI JE Unutra邸nje tr転i邸te Soci j al na poli tika u aspe k t ima defin isanim u Delu III E k onom sk o , soci j al n o i teritori j al n o jedinstvo Poljoprivreda i ribarstvo , iskljuujui ouvanje morskih biolo 邸kih resurs a Ouvanje 転ivotne sredine Za邸tita potro邸aa Transport, t rans- ev rop ske mre転e , e nerg ija Oblast slobode , bezbednosti i pravde Briga za zajedniku bezbednost u oblasti javnog zdravlja, u aspektima definisanim u Delu III Istra転ivanje , tehnolo 邸ki razvoj i svemir Razvojna sardnja i humanitarna pomo E v rop ska k omisi ja
  • 13. ISKLJUIVE NADLE貼NOSTI UNI JE C arinska uni ja Pravila konkurencije n eophodna za funkcionisanje unutra邸njeg tr転i邸ta Monetar na poli tika , za dr転ave lanice ija je valuta e v ro Ouvanje morskih biol o邸kih resurs a u okviru zajednike poli tike ribarenja Zajednika k omerci j al na poli tika Zakljuivanje meunarodnog sporazuma kada : - je njegovo zakljuivanje predvieno zakonodavnim aktom Uni je - je to neophodno radi omoguavanja Uniji da vr邸i svoje unutra邸nje nadle転nosti - u meri u kojoj njegovo zakljuenje mo転e uticati na zajednika pravila ili izmeniti njihov doma邸aj E v rop ska k omisi ja
  • 14. K OORDINA C I JA E K ONOM SKE I POLITIK A ZAPOLJAVANJA K oordina cija e k onom ske poli t i k e Ustanovljavanje 邸irokih smernica Posebne odredbe za dr転ave lanice euro zone K oordina cija politika zapo邸ljavanja Smernice K oordina cija soci j al nih poli t i ka EU i ni c i j ativ a E v rop ska k omisi ja
  • 15. POKRIVA - Sve oblasti spoljne politike - Sva pitanja koja se odnose na bezbednost Unije , ukljuujui postepeno utvrivanje zajednike odbrambene politike PODRKA OD STRANE DR貼AVA LANICA U DUHU LOJALNOSTI I MEUSOBNE SOLIDARNOSTI DR貼AVE LANICE ISPUNJAVAJU AKTIVNOSTI UNIJE DR貼AVE NEE PREDUZIMATI AKCIJE SUPROTNE INTERESIMA UNIJE ILI ONE KOJE BI UGROZILE NJENU EFIKASNOST ZAJEDNIKA SPOLJNA I BEZBEDNOSNA POLI TIKA E v rop ska k omisi ja
  • 16. Industr ija Obrazovanje Profesionalno osposobljavanje K ultur a Turi za m Sport, omladina Za邸tita i unapreenje ljudskog zdravlja Civil na za邸tita Administrativ na saradnja OBLASTI DOPUNJAVANJA, PODR貼AVANIH ILI KOORDINIRANIH AKTIVNOSTI E v rop ska k omisi ja
  • 17. unapreenje ciljeva EU Promo visanje vrednosti EU S lu転enje interes ima Uni je , njenih graana i njenih dr転ava lanca Naslov IV I nstitu c ional ni okvir Uni je E v rop ska k omisi ja
  • 18. ZAKONODAVNA FUN KC I JA USVAJANJE BU D貼ETA E v rop ska k omisi ja E V ROP SKI PARLAMENT PRE D S EDNIK E V ROP SKA K OMISI JA PRE D S E D NIK SAVET PRE D S E D NIK IROKE SMERNICE E V ROP SKI SAVET PREDSEDNIK Minist a r spoljnih poslova potpredsednik K omisi je
  • 19. E v rop ski p arlament Predstavljanje E v rop skih graana E v rop ska k omisi ja
  • 20. NEPOSREDNO IZABRAN OPTIM PRAVOM GLASA E V ROP SKI PARLAMENT 750 lanova ma ksimalno 5 GODINA ZAKONODAVNA FUN KCIJA PODELJENA SA SAVETOM BUD 貼 ET SKA VLAST PODELJENA SA SAVETOM SAVETODAVNA FUN KC I JA POLITI KI NADZOR Bira p red sednika K omisi je Bira p re d s e dn ika Parlament a Glasa o odobrenju K omisi je Glasa o poverenju K omisi ji E v rop ska k omisi ja
  • 21. E V ROP SKI SAVET PRE D S E DN IK E V ROP SKOG SAVETA EFOVI DR貼AVA I / ILI VLADA PRE D S E DN IK K OMISI JE MINIST A R SPOLJNIH POSLOVA Uestvuje u radu Obezbeuje podsticaj ne ophodan za razvoj i definisanje op邸tih smernica i generalnih politikih prioriteta EU Nema zakonodavnu funkciju 4 sastanka godi邸nje E v rop ski savet usvaja odluke k onsen z us om PRE D S E DN IK ULOGA Pre d s e dn ik E v rop skog saveta i K omisi je ne uestvuju u glasanju E v rop ska k omisi ja
  • 22. Pre d s e dn ik E v rop skog saveta E v rop ska k omisi ja
  • 23. E V ROP SKI SAVET IZBOR PRE D S E DN IKA EVROPSKOG SAVETA NA PERIOD OD 2.5 GODINE , JEDAN REIZBOR Kvalifikovanom veinom Ne mo転e dr転ati funkciju u svojoj dr転avi Predstavljanje u oblasti ZSBP bez ugro転avanja nadle転nosti Minist ra spoljnih poslova Priprema i obezbeuje k ontinuit et u radu Evropskog saveta u saradnji sa predsednikom Komisije , na osnovu rada Saveta op邸tih poslova Olak邸ava postizanje jedinstva i konsenzusa u Evropskom savetu Pr edaje izve邸taj P arlamentu posle svakog sastanka E v rop ska k omisi ja
  • 24. SAVET MINIST A R A E v rop ska k omisi ja
  • 25. Predstavnik svake dr転ave lanice u svakoj od formacija Saveta SAVET MINIST A R A Savet spoljnih poslova Savet op邸tih poslova Formacije Saveta o kojima odluuje E v rop ski Savet kv alif ikovanom veinom Predsedava mu Minist a r spoljnih poslova Unije razrauje spoljnu aktivnost Unije na osnovu strate邸kih s mernica koje utvruje E v rop ski savet Obezbeuje doslednost aktivnosti Unije Obezbeuje usklaenost u radu razliitih formacija Saveta Pr iprema i obezbeuje podr邸ku sastancima E v rop skog saveta , zajedno sa p re d s e dn ikom E v rop skog saveta i Komisijom E v rop ska k omisi ja Sastanci Saveta bie javni kad raspravlja i glasa o nacrtima zakonodavnih a ka t a
  • 26. PRE D S E D AVANJE FORMACIJAMA SAVETA Pre d s e d avanje Savetom spoljnih poslova povereno je Ministr u spoljnih poslova Unije Pre dsedavanje ostalim formacijama poverava se p redhodno ustanovljenim grup ama od 3 dr転ave lanice Prema pravilu jednake rotacije E v rop ska k omisi ja Pre d s e d avanje traje u period u o d 18 meseci Si stem r ota c i je uzima u obzir razlike dr転ava lanica i geografsku ravnote転u u okviru Unije Svaka dr転ava lanica predsedava Unijom 6 meseci
  • 27. E V ROP SKA K OMISI JA E v rop ska k omisi ja uva op邸ti ev rop ski interes
  • 28. E v rop ska k omisi ja SASTAV E V ROP SKE K OMISI JE DO 2014 . POSLE 2014 . K OLEG IJUM PRE D S E D NIK K OMISI JE MINIST A R SPOLJNIH POSLOVA UNIJE LANOVI KOMISIJE 2 / 3 O D BROJA DR貼AVA LANICA PRE D S E D NIK K OMISI JE MINIST A R SPOLJNIH POSLOVA UNIJE LANOVI KOMISIJE - Si stem jednake rota cije izmeu dr転ava lanica Odra転ava na zadovoljavajui nain demogra fske i geogra fske karakteristike svih dr転ava lanica 1 LAN K OMISI JE IZ SVAKE DR貼AVE LANICE
  • 29. E V ROP SKI SAVET E V ROP SKI PARLAMENT Pr edla転e k andidat a , kvalifikovanom veinom Izbor p re d s e dn ika Komisije veinom lanova Usvajanje liste lanova Komisije K OLEG IJUM Odgovoran pred P arlamentom K ole k tiv na ostavka ako EP izglasa nepoverenje UTVRUJE SMERNICE OBEZBEUJE DOSLEDNO , EF IKASNO I K OLEGI J A LNO DELOVANJE IMENUJE POTPREDSEDNIKE E v rop ska k omisi ja PRE D S E DN IK K OMISI JE
  • 30. MINIST A R SPOLJNIH POSLOVA UNIJE E V ROP SKA K OMISI JA SAVET Potpredsednik Komisije Odgovornost za poslove koji spadaju u oblast spoljnih poslova K omisi je i za k oordina c i ju drugih aspekata spoljne aktivnosti Unije . Doprinosi p redlozima u oblasti ZSBP I ZBOP Vodi ZSBP i ZBOP Pre dsedava Savetom spoljnih poslova E V ROP SKI SAVET Kvalifikovanom veinom E v rop ska k omisi ja MINIST A R SPOLJNIH POSLOVA
  • 31. E V ROP SKA SLU貼BA ZA SPOLJNU A KTIVNOST Poma転e Ministr u spoljnih poslova ine je slu転benici relevant nih odeljenja General nih s e k retari j at a Saveta i K omisi je , osoblje iz na c ional nih diplomat skih s lu転bi dr転ava lanica Radi u saradnji sa diplomat sk i m s lu転bama dr転ava lanica E v rop ska k omisi ja
  • 32. U SAVETU MINIST A R A SE PRIMENJUJE KVALIFIKOVANA VEINA * ZAKONODAVNA PROCEDUR A 55% glasova u Savetu , koje daju najmanje 15 dr転ava lanica + 65% popula c i je Uni je Primenjuje se od 1. n ovembr a 2009 . godine osim sluajeva gde e se i dalje primenjivati pravilo jednoglasnosti ( Primeri : Zajednika spoljna i bezbednosna poli tika , f is k al ne odredbe ) Uz jo邸 neke uslove E v rop ska k omisi ja
  • 33. BLOKI RAJUA M A N J I NA ZAKONODAVNA PROCEDUR A M ORA UKLJUITI NAJMANJE 4 LANA SAVETA E v rop ska k omisi ja
  • 34. SUD PRAVDE SUD PRAVDE EU VISOKI SUD OBEZBEUJE 永或意或閣粥鰻干掘 USTAVA I PRAVA EU JEDAN SUDIJA IZ SVAKE DR貼AVE LANICE GENERAL NI ADVOKATI NAJMANJE 1 SUDIJA IZ SVAKE DR貼AVE LANICE NEZAVISNOST E v rop ska k omisi ja
  • 35. Pravni instrument i koji su na raspolaganju EU Zakonodavni a k t i (2) N e - zakonodavni a k t i (2) - Implementi rajui a k t i - Deleg irane regulati ve (uredbe) N eobavezujui a k t i (2) E v rop ska k omisi ja
  • 36. ZAKONODAVNI A K T I ZAKON OKVIRNI ZAKON Op邸ta primena pravno obavezuju D irektno primenjiv Obavezuje svaku dr転avu lanicu u pogledu cilja koji treba postii dr転ave imaju slobodu izbora oblika i sredstava PRAVNO OBAVEZUJUI A K T I E v rop ska k omisi ja
  • 37. N E - ZAKONODAVNI A K T I : IMPLEMENTIRAJU ZAKONODAVNE A K T E U REDBA ODLUKA Op邸ta primena Pravno obavezujua Dir ektno primenjiva Obavezujua za sve kojima je upuena PRAVNO OBAVEZUJUI A K T I E v rop ska k omisi ja
  • 38. DELEG IRANE UREDBE DOPUNJAVAJU ILI VRE IZMENE N ESUTINSKIH ELEMEN A T A ZAKONODAVNIH A KA T A Uslovi za primenu utvruju se zakonskim aktom E v rop ska k omis ija
  • 39. Naslov IX lanstvo u Uni ji Mogunost suspendovanja lanskih prava Un ije Dobrovoljno povlaenje iz Unije lanstvo je otvoreno za sve evropske dr転ave koje po邸tuju vrednosti EU i prihvataju njen Ustav E v rop ska k omisi ja
  • 40. DR貼AVA K ANDIDAT PRIJAVA ZA LANSTVO IDE U SAVET KONSULT OVANJE K OMISI JE JEDNOGLASNOST SPORAZUM IZMEU DR貼AVE KANDIDATA I DR貼AVA LANICA O USLOVIMA I ARAN貼MANIMA ZA PRIJEM Ratifi k a c i ja sporazuma u dr転avama ugovornicama u skladu sa njihovim ustavnim procedurama ODOBRENJE E V ROP SKOG PARLAMENT A INFORM ISANJE NA C IONAL NIH PARLAMEN A T A E v rop ska k omisi ja
  • 41. CONVENTION MVK DECEMB A R DECEMB A R 2002 . 2003 . 2004 . 2000 . 2001 . Nacrt ustava RADNA OSNOVA ZA MVK FORUM OD KONVENCIJE DO USTAVA DE K LARA CIJA IZ LAEKEN A E v rop ska k omisi ja DE K LARA C I JA IZ NICE Na ci onal ne debate
  • 42. MVK 2004 . 2005 . USTAV OD USVAJANJA USTAVA DO NJEGOVOG STUPANJA NA SNAGU Izbori za EP N ova k omisi ja 1/11/04 Ratifi k a c i ja u dr転avama lanicama Potpisivanje od strane 邸efova dr転ava ili vlada OD STRANE NA C IONAL NIH PARLAMENT ATA REFERENDUM I STUPANJE NA SNAGU 1 . MA J EUR 25 E v rop ska k omisi ja
  • 43. Kako postii ciljeve Ustava ? Pojednostavljenje Demokratija Transpa rentnost Efe k tivn ost Legitim itet E v rop ska k omisi ja
  • 44. JEDAN UGOVOR E V ROP SKA UNI JA IMA SVOJSTVO PRAVNOG LICA GENERALI Z A C I JA ZAKONODAVNE PROCEDURE SMANJEN BROJ ZAKONODAVNIH INSTRUMEN A T A RAZJANJENJE NADLE貼NOSTI E v rop ska k omisi ja
  • 45. POVELJA O OSNOVNIM PRAVIMA JAVNI SASTANCI SAVETA (ZAKONODAVNOG) OJAANA ULOGA NACIONALNIH PARLAMENATA ( Nadgledanje principa supsidijarnosti ) UVA貼AVANJE CIVIL NOG DRUTVA E v rop ska k omisi ja
  • 46. 或赫檎粥鰻鴛掘鰻干掘 PRAVA NA VETO NAPREDAK U OBLASTI SLOBODE , BEZBEDNOSTI I PRAVDE BOLJE SPOLJNOPOLITIKO PR EDSTAVLJANJE EU ( jedan Minist a r spoljnih poslova ) URAVNOTE貼EN INSTITU C IONAL NI S I STEM E v rop ska k omisi ja
  • 47. K ara k teristi ke zakonodavne procedure K omisi ja k onsult uje i daje pr edloge Savet m inist a r a i E v rop ski p arlament usvajaju zakonodavne akte Sud pravde nadgleda sprovoenje prava Na c ional ni p arlament i imaju svoju ulogu Ukljuuju se E v rop ski ek onom ski i socijalni komitet i Komitet regiona E v rop ska k omisi ja
  • 48. E V ROP SKA K OMISI JA Zakonodavni predlog mora biti u skladu sa principom su p sidi j ar nosti ( prema kv alitativ nim i kv antitativ nim pokazateljima ) NA C IONAL NI PARLAMENT I Obrazlo転eno mi邸ljenje Pre d s e dn iku saveta , EP -u i K omisi ji 6 nedelja 1/3 na c ional nih parlamen a t a Preispitivanje predloga ( Ne menja , menja ili povlai predlog ) S l i na procedur a tokom zakonodavnog po stupka Mogunost pokretanja postupka pr ed Sudom pravde ( Dr転ave lanice ) UKLJUIVANJE NA C IONAL NIH PARLAMEN ATA E v rop ska k omisi ja
  • 49. PRE USTAVA Vi邸e od 15 zakonodavnih instrumen a t a . Uredba Convention (EC Treaty) - dogovor?!! Convention (EC Treaty ) Uputstvo Okvirna odluka Odluka Odluka ( iz Naslova V, Ugovora o EU) Odluka ( iz Naslova VI, Ugovora o EU) Princi pi i op邸ti pristupi Zajednika strate gija Zajednika akcija Zajedniki stav ( iz Naslova V, Ugovor o EU) Zajedniki stav ( iz Naslova VI, Ugovora o EU) Preporuka Mi邸ljenje USTAV 6 zakonodavnih instrumen a t a Zakon Okvirni zakon Uredba Odluka Preporuka Mi邸ljenje Zakonodavni akti N e-zakonodavni a k t i OBAVEZUJUI E v rop ska k omisi ja
  • 50. RAZJANJENJE NADLE貼NOSTI UNIJE Iskljuive nadle転nosti Podeljene (konkurentne) nadle転nosti aktivnosti podr邸ke, koordinacije i dopunjavanja Koordinacija e k onom ske i politike zapo邸ljavanja Zajednika spoljna i bezbednosna politika Samo EU m o転e donositi akte E v rop ska k omisi ja EU ne mo転e da harmoniz uj e EU ili dr転ave lanice m ogu donositi akte
  • 51. E V ROP SKI PARLAMENT E V ROP SKI GRAANI UDRU貼ENJA , CIVIL NO DRUTVO VLADE NA C IONAL NIM PARLAMENT IMA ODGOVORNE PRED SAVET MINIST A R A K OMISI JA E V ROP SKI OMBUDSMAN E k onom ski i s oci j al ni k omite t K om i te t r egion a E V ROP SKA UNI JA I DEMO K RA TIJA Di j alog K onsulta cije N e posredni izbori E V ROP SKI SAVET E v rop ska k omisi ja REGION I