�ݺ�ߣ

Editor's Notes

• #3: �� Шта је Попис? Попис је статистичко истраживање којим се у редовним интервалима (најчешће сваке десете године) спроводи службено пребројавање становништва, домаћинстава и станова на територији неке државе. Основни циљ Пописа је да обезбиједи релевантан скуп података о броју и територијалној дистрибуцији становништва, његове демографске, географске, социо-економске, културолошке и друге карактеристике, које ће послужити у припреми и имплементацији развојних планова у свим сферама друштвеног и економског живота. С обзиром на бројност јединица које је потребно пописати, те број и разноврсност модалитета одговора, Попис је најсложеније статистичко истраживање које захтијева велика финансијска средства и посебну организацију (изван оквира редовних статистичких истраживања). Попис укључује прикупљање података на терену, обраду података, агрегирање индивидуалних података, вредновање података, те дисеминацију и анализу података. �� Вријеме пописивања �� Пописивање становништва, домаћинстава и станова у Републици Српској и БиХ почело је 1. октобра 2013. године у 9:00 часова, а завршено је 15. октобра 2013. године у 21:00 час. �� Законски оквир ��Попис становништва, домаћинстава и станова 2013. године спроведен је на основу Закона о попису становништва, домаћинстава и станова БиХ 2013. године („Службени гласник БиХ“, број 10/12 и 18/13), Закона о организацији и спровођењу пописа становништва, домаћинстава и станова 2013. године у Републици Српској („Службени гласник Републике Српске“, број 70/12 и 39/13) и Закона о обради и објављивању резултата пописа становништва, домаћинстава и станова 2013. године у Републици Српској („Службени гласник Републике Српске“, број 82/16). Наведеним законским актима уређен је садржај, припрема, организација и спровођење Пописа, обавезе и дужности учесника у Попису, период пописивања, обрада и чување података, финансирање Пописа, казнене одредбе и објављивање резултата.
• #4: Према резултатима Пописа становништва, домаћинстава и станова 2013. године Република Српска има 1 170 342 становника, од чега 598 530 женског становништва и 571 812 мушког становништва.
• #5: Република Српска је према стању на дан 31.05.2013. године имала 6 градова, 57 општина и 2 756 насељених мјеста. Како можете видјети, очекивано највише становника има Град Бања Лука 180 053, затим Град Бијељина 103 874, Град Приједор 80 916, Град Добој 68 514, Град Источно Сарајево 59 916, док најмањи број становника има Град Требиње 28 239.
• #6: Посматрано према полу, у Републици Српској према резултатима Пописа становништва, домаћинстава и станова 2013. године је 51,14 одсто женског становништва и 48,86 одсто мушког становништва.
• #7: На сљедећем слајду приказано је становништво Републике Српске према старости и полу, по петогодишњим старосним групама. На основу графикона можемо видјети да је становништво у старосним групама од 50-54 и од 55-59 година најброjније како код мушког (у ове двије старосне групе 15,81% или 90 448 становника мушког пола) тако и код женског становништва (15,87% или 95 010). Просјечна старост ставништва Републике Српске износи 41,72 године, мушкараца 40,32 године, а жена 43,05 година.
• #8: На сљедећем графикону је приказан однос млађег и старијег становништва, како у укупној популацији, тако и према полу. Млађе становништво се односи на старосну групу од 0-14 година, док другу категорију чини становништво старије од 65 година. Тако према приказаном графикону видимо да старијег становништва у РС има 200 389, а млађег 164 807. Млађе мушко становништво је бројније у односу на женско, док је обрнута ситуација када је ријеч о старијем становништву.
• #9: На овом графикону је приказана процентуалана струкстура сталног становништва у Републици Српској према њиховом изјашњавању о својој етничкој, односно националној припадности. Дакле, од укупног броја сталног становништва Бошњака је 148 477 или 12,69 одсто, Хрвата 26 509 или 2,27 одсто, Срба 970 857 или 82,95 одсто. Укупан број лица која се нису изјаснила о етничкој односно националној припадности је 7 861 или 0,67одсто, осталих етничких односно националних припадоности је 14 641 или 1,25 одсто, док је непознате етничке односно националне припадности 1997 или 0,17 одсто.
• #10: На следећем слајду можемо да видимо изјашњавање лица о вероисповести. Од укупног броја сталног становништва Републике Српске 149 435, или 12,77 одсто је исламске вероисповести, католичке вероисповести је 25 763, или 2,20 одсто, Православне вероисповести је 969 315 лица или 82,82 одсто, Агностичке вероисповести 1 223 или 0,10 одсто, Атеистичке вероисповести 5 784 или 0,49 одсто. Укупан број лица која се нису изјаснила о вероисповести је 8 028 или 0,69 одсто, осталих вероисповести је 8 729 лица или 0,75 одсто и непознате вероисповести је 2 065 лица, или 0,18 одсто.
• #11: На следећем слајду представићемо вам укупан број сталног становништва Републике Српске према изјашњавању о матерњем језику. Под матерњим језиком у складу са методологијом подразумева се језик који је неко лице научило говорити у раном детињству, односно језик који лице сматра својим матерњим језиком, ако се у домаћинству говорило више језика. Од укупног броја сталног становнишва 150 221 или 12,84 одсто лица се изјасило да им је босански матерњи језик, затим 17 315 или 1,48 одсто хрватски матерњи језик, 982 480 или 83,95 одсто српски матерњи језик, 17 824 или 1,52 одсто спада у категорију осталих матерњих језика, док је 2 502 или 0,21 одсто лица са непознатим матерњим језиком.
• #12: На графикону је приказано законско брачно стање становништва. Највећа заступљеност је у категорији ожењен/удата 57,30 %, затим слиједи никад ожењен/удата са 26,81 %, након тога удовац/удовица са 12.29 % и на крају разведен/разведена са 3,60%
• #13: Настављамо са зааконским брачним стањем посматраним према полу У категорији никада ожењен/удата предњаче мушкарци Док су жене више заступљене у категоријама ожењен/удата, разведен/разведена, удовац /удовица
• #14: На следећем графикону приказано је женско становнишво старо 15 и више година према укупном броју живорођене дјеце. Највећи број жена старих 15 и више година је са двоје живорођене дјеце и то 38,84% Затим слиједе жене које нису рађале са учешћем од 25,42% Након тога су жене са троје дјеце од 14,56% Жена са једним дјететом 13,47% Жене са четворо дјеце 4,37% Жене са петоро и више дјеце 3,33%
• #15: Писменим се сматра лице које може с разумијевањем и прочитати и написати кратку, једноставну изјаву о свом свакодневном животу, у супротном лице је неписмено. Подаци о писмености прикупљани су за лица старости 10 и више година која су без икаквог образовања или са непотпуним основним образовањем. У Републици Српској неписмено је 3,29% (34 928) од укупног броја становника. Посматрано по полу, неписмено je 5,48% (29 941) жена, односно 0,97% (4 987) мушкараца.
• #16: Под највишом завршеном школом подразумијева се врста школе чијим је завршавањем лице стекло највиши ниво образовања и диплому или свједочанство о завршеној школи. Половина становништва у Републици Српској има највише завршену средњу школу (50,56%). 8,66% има високу школу/факултет/академија/универзитет, 3,38% становништва има завршену вишу школу и први степен факултета, 0,76% специјализацију послије средње школе. Највише завршену основну школу има 21,17%, 9,65% има непотпуно основно образовање, док је 5,83% становништва без икаквог образовања.
• #17: Ако највишу завршену школу становништва старости 15 и више година посматрамо према полу можемо видјети да жене имају веће учешће у основној школи, непотпуном основном образовању и становништву без икаквог образовања. Мушкарци имају веће учешће у највише завршеној средњој школи, специјализацији послије средње школе и вишој школи и првом степену факултета. Највише завршену високу школу/факултет/академију/универзитет има приближно исти бој жена и мушкараца (8,58% односно 8,73%).
• #18: Подаци о компјутерској писмености прикупљани су за лица старости 10 и више година. Лица су се могла изјаснити да знају обављати једну или више активности на рачунару или се изјаснити да не знају обављати ниједну од понуђених активности. Компјутерска писменост дефинише се као способност лица да обради текст, изради табеле, користи електронску пошту и интернет. Од укупног броја становника 31,71% је компјутерски писмено. 23,15% су дјелимично компјутерски писмена лица која знају обављати бар једну од наведених активности. 43,93% лица не зна обрадити текст, израдити табелу, нити користити електронску пошту и интернет, дакле компјутерски су неписмена. Учешће компјутерски неписмених лица веће је код жена и износи 46,56%, а код мушкараца 41,16%.
• #19: Радну снагу или активно становништво чине запослена и незапослена лица. Од укупног броја економски активних који износи 468 859, 350 670 или 74,79% су запослена а 118 189 или 25,21% су незапослена лица.
• #20: Када је ријеч о економски неактивном становништву, можемо видјети да највећи проценат економски неактивног становништва чине пензионери (40,31%), затим лица која обављају кућне послове 25,73%, ученици/студенти 14,93%, остали 14,50% а најмањи проценат чине лица неспособна за рад 4,%.
• #21: Приликом пописа, пописивана лица су такође требала дати одговор и на питање „да ли лице има потешкоћа приликом обављања свакодневних активности код куће, на послу или у школи“? На наведено питање пописивано лице је могло да да један или више одговора. Најприје која врста потешкоће је у питању, да ли је то вид, слух, памћење, концентрација, одијевање и одржавање лилчне хигијене или је у питању комуникација односно могућност споразумијевања са другима. Уколико лице одговори да има потешкоће са неком од наведених категорија, пописивано лице је одговарало на модалитет који се односи на степен потешкоће (да ли има мање или веће сметње или је у питању потпуна неспособност) а потом и на модалитет који се односи на узрок потешкоће (урођена, повреда при породу, болест, повреда на раду, саобраћајна несрећа, посљедица рата и остало). Према томе, од укупног броја становника, 102 262 или 8,74% има барем једну од наведених потешкоћа. Tako 3,68% има потешкоћа са видом, иако носе наочаре, 2,23% са слухом, иако носе слушни апарат, потом 5,42% има потешкоће са ходом или пењањем уз степенице, затим, 1,57% има потешкоће са памћењем или концетрацијом, 1,15% са одијевањем и одржавањем личне хигијене, док 0,92% има потешкоће са комуникацијом.
• #22: Ја сам Желимир Радишић, виши струшни сарадник за статистику грађевинарства и становања и презентоват ћу податке о домаћинствима, становима и зградама. Подаци из пописа становништва за Републику Српску показују да Република Српска има 408 825 домаћинстава, 584 261 стан и 425 554 зграда. �� Када су домаћинства у питању, а као што се види из графикона највеће учешће имају домаћинстава са два члана од 25.11%, затим са једним чланом 20,43%, са три члана 19,11%, док најмање учешће имају домаћинства са 8 и више чланова 1,08%. Просјечан број чланова у домаћинству је 2,98.
• #23: Сљедећи слајд приказује зграде односни куће према броју станова. Од укупног броја зграда односно кућа преовладавају зграде односно куће са једним станом 85,52%, затим зграде односно куће са два стана 11,43%, три стана 1,36%, док 1,69% чине зграде односно куће са четири и више станова.
• #24: Сљедећи слајд приказује станове према основу коришћења. 68,31% станова се користи само за становање, 26,49% су празни станови, док је најмањи број станова који се користе само за обављање дјелатности 0,14%.
• #25: Овај графикон приказује станове према броју соба. Од укупног броја станова 49,13% су станови са двије и 30,5% са три собе, док је 0,47% станова са 7 и 0,44% станова са 8 и више соба.
• #26: Од укупног броја домаћинстава (408 825), домаћинстава која обављају пољопривредну активност је 140 960 или 34,48 %, док је број домаћинстава која обављају пољопривредну активност и продају производе на тржишту 25 335 или 6,20%.