Sa razvojem interneta promenio se način komunikacije na svim planovima, pa i u nauci. Naučnici imaju uvid u sve veće količine podataka relevantnih za njihova istraživanja, ali i mogućnost da informacije o svom radu, kao i rezultate svojih istraživanja, sami plasiraju u javnost na globalnoj mreži.
Šta istraživači mogu, a šta neizostavno treba da urade kako se informacije koje o sebi plasiraju ne bi utopile u moru drugih informacija, a njihovi rezultati pripisali drugim naučnicima istog ili sličnog imena?
Kako se uz pomoć servisa kao što su ResearcherID i ORCID može olakšati identifikacija autora u citatnim bazama podataka?
Prezentacija govori i o ulozi i načinu funkcionisanja institucionalnih i tematskih repozitorijuma i društvenih mreža za naučnike.
1 of 74
Downloaded 30 times
More Related Content
Kako povećati vidljivost istraživača i rezultata njihovih istraživanja?
1. Kako povećati vidljivost istraživača i
rezultata njihovih istraživanja?
Milica Ševkušić
Institut tehničkih nauka SANU
3. Kontekst: kvantitativni kriterijumi
• Tokom poslednjih decenija u evaluaciji naučnog rada
preovlađuju kvantitativni kriterijumi.
• Taj trend je započet šezdesetih godina XX veka, sa razvojem
citatnih indeksa (Science Citation Index, Social Sciences
Citation Index , Arts and Humanities Citation Index).
• Sa razvojem interneta citatne baze podataka postaju
dostupne većem broju korisnika.
• U novembru 2004. godine pojavljuju se još dve citatne baze
podataka: Scopus (komercijalna) i Google Scholar
(nekomercijalna).
4. Kontekst: globalna mreža
• Sa razvojem interneta promenio se način
komunikacije na svim planovima, pa i u nauci.
• Naučnici imaju uvid u sve veće količine podataka
relevantnih za njihova istraživanja.
• Naučnici imaju mogućnost da informacije o svom
radu, kao i rezultate svojih istraživanja, sami
plasiraju u javnost na globalnoj mreži.
17. SCOPUS
• Scopus automatski grupiše radove i formira autorske profile
kojima dodeljuje jedinstveni ID u vidu numeričkog koda.
• Scopus Author ID sadrži bibliometrijske podatke u vezi sa
naučnim radovima autora; uvid u ove podatke imaju svi
korisnici koji imaju pristup Scopusu.
• Profil se automatski ažurira.
• Autorima je data mogućnost da putem web formulara
zahtevaju da se podaci koriguju.
• Na osnovu tih zahteva, proces razvrstavanja podataka stalno
se usavršava, pa se broj novih grešaka vremenom smanjuje.
22. Ispravke
• spajanje autorskih profila koji odgovaraju istom autoru
• izbor željene varijante imena
• dodavanje radova koji nedostaju (radi se o pripisivanju radova
odgovarajućem autorskom profilu; mogu se dodavati samo oni radovi
koji se već nalaze u Scopusu)
• brisanje pogrešno pripisanih radova
• ispravljanje pogrešne afilijacije
• ispravljanje pogrešnih podataka u vezi sa pojedinačnim dokumentima
• slanje zahteva da se u bazu uključe radovi koji greškom nisu indeksirani
Detaljna uputstva: http://www.itn.sanu.ac.rs/sekcija/index.php/jedinstvena‐
identifikacija‐autora‐researcherid‐scopus‐author‐id‐orcid
25. ResearcherID
• društvena mreža na internetu na Web 2.0 platformi namenjena naučnicima;
• omogućava naučnicima da sami kreiraju i uređuju svoj profil, koji obuhvata lične podatke,
afilijacije, spisak publikacija, oblast istraživanja i ključne reči;
• svakom profilu dodeljuje se jedinstvena alfanumerička oznaka;
• mogućnost preuzimanja podataka o publikacijama iz baze podataka Web of Science ili iz
drugih programa (EndNote, Reference Manager, Zotero, Mendeley);
• Integrisan je sa Web of Science: WoS preuzima podatke iz ResearcherId profila i koristi ih
prilikom raščlanjavanja podataka
• za sve publikacije koje su preuzete iz baze WoS automatski ažurirani analitički podaci o
citiranosti i koautorima dostupni su čak i onim korisnicima koji nemaju pristup servisu WoS;
• Profil se ne ažurira automatski.
• može imati značajnu ulogu u identifikaciji potencijalnih saradnika;
• ResearcherID „bedž“ se lako inkorporira u web stranicu ili blog istraživača.
• integrisan je sa servisom ORCID
Uputstvo: http://www.itn.sanu.ac.rs/sekcija/index.php/jedinstvena‐identifikacija‐autora‐
researcherid‐scopus‐author‐id‐orcid
32. Open Researcher and Contributor ID
• jedinstveni identifikator za autore u vidu alfanumeričkog koda od 16 karaktera
• servis je pokrenut u novembru 2012. godine sa ambicijom da postane univerzalni
sistem za identifikaciju autora naučnih publikacija (kao DOI za članke i ISBN za
knjige)
• omogućava naučnicima da sami kreiraju i uređuju svoj profil, koji obuhvata lične
podatke, afilijacije, spisak publikacija, oblast istraživanja, ključne reči, podatke o
finansijerima;
• omogućena je razmena podataka sa Scopusom, ResearcherID
• profil se ne ažurira automatski
• među najvećim sponzorina nalaze se American Chemical Society, American Physical
Society, Elsevier, Springer, Wiley, PLOS itd.
• integrisan je sa Springer Publishing,Hindawi Publishing Corporation, Europe
PubMed Central, Vikipedijom…
• Integrisan je sa EES (Elsevier Editorial System)
41. Preporuke
• Časopis treba da bude relevantan za vašu oblast istraživanja (birajte
časopise u kojima tema vašeg rada spada u glavne teme).
• Birajte bolje rangirane časopise.
• Birajte izdavače koji koriste naprednije izdavačke platforme.
• Vodite računa o dužini trajanja postupka recenzije (ako imate tu
mogućnost, dajte prednost časopisima kod kojih ovaj postupak traje
kraće).
• Dajte prednost časopisima koji dopuštaju deponovanje
prihvaćene/recenzirane verzije rada u institucionalne i tematske
repozitorijume.
• Naučite da prepoznate i izbegavajte predatore i potencijalne
predatore.
• Proverite da li se časopis pominjao u negativnom kontekstu na
forumima i blogovima, da li su korisnici ukazivali na negativne prakse
itd. (http://retractionwatch.com/, http://scholarlyoa.com/)
47. Kako prepoznati predatore?
• Pismo izdavača‐predatora obično počinje navođenjem naslova nekog
rada koji je naučnik kome je pismo upućeno već objavio.
• Cilj takvog obraćanja je da kod potencijalnog autora stvori utisak da iza
ponude stoji ozbiljna izdavačka politika i da neko pažljivo prati njegov
rad.
• Ovakva pisma su vrlo često upućena sa e‐mail adresa na gmail, yahoo,
hotmail domenima, ili sa nekih sličnih, a manje poznatih besplatnih
web servisa.
• U pismu se navode lažni podaci o kvalitetu i rangiranju časopisa (piše
da časopis ima IF, a nema ga; da se indeksira u Web of Science i da ce
uskoro dobiti IF, a ne indeksira se; da ga indeksira EBSCO –koji nije
indeksna/citatna baza, nego agregator, pa podatak da se neki časopis u
njemu nalazi ne znači da je samim tim kvalitetan...često čak ni taj
podatak nije tačan).
48. Kako prepoznati predatore?
• Često se dešava da sajt časopisa koji je naveden u pismu uopšte ne
radi.
• Ako radi, on neretko dizajnom podseća na sajt nekog renomiranog
izdavača (naročito boje i logotip).
• U sekciji „uređivački odbor“ stoji vrlo duga lista imena, nekada čak
uglednih naučnika, od kojih mnogi i ne znaju da se na njoj nalaze, a
neki su prihvatili poziv takvog izdavača smatrajući to čašću i ne unoseći
se mnogo u izdavačku politiku i pobude izdavača.
• Naziv časopisa obično mnogo liči na naziv nekog renomiranog časopisa
(zato uvek treba proveriti ovaj podatak, naročito ako je dat i ISSN broj).
• Adresa redakcije često je lažna.
49. Kako prepoznati predatore?
• Postoje predatorski časopisi koji imaju IF (treba biti posebno oprezan
kada se donosi odluka o objavljivanju rada u časopisu sa dna JCR liste
koji, pri tome, nema jasnu izdavačku politiku i profesionalno
sprovedenu proceduru recenzije).
• Autor dobija poziv da uz posebne pogodnosi objavi rad u jednom
časopisu određenog izdavača, da bi, nakon uspostavljanja
komunikacije, bio upućen da drugi, slabije rangiran časopis istog
izdavača.
• Potencijalni autor dobija pismo sa adrese koja liči na pravu adresu
pravog časopisa, a iza takve poruke se krije pokušaj „kidnapovanja“
radova.
• Postoje i tzv. „kidnapovani časopisi: http://scholarlyoa.com/other‐
pages/hijacked‐journals/