More Related Content
What's hot (20)
Viewers also liked (13)
Similar to 004phylumcnidaria 101212080757-phpapp02 (20)
More from Natasa Spasic (20)
004phylumcnidaria 101212080757-phpapp02
- 1. Phylum Cnidaria dupljari, 転温姻稼逮温界庄
- 2. Op邸te osobine Radijalna simetrija Kod slo転enijih se javlja troslojni telesni zid 貼ive u vodi sesilnim nainom 転ivota
- 3. Graa - telesni zid DVOSLOJAN kod najjednostavnijih (Hydrozoa) TROSLOJAN kod slo転enijih (Scyphozoa i Anthozoa) usta tentakule -pipci gastro- vaskularna duplja mezogleja epidermis 転arna elija senzorna elija 転lezdana elija epitelo- mi邸ina elija
- 4. EKTODERM 貼arne elije (cnidocite) najvi邸e ih ima na tentakulama Me邸ak ispunjen otrovnom teno邸u u koju je uronjen koni uvijen u spiralu Kada plen dotakne 転arnu eliju, 転arni konac se oslobaa Otrov deluje paralitiki Epitelomi邸ine elije skraivanje tela U osnovi imaju uzdu転no postavljen kontraktilni nastavak Nervne elije zvezdastog oblika PO PRVI PUT U 貼IIVOTINJSKOM SVETU SE JAVLJA NERVNI SISTEM (mre転ast) ENDODERM Epitelomi邸ine elije su転avanje tela sa poprenim kontraktilnim nastavkom 貼lezdane elije
- 6. Nervni sistem Cnidaria - Hydra Nervna mre転a
- 7. Graa oblik tela Polipoidni: Tubularno telo Oko usnog otvora venac tentakula Mala koliina mezogleje Sesilni Meduzoidni: Izgled ki邸obrana ili zvona Usni otvor sa donje strane, tentakule okrenute na dole Velika koliina neelijske mezogleje Pokretne, slobodnoplivajue Naje邸e se meduzoidni i polipoidni oblici javljaju u smeni generacija Neke grupe Cnidaria imaju ili samo polipoidni (Hydra) ili samo meduzoidni oblik (neke Sciphozoe)
- 8. Ishrana Knidarije su karnivori koji se hrane planktonom (hidra, korali) ili sitnim ribama (morske sase) Hrana ulazi kroz usni otvor okru転en pipcima tentakulama, Varenje se obavlja u dva stupnja: Prva faza - vanelijsko: u gastrovaskularnoj duplji enzimima koje lue elije endoderma Druga faza unutarelijsko: polusvarene estice se unose endocitozom u elije endoderma i vare u hranljivim vakuolama Nesvareni delovi hrane izbacuju se kroz usni otvor
- 9. Razmno転avanje BESPOLNO: Pupljenjem polipoidni oblici (Hydra) POLNO: Meduzoidni oblici Odvojeni polovi Iz oploenih jajnih elija razvija se larva planula Kod hidre pred zimu spermatozoidi iz jedne jedinke prelaze u drugu, spajaju se sa jajnim elijama koje dobijaju opnu i ostaju preko zime neaktivne. Odrasla hidra ugine, a s prolea se razvijaju male hidre
- 10. Razmno転avanje- smena generacija Polipoidna kolonijalna- bespolna Meduzoidna - polna
- 11. Klasifikacija Phylum Cnidaria Classis Hydrozoa Classis Sciphozoa Classis Anthozoa
- 12. Classis Hydrozoa Solitarne (samostalne)- Hydra, slatkovodni rod Kolonijalne - Obelia Hydra sa pupoljkom polip meduzakolonija
- 13. Classis Sciphozoa Aurelia aurita
- 14. Classis Anthozoa Korali Alcyonium glomeratum Morske sase - Actinia
- 15. Koralni sprudovi Koralni polipi se razmno転avaju pupljenjem pri emu se novonastale jedinke ne odvajaju ve ostaju zajedno gradei koloniju. Stalnim pupljenjem, koje se uvek odvija na vrhovima grana, kolonija raste. Svaki pojedinani polip, mekog 転elatinoznog tela, lui skelet koji ga 邸titi. Kada polipi uginu ostaje skelet koji se mo転e nagomilavati i dostizati ogromne dimenzije. Treba napomenuti da u obrazovanju sprudova, pored skeleta korala, uestvuju i skeleti drugih 転ivotinja koje 転ive sa koralima. Topla mora, gde najmanja zimska temperatura varira oko 20属S, pogoduju ovim 転ivotinjama tako da mogu dostii dimenzije koje zadivljuju. Tako grane jednog tropskog korala mogu da budu vi邸e od 4m sa prenikom veim od 2m.
- 16. Veliki koralni greben je najvei koralni greben na svetu. Greben se nalazi u Koralnom moru blizu obale Kvinslenda na severoistoku Australije. Najvei je koralni ekosistem na svetu i smatra se najveom 転ivom formacijom na planeti, a mo転e se videti iz svemira. Sastoji se od preko 2,900 pojedinanih grebena i 900 ostrva razbacanih du転 3,000 kilometara na povr邸ini od preko 344,400 kvadratnih kilometara.
- 18. Nagomilavanjem skeleta obrazuju se podvodne stene, sprudovi i atoli kao njihova posebna vrsta. Atoli imaju oblik prstena izgraenog od korala, a u sredi邸njem delu je morska voda. Rast skeleta ovih 転ivotinjica je jako spor, smatra se da grana prenika 1 cm raste godi邸nje 2-10 cm. Neobino je va転no da odreeni uslovi sredine, pogotovo temperatura morske vode, budu optimalni da bi i sam rast to bio. U morima, gde su takvi uslovi obezbeeni, obrazuju se sprudovi zaista impozantnih razmera.
- 19. Ugro転enost korala Idealno stani邸te za podvodni svet tropskih i subtropskih mora predstavljaju koralne 邸ume, sprudovi i atoli. U njima 転ivi mno邸tvo raznovrsnih riba, morskih zvezda, algi. Nemarno邸u, nebrigom oveka taj svet postaje ozbiljno ugro転en. Globalno zagrevanje, izazvano zagaenjem sredine, uzima svoj pozama邸an danak i u koralima. Korali su vrlo osetljivi na temperaturna kolebanja i vole topla mora. U pretoploj morskoj vodi korali se naprosto skuvaju odbacuju alge, kojima se hrane usled ega pobele i uginu. Takve, be転ivotne korale napu邸taju i 転ivotinje koje su tu nalazile hranu i skloni邸te.
- 20. Danas je sve vi邸e i vi邸e pobelelih korala pri emu se de邸ava da se neki povrate u prethodno stanje, ali veliki broj njih ugine. Po nekim podacima je 1998. god. bila najpogubnija za korale jer ih je 16% izbelelo ili uginulo. Po najcrnjim prognozama ako se u narednih 10-tak godina ne zaustavi zagaivanje sredine i rast temperature doi e do potpunog uni邸tenja korala.
- 21. Literatura B. Petrov, M. Kalezi, R. Konjevi, D. Laku邸i, S. Jovanovi: Biologija za II razred dru邸tveno-jezikog smera, 2009 Kruni, M: Zoologija invertebrata 1, Nauna knjiga, Beograd, 1977. Kruni, M: Zoologija invertebrata 2, Nauna knjiga, Beograd, 1979. Marcon, E, Mongini, M: Sve 転ivotinje sveta, IRO Vuk Karad転i, Beograd, 1986. http://www.bionet-skola.com/w/Dupljari http://www.bionet-skola.com/w/%C5%BDarnjaci http://www.bionet-skola.com/w/Rebrono%C5%A1e http://en.wikipedia.org/wiki/Cnidaria