More Related Content
What's hot (20)
Viewers also liked (20)
Similar to Bakterije (20)
More from Ljubica Lali Profesorski Profil (20)
Bakterije
- 3. Najstariji su (smatra se da su nastali pre oko 3,4 milijardi godina) i najbrojniji organizmi na na邸oj planeti. Prisutni su u svim vrstama stani邸ta, ukljuujui tu i ljudski organizam. blizu 7000 opisanih vrsta Bacteria i Archaeae mali broj zbog vrlo stroge definicije vrste kod prokariota konaan broj? 100.000 do 1.000.000 vi邸e?
- 4. GRAA I HEMIJSKI SASTAV Graa prokariotske elije: elijska membrana i citoplazmu, u kojoj su ribozomi i nukleoid. Najvei broj bakterija ima i elijski zid, ali ga ipak ne poseduju sve bakterije (mikoplazme, rikecije). Pored navedenih, pojedine vrste prokariota mogu da sadr転e i sledee delove: kapsulu, flagelume, pile, tilakoide, mezozome i plazmide.
- 6. elijski zid Prema sastavu elijskog zida i bojenju postupkom po Gramu (metoda koju je predlo転io naunik Hans Kristijan Gram 1884. g.) bakterije se dele na: Gram-pozitivne i Gram-negativne. Gram-negativne bakterije imaju jedan sloj lipopolisaharida koji pokriva njihov elijski zid Gram-pozitivne nemaju taj sloj, usled ega se prve boje crveno ,a druge ljubiasto. Antibiotik penicilin spreava stvaranje elijskog zida.
- 7. ELIJSKI ZID GRAM POZITIVNIH BAKTERIJA ELIJSKI ZID GRAM NEGATIVNIH BAKTERIJA peptidoglukan elijska membrana Spolja邸nja lipoproteinska i lipopolisaharidn a membrana Peptidoglikan elijska membrana elijskizid
- 8. Kapsula Kapsula je spolja邸nji omota od polisaharida ili proteina Uloga kapsule je da za邸titi bakteriju od dejstva odbrambenog sistema organizma u koji je dospela. Bakterije koje imaju kapsulu nazivaju se inkapsulirane bakterije. Patogene bakterije mogu izgubiti sposobnost infekcije ako ostanu bez kapsule Pili (fimbrije) na stotine konia na povr邸ini bakterije. Njihova uloga je u privr邸ivanju bakterije za podlogu i meusobnom pripajanju dve jedinke pri razmeni genetikog materijala. Bievi (flagelumi) su dugi, tanki izra邸taji izgraeni od proteina flagelina, kojima se bakterije kreu. Heterociste - posebne elije kod vi邸eelijskih cijanobakterija fiksiraju azot Gasne vezikule loptaste strukture u citoplazmi cijanobakterija ispunjene gasovima
- 9. Sporulacija stvaranje endospora Kada su spolja邸nji uslovi nepogodni za rast i razmno転avanje, dolazi do razliitih promena u bakterijama: obrazovanja spora, gubljenja bieva i kapsule. Proces stvaranja spora naziva se sporulacija Spore se obrazuju kao za邸tita genetikog materijala bakterije, znai-endogeno (lat. endo = unutra). Imaju debele zidove i veoma su otporne na nepovoljne uslove. Pomou njih bakterije pre転ivljavaju nepovoljne uslove: visoku temperaturu, opasne hemikalije, zraewe, isu邸ivanje Kada u spolja邸njoj sredini postanu povoljni uslovi iz spore se razvije nova bakterija. AKINETE - trajne spore nekih cijanobakterija
- 10. Bakterijski zid citoplazma Pregrada spore poinje da izoluje novoformiranu DNK i mali deo citplazme Membrana poinje da okru転uje DNK, citoplazmu i deo membrane koje su izolovane u koraku 1 Pregrada spore sada zaokru転uje ceo izolovani deo tako da se formiraju dve membrane membrana Dve membrane Prostor izmeu dve membrane se ispunjava slojem peptidoglikana Formira se dodatni omota spore Endospora se oslobaa iz elije Bakterijski hromozom PROCES SPORULACIJE FORMIRANJA ENDOSPORE SLIKA GORE: ENDOSPORA KOD Bacillus anthracis
- 12. Prosta deoba (binarna fisija) Tip razmno転avanja pri kome se jedna elija podeli na dve nove elije - bakterije. Brzina i intezitet razmno転avanja su ogromni o emu govori podatak da se u povoljnim uslovima neke bakterije dele na svakih 20 do 30 minuta. Pre deobe DNK se privrsti za elijsku membranu,a zatim se izvr邸i njena replikacija. Bakterije sadr転e 1 molekul DNK u obliku prstena (prstenasta DNK). Novonastali molekul se privrsti za elijsku membranu pored starog molekula. Nakon toga se bakterija podeli na dva jednaka ili nejednaka dela sa po jednim molekulom DNK u svakom delu.
- 14. Posebni naini razmene genetikog materijala (rekombinacije) Bakterije ponekad razmenjuju genetiki materijal izmeu sebe bez reprodukcije. Pri tome jedna bakterija dobija, na razliite naine, deo DNK druge bakterije. Razmena genetikog materijala se mo転e obaviti na tri naina: konjugacija, transformacija i transdukcija.
- 15. Pri konjugaciji se dve bakterije spajaju proteinskim mostom kroz koji deo ili cela DNK jedne bakterije (naziva se davalac) prelazi u drugu bakteriju (primalac). Daljim razmno転avanjem bakterije primaoca potomstvo e sadr転ati genetiki materijal oba "roditelja" (i primaoca i davaoca).
- 16. Transformacija je proces pri kome jedna bakterija uzima (guta) golu DNK, koja se oslobodi razlaganjem ili raspadanjem druge bakterije
- 17. Transdukcija je proces kojim se DNK prenosi iz jedne u drugu bakteriju pomou odreenog bakteriofaga. Prilikom izvlaenja profaga iz hromozoma bakterije mo転e da ponese i susedni deo DNK bakterije i da ga prenese u drugu bakteriju.
- 18. ISHRANA I METABOLIZAM PROKARIOTA IZVOR C IZVOR E AUTOTROFI (neorganski C CO2) HETEROTROFI (C iz organskih jedinjenja) FOTOTROFI (suneva E) FOTOAUTOTROFI cijanobakterije FOTOHETEROTROFI Purpurne fotosintetike bakterije HEMOTROFI (oksidacija organskih ili neorganskih jedinjenja) HEMOAUTOTROFI Nitrosomonas HEMOHETEROTROFI Veina bakterija Patogene
- 19. Hemoautotrofi kao izvor energije za proizvodnju hrane koriste hemijsku energiju koju dobijaju oksidacijom razliitih neorganskih jedinjenja. U zavisnosti od toga koja jedinjenja oksidi邸u razlikuju se: nitrifikacione, gvo転evite (oksidi邸u gvo転e), sumporne, metanske, vodonine i dr. Nitrifikacione bakterije oksidi邸u amonijak u nitrite, a zatim nitrite u nitrate (soli azota koje biljke mogu da koriste).
- 20. HEMOHETEROTROFI Saprofiti koriste organske materije iz uginulih organizama i raznog organskog otpada. One lue enzime koji krupne organske molekule razla転u na male organske i neorganske molekule. Bakterije te male organske molekule upijaju kroz pore na elijskom zidu. Ovi oblici organizama razla転u uginula bia na manje organske i neorganske (mineralne) molekule. Bez ovih bakterija ugljenik i mnogi drugi elementi bili bi nepovratno blokirani u telu uginulih organizama. 貼ivot na na邸oj planeti bi, u ovom sada邸njem obliku, tada prestao. Paraziti organske materije uzimaju iz 転ivih organizama. Oni 転ive na raun domaina izazivajui bolest (patogene). Neke od njih izazivaju oboljenja samo u odreenim uslovima sredine.
- 21. STANITA PROKARIOTA KISEONIK Obligatni aerobi iskljuivo u prisustvu kiseonika; izaziva tuberkuloze Obligatni anaerobi ne mogu da pre転ive u prisustvu kiseonika Bakterije koje vr邸e vrenje Metanogeni Izaziva tetanusa Fakultativni anaerobi mogu da 転ive i bez kiseonika ili u njegovom prisustvu Escherichia coli TEMPERATURA Psihrofili 0-20属C Mezofili 20-40属C Termofili - 45-110属C pH Acidofili Bazofili Neutrofili Voda Neke cijanobakterije mogu skroz na suvom zbog prisustva pektina u .z (u prisustvu vlage bubri)
- 22. 丐
- 23. OBLICI BAKTERIJA Koke (grki kokos = zrno) su loptaste bakterije. Pojedinane koke nazivaju se mikrokoke, a udru転ene su diplokoke (dve spojene koke), streptokoke (u vidu lanca) i stafilokoke (u obliku grozda). Koke su nepokretne bakterije. Bacili su 邸tapiaste pokretne bakterije jer imaju bieve. Udru転eni grade diplobacile i streptobacile. Spiralne bakterije mogu imati oblik spirale i onda se nazivaju spirili ili oblik zareza vibrioni.
- 24. 丐弌
- 25. -丐 丐 丐丐 弌丱丐 丱 丶丐
- 26. 丐丐 丐 1. 仆亠亳仆亠 Escherichia coli Salmonella sp.
- 27. 丐丐 2. 弌亳仄弍亳仂从亳 舒亰仂仂亳从舒仂亳 仂亟 Rhisobium K仂亠仆从亠 从于亢亳亠 从仂亳仄舒 亠 于亳 亳从舒亳舒 舒亰仂舒
- 28. 丐丐 丐 3. 亳从亠亳亠 4. Helicobacter pylori
- 29. 弌丱丐 丐 仂亠仍亳舒 亳亰舒亰亳于舒 舒仄从亠 弍仂仍亠亳 丐亠仗仂仆亠仄舒 亳亰舒亰亳于舒 亳亳仍亳舒
- 30. 丱 丐舒仂仄 仂从舒
- 31. 丶丐 丐 丐 丶于亠舒亠 于仂亟亠 亰仂从仂于舒仆仂 亳舒仆仂弍舒从亠亳舒仄舒.
- 32. -丐 丐 弌丐丐 丐 丐丕 丐丐丕弌 丐 丼弌弌 丐 丐弌 丐丶丐
- 34. 丐 丕 丐丕 丐丐丕弌 丐 丐 Clostridium tetani Clostridium botulinum
- 35. 丐 丼-弌弌 丐 仂亳亠 亠 亳仆亟亳亳 仄仍亠仆亳 仗仂亳亰于仂亟舒 亰舒 仗仂亳亰于仂亟 仂亞舒 亳 亳亠于舒.
- 36. 丐丶丐 丐 弌于舒舒 于亠仂仄舒 舒亰亞舒仆舒亠 从仂仍仂仆亳亠 从仂亠 仗仂亟亠舒 仆舒 仄亳亠仍亳. 亠从亠 亠 从仂亳亠 仗仂亳亰于仂亟亳 舒仆亳弍亳仂亳从舒.
- 37. 丐 亠仄舒 亠仍亳从亳 亰亳亟. 仂亞 亳亰舒亰于舒亳 弍仂仍亠亳 亟亳舒仆仂亞, 仄仂从舒仆仂亞 亳 仗仂仍仆仂亞 亳亠仄舒. Mycoplasma pneumoniae
- 38. 丱
- 39. Zbog velikih razlika u odnosu na bakterije, odvojene su u poseban domen Razlike elijski zid nema peptidoglukana elijska membrana posebni lipidi Genetiki materijal prisutni histoni
- 40. 丐 丱 丐 丐 仂亳亰于仂亟亠 亞舒 仄亠舒仆. 舒仍舒亰亠 亠 舒仆舒亠仂弍仆亳仄 亠亟亳仆舒仄舒: 亟弍仂从亠 于仂亟亠, 仄仂于舒仆仂 弍仍舒仂, 从舒仆舒仍亳亰舒亳仂仆亠 于仂亟亠, 亳仆亠亳仆舒仍仆亳 舒从 亞仂于亠亟舒, 亠仄亳舒
- 41. 丱个 丱 丐 亳于亠 亠亟亳仆舒仄舒 舒 于仍仂 于亳仂从仂仄 从仂仆亠仆舒亳仂仄 仂仍亳.
- 42. 丐丶个 丱 丐 丐 亳于亠 亠亟亳仆舒仄舒 舒 于仍仂 从亳亠仍仂仄 亳 于仂仄 于仂亟仂仄, 仆舒 亠仄仗亠舒舒仄舒 亟仂 113属C.
- 43. ZNAAJ I ULOGE BAKTERIJA Znaaj i uloge bakterija su mnogostruke i obuhvataju skoro sve sfere 転ivota na na邸oj planeti. bakterije azotofiksatori bakterije mineralizatori simbiontne bakterije model organizmi za eksperimente na polju genetikog in転enjeringa
- 44. Bakterije azotofiksatori Imaju sposobnost da azot iz atmosfere prevode u amonijak koji biljke mogu da koriste za sintezu proteina. ove bakterije 転ive u simbiozi sa korenima biljki mahunarki (pasulj, detelina i dr.); bakterije koriste 邸eere koje biljke stvaraju fotosintezom, a za uzvrat ih snabdevaju solima azota.
- 45. Simbiontne bakterije mnoge vrste simbiontnih bakterija predstavljaju deo normalne flore u organizmima 転ivotinja, odnosno oveka pod simbiozom se podrazumeva zajedniki 転ivot dva ili vi邸e organizama; kada svi lanovi imaju koristi onda se takav zajedniki 転ivot naziva mutualizam); takva je npr. bakterija Escherichia coli (e邸erihija) koja 転ivi u crevima oveka i poma転e u varenju hrane; lanovi normalne flore spreavaju 邸irenje patogenih bakterija油; ako se lanovi normalne flore uklone delovanjem antibiotika, onda dolazi do bujanja patogenih bakterija. Bakterije normalne flore mogu izazvati oboljenje kod svog domaina ako se nau u tkivima i organima u kojima normalno ne 転ive; tako npr. e邸erihija mo転e izazvati upalu mokrane be邸ike; primer simbioze su i bakterije u crevima nekih 転ivotinja (goveda i neki majmuni) koji mogu da vare celulozu;
- 46. Model organizmi Bakterije su nezamenljivi organizmi za eksperimente na polju genetikog in転enjeringa. U bakterije se mo転e ubaciti ljudski gen za neki protein i bakterije e sintetisati taj protein; tako se danas bakterije koriste za proizvodnju insulina, hormona rasta i dr. Neke bakterije proizvode antibiotike; Bakterije se koriste,zbog svoje sposobnosti vr邸enja fermentacije, u proizvodnji hrane(jogurt, sir, tur邸ija, sire i dr.);
- 47. Patogene bakterije Za organizam ka転emo da je patogen ako je sposoban da izaziva odreeno oboljenje. Patogeni organizmi su specifini za posebnu vrstu domaina i posebnu vrstu tkiva. Neke vrste bakterija uni邸tavaju elije svog domaina. Meutim,najvei broj vrsta bakterija proizvodi toksine (otrovi) koji nanose 邸tetu metabolizmu elije domaina. Bakterijski toksini se dele u dve grupe: endotoksine i egzotoksine. Endotoksini se nalaze u elijskom zidu ,dok se egzotoksine izluuju iz bakterije u okolnu sredinu. Egzotoksini prouzrokuju sledee bolesti: difteriju, tetanus, koleru, dijareju, botulizam
- 48. Najvei broj trovanja hranom uzrokuju toksini bakterija koje 転ive u hrani. Jedno od najte転ih i najsmrtonosnijih trovanja je botulizam, prouzrokovan bakterijom Clostridium botulinum (latinski油: botulus kobasica). Toksin ove bakterije, botulin, uzrokuje paralizu i u krajnjem ishodu, ako se ne lei, smrt. Kako se bakterija razvija samo u anaerobnim uslovima (bez kiseonika), sve転a i smrznuta hrana je sigurna od botulina, ali je konzervisana hrana u limenkama pogodna, zbog anaerobnih uslova, za razvoj spora koje proizvode otrov. Ako se hrana nepravilno konzervira, pogotovo pri kunom konzerviranju, mo転e doi do pojave botulizma. Najsigurnija kuno konzervirana hrana je kisela (tur邸ija) jer ova bakterija ne opstaje u kiseloj sredini.
- 49. Hrana zagaena bakterijama roda Salmonella takoe mo転e dovesti do trovanja. Svinjetina, 転ivinsko meso i jaja su esti izvori zaraze. Uzronici oboljenja su 転ive bakterije, koje se u crevima prenamno転e, a ne njihovi toksini. Glavni simptom oboljenja je dijareja (tena stolica).
- 50. Bakterijaska oboljenja se mogu spreiti: vakcinacijom, ispravnom higijenom, pasterizacijom (zagrevanje do 60属 S), sterilizacijom (zagrevanje ispod take kljuanja) i leiti antibioticima.
- 51. Antibiotici i rezistencija Neki mikroorganizmi stvaraju jedinjenja antibiotike, koji speravaju razmno転avanje ili uni邸tavaju druge mikroorganizme. Prvi otkriveni antibiotik je penicilin, koga proizvodi plesan (gljiva) penicilijum. Otkrio ga je Aleksandar Fleming 1928. g. Jedna grupa bakterija, aktinomicete, proizvode mnoge antibiotike koji su danas u 邸irokoj upotrebi: streptomicin, tetraciklin i dr. Antibiotici se proizvode gajenjem bakterija ili hemijskim putem. Rezistencija na antibiotike bakterije razmenjuju R-plazmid koji mo転e nosisti gene za vi邸estruku rezistenciju
- 52. Literatura http://www.bionet-skola.com/w/Bakterije 丐舒舒 亠亳, 仂亟舒仆舒 弌弍舒从仂于-弌亳仄亳, 亠舒 舒仆舒从仂于亳 亳仂仍仂亞亳舒 1 弍亠仆亳从 弍亳仂仍仂亞亳亠 亰舒 仗于亳 舒亰亠亟 亞亳仄仆舒亰亳亠, 仂亞仂, 亠仂亞舒亟, 2014. 仂亳亠仆亳 仍舒亟仂于亳 舒 亠亟亠舒 从仂亳 亳亟亠 亰 弍亠仆亳从