�ݺ�ߣ

Рођен 1787. у Тршићу у
кући свог дедe Јоксима
који је бежећи од
Турака дошао из
Херцеговине у Тршић.

Турци су му спаљивали
кућу 10 пута.

Родитељи су му имали
још много деце али су
она умирала. Када је
он дошао на свет
дадоше му име Вук,
јер су сматрали да
децу односе вештице,
а сада на ,,вука’’ неће
смети.
Млади нпвинари Јoвана Ђорђевић Сања Милојевић

Писање и читање научио је од
рођака Јефте Савића који је био
једини писмени човек у крају.
Још као дечак показивао је
невиђени таленат и стекао углед
у селу, а касније и шире.

Школовање наставља у
Лозници, а затим у
манастиру Троноши
где је више времена
проводио чувајући
овце него што је учио.

Млади нпвинари Јoвана ЂорђевићСања Милојевић

Отишао је да се упише у Карловачку гимназију.

Нису га примили јер је наводно био престар за то.

Одлази у Београд да се упознаје са Доситејем
Обрадовићем, највећим српским просветитељем тога
времена.
Доситеј га оштро одбија.

Разочаран одлази у Јадар где ради као писар
код Јакова Ненадовића.
Када је 1813. године отворена Велика школа у
Београду, Вук постаје њен ђак.

Убрзо оболева и одлази на лечење у Пешту.
Млади нпвинари Јoвана ЂорђевићСања Милојевић

Кључна година у његовом животу је 1813. кад
одлази у Беч, ,,у царствујушћу Вијену’’.


У Бечу упознаје једног
Словенца, Јернеја
Копитара, који је
најзаслужнији за Вуков
успех.

На наговор Јернеја Копитара Вук почиње са
са сакупљањем народних умотворина, како
би народни језик прогласио књижевним што
је основни циљ његовог рада.


Вуљпв рад и најважнија дела:
ТАД НА ЈЕЗИКЦ
*Мала српсупнарпдна славенпсербсља сјесмарица -
1813.
*Сисменица сербсљпга језиља сп гпвпру српсупга нарпда
насисана- 1813.
*Срви срссљи ријешниљ -26 270 речи
*Срва грамауиља ссрсљпга језиља
*Нарпдна сербсља сесмарица
*Срви срссљи буљвар (1827) Урссље нарпдне спслпвице
љап и друге љап и пне у пбишај узеуе ријеши (1836,1849)
*Пдгпвпри Јпвану Хачиёу – Милпщу Увеуиёу

Вуљпв рад и најважнија дела:
*Уиунице језиљпслпвне (1839) и Цууље (1843,1847)

*Сисма Слаупну Ауанацљпвиёу п срссљпм језиљу и
сравпсису (1845)

*Сревпд Нпвпга завјеуа (1847) Тазни језишљи и
сплемишљи ссиси
УАКЦСЉАОЕ НАТПДНИХ ЦМПХВПТИНА
*Збирље нарпдних сесама (1841, 1845, 1846, 1862)
*Збирља нарпдних спслпвица (1836, 1849)
*Збирља нарпдних сриспведаља (1821, 1853)

ЈЕЗИЧКА РЕФОРМА
• МПДЕТНА УТСУКА АЗБЦКА има 30 ћирилишних слпва и
свакп пд оих представља пдгпварајући глас. Саставип ју је
Вук Стефанпвић Карачић 1818. гпдине мада је кап
званишнп писмп у Србији призната тек 1868. Он је из руске
грађанске азбуке, кпја је у тп време упптребљавана и кпд
Срба, изпставип сва непптребна слпва: i, ю, й, ы, э, ъ, я и
др., а у свпју рефпрмисану азбуку унеп щест нпвих слпва:
ё, ѐ, љ, о, ј и ч. Слпвп ё Вук је унеп из старе ћирилице; ѐ
му је нашинип Лукијан Мущицки према ё; љ је сппјенп
слпвп пд л и э, о је такпђе сппјенп слпвп пд н и э; ј је узеп
из латинице, а ч из румунске ћирилице.

• Ѥ ѥ (је) в, ђ (јат) І ї (и) Ь ь(јери, тврдп и) Ѵ ѵ (и) Ѹ
ѹ (у) Ѡ ѡ (п) Ѧ ѧ (ен) Я я (ја) Ю ю (ју) Ѿ ѿ (пт) Ѭ ѭ
(јус) Р р (т) Ф т (дз) Ъ ъ (щш) Ѯ ѯ (кс) Ѱ ѱ (пс) Ы ы
(тврди пплуглас) Э э(меки пплуглас)

• АаБбВвГгДдЕеЖжЗзИиКљЛлМмНн
ПпСсТрУсХуЦуФфХхЦцШшЩщ
• Јј
• ЉљОобёаѐЧч

Вукови сарадници поред Јернеја
Копитара били су и:

•Бранко Радичевић •Ђура Даничић


Вук је успео и поред силних
противника. Против њега су били:

•Многи учени људи Србије
•Црква
•Милош Обреновић (тадашњи српски
кнез)

•Кнез Обреновић је
бранио штампање и
издавање Вукових
књига у Србији.


Оно што је додатно ометало његов рад јесте
његова лева нога која је постепено све више
оболевала док није остала потпуно згрчена, тако да
је читав живот носио штулу(штап).


Као година Вукове победе и врхунца његовог
рада узима се 1847. Те године је објављено на
народном језику:

•Рат за српски језик и
правопис – Ђура Даничић
•Песме – Бранко Радичевић
•Горски Вијенац – Његош
•Вуков превод Новог
завјета


Упоредо са његовим радом за српски језик тече и љубавни живот.
У Бечу је упознао Ану Марију Краус коју је и оженио.
Са њом је имао 13 деце. Имао је ту несрећу да их је дванаесторо
преминуло пре њега. Остала је са њим једино ћерка Вилхелмина,
познатија као Мина.

• Мина се бринула о
њему,све до саме смрти
у Бечу , 1864. године.
• Кости су му
пренешене 1897. у
Београд, и налазе се у
Саборној цркви, поред
Доситеја Обрадовића.


"Језик је хранитељ народа. Докле год живи језик,
докле га љубимо
и поштујемо, њим говоримо и пишемо,
прочишћавамо, дотле живи народ,
може се међу собом разумевати и умно
сједињавати, не прелива се у
други, не пропада."

Захвалнпст Вуку Карачићу
• Данас, мнпгп щкпла, библиптека, културних
центара, бипскппа, дпмпва културе,
ппзприщта, вртића, нпсе име нащег великпг
рефпрматпра ВУКА КАРАЏИЋА. Такп и ми
ппнпсимп се именпм наще щкпле и свпјим
ушеоем и залагаоем, са именпм тпг
великана у срцу шувамп свпј језик и културу


РАДОВИ УЧЕНИКА НАШЕ ШКОЛЕ


Уживајте у програму!


�ݺ�ߣ

Vuk karadzic2012

Recommended

More Related Content

What's hot (20)

Similar to Vuk karadzic2012 (20)

More from OS-VukKaradzic-Socanica (6)

Vuk karadzic2012