ݺߣ

ݺߣShare a Scribd company logo

Valeri i valerski ključevi

•Download as PPT, PDF•
•
Lidija Stanković
Lidija Stanković
1 of 29
Downloaded 480 times
Valeri i valerski ključevi
Valeri i valerski ključevi
 Valer je jedan od veoma bitnih elemenata kompozicije.  Valer je svetlosna pojava koju oko zapaža kao odnos svetlo – tamno.  Čovekovo oko registruje svetlost na dva osnovna načina: 1. Tonski – jednobojni 2. Koloristički - višebojni
 Stepene osvetljenosti jedne boje između dve ekstremne vrednosti nazivamo tonovima, nijansama ili valerima.  Valer kao likovni pojam označava stepen svetline i tamnine predmeta, površine ili prostora.  Kada se jačina svetla vezuje za boju, tada govorimo o valeru boje, a kada se vezuje za osvetljenost predmeta, onda je to valer svetla.
 Valer predstavlja reflektovanu (odbijenu) količinu svetlosti sa neke površine. Što je valerski indeks veći površina je svetlija i obrnuto. Bela boja ima valerski indeks 100, dok crna boja ima valerski indeks 0.  Tonski valer se javlja u širokom dijapazonu od belog do crnog sa beskonačnim brojem sivih tonova. Ljudsko oko razlikuje oko 250 različitih tonova – nijansi.
 Za lakše razumevanje tonskih ili valerskih vrednosti koriste se valerske skale tonova. Najpogodnija je skala od 9 tonova, sa postupnom promenom - gradacijom od belog označenog brojem 1, do crnog označenog brojem 9.
Valerski ključ predstavlja raspon tonova od najsvetlijih do najtamnijih. Razlike u valerima nazivamo kontrast. Razlikujemo:  Durski valerski ključ i  Molski valerski ključ
 Durski valerski ključ ima 9 tonova od belog crnog, a kontrasti su veliki, čime se postiže dinamičnost i jak utisak.  Molski valerski ključ ima 5 tonova između belog i crnog, a kontrast je mali.  I durski i molski valerski ključ mogu biti: - svetli ili visoki, - srednji i - tamni ili niski - duboki
VALERSKA SKALA 9 TONOVA DURSKI VALERSKI KLJUČ 1.1. SVETLI ILI VISOKI 2.1. SREDNJI 3.1. TAMNI ILI DUBOKI (NISKI) MOLSKI VALERSKI KLJUČ 1.2. SVETLI ILI VISOKI 2.2. SREDNJI 3.2. TAMNI ILI DUBOKI (NISKI)
 Valer je količina svetlosti u tonu jedne boje.  Svaki hromatski ton ima valer u ahromatskom.
 ČISTE - OSNOVNE BOJE – u srednjoj traci na krugu boja (4,12,20,28,36,44,52,60,68,76,84,92).  PASTELNE BOJE – sa različitom količinom bele boje koja je dodata čistoj boji (u 4 unutrašnje trake).  ZATAMNJENE BOJE – sa različitom količinom crne boje koja je dodata čistoj boji (u 3 spoljašnje trake).  RAZLIČITE BOJE U ISTOJ TRACI IMAJU ISTE VALERE.
DURSKI VISOKI VALERSKI EDUARD MANE, KLJUČ OLIMPIA
DURSKI SREDNJI VALERSKI PIKASO, KLJUČ MLADE PLEMKINJE
DURSKI NISKI POL KLE, VALERSKI KLJUČ ZLATNA RIBICA
MOLSKI VISOKI KLOD MONE, VALERSKI KLJUČ KATEDRALA U RUENU, JUTRO
MOLSKI SREDNJI VALERSKI POL SEZAN, KLJUČ MOSTIĆ U MENESIJU
MOLSKI NISKI DŽEJMS VISTLER, VALERSKI KLJUČ MAJKA
Valeri i valerski ključevi
 VISOKI MOLSKI VALERSKI KLJUČ  NIZAK MOLSKI VALERSKI KLJUČ  VISOKI DURSKI VALERSKI KLJUČ
 Dekorativni postupak – notan tehnika, kod koje su svi predmeti posmatrani u ravnomernom osvetljenju koje dolazi sa prednje strane. Slika se svodi na površinu, predmeti gube reljefnost jer nema senke, a boje predmeta ostaju nepromenjene. Forme su ravne sa dvodimenzionalnim površinskim likovima. Tehnika je karakteristična za istočnu – kinesku i japansku umetnost, a koristi se i u izradi plakata i drugim tehnikama primenjene umetnosti.
RUTAMARO PIKASO
 Naturalistička tehnika – kjaro-skuro ili svetlo-tamno je način prikazivanja osvetljenosti predmeta u prostoru pomoću valera. Predmet je sa jedne strane bočno osvetljen, a sa druge strane u senci, zbog čega deluje trodimenzionalno – plastično, a prostor dobija dubinu. Ovu tehniku su najpotpunije razvili slikari Renesanse (Đoto...), holandski majstori (Rembrant...), a u novije vreme hiperrealisti.
REMBRANT RAFAEL
 Modelacija ili tonska modelacija je likovni način kojim volumen, dubinu prostora i izdvajanje udaljenih predmeta od manje udaljenih postižemo pomoću svetlih i tamnih tonova boje, postepenom blagom gradacijom. Svetlim tonovima boje slikamo osvetljene, nama bliže delove predmeta, a tamnijim tonovima boje osenčene udaljenije delove predmeta. Pri slikanju osnovnoj boji dodajemo belu ili crnu boju.
 Gradacija  Modelacija
 Viktor Vazareli
 Primena valera menja izgled predmeta, veličinu, oblik i teksturu.  Valer neke slike utiče na rapoloženje posmatrača. Svetli tonovi utiču pozitivno na raspoloženje, a tamni - negativno.
Valeri i valerski ključevi
 Kontrast i dominantu– razliku između svetlosti i tame  Formu – iluzija 3D oblika  Iluziju daljine - dubine  Teksturu – površinski kvalitet  Varijaciju  Izvor svetlosti  Raspoloženje

More Related Content

Valeri i valerski ključevi

  • 3. Valer je jedan od veoma bitnih elemenata kompozicije.  Valer je svetlosna pojava koju oko zapaža kao odnos svetlo – tamno.  Čovekovo oko registruje svetlost na dva osnovna načina: 1. Tonski – jednobojni 2. Koloristički - višebojni
  • 4. Stepene osvetljenosti jedne boje između dve ekstremne vrednosti nazivamo tonovima, nijansama ili valerima.  Valer kao likovni pojam označava stepen svetline i tamnine predmeta, površine ili prostora.  Kada se jačina svetla vezuje za boju, tada govorimo o valeru boje, a kada se vezuje za osvetljenost predmeta, onda je to valer svetla.
  • 5. Valer predstavlja reflektovanu (odbijenu) količinu svetlosti sa neke površine. Što je valerski indeks veći površina je svetlija i obrnuto. Bela boja ima valerski indeks 100, dok crna boja ima valerski indeks 0.  Tonski valer se javlja u širokom dijapazonu od belog do crnog sa beskonačnim brojem sivih tonova. Ljudsko oko razlikuje oko 250 različitih tonova – nijansi.
  • 6. Za lakše razumevanje tonskih ili valerskih vrednosti koriste se valerske skale tonova. Najpogodnija je skala od 9 tonova, sa postupnom promenom - gradacijom od belog označenog brojem 1, do crnog označenog brojem 9.
  • 7. Valerski ključ predstavlja raspon tonova od najsvetlijih do najtamnijih. Razlike u valerima nazivamo kontrast. Razlikujemo:  Durski valerski ključ i  Molski valerski ključ
  • 8. Durski valerski ključ ima 9 tonova od belog crnog, a kontrasti su veliki, čime se postiže dinamičnost i jak utisak.  Molski valerski ključ ima 5 tonova između belog i crnog, a kontrast je mali.  I durski i molski valerski ključ mogu biti: - svetli ili visoki, - srednji i - tamni ili niski - duboki
  • 9. VALERSKA SKALA 9 TONOVA DURSKI VALERSKI KLJUČ 1.1. SVETLI ILI VISOKI 2.1. SREDNJI 3.1. TAMNI ILI DUBOKI (NISKI) MOLSKI VALERSKI KLJUČ 1.2. SVETLI ILI VISOKI 2.2. SREDNJI 3.2. TAMNI ILI DUBOKI (NISKI)
  • 10. Valer je količina svetlosti u tonu jedne boje.  Svaki hromatski ton ima valer u ahromatskom.
  • 11. ČISTE - OSNOVNE BOJE – u srednjoj traci na krugu boja (4,12,20,28,36,44,52,60,68,76,84,92).  PASTELNE BOJE – sa različitom količinom bele boje koja je dodata čistoj boji (u 4 unutrašnje trake).  ZATAMNJENE BOJE – sa različitom količinom crne boje koja je dodata čistoj boji (u 3 spoljašnje trake).  RAZLIČITE BOJE U ISTOJ TRACI IMAJU ISTE VALERE.
  • 12. DURSKI VISOKI VALERSKI EDUARD MANE, KLJUČ OLIMPIA
  • 13. DURSKI SREDNJI VALERSKI PIKASO, KLJUČ MLADE PLEMKINJE
  • 14. DURSKI NISKI POL KLE, VALERSKI KLJUČ ZLATNA RIBICA
  • 15. MOLSKI VISOKI KLOD MONE, VALERSKI KLJUČ KATEDRALA U RUENU, JUTRO
  • 16. MOLSKI SREDNJI VALERSKI POL SEZAN, KLJUČ MOSTIĆ U MENESIJU
  • 17. MOLSKI NISKI DŽEJMS VISTLER, VALERSKI KLJUČ MAJKA
  • 19. VISOKI MOLSKI VALERSKI KLJUČ  NIZAK MOLSKI VALERSKI KLJUČ  VISOKI DURSKI VALERSKI KLJUČ
  • 20. Dekorativni postupak – notan tehnika, kod koje su svi predmeti posmatrani u ravnomernom osvetljenju koje dolazi sa prednje strane. Slika se svodi na površinu, predmeti gube reljefnost jer nema senke, a boje predmeta ostaju nepromenjene. Forme su ravne sa dvodimenzionalnim površinskim likovima. Tehnika je karakteristična za istočnu – kinesku i japansku umetnost, a koristi se i u izradi plakata i drugim tehnikama primenjene umetnosti.
  • 21. RUTAMARO PIKASO
  • 22. Naturalistička tehnika – kjaro-skuro ili svetlo-tamno je način prikazivanja osvetljenosti predmeta u prostoru pomoću valera. Predmet je sa jedne strane bočno osvetljen, a sa druge strane u senci, zbog čega deluje trodimenzionalno – plastično, a prostor dobija dubinu. Ovu tehniku su najpotpunije razvili slikari Renesanse (Đoto...), holandski majstori (Rembrant...), a u novije vreme hiperrealisti.
  • 23. REMBRANT RAFAEL
  • 24. Modelacija ili tonska modelacija je likovni način kojim volumen, dubinu prostora i izdvajanje udaljenih predmeta od manje udaljenih postižemo pomoću svetlih i tamnih tonova boje, postepenom blagom gradacijom. Svetlim tonovima boje slikamo osvetljene, nama bliže delove predmeta, a tamnijim tonovima boje osenčene udaljenije delove predmeta. Pri slikanju osnovnoj boji dodajemo belu ili crnu boju.
  • 25. Gradacija  Modelacija
  • 26. Viktor Vazareli
  • 27. Primena valera menja izgled predmeta, veličinu, oblik i teksturu.  Valer neke slike utiče na rapoloženje posmatrača. Svetli tonovi utiču pozitivno na raspoloženje, a tamni - negativno.
  • 29. Kontrast i dominantu– razliku između svetlosti i tame  Formu – iluzija 3D oblika  Iluziju daljine - dubine  Teksturu – površinski kvalitet  Varijaciju  Izvor svetlosti  Raspoloženje