Vrste-kriza, deo predavanja u okviru urgentne.pptx
Download as PPTX, PDF
0 likes11 views
Vrste-kriza, deo predavanja u okviru urgentne
Vrste-kriza, deo predavanja u okviru urgentne.pptx
- 1. Vrste kriza
- 2. Vrste kriza Maturaciona kriza Maturaciona kriza Situaciona kriza Situaciona kriza Socijalna kriza Socijalna kriza
- 3. Maturaciona kriza Maturaciona kriza je faza u 転ivotu osobe gde je neophodno prilagoavanje i adaptacija na nove odgovornosti i 転ivotne obrasce. Prelazni periodi ili dogaaji koji se naje邸e identifikuju kao periodi sa poveanim potencijalom za krizu su adolescencija, brak, roditeljstvo, srednje godine i penzionisanje.
- 4. Situaciona kriza Situaciona kriza je ona koja je izazvana neoekivanim stresnim dogaajem koji stvara neravnote転u pretnjom neijem oseaju biolo邸kog, socijalnog ili psiholo邸kog integriteta. Primeri dogaaja koji mogu izazvati situacione krize su prevremeno roenje, promene statusa i uloge, smrt voljene osobe, fizika ili mentalna bolest, razvod, promena geografske lokacije i lo邸 uspeh u 邸koli.
- 5. Socijalna kriza Socijalna kriza je sluajna, neuobiajena i neoekivana i rezultira vi邸estrukim gubicima i radikalnim promenama u okru転enju. Socijalne krize ukljuuju prirodne katastrofe poput poplava, zemljotresa, nasilja, nuklearnih nesrea, masovnih ubistava, kontaminacije velikih podruja toksinim otpadom, ratova, itd.
- 6. Faze krize Caplan (1964) je opisao etiri faze krize kao 邸to je navedeno u nastavku:
- 7. Faza I 1 Poveana anksioznost 2 Aktiviranje normalnih strategija suoavanja 3 Percipirani pretnja kao precipitant Percipirani pretnja deluje kao precipitant koji generi邸e poveanu anksioznost. Normalne strategije suoavanja se aktiviraju, a ako su neuspe邸ne, pojedinac prelazi u Fazu II.
- 8. Faza II 1 Neefikasnost mehanizama suoavanja Neefikasnost mehanizama suoavanja iz Faze I dovodi do dalje dezorganizacije. 2 Oseaj ranjivosti Pojedinac do転ivljava oseaj ranjivosti. Pojedinac mo転e poku邸ati da se nosi sa situacijom na nasumian nain. 3 Nastavak anksioznosti Ako se anksioznost nastavi i nema smanjenja, pojedinac ulazi u Fazu III.
- 9. Faza III Poku邸aj redefinisanja krize Poku邸ava se redefinisanje krize i pojedinac je najprijemiviji za pomo u ovoj fazi. Nove mere re邸avanja problema Nove mere re邸avanja problema mogu takoe uticati na re邸enje. Mogui ishodi Mo転e doi do povratka na nivo funkcionisanja pre krize. Ako re邸avanje problema nije uspe邸no, dolazi do dalje dezorganizacije. Ulazak u Fazu IV Ako je re邸avanje problema neuspe邸no, smatra se da je pojedinac u邸ao u Fazu IV.
- 10. Faza IV 1 Ozbiljan nivo anksioznosti 2 Duboke promene 3 Potrebno upuivanje Ozbiljni do paninih nivoa anksioznosti sa dubokim kognitivnim, emocionalnim i fiziolo邸kim promenama mogu se pojaviti. Upuivanje na dalje resurse leenja je neophodno.
- 11. Znaci i simptomi krize Anksioznost i emocionalne manifestacije Glavno oseanje u kriznoj situaciji je anksioznost. Pojedinac do転ivljava te転ak teret slobodno plutajue anksioznosti. Anksioznost se mo転e manifestovati kroz depresiju, bes i krivicu. 貼rtva e poku邸ati da se oslobodi anksioznosti koristei razliite mehanizme suoavanja, zdrave ili nezdrave. Zanemarivanje odgovornosti Pojedinac mo転e postati nesposoban ak i da se brine o svojim svakodnevnim potrebama i mo転e zanemariti svoje odgovornosti. Iracionalno pona邸anje Pojedinac mo転e postati iracionalan i kriviti druge za ono 邸to mu se dogodilo.
- 12. Proces krize (Razre邸enje krize) Zdravo razre邸enje krize zavisi od sledea tri faktora: 1. Realistina procena precipitirajueg dogaaja Prepoznavanje odnosa izmeu dogaaja i oseanja anksioznosti je neophodno da bi se dogodilo efikasno re邸avanje problema.
- 13. Faktori za razre邸enje krize Dostupnost sistema podr邸ke 2. Dostupnost sistema podr邸ke. Dostupnost mera suoavanja tokom 転ivota 3. Dostupnost mera suoavanja tokom 転ivota: Osoba razvija repertoar uspe邸nih strategija suoavanja koje joj omoguavaju da identifikuje i re邸i stresne situacije. Naini razre邸enja krize - Postoje tri naina na koje pojedinac mo転e razre邸iti krizu:
- 14. Pseudo-rezolucija U ovom sluaju, pojedinac koristi potiskivanje i izbacuje iz svesti incident i intenzivne emocije povezane s njim, tako da nee biti nikakve promene u nivou funkcionisanja pojedinca. Meutim, u budunosti, ako i kada doe do krize, potisnuta oseanja mogu isplivati na povr邸inu i uticati na oseanja izazvana novom krizom.
- 15. Neuspe邸no razre邸enje U ovome, 転rtva koristi patolo邸ku adaptaciju u bilo kojoj fazi krize, 邸to rezultira ni転im nivoom funkcionisanja. 貼rtva, umesto da prihvati gubitak i reorganizuje svoj 転ivot, nastavlja da razmi邸lja o gubitku. Primer je produ転ena reakcija 転alosti, koja rezultira depresijom.
- 16. Uspe邸no razre邸enje U ovom sluaju, 転rtva mo転e proi kroz razliite faze krize, ali dosti転e Fazu III gde se koriste razliite mere suoavanja za re邸avanje krizne situacije. Pojedinac razvija bolje ve邸tine i sposobnost re邸avanja problema, koje se mogu i koristie se u razliitim kriznim situacijama u budunosti.
- 18. Uvod u kriznu intervenciju Medicinske sestre funkcioni邸u kao deo interdisciplinarnog tima u kori邸enju krizne intervencije kao terapijske modalnosti. Medicinske sestre mogu koristiti tehnike krizne intervencije u radu sa visokorizinim grupama kao 邸to su klijenti sa hroninim bolestima, novi roditelji i o転alo邸ene osobe. Medicinske sestre takoe mogu koristiti kriznu intervenciju u re邸avanju unutargrupnih pitanja osoblja i pitanja upravljanja klijentima.
- 19. Tehnika krizne intervencije Krizna intervencija je tehnika koja se koristi da pomogne pojedincu ili porodici da razume i nosi se sa intenzivnim oseanjima koja su tipina za krizu.
- 20. Ciljevi tehnike intervencije u krizi Da se obezbedi ispravna kognitivna percepcija situacije. Da se pomogne pojedincu u upravljanju intenzivnim i preplavljujuim oseanjima povezanim sa krizom.
- 21. Intervencija
- 22. Koraci za pru転anje ispravne kognitivne percepcije 1 Procena situacije Ovo se mo転e postii direktnim ispitivanjem u svrhu identifikacije problema i ukljuenih ljudi. 2 Identifikacija sistema podr邸ke Neophodno je identifikovati dostupne sisteme podr邸ke i znati u kojoj meri su pogoena oseanja pojedinca. 3 Procena snaga i ogranienja Procenu treba izvr邸iti i kako bi se identifikovale snage i ogranienja 転rtve.
- 23. Definisanje dogaaja 貼rtva ponekad mo転da nee moi da identifikuje dogaaj koji je izazvao krizu zbog mogueg poricanja ili zbog nevoljnosti da govori o tome. Mo転da e biti neophodno da terapeut pregleda detalje incidenata u protekle 2 do 4 nedelje kako bi identifikovao dogaaj koji je izazvao krizu. Takav pregled e pomoi 転rtvi da postane svesna dogaaja koji je izazvao krizu.
- 24. Razvoj plana akcije 貼rtva i ljudi koji su blisko povezani sa njom treba da imaju aktivno ue邸e u razvoju plana akcije. Terapeut mora biti svestan da 転rtva mo転da nije u stanju da mentalno shvati komplikovane informacije zbog preplavljujue anksioznosti koju do転ivljava. Uputstva koja daje terapeut moraju biti jednostavna i jasna, i ne treba davati previ邸e informacija odjednom. Uputstva e mo転da morati da budu zapisana, jer 転rtva mo転da nee moi da zadr転i sve informacije.
- 25. Upravljanje intenzivnim oseanjima 1 Identifikacija oseanja Pomo 転rtvi da prepozna svoja oseanja 2 Odgovarajua komunikacija Stvaranje udobnog okru転enja za izra転avanje 3 Procena verbalnog i neverbalnog pona邸anja Pa転ljiva procena oseanja 転rtve B. Koraci za pomo 転rtvi u upravljanju intenzivnim oseanjima - Pomo pojedincu da postane svestan svojih oseanja 貼rtvi je potrebna pomo u identifikovanju sopstvenih oseanja, 邸to je prvi korak u njihovom re邸avanju. Terapeut treba da koristi odgovarajuu tehniku komunikacije kako bi se 転rtva oseala prijatno da izrazi svoja oseanja bez straha od osuivanja ili kritikovanja. Terapeut takoe treba da bude efikasan u posmatranju verbalnog i neverbalnog pona邸anja 転rtve, kako bi mogao da napravi pa転ljivu procenu njegovih oseanja.
- 26. Pomo pojedincu da ovlada oseanjima Pojedincu treba pru転iti adekvatnu podr邸ku i smernice kroz terapijski proces kako bi se nosio sa oseanjima povezanim sa krizom, ali posebnu pa転nju treba obratiti da se ne daje la転no uveravanje. Ne treba ga ni na koji nain podsticati da krivi druge, jer e mu to samo omoguiti da izbegne preuzimanje bilo kakve odgovornosti. Mora se voditi rauna da pojedinac ne razvije preveliku zavisnost od terapeuta, 邸to je nezdravo.
- 27. Implementacija plana Nakon 邸to 転rtva i grupe za podr邸ku pripreme plan akcije pod vostvom terapeuta, on treba da bude prodiskutovan sa 転rtvom i drugim relevantnim osobama, kako bi imali jasno razumevanje metoda implementacije plana. Da bi se pobolj邸alo suoavanje sa situacijom, neophodno je izvr邸iti potrebne manipulacije okru転enja u fizikim ili meuljudskim oblastima. Preporuljivo je zakazati jo邸 jedan sastanak za 転rtvu da poseti terapeuta u roku od nedelju dana, kako bi se procenilo kako plan funkcioni邸e, i ako je potrebno, revidirao i modifikovao plan.
- 28. Principi intervencije u krizi Specifinost i konciznost Budite konkretni, koristite sa転ete izjave i izbegavajte preoptereivanje pacijenta irelevantnim pitanjima ili preteranim detaljima. Podsticanje izra転avanja oseanja Podstiite izra転avanje oseanja. Smireno prisustvo Smireno, kontrolisano prisustvo uverava osobu da medicinska sestra mo転e pomoi. Aktivno slu邸anje Slu邸ajte injenice i oseanja: tra転enje poja邸njenja, parafraziranje i refleksija su efikasne strategije. Dovoljno vremena Ostavite dovoljno vremena ukljuenim pojedincima da obrade informacije i postave pitanja.
- 29. Principi intervencije u krizi (nastavak) Legitimizacija oseanja Pomozite pacijentima da legitimi邸u oseanja tako 邸to ete im dati do znanja da su i drugi u slinim situacijama do転iveli uporedive emocije. Razja邸njavanje iskrivljenih percepcija Razjasnite iskrivljene percepcije tako 邸to ete navesti osobe da realno sagledaju situaciju, fokusirajui se na ono 邸to se mo転e promeniti nasuprot onome 邸to se ne mo転e. Osna転ivanje osobe Osna転ite osobu omoguavajui joj da donosi informisane izbore. Suoavanje sa stvarno邸u Pomozite osobi da se suoi sa stvarno邸u. Fokusiranje na pojedinane implikacije Ohrabrite osobu da se fokusira na jednu implikaciju u datom trenutku.
- 30. Tehnike intervencije u krizi
- 31. Katarza Oslobaanje oseanja koje se de邸ava dok pacijent govori o emocionalno nabijenim oblastima.
- 32. 2. Razja邸njenje: - Podsticanje pacijenta da jasnije izrazi odnos izmeu odreenih dogaaja.
- 33. 3. Manipulacija: Kori邸enje emocija, 転elja ili vrednosti pacijenta kako bi se pacijentu pomoglo u terapeutskom procesu.
- 34. 4. Pojaavanje pona邸anja: Davanje pacijentu pozitivnog pojaanja za adaptivno pona邸anje.
- 35. 5. Podr邸ka odbranama - Podsticanje kori邸enja zdravih, adaptivnih odbrana i obeshrabrivanje onih koje su nezdrave ili maladaptivne.
- 36. Poveanje samopo邸tovanja 6. Poveanje samopo邸tovanja: - Pomaganje pacijentu da povrati oseaj sopstvene vrednosti.
- 37. 7. Istra転ivanje re邸enja Ispitivanje alternativnih naina re邸avanja neposrednog problema.
- 38. Uloga medicinske sestre u intervenciji u krizi Medicinske sestre svakodnevno reaguju na krizne situacije. Kriza se mo転e dogoditi u bilo kojoj jedinici, na primer u op邸tim bolnicama, kunim uslovima, centrima za javno zdravlje, 邸kolama, kancelarijama i u privatnoj praksi. Zaista, od medicinskih sestara se mo転e tra転iti da funkcioni邸u kao pomagai u krizi u bilo kojoj situaciji. Poznavanje tehnika intervencije u krizi je stoga va転na klinika ve邸tina svih medicinskih sestara, bez obzira na okru転enje ili specijalnost prakse.
- 39. Procena medicinske sestre Prvi korak intervencije u krizi Prvi korak intervencije u krizi je procena. Tokom ove faze medicinska sestra prikuplja podatke o sledeim faktorima: Dogaaj koji je izazvao krizu ili stresor Percepcija pacijenta o dogaaju ili stresoru Priroda i snaga sistema podr邸ke pacijenta, resursi za suoavanje Tokom faze procene, medicinska sestra pa転ljivo prikuplja informacije o pacijentu i situaciji koja je dovela do krize. Ovo ukljuuje razumevanje dogaaja koji je pokrenuo krizu, kako pacijent do転ivljava taj dogaaj, kao i procenu postojeih sistema podr邸ke i resursa za suoavanje koje pacijent ima na raspolaganju.
- 40. Procena nege - nastavak Nivo psiholo邸kog stresa koji pacijent trpi i stepen o邸teenja koje do転ivljava. Prethodne snage i mehanizmi suoavanja pacijenta Tokom ove faze medicinska sestra poinje da uspostavlja pozitivan radni odnos sa pacijentom.
- 41. Sestrinske dijagnoze Primarne sestrinske dijagnoze Primarne sestrinske dijagnoze u intervenciji u krizi su: Neefikasno individualno suoavanje Neefikasno porodino suoavanje Izmenjen porodini proces Post-traumatski odgovor Fokus na individualno i porodino Sestrinske dijagnoze u kriznoj intervenciji obuhvataju: Neefikasno individualno suoavanje Neefikasno porodino suoavanje Porodini proces i trauma Dodatne kljune sestrinske dijagnoze ukljuuju: Izmenjen porodini proces Post-traumatski odgovor
- 42. Detalji sestrinske dijagnoze Neefikasno individualno suoavanje odnosi se na nemogunost tra転enja pomoi, re邸avanja problema ili ispunjavanja oekivanja uloge Neefikasno porodino suoavanje javlja se kada sistemi podr邸ke porodice nisu uspe邸ni i ekonomska ili socijalna dobrobit porodice je ugro転ena Izmenjeni porodini procesi nastaju kada lanovi porodice nisu u stanju da se konstruktivno prilagode traumatinom iskustvu Post-traumatski odgovor je odr転ivi bolni odgovor na preplavljujui traumatini dogaaj
- 43. Planiranje u kriznoj intervenciji U planiranju se prethodno prikupljeni podaci analiziraju i predla転u se specifine intervencije. Tokom ove faze medicinska sestra e preduzeti sledee aktivnosti: Formuli邸u se dinamike koje le転e u osnovi trenutne krize Istra転uju se alternativna re邸enja problema
- 44. Planiranje nastavljeno Identifikuju se koraci za postizanje re邸enja Odluuje se o potrebnoj podr邸ci iz okoline koja e pomoi pacijentu, identifikuju se mehanizmi suoavanja koje treba razviti i oni koje treba ojaati
- 45. Implementacija intervencija Sledee intervencije se sprovode za re邸avanje krize: Sledee intervencije se sprovode za re邸avanje krize:
- 46. Manipulacija okru転enja Manipulacija okru転enja ukljuuje intervencije koje direktno menjaju fiziku ili meuljudsku situaciju pacijenta. Ove intervencije mogu ukloniti stres ili pru転iti situacionu podr邸ku. Na primer, pacijent koji ima pote邸koa na svom poslu mo転e uzeti nedelju dana bolovanja kako bi se privremeno uklonio iz te stresne situacije.
- 47. Op邸ta podr邸ka Medicinska sestra koristi toplinu, prihvatanje, empatiju i uveravanje da pru転i op邸tu podr邸ku pacijentu.
- 48. Generiki pristup Generiki pristup je osmi邸ljen da dosegne visokorizine pojedince i velike grupe 邸to je br転e mogue. Primenjuje specifinu metodu na sve pojedince suoene sa slinom vrstom krize (npr. u dru邸tvenim katastrofama).
- 49. Individualni pristup Individualni pristup je vrsta intervencije u krizi slina dijagnozi i leenju specifinog problema kod specifinog pacijenta. Posebno je koristan u kombinovanim situacionim i maturacionim krizama i takoe koristan kada simptomi ukljuuju homicidni i suicidalni rizik. Medicinska sestra mora koristiti intervenciju koja e najverovatnije pomoi pacijentu da razvije adaptivni odgovor na krizu.
- 50. Evaluacija Medicinska sestra i pacijent pregledaju promene koje su se dogodile. Medicinska sestra treba da oda priznanje pacijentima za uspe邸ne promene kako bi shvatili svoju efikasnost i razumeli da ono 邸to su nauili iz krize mo転e pomoi u suoavanju sa buduim krizama. Ako ciljevi nisu postignuti, pacijent i medicinska sestra se mogu vratiti na prvi korak - procenu i ponovo proi kroz faze.