際際滷

際際滷Share a Scribd company logo

Uticaj komponennata na performanske racunara

Natasa Pantovic
Natasa Pantovic

Dokument vam mo転e pomoi da opi邸ete kako se izra転avaju performanse komponenata raunara i kakav je uticaj pojedinanih komponenata na performanse raunara.

1 of 10
Raunarski sistemi i osnovne komponente Raunarski sistemi (raunari) su elektronske ma邸ine koje obrauju ulazne informacije (podatke) i iz njih proizvode izlazne informacije (rezultate). Raunar je ma邸ina bez inteligencije jer izvr邸ava samo ono 邸to mu je zadato instrukcijama. Postupak pisanja naredbi (instrukcija) koje raunar treba da izvr邸i naziva se programiranje, a ljudi koji pi邸u programe programeri. Imajui u vidu da je raunarski sistem samo ma邸ina koja radi po odreenom programu, mo転e se rei da se svaki raunarski sistem sastoji od dve komponente: same ma邸ine = HARDVERA programa po kojima raunar radi = SOFTVERA Tipian raunarski sistem sastoji se od: centralne (unutra邸nje) memorije aritmetiko-logike jedinice kontrolne jedinice jedinice spoljne memorije ulazne i izlazne jedinice. FUNKCIONALNA ORGANIZACIJA RAUNARSKOG SISTEMA Kontrolna jedinica je koordinator rada celokupnog raunaskog sistema. Ona:
kontroli邸e izvr邸enje programe, uzima instrukcije iz memorije i prepoznaje ih, dekodira i nareuje odgovarajue akcije drugim jedinica, zapoinje operacije ulazno-izlaznih jedinica i prenosi podatke u centralnu memoriju i iz nje. Kod savremenih raunara sastoji se od skupa ipova kojima se kontroli邸e i koordinira rad celokupnog sistema. Ulazne jedinice Kod vi邸ekorisnikih raunara za unos podataka i programa koristi se terminal, koji se sastoji od ekrana i tastature. Kod personalnih raunara osim tastature kao ulazne jedinice koriste se mi邸, digitajzer (grafika tabla), kao i razni drugi specijalizovani ureaji (skenere, digitalni fotoaparat, ita bar-koda, itd) Izlazne jedinice Monitor (kod PC) i ekran terminala (kod vi邸ekorisnikih raunara) Za 邸tampanje manjih koliina podataka obino se koriste serijski 邸tampai, koji 邸tampaju znak po znak, ili laserski 邸tampai. Za 邸tampanje velikog broja podataka koriste se linijski 邸tampai koji 邸tampaju ceo red odjednom. Brzina 邸tampanja ovih 邸tampaa iznosi 300- 500 redova u minuti. Ploter Osnovne komponete raunara monitor (1) tastatura (10) centralna jedinica (kui邸te): matina ploa (2) procesor i soket (3) kontroleri (4) RAM memorija (5) kartice (grafika, zvuna...) (6) napajanje (7) optiki disk (8) hard disk (9) MATINA PLOA
Sinonim: os novna ploa ( eng. mother board) Sadr転i procesor, ROM memoriju (u kojoj se nalazi BIOS* raunra), ke邸 memoriju, magistralu koja povezuje sve elemente, skup ipova koji kontroli邸u rad raunara, kontrolere za prikljuenje diskova, slotove za dodatne kartice i portove za povezivanje drugih ureaja. Najznaajnije karakteristike su tip podr転anog procesora (socket) i tip podr転ane memorije (npr. DDR2, DDR3) i broj memorijskih prikljuaka koji odreuje maksmilanu koliinu radne memorije raunara. Najpoznatiji proizvoai su Asus i Gigabyte. Centralna procesorska jedinica (CPU) Sastoji se od aritmetiko-logike jedinice (ALU skup elektronskih kola za izvoenje aritmetikih (+, -, , 歎) i logikih operacija) kontrolne jedinice registara za prihvat podataka CPU odreuje tip raunara. On izvr邸ava sve instrukcije zadate programom. Karakteristike procesora odreene su njegovom arhitekturom (graom, nainom izrade)
brzina procesora (MIPS) milion instrukcija po sekundi du転ina procesorske rei broj bita koji se istovremeno prenosi i obrauje unutar procesora (od prvog etvorobitnog, do dana邸njih 64-vorobitnih) radni takt generi邸e ga sat (clock), usklauje poetak izvoenja operacija (u Hz, tj. gigahercima) interni ke邸 vrlo brza memorija, danas od 512kB... Primeri tipova procesora 1990. PC486 procesor 80486, radni takt 33-133MHz 1993. Pentium procesor P5, radni takt 90-233MHz 1997. Pentium II, procesor P6, takt 300-400MHz Danas tr転i邸tem vladaju dva proizvoaa, Intel sa svojim procesorima Celeron, Pentium DualCore, Core i3, Core i5, Core i7 i AMD sa svojim procesorima Sempron, Athlon, Optheron, Phenom, Phenom II, Bulldozer... Mesto CPU u raunaru Procesor se montira na osnovnu (matinu) plou. Na osnovnoj ploi se nalaze prikljuno mesto (socket), koje podr転ava procesore odgovarajueg tipa. Zato se ne mo転e bilo koji CPU postaviti na bilo koju matinu plou. Zbog velikih brzina rada, dolazi do zagrevanja, pa je potrebno postaviti i hlaenje, tzv. kulere. Oni mogu biti izvedeni pasivno (sistem bakarnih cevi) ili aktivno (uz odgovorajui ventilator.) MESTO UNUTRANJE MEMORIJE U PC RAUNARU Memorija PC raunara se postavlja u kui邸te raunara, na matinu plou (motherboard). Na matinoj ploi se nalaze ke邸 (cache) memorija i ROM memorija, dok se za montiranje radne memorije RAM, nalaze odgovarajui konektori. U unutra邸njoj memoriji su sme邸teni program i podaci koji se obrauju.
Sastoji se od elektronskih kola, od kojih svako mo転e da ima dva stanja koja se oznaavaju 0 i (0 stanje kada u kolu nema struje, 1 kada u kolu ima struje). Zbog toga se ova kola zovu bit (skraeno od binari digit binarna cifra). Po邸to jedno elektronsko kolo mo転e da zapamti samo informaciju da i ne (jedan bit), bitovi se udru転uju u grupe registre, koji su kod personalnih raunara du転ine 8 bita - bajt TIPOVI UNUTRANJE MEMORIJE RAM (Random Access Memory Memorija sa sluajnim pristupom). Slu転i za sme邸tanje podataka i programa na kojima raunar trenutno radi. U ovu memoriju se mo転e zapisivati. RAM memorija se mo転e i i邸itavati. Po nestanku napajanja, njen sadr転aj se gubi. Trenutni kapacitet od 2GB i navi邸e. Kupuje se u modulima. Tipovi: DDR2, DDR3... ROM (Read Only Memory). Mo転e se samo i邸itavati. Sadr転aj joj se ne gubi po nestanku napajanja. Neophodna je za pokretanje raunara jer se u nju sme邸taju instrukcije za to (tzv. BIOS raunara Basic Input Output System). KE (cache) vrlo brza memorija uz procesor (eksterni ke邸) ili u procesoru (interni). Dana邸nji kapacitet od 1MB. MAGISTRALE Komunikacioni put od elektrinih kola pomou kojih se razmenjuju informacije meu komponentama. Tri kljune magistrale: magistrala podataka (za razmenu podataka izmeu procesora i memorijskih lokacija) adresna magistrala (prenosi adrese kojima se specifikuje memorijska lokacija na koju se upisuju podaci ili sa kojih se itaju podaci radi obrade a generi邸e ih procesor) kontrolna magistrala ( slu転i za prenos upravljakih i kontrolnih signala od procesora ka komponentama i obratno). KARTICE ZVUNA: ZVUK SNIMLjEN U DIGITALNOM OBLIKU PRETVARA U ANALOGNI KAKO BI SE MOGAO REPRODUKOVATI NA ZVUNICIMA (slu邸alicama). MRE貼NA: OMOGUAVA UMRE貼AVANjE RAUNARA U LOKALNU MRE貼U RAUNARA (LAN Local Area Network) RADI RAZMENE
PODATAKA I ZAJEDNIKOG KORIENjA HARDVERA I SOFTVERA. FM KARTICA: OMOGUAVA PRIJEM RADIO TALASA NA FM FREKVENCIJI. FMV KARTICA: KARTICA KOJA PUTEM TELEFONSKE LINIJE OMOGUAVA SLANjE FAXA, KOMUNIKACIJU RAUNARA I PRENOS GLASA (Fax Modem Voice). TV KARTICA: OMOGUAVA PRIJEM TV SIGNALA. GRAFIKA KARTICA je ureaj koji podatke uskladi邸tene u raunaru u digitalnom obliku obrauje u odgovarajue signale koji kontroli邸u prikazivanje slike na raunaru. Slika na ekranu se prikazuje tehnikom bitmapiranja (bit mapping). To znai da se svakom pikselu ekrana pridru転uje 1 ili vi邸e bita u memoriji. Na primer: za 1 piksel 1 bit => mogue 21 = 2 boje za 1 piksel 8 bita => mogue 28 = 256 boja za 1 piksel 16 bita => mogue 216 = 65536 boja (High Color) za 1 piksel 24 bita => mogue 224 = 16,777 miliona boja za 1 piksel 32 bita => mogue 232 = 4,3 milijarde boja Kako se za memorisanje slike ne bi tro邸ila RAM memorija raunara, grafika kartica ima sopstvenu memoriju. Kapacitet joj se danas kree od 1GB i Slika je rezolucije 7x20 Najprostiji primer tehnike bitmapiranja: 1 piksel, 1 bit => dve boje, crna ili bela, Crnoj se npr. pridru転uje vrednost 1, a beloj 0. U memorije se upisuje: 0 1 1 1 1 1 0 0 1 0 0 0 0 0 0 1 0 0 0 0 0 0 1 0 0 0 0 0 0 1 0 0 0 0 0 0 1 0 0 0 0 0 0 1 0 0 0 0 0 0 1 0 1 1 0 0
vi邸e. Zbog programa i igara koji zahtevaju obradu slo転enih slika, savremene grafike kartice imaju i grafike procesore (GPU Graphic Processing Unit). Najpoznatije grafie kartice su: GeForce bazirana na ipovima kompanije nVidia i Radeon baziran na ipovima kompanije ATI. Najnovije grafike kartice nude iskljuivo digitalni izlaz (DVI), dok se analogni izlaz (VGA) sve ree sree. Jedinice spoljne memorije Ove jedinice slu転e za uvanje programa i podataka kada raunar nije u upotrebi. Kada se koristi program, po kome radi i svi podaci koje raunar obrauje nalaze se u unutra邸njoj memoriji ili kroz nju prolaze. Meutim, i za vreme rada raunara delovi programa i podaci, koji trenutno nisu potrebni privremeno se skladi邸te na jedinicama spoljne memorije. Hard disk Kapacitet diskova se menjao od preko 20, 40, 80MB pa oko 250 i 500MB, Dana邸nji diskovi imaju od 250GB do 1 TB. Trenutno se prave diskovi sa ploama kapaciteta od 20-40GB po ploi i brzinom rotacije 5400-7200 obrtaja u minuti. Proseno vreme pristupa 8-10ms Eksterni hard diskovi Kapaciteta 250-320-500GB Prenosivi hard disk se napaja preko USB i nije mu potrebno nikakvo spoljno napajanje
Jedinica diskete U upotrebi su diskete od 3,5 (3,5 ina) kapaciteta 1.44MB. Postoje i diskete od 100 i 250MB, a ureaj koji ita ove diskete zove se ZIP drajv CD ROM diskovi Primenom laserske tehnologije nanosi se zapis na metalnu povr邸inu. CD ureaj primenom laserskog zraka detektuje neravnine na povr邸ini i oitava podatke. Kapacitet CDa je 640-700MB (800MB) DVD(Digital Video Disk) Prvobitno nastao zbog potrebe snimanja dugometra転nih filmova na CD
Mogue je kori邸enje sa jedne ili sa obe strane Kapaciteta su od 4,7 GB Fle邸 (USB) diskovi Sastoji se od memorijskih modula iji se sadr転aj ne bri邸e kad ostanu bez napajanja strujom. Kapaciteta su 1GB, 2GB, 4GB, 8GB, 16GB, 32GB i vi邸e. Kod novijih raunara se esto i hard disk prikljuuje na USB prikljuak koji se nalazi u unutra邸njosti raunara.(160GB-500GB) IZVOR NAPAJANjA je ureaj koji mre転ni naizmenini napon frekvencije od 50Hz i 220V prevodi u jednosmerni napon od 5 ili 12 volti koji napaja komponente kui邸ta i periferijske ureaje (koji nemaju sopstveni prikljuak za elektrinu energiju). Snaga izvora se izra転ava u vatima i kree se od 300W i vi邸e. Izvor mora biti dovoljnog kapaciteta i stabilnosti. U protivnom sistem otkazuje. Ako nestane napajanja, ureaj zvani UPS (neprekidni izvor napajanja, praktino akumulator) mo転e obezbediti autonomni rad od 15-ak minuta, 邸to je dovoljno da se rad na raunaru okona na siguran nain.
UTICAJ KOMPONETNI NA PERFORMANSE (BRZINU) RADA RAUNARA PROCESOR 邸to vei radni takt, to bolje: 2,2GHz, 3,4GHz, 3,8GHz 邸to vi邸e jezgara (core), to bolje: Dual, Quad, 8-core jezgra su u stvari mikrprocesori koji se nalaze na istom ipu 邸to vi邸e ke邸 memorije, to bolje: npr. 2 MB RAM MEMORIJA 邸to vei kapacitet, to boje: npr. 4GB, 8GB 邸to br転a memorija, to bolje: npr. 1333MHz, 1866MHz HARD DISK 邸to vea ke邸 memorija diska, to bolje: npr. 16MB, 64MB 邸to vea brzina prenosa, to bolje: npr. 6Gb/s GRAFIKA KARTICA 邸to vi邸e grafike memorije, to bolje: npr. 1 GB, 2GB

More Related Content

Uticaj komponennata na performanske racunara

  • 1. Raunarski sistemi i osnovne komponente Raunarski sistemi (raunari) su elektronske ma邸ine koje obrauju ulazne informacije (podatke) i iz njih proizvode izlazne informacije (rezultate). Raunar je ma邸ina bez inteligencije jer izvr邸ava samo ono 邸to mu je zadato instrukcijama. Postupak pisanja naredbi (instrukcija) koje raunar treba da izvr邸i naziva se programiranje, a ljudi koji pi邸u programe programeri. Imajui u vidu da je raunarski sistem samo ma邸ina koja radi po odreenom programu, mo転e se rei da se svaki raunarski sistem sastoji od dve komponente: same ma邸ine = HARDVERA programa po kojima raunar radi = SOFTVERA Tipian raunarski sistem sastoji se od: centralne (unutra邸nje) memorije aritmetiko-logike jedinice kontrolne jedinice jedinice spoljne memorije ulazne i izlazne jedinice. FUNKCIONALNA ORGANIZACIJA RAUNARSKOG SISTEMA Kontrolna jedinica je koordinator rada celokupnog raunaskog sistema. Ona:
  • 2. kontroli邸e izvr邸enje programe, uzima instrukcije iz memorije i prepoznaje ih, dekodira i nareuje odgovarajue akcije drugim jedinica, zapoinje operacije ulazno-izlaznih jedinica i prenosi podatke u centralnu memoriju i iz nje. Kod savremenih raunara sastoji se od skupa ipova kojima se kontroli邸e i koordinira rad celokupnog sistema. Ulazne jedinice Kod vi邸ekorisnikih raunara za unos podataka i programa koristi se terminal, koji se sastoji od ekrana i tastature. Kod personalnih raunara osim tastature kao ulazne jedinice koriste se mi邸, digitajzer (grafika tabla), kao i razni drugi specijalizovani ureaji (skenere, digitalni fotoaparat, ita bar-koda, itd) Izlazne jedinice Monitor (kod PC) i ekran terminala (kod vi邸ekorisnikih raunara) Za 邸tampanje manjih koliina podataka obino se koriste serijski 邸tampai, koji 邸tampaju znak po znak, ili laserski 邸tampai. Za 邸tampanje velikog broja podataka koriste se linijski 邸tampai koji 邸tampaju ceo red odjednom. Brzina 邸tampanja ovih 邸tampaa iznosi 300- 500 redova u minuti. Ploter Osnovne komponete raunara monitor (1) tastatura (10) centralna jedinica (kui邸te): matina ploa (2) procesor i soket (3) kontroleri (4) RAM memorija (5) kartice (grafika, zvuna...) (6) napajanje (7) optiki disk (8) hard disk (9) MATINA PLOA
  • 3. Sinonim: os novna ploa ( eng. mother board) Sadr転i procesor, ROM memoriju (u kojoj se nalazi BIOS* raunra), ke邸 memoriju, magistralu koja povezuje sve elemente, skup ipova koji kontroli邸u rad raunara, kontrolere za prikljuenje diskova, slotove za dodatne kartice i portove za povezivanje drugih ureaja. Najznaajnije karakteristike su tip podr転anog procesora (socket) i tip podr転ane memorije (npr. DDR2, DDR3) i broj memorijskih prikljuaka koji odreuje maksmilanu koliinu radne memorije raunara. Najpoznatiji proizvoai su Asus i Gigabyte. Centralna procesorska jedinica (CPU) Sastoji se od aritmetiko-logike jedinice (ALU skup elektronskih kola za izvoenje aritmetikih (+, -, , 歎) i logikih operacija) kontrolne jedinice registara za prihvat podataka CPU odreuje tip raunara. On izvr邸ava sve instrukcije zadate programom. Karakteristike procesora odreene su njegovom arhitekturom (graom, nainom izrade)
  • 4. brzina procesora (MIPS) milion instrukcija po sekundi du転ina procesorske rei broj bita koji se istovremeno prenosi i obrauje unutar procesora (od prvog etvorobitnog, do dana邸njih 64-vorobitnih) radni takt generi邸e ga sat (clock), usklauje poetak izvoenja operacija (u Hz, tj. gigahercima) interni ke邸 vrlo brza memorija, danas od 512kB... Primeri tipova procesora 1990. PC486 procesor 80486, radni takt 33-133MHz 1993. Pentium procesor P5, radni takt 90-233MHz 1997. Pentium II, procesor P6, takt 300-400MHz Danas tr転i邸tem vladaju dva proizvoaa, Intel sa svojim procesorima Celeron, Pentium DualCore, Core i3, Core i5, Core i7 i AMD sa svojim procesorima Sempron, Athlon, Optheron, Phenom, Phenom II, Bulldozer... Mesto CPU u raunaru Procesor se montira na osnovnu (matinu) plou. Na osnovnoj ploi se nalaze prikljuno mesto (socket), koje podr転ava procesore odgovarajueg tipa. Zato se ne mo転e bilo koji CPU postaviti na bilo koju matinu plou. Zbog velikih brzina rada, dolazi do zagrevanja, pa je potrebno postaviti i hlaenje, tzv. kulere. Oni mogu biti izvedeni pasivno (sistem bakarnih cevi) ili aktivno (uz odgovorajui ventilator.) MESTO UNUTRANJE MEMORIJE U PC RAUNARU Memorija PC raunara se postavlja u kui邸te raunara, na matinu plou (motherboard). Na matinoj ploi se nalaze ke邸 (cache) memorija i ROM memorija, dok se za montiranje radne memorije RAM, nalaze odgovarajui konektori. U unutra邸njoj memoriji su sme邸teni program i podaci koji se obrauju.
  • 5. Sastoji se od elektronskih kola, od kojih svako mo転e da ima dva stanja koja se oznaavaju 0 i (0 stanje kada u kolu nema struje, 1 kada u kolu ima struje). Zbog toga se ova kola zovu bit (skraeno od binari digit binarna cifra). Po邸to jedno elektronsko kolo mo転e da zapamti samo informaciju da i ne (jedan bit), bitovi se udru転uju u grupe registre, koji su kod personalnih raunara du転ine 8 bita - bajt TIPOVI UNUTRANJE MEMORIJE RAM (Random Access Memory Memorija sa sluajnim pristupom). Slu転i za sme邸tanje podataka i programa na kojima raunar trenutno radi. U ovu memoriju se mo転e zapisivati. RAM memorija se mo転e i i邸itavati. Po nestanku napajanja, njen sadr転aj se gubi. Trenutni kapacitet od 2GB i navi邸e. Kupuje se u modulima. Tipovi: DDR2, DDR3... ROM (Read Only Memory). Mo転e se samo i邸itavati. Sadr転aj joj se ne gubi po nestanku napajanja. Neophodna je za pokretanje raunara jer se u nju sme邸taju instrukcije za to (tzv. BIOS raunara Basic Input Output System). KE (cache) vrlo brza memorija uz procesor (eksterni ke邸) ili u procesoru (interni). Dana邸nji kapacitet od 1MB. MAGISTRALE Komunikacioni put od elektrinih kola pomou kojih se razmenjuju informacije meu komponentama. Tri kljune magistrale: magistrala podataka (za razmenu podataka izmeu procesora i memorijskih lokacija) adresna magistrala (prenosi adrese kojima se specifikuje memorijska lokacija na koju se upisuju podaci ili sa kojih se itaju podaci radi obrade a generi邸e ih procesor) kontrolna magistrala ( slu転i za prenos upravljakih i kontrolnih signala od procesora ka komponentama i obratno). KARTICE ZVUNA: ZVUK SNIMLjEN U DIGITALNOM OBLIKU PRETVARA U ANALOGNI KAKO BI SE MOGAO REPRODUKOVATI NA ZVUNICIMA (slu邸alicama). MRE貼NA: OMOGUAVA UMRE貼AVANjE RAUNARA U LOKALNU MRE貼U RAUNARA (LAN Local Area Network) RADI RAZMENE
  • 6. PODATAKA I ZAJEDNIKOG KORIENjA HARDVERA I SOFTVERA. FM KARTICA: OMOGUAVA PRIJEM RADIO TALASA NA FM FREKVENCIJI. FMV KARTICA: KARTICA KOJA PUTEM TELEFONSKE LINIJE OMOGUAVA SLANjE FAXA, KOMUNIKACIJU RAUNARA I PRENOS GLASA (Fax Modem Voice). TV KARTICA: OMOGUAVA PRIJEM TV SIGNALA. GRAFIKA KARTICA je ureaj koji podatke uskladi邸tene u raunaru u digitalnom obliku obrauje u odgovarajue signale koji kontroli邸u prikazivanje slike na raunaru. Slika na ekranu se prikazuje tehnikom bitmapiranja (bit mapping). To znai da se svakom pikselu ekrana pridru転uje 1 ili vi邸e bita u memoriji. Na primer: za 1 piksel 1 bit => mogue 21 = 2 boje za 1 piksel 8 bita => mogue 28 = 256 boja za 1 piksel 16 bita => mogue 216 = 65536 boja (High Color) za 1 piksel 24 bita => mogue 224 = 16,777 miliona boja za 1 piksel 32 bita => mogue 232 = 4,3 milijarde boja Kako se za memorisanje slike ne bi tro邸ila RAM memorija raunara, grafika kartica ima sopstvenu memoriju. Kapacitet joj se danas kree od 1GB i Slika je rezolucije 7x20 Najprostiji primer tehnike bitmapiranja: 1 piksel, 1 bit => dve boje, crna ili bela, Crnoj se npr. pridru転uje vrednost 1, a beloj 0. U memorije se upisuje: 0 1 1 1 1 1 0 0 1 0 0 0 0 0 0 1 0 0 0 0 0 0 1 0 0 0 0 0 0 1 0 0 0 0 0 0 1 0 0 0 0 0 0 1 0 0 0 0 0 0 1 0 1 1 0 0
  • 7. vi邸e. Zbog programa i igara koji zahtevaju obradu slo転enih slika, savremene grafike kartice imaju i grafike procesore (GPU Graphic Processing Unit). Najpoznatije grafie kartice su: GeForce bazirana na ipovima kompanije nVidia i Radeon baziran na ipovima kompanije ATI. Najnovije grafike kartice nude iskljuivo digitalni izlaz (DVI), dok se analogni izlaz (VGA) sve ree sree. Jedinice spoljne memorije Ove jedinice slu転e za uvanje programa i podataka kada raunar nije u upotrebi. Kada se koristi program, po kome radi i svi podaci koje raunar obrauje nalaze se u unutra邸njoj memoriji ili kroz nju prolaze. Meutim, i za vreme rada raunara delovi programa i podaci, koji trenutno nisu potrebni privremeno se skladi邸te na jedinicama spoljne memorije. Hard disk Kapacitet diskova se menjao od preko 20, 40, 80MB pa oko 250 i 500MB, Dana邸nji diskovi imaju od 250GB do 1 TB. Trenutno se prave diskovi sa ploama kapaciteta od 20-40GB po ploi i brzinom rotacije 5400-7200 obrtaja u minuti. Proseno vreme pristupa 8-10ms Eksterni hard diskovi Kapaciteta 250-320-500GB Prenosivi hard disk se napaja preko USB i nije mu potrebno nikakvo spoljno napajanje
  • 8. Jedinica diskete U upotrebi su diskete od 3,5 (3,5 ina) kapaciteta 1.44MB. Postoje i diskete od 100 i 250MB, a ureaj koji ita ove diskete zove se ZIP drajv CD ROM diskovi Primenom laserske tehnologije nanosi se zapis na metalnu povr邸inu. CD ureaj primenom laserskog zraka detektuje neravnine na povr邸ini i oitava podatke. Kapacitet CDa je 640-700MB (800MB) DVD(Digital Video Disk) Prvobitno nastao zbog potrebe snimanja dugometra転nih filmova na CD
  • 9. Mogue je kori邸enje sa jedne ili sa obe strane Kapaciteta su od 4,7 GB Fle邸 (USB) diskovi Sastoji se od memorijskih modula iji se sadr転aj ne bri邸e kad ostanu bez napajanja strujom. Kapaciteta su 1GB, 2GB, 4GB, 8GB, 16GB, 32GB i vi邸e. Kod novijih raunara se esto i hard disk prikljuuje na USB prikljuak koji se nalazi u unutra邸njosti raunara.(160GB-500GB) IZVOR NAPAJANjA je ureaj koji mre転ni naizmenini napon frekvencije od 50Hz i 220V prevodi u jednosmerni napon od 5 ili 12 volti koji napaja komponente kui邸ta i periferijske ureaje (koji nemaju sopstveni prikljuak za elektrinu energiju). Snaga izvora se izra転ava u vatima i kree se od 300W i vi邸e. Izvor mora biti dovoljnog kapaciteta i stabilnosti. U protivnom sistem otkazuje. Ako nestane napajanja, ureaj zvani UPS (neprekidni izvor napajanja, praktino akumulator) mo転e obezbediti autonomni rad od 15-ak minuta, 邸to je dovoljno da se rad na raunaru okona na siguran nain.
  • 10. UTICAJ KOMPONETNI NA PERFORMANSE (BRZINU) RADA RAUNARA PROCESOR 邸to vei radni takt, to bolje: 2,2GHz, 3,4GHz, 3,8GHz 邸to vi邸e jezgara (core), to bolje: Dual, Quad, 8-core jezgra su u stvari mikrprocesori koji se nalaze na istom ipu 邸to vi邸e ke邸 memorije, to bolje: npr. 2 MB RAM MEMORIJA 邸to vei kapacitet, to boje: npr. 4GB, 8GB 邸to br転a memorija, to bolje: npr. 1333MHz, 1866MHz HARD DISK 邸to vea ke邸 memorija diska, to bolje: npr. 16MB, 64MB 邸to vea brzina prenosa, to bolje: npr. 6Gb/s GRAFIKA KARTICA 邸to vi邸e grafike memorije, to bolje: npr. 1 GB, 2GB