![Атина (грч. Αθήνα [Athína]) је
главни град Грчке и префектуре
Атика и један од најпознатијих
градова Европе, као и највећи
град Грчке.[2] Савремена Атина је
велики и космополитски град док
је античка Атина био моћни град-
држава и познати образовни и
филозофски центар. Атина се
води као један од најстаријих
светских градова, чија се
историја бележи преко 3400
година.
Град је добио име по богињи заштитници Атини. Грчко
име је било Атинаи (Αθήναι [Athínai]), али од 1970-
их, службено грчко име је Атина (Αθήνα [Athína]).
Атина се често назива колевком западне цивилизације због својих
културних доприноса током 5. и 4. века пре нове ере. Из тог раздобља
у Атини је остало много античких зграда, уметничких дела итд.
Најпознатији је Акропољ, који је признат као један од најбољих
примера класичне грчке уметности и архитектуре. Сматра се
зачетницом демократије.
Атина је центар економског, финансијског, индустријског, политичког
и културног живота у Грчкој.](https://image.slidesharecdn.com/a-230418165926-5e1d18ee/85/A-pptx-2-320.jpg)
![Атина је саграђена око бројних ниских брежуљака.
Брдо Ликабетус је једно од највиших узвишења у
оквирима града, а с њега се пружа одличан поглед на
цијели Атички базен. Геоморфологија Атине се сматра
једном од најсложенијих на свијету јер њене планине
и брда узрокују феномен температурне инверзије,
који је, заједно са проблемима индустријског
загађења и потешкоћама које има грчка влада око
његове контроле, одговоран за велику загађеност
ваздуха с којом се Атина суочава. Ријеке Кефисус,
Илисос и Ериданос су историјске ријеке Атине.
Клима
У Атини влада семиаридна клима (Кепенова класификација климата: BSh) са великим падавинама између
половине октобра до половине априла. Уколико постоје падавине током лета, оне су ретке и у облику су
краткотрајног пљуска. Просечна годишња количина падавина је око 376 милиметара.[3]
Пролеће и јесен се сматрају идеалним сезонама за разгледање града и за све друге активности напољу.
Лета могу бити изузетно топла. Просечна највиша дневна температура у јулу је 33,5 °C.
Највиша дневна температура је била 48 °C у предграђу Атине, у Елефсини, а најнижа је била -5,8 °C у Неа
Филаделфији. Током мећаве која је била у фебруару 2004. године, најгоре мећаве која је задесила град,
температура је спала и на -7,9 °C.](https://image.slidesharecdn.com/a-230418165926-5e1d18ee/85/A-pptx-4-320.jpg)
![Историја
Најстарији познати трагови постојања људи у Атини потиче из периода између 11. и 7. миленијума пре
нове ере.[тражи се извор] Први организовани живот у Атини потиче из неолита, негде око 4000—3000.
године п. н. е., када су се први становници настанили на Акропољу и у долини реке Илис (данас
Олимпијон), па је тако област Атине непрестани насељена најмање 7000 година.[4] Тај процес се наставио
у бронзано доба (од 3000—1100. п. н. е.), када су прехеленска насеља окупирала прва грчка племена.
Занимања тих првих племена су углавном била земљорадња и сточарство, да би временом почели да
тргују и успостављају контакте са другим деловима Грчке и Егејског мора.](https://image.slidesharecdn.com/a-230418165926-5e1d18ee/85/A-pptx-5-320.jpg)
![Партенон
Атина из ваздуха
За време микенске цивилизације (1550—1050) економија је знатно напредовала, а уз њу и архитектура и
уметност. Микенска племена су окупирала Акропољ и околину око 16. века пре нове ере. До око 1400.
године п. н. е. насеље је постало важан центар микенске цивилизације, а Акропољ важна микенска
тврђава, чији се остаци могу разазнати по секцијама киклопских зидина.[5] Нешто пре 13. вијека пре нове
ере, на врху Акропоља, подигли су палату своме монарху, а нешто касније, половином истог века, прве
зидине за свој град. О микенској Атини постоји серија митова који су повезани са делима локалних
принчева. У 12. веку, већина микенских центара су напуштани, после чега су уследиле миграције
становништва на грчком тлу. Племена Тесалије и Дорије су кренула према југу, али по свему судећи нису
никада окупирали Атику и разрушили Атину као што су разрушени Микена и Полос. Међутим, и Атина је,
ушла у период привредног пропадања око 150 година касније.](https://image.slidesharecdn.com/a-230418165926-5e1d18ee/85/A-pptx-6-320.jpg)
More Related Content
Similar to тина.ٳ (6)
More from irenas3 (9)
тина.ٳ
- 2. Атина (грч. Αθήνα [Athína]) је главни град Грчке и префектуре Атика и један од најпознатијих градова Европе, као и највећи град Грчке.[2] Савремена Атина је велики и космополитски град док је античка Атина био моћни град- држава и познати образовни и филозофски центар. Атина се води као један од најстаријих светских градова, чија се историја бележи преко 3400 година. Град је добио име по богињи заштитници Атини. Грчко име је било Атинаи (Αθήναι [Athínai]), али од 1970- их, службено грчко име је Атина (Αθήνα [Athína]). Атина се често назива колевком западне цивилизације због својих културних доприноса током 5. и 4. века пре нове ере. Из тог раздобља у Атини је остало много античких зграда, уметничких дела итд. Најпознатији је Акропољ, који је признат као један од најбољих примера класичне грчке уметности и архитектуре. Сматра се зачетницом демократије. Атина је центар економског, финансијског, индустријског, политичког и културног живота у Грчкој.
- 3. Античка Грчка је била центар уметности, учења и филозофије, домовина Платонове Академије и Аристотеловог Лицеја. Атина је, такође, родно место Сократа, Перикла, Софокла и других значајних филозофа, писаца и политичара који датирају из Античке Грчке. Географија Атина се пружа преко централне равнице Атике, а која се често назива и Атински или Атички базен (модерн. грч. Λεκανοπέδιο Αττικής). Базен окружује четири релативно високе планине: Аегалео на западу, Паринта на сјеверу, Пентели на сјевероистоку и Химетус на истоку. Иза планине Аегалео налазе се Триазијска низија, која чини проширење централне низије према западу. Саронски залив налази се на југозападу. Планина Парнита је највиша међу четири планине око Атине са висином од 1.413 m, а проглашена је и националним парком.
- 4. Атина је саграђена око бројних ниских брежуљака. Брдо Ликабетус је једно од највиших узвишења у оквирима града, а с њега се пружа одличан поглед на цијели Атички базен. Геоморфологија Атине се сматра једном од најсложенијих на свијету јер њене планине и брда узрокују феномен температурне инверзије, који је, заједно са проблемима индустријског загађења и потешкоћама које има грчка влада око његове контроле, одговоран за велику загађеност ваздуха с којом се Атина суочава. Ријеке Кефисус, Илисос и Ериданос су историјске ријеке Атине. Клима У Атини влада семиаридна клима (Кепенова класификација климата: BSh) са великим падавинама између половине октобра до половине априла. Уколико постоје падавине током лета, оне су ретке и у облику су краткотрајног пљуска. Просечна годишња количина падавина је око 376 милиметара.[3] Пролеће и јесен се сматрају идеалним сезонама за разгледање града и за све друге активности напољу. Лета могу бити изузетно топла. Просечна највиша дневна температура у јулу је 33,5 °C. Највиша дневна температура је била 48 °C у предграђу Атине, у Елефсини, а најнижа је била -5,8 °C у Неа Филаделфији. Током мећаве која је била у фебруару 2004. године, најгоре мећаве која је задесила град, температура је спала и на -7,9 °C.
- 5. Историја Најстарији познати трагови постојања људи у Атини потиче из периода између 11. и 7. миленијума пре нове ере.[тражи се извор] Први организовани живот у Атини потиче из неолита, негде око 4000—3000. године п. н. е., када су се први становници настанили на Акропољу и у долини реке Илис (данас Олимпијон), па је тако област Атине непрестани насељена најмање 7000 година.[4] Тај процес се наставио у бронзано доба (од 3000—1100. п. н. е.), када су прехеленска насеља окупирала прва грчка племена. Занимања тих првих племена су углавном била земљорадња и сточарство, да би временом почели да тргују и успостављају контакте са другим деловима Грчке и Егејског мора.
- 6. Партенон Атина из ваздуха За време микенске цивилизације (1550—1050) економија је знатно напредовала, а уз њу и архитектура и уметност. Микенска племена су окупирала Акропољ и околину око 16. века пре нове ере. До око 1400. године п. н. е. насеље је постало важан центар микенске цивилизације, а Акропољ важна микенска тврђава, чији се остаци могу разазнати по секцијама киклопских зидина.[5] Нешто пре 13. вијека пре нове ере, на врху Акропоља, подигли су палату своме монарху, а нешто касније, половином истог века, прве зидине за свој град. О микенској Атини постоји серија митова који су повезани са делима локалних принчева. У 12. веку, већина микенских центара су напуштани, после чега су уследиле миграције становништва на грчком тлу. Племена Тесалије и Дорије су кренула према југу, али по свему судећи нису никада окупирали Атику и разрушили Атину као што су разрушени Микена и Полос. Међутим, и Атина је, ушла у период привредног пропадања око 150 година касније.
- 7. С њима су се такође измешала племена Јонаца, која су касније, у 8. веку п. н. е., као и остала грчка племена, кренули према истоку стварајући колоније на обалама Мале Азије. У 8. веку п. н. е., различита племена Атике су се сјединила и претворила Атину у свој центар, стварајући тако први град-државу. За време тог периода (геометријски период — од 1050—700. године п. н. е.), грчка цивилизација је знатно напредовала. У то време, религија се по први пут организовала око дванаест богова олимпијског пантеона, створио се нови алфабет, који је корен свих европских алфабета. Поезија је стекла своје прво језгро у Хомеровим еповима и почеле су иновације у керамици. Геометријска декорација керамике за свакодневну употребу, даје име овом периоду. У 7. веку п. н. е. уметници су примали утицаје са истока, али су касније њихова дела стекла посебан, грчки карактер. У 6. веку п. н. е., саграђени су први мермерни храмови у дорском и јонском стилу, статуе Корос и Корес (мермерне статуе које представљају младића или дјевојку) и керамичко посуђе и ћупови са црним фигурама. Пропилеји на атинском Акропољу (са Франачком кулом срушеном средином 19. века) су били палата атинских војвода.