afektivna povezanost.pptx
- 2. Šta je afektivna vezanost? • Džon Boulbi: Afektivna vezanost je sistem ponašanja koji se definiše kao traženje i održavanje bliskosti sa drugom osobom. • To je primarna potreba deteta, važna koliko i potreba za hranom i vodom.
- 3. Subjekti afektivne vezanosti • Deca su aktivni subjekti. Ona stimulišu privrženost odraslih izražavanjem njihovih potreba. • Odrasli stimulišu privrženost beba zadovoljavajući bebine potrebe: 1. Primarna figura afektivne vezanosti 2. Sekundarna figura afektivne vezanosti
- 4. Uslovi afektivne vezanosti • Zadovoljavanje “zdravih” dečjih potreba, ali ne i svih želja, u skladu sa mogućnostima i interesovanjima dece: Da li je dobro puštati osmomesečnoj bebi crtani film da gleda svaki put kada beba pokaže interesovanje za tim? • Uspostavljanje prikladne verbalne i neverbalne komunikacije • Individualizacija postupaka u kolektivu
- 5. Šta je individualizacija? Individualizacija podrazumeva prilagođavanje vaspitnih postupaka deci, pri čemu sa vodi računa o njihovim individualnim osobenostima, što zapravo znači da treba podsticati aktivnost pojedinaca na putu njihovog razvoja.
- 6. Sigurna baza i istraživačko ponašanje manifestovaće se samo ako dete veruje da će odrasli biti prisutan i dostupan ukoliko je to potrebno!!!
- 7. Faze afektivne vezanosti • Orijentacija i signalizacija bez diskriminacije osobe (do 8. nedelje bebe) • Orijentacija i signali prema jednoj ili više osoba (do bebinog 7. ili 8. meseca) • Održavanje blizine sa određenom osobom (počinje između 7. ili 8. meseca i traje do 3 godine života deteta) • Četvrta faza: Uspostavljanje privrženosti prema cilju (od 3. godine deteta)
- 8. Tipovi afektivne vezanosti Test stranaca Meri Ainsvort (1978) i saradnika: • Sigurna afektivna vezanost • Ambivalentna afektivna vezanost • Izbegavajuća afektivna vezanost • Dezorganizovana afektivna vezanost
- 9. Sigurna afektivna vezanost • Deca pokazuju blagu anksioznost zbog razdvajanja od roditelja, ali ne pokazuju strah od stranca. Kada se roditelji vrate, deca trče do njih u zagrljaj izražavajući radost, a zatim nastavljaju da se igraju i istražuju. • Deca doživljavaju roditelje kao pristupačne ličnosti koje reaguju i koje su uvek tu da im pomognu jer roditelji odgovaraju na potrebe dece adekvatno, blagovremeno i dosledno • Najčešći tip u odnosu na druge vrste vezivanja
- 10. Ambivalentna afektivna vezanost • Na testiranju, deca reaguju burno dok ih odvajaju od roditelja ali kada su sami sa strancem, ne pokazuju strah. Kada se roditelji vrate, deca prestaju da se igraju, tražeći da budu u roditeljskom naručju, ali ih istovremeno besno odvlače od sebe. Roditelji koji pokušavaju da smire decu često u tome ne uspevaju. • Roditelji reaguju samo na određene signale dece. Zbog toga su deca nesigurna da li će roditelj reagovati ili ne na njihove signale pomoći.
- 11. Pitanje za razmišljanje? 1. Šta se dešava ako roditelji pružaju pažnju detetu samo ako je dete bolešljivo ili u nekom problemu? 2. Koje načelo u vaspitanju roditelji dece ambivalentne afektivne vezanosti ne poštuju?
- 12. Izbegavajuća afektivna vezanost • Na testiranju, deca ne pokazuju osećanja dok ih odvajaju od roditelja, niti dok vraćaju roditelje. Takođe, ne pokazuju osećanja prema strancu. • Roditelji ne odgovaraju na signale dece i deca vremenom nauče da ne mogu očekivati odgovor i pomoć od roditelja. Zato deluju kao da im roditelji nisu ni potrebni. • Pokazatelj: u sirotištima u kojima se odgajaju bebe skoro nikada se ne čuje plač beba
- 13. Dezorganizovana afektivna vezanost • Na testiranju, deca reaguju na odlazak i povratak roditelja haotično i zbunjujuće, a strancu pokazuju različite emocije. • Deca se različito ponašaju, odnosno izražavaju različite emocije u istim situacijama. • Roditelji se ponašaju različito u istim situacijama. To kod dece izaziva zbunjenost i izgubljenost jer ne znaju šta mogu da očekuju od svojih roditelja. • Provocira dečju zatvorenost, anksioznost i izbegavanje drugih bez strategije rešavanja životnih problema.
- 14. Zadatak! Navedite kom tipu afektivne vezanosti pripadaju sledeće tvrdnje: – Ja imam pozitivnu sliku o drugima ali ne i o sebi. – Ja imam pozitivnu sliku o sebi ali ne i o drugima. – Ja imam pozitivnu sliku i o sebi i o drugima. – Ja uopste nemam jasnu sliku ni o sebi niti o drugima.
Editor's Notes
- #4: Na primer, ako detetu treba neko da zadovolji njegove potrebe, dete će plakati ili pokušati da uspostavi interakciju.
- #8: Koja značajna promena u emotivnom razvoju se dešava u trećoj fazi afektivne vezanosti, odnosno na uzrastu dece od 8 meseca života?
- #9: EpizodeTrajanje (u minutima) Opis Majka i dete su u sobi. Neznanac se pridružuje majci i detetu. Majka izlazi iz sobe, a dete ostaje sa strancem. Majka se vraća, a stranac napušta sobu. Majka, dete i posmatrač su u sobi. Majka odlazi, a dete ostaje samo u sobi. Stranac se vraća u sobu. Majka se vraća i stranac odlazi.
- #12: Međutim, kada otkriju na koje signale roditelji reaguju, oni postaju ono što je roditeljima potrebno da bi roditelje zadržali blizu: bolni, zarobljeni i tako dalje. Tada njihovo ponašanje postaje zahtevno, kontrolno, čak i ucenjivačko.
- #14: Ne znaju da li će ih roditelji hvaliti ili tući. Imaju veoma negativna iskustva sa roditeljima. Njihovi roditelji, često psihički bolesni, ne mogu im ponuditi smislenu sliku o sebi i drugima. Ova deca su traumatizovana, često zlostavljana, emocionalno potpuno ignorisana i uplašena deca.