Djerdapska klisura-spomenik kulture
- 1. Spomenici kulture na teritoriji erdapske klisure Autor: Bogdan Stojiljkovi Profesor: Jelena Mileti Turistika 邸kola IV4
- 2. ZATO JE ERDAPSKA KLISURA ZATIENO KULTURNO I PRIRODNO DOBRO?
- 3. Nacionalni park erdap Podruja, koja su izuzetna po svojim karakteristikama, koja predstavljaju prirodnu lepotu, ili imaju iza sebe bogatu istoriju, kulturu, za邸tiuju se kao takva podruja. Jednostavno, da bi se sauvala ta njihova izuzetnost. Iz razloga da tragovi, koje je u tim podrujima ostavila istorija, ljudi, priroda, ostanu sauvani, da ne budu izbrisani. Ipak, ono 邸to je napisano u tim tragovima je od izuzetne va転nosti, pru転a nam pogled u daleku pro邸lost... Spomenici kulture na teritoriji erdapske klisure Bogdan Stojiljkovi, IV4
- 4. Nacionalni park erdap erdap je nacionalni park (od 1974.), koji u sebi nosi i prirodnu, i kulturnu lepotu. U njemu se nalaze ostaci drevne istorije, a istovremeno je predeo bogat florom i faunom. Park se nalazi u severoistonoj Srbiji, na granici sa Rumunijom i prostorno je najvei Nacionalni park, zahvata povr邸inu od 64.000 ha. Park je na desnoj obali Dunava i prostire se od Golupca do Karata邸a (kraj Kladova) u du転ini od oko 100 kilometara. Spomenici kulture na teritoriji erdapske klisure Bogdan Stojiljkovi, IV4
- 5. Nacionalni park erdap erdapska klisura Dunava je najpoznatiji prirodni fenomen Nacionalnog parka erdap. To je najdu転a i najvea klisura probojnica u Evropi, duga oko 150km. Posebne celine predstavljaju etiri klisure i tri kotline koje ih razdvajaju: Golubaka klisura, Gospoin Vir, Kazanska i Sipska klisura. U delu Kazan, poznatom pod nazivom Kapija Evrope, Dunav se su転ava na oko 180m, dosti転ui svoju najveu dubinu od 90m navodi prof. Dr Slobodan Jovanovi sa Biolo邸kog fakulteta Univerziteta u Beogradu i upravnik Botanike ba邸te Jevremovac. Spomenici kulture na teritoriji erdapske klisure Bogdan Stojiljkovi, IV4
- 6. Nacionalni park erdap Meunarodni znaaj Ukljuiv邸i se u proj亠kat P仂dr邸k舒 z舒邸tienim pograninim podrujima k仂i e deo Akcionog plan舒 Parks for life (nosi仂ci IUCN, EUROPARC), Zavod je izdvoio d亠v亠t 仂vakvih podruj舒. Meu njima je i Nacionalni park erdap Sv舒 仂v舒 podruja deo su 亠k仂l仂邸从亠 mr亠転亠 Srbije (Ur亠dba o 亠k仂l仂邸从仂 mr亠転i, "Slu転beni glasnik RS", br. 102/2010). Spomenici kulture na teritoriji erdapske klisure Bogdan Stojiljkovi, IV4
- 7. Nacionalni park erdap Kulturno-istorijsko naslee Na podruju Nacionalnog parka "erdap" se nalaze znaajni kulturno-istorijski spomenici. Tu spadaju poznato arheolo邸ko nalazi邸te "Lepenski vir", koje potie iz doba mezolita, zatim Trajanova tabla" iz 101. godine nove, tvrava Golubaki grad, koja predstavlja pravi srednjevekovni spomenik fortifikacione arhitekture. Spomenici kulture na teritoriji erdapske klisure Bogdan Stojiljkovi, IV4
- 8. Nacionalni park erdap Istorija erdapske klisure erdap se pominje jo邸 od pre nove ere, kada su trgovci iz stare Grke tuda prevozili robu malim drvenim brodovima. Znaajniju ulogu erdap dobija za vreme rimskih careva. U to vreme bio im je potreban prolaz legionarima za pohod na Dakiju (dana邸nja Rumunija). Dunav je u predelu dana邸njeg Sipa dobio naziv 貼eljezna vrata, jer je u ovom delu plovidba bila faktiki onemoguena, zbog velikog pada nivoa vode i podvodnih stena. U ureenju erdapa su uestvovali mnogi rimski carevi pa i Julije Cezar, ali je najpoznatiji ostao Trajan, osvaja Dakije. On je i uspeo da obezbedi prolaz kroz klisuru. Trajan je zavr邸io put uklesan u stene desne obale Dunava, i izgradio prvi most na Dunavu izmeu Turn-Severina i Kostola. Spomenici kulture na teritoriji erdapske klisure Bogdan Stojiljkovi, IV4
- 9. Taj most su njegovi naslednici sru邸ili pri povlaenju iz Dakije. U srednjem veku, pa potom u vreme krsta邸kih ratova i nakon dolaska Turaka, Dunav postaje popri邸te borbi, pa se u ovim predelima grade tvrave (uvena Golubaka tvrava). Pojavom parnih brodova (u XVIII veku), erdap postaje opet aktuelan. Ve dvadesetih godina XIX veka je poelo ispitivanje plovidbenih uslova i probijanje kanala kod Sipa, ali i pored toga, Dunav nije obuzdan sve do 邸ezdesetih godina XX veka. Tad je izgraena brana i hidrocentrala (erdap I, II i III, jedno od najveih postrojenja u ovom delu Evrope). Time je potpuno izmenjen tok reke. Tim potezom je uni邸ten (poplavljen) rimski put, i jedino 邸to svedoi o njemu sad je Trajanova tabla, koja se mo転e videti samo iz vode (sa broda, amca), jer se nalazi svega par metara iznad nivoa vode. Spomenici kulture na teritoriji erdapske klisure Bogdan Stojiljkovi, IV4 Nacionalni park erdap
- 10. Godine 1967. na delu iznad Dunava, otkriveno je 8.000 godina staro mezolitsko naselje Lepenski Vir, gde se mogu videti ostaci (osnove) kua i jedinstvene kamene statue. Otkriveno je sedam naselja lovaca, ribolovaca i sakupljaa hrane graenih jedno za drugim, podizanih jedni na drugima. Pronaeno je i naselje prvih zemljoradnika i stoara iz razdoblja od 5300. do 4800. godine p.n.e Spomenici kulture na teritoriji erdapske klisure Bogdan Stojiljkovi, IV4 Lepenski Vir Adam
- 11. Tu su naena brojna stani邸ta, grobovi koji prikazuju neobine pogrebne rituale. Pronaeni su razni alati i nakit od kamena, rogova i kosti. Naene su i monumentalne skulpture od kamena pe邸ara, kao i ploice sa urezanim znacima nalik na pismena. To sve nam ukazuje na to da su prvobitne lovako- sakupljake zajednice, koje su 転ivele na prostoru pokraj Lepenskog Vira imale slo転ene dru邸tvene odnose. Smatra se da su one osnovale arhitekturu osobenog stila i stvorile monumentalnu skulpturu od ogromnih oblutaka. Spomenici kulture na teritoriji erdapske klisure Bogdan Stojiljkovi, IV4 Lepenski Vir Praroditeljka
- 12. Lepenski Vir Naime, sva stani邸ta naselja, (otkriveno je 136 objekata), imaju oblik zarubljenog kru転nog iseka pod uglom od 60 stepeni. Naselja su bila planski izgraena. Nain, na koja su bila izgraena ta naselja, njihova skladnost i funkcionalnost pokazuje da su te rane ljudske zajednice imale izuzetno razvijen smisao za arhitekturu. To sve izdvaja kulturu Lepenskog Vira u jednu posebnu i veoma ranu fazu preistorijske kulture Evrope. Spomenici kulture na teritoriji erdapske klisure Bogdan Stojiljkovi, IV4
- 13. Rimski put, Trajanova tabla, ostaci rimskog mosta Rimski put je Trajan zavr邸io 103. godine, i u ast toga je naredio da se iznad puta, na kraju Malog Kazana postavi tabla, na kojoj je isklesano: "IMPERATOR CEZAR, BO貼ANSKOG NERVE SIN, NERVA TRAJAN AVGUST GERMANIK, VRHOVNI SVETENIK, ZASTUPNIK NARODA PO ETVRTI PUT, SAVLADAVI PLANINSKO I DUNAVSKO STENJE, SAGRADI OVAJ PUT ". Spomenici kulture na teritoriji erdapske klisure Bogdan Stojiljkovi, IV4
- 14. Rimski put, Trajanova tabla, ostaci rimskog mosta Spomenici kulture na teritoriji erdapske klisure Bogdan Stojiljkovi, IV4 Za vreme Trajana izgraen je i kanal, du転ine oko 3.000 metara, blizu utvrenja Dijane. Od svega toga danas je samo ostala druga Trajanova tabla: "IMPERATOR CEZAR, BO貼ANSKOG NERVE SIN, NERVA TRAJAN AVGUST GERMANIK, VRHOVNI SVETENIK, ZASTUPNIK NARODA PO ETVRTI PUT, RADI OPASNOSTI OD PREPREKE SKRETANJEM REKE, UINIO JE PLOVIDBU DUNAVOM SIGURNOM".
- 15. Rimski put, Trajanova tabla, ostaci rimskog mosta Spomenici kulture na teritoriji erdapske klisure Bogdan Stojiljkovi, IV4 Za izgradnju mosta je bio zadu転en najvei arhitekta toga doba Apolodor iz Damaska. Most je sveano otvoren 105. godine na Dunavu. Izgraen je od kamena, njegova du転ina je bila 1.097,5 metara, sa lukovima visoko iznad vode imao je 20 stubova i portale na pristupu i na jednoj i na drugoj dunavskoj obali.
- 16. Rimski put, Trajanova tabla, ostaci rimskog mosta Postoji podatak da je prilikom preuzimanja vlasti Trajan rekao: Biu po邸tovan kada Dakiju uinim rimskom provincijom i kada Dunav i Eufrat preem preko mosta. Trajan je to i uspeo, i oko 1.000 godina je taj most va転io za najdu転i most ikada sagraen u svetu. Danas se od svega toga mogu videti samo njegovi ostaci, delovi portala i tri stuba. Most spada u red najznaajnih dela rimskog graevinarstva. Spomenici kulture na teritoriji erdapske klisure Bogdan Stojiljkovi, IV4
- 17. Ostaci utvrenja Drobeta, na levoj obali (Rumunija), koje je namenjeno za odbranu Trajanovog mosta. Na desnoj obali Dunava (Srbija) nalaze se ostaci utvrenja Pontes, koje je imalo istu namenu.
- 18. Diana Diana je jedno od najveih i najouvanijih rimskih utvrenja kastruma na Dunavu. Verovatno je izgraeno 100-101. godine od kamena tesanika, za vreme cara Trajana. Tada se gradio kanal, kada je omoguena bezbednija plovidba Dunavom. Svojevremeno je Diana bila najznaajnije utvrenje. S obzirom da je podignuta na strate邸ki znaajnoj lokaciji, stalna vojna posada imala je zadatak da uva granicu i obezbeuje nizvodni ulaz u kanal. Spomenici kulture na teritoriji erdapske klisure Bogdan Stojiljkovi, IV4
- 19. Diana Diana je kastrum oblika pravougaonika, ije su dimenzije 100 sa 200 metara. Kastrum ima na bedemima uvuene kule. To je bio prvobitan oblik Diane. Krajem III i poetkom IV veka Diana dobija finalni izgled dodavanjem bedema sa isturenim kulama. Te kule se prostiru prema Dunavu, tako zatvarajui i 邸titei deo obale. Sredinom V veka ovaj rimski kastrum razaraju Huni, ali oko 530. godine obnavlja ga car Justinijan. Pored ostatataka bedema sa kapijama i kulama, u unutra邸njosti utvrenja, pronaene su vojne barake i drugi objekti. Iznad bedema utvreno je postojanje manjeg naselja, svetili邸ta i nekropole. Skulpture od mermera i bronze, raznovrsni predmeti za svakodnevnu upotrebu pronaeni na Diani ukazuju da je ovo rimsko utvrenje bilo i znaajan ekonomski centar sa pristani邸tem. Spomenici kulture na teritoriji erdapske klisure Bogdan Stojiljkovi, IV4
- 20. Iz svega ovoga prilo転enog mo転emo zakljuiti da je erdapska klisura sa zaslu転enim pravom za邸tieno kulturno i istorijsko dobro. Sa pravom mo転emo kazati da je vrednost njenog postojanja i uvanja nemerljiva, neprocenjiva. Ta pro邸lost, ta istorija, ta kultura, sve to 邸to nam ona pru転a je jedinstveno, izuzetno. Samo se moramo potruditi da tragove, koje nam je ona ostavila ne izbri邸emo. Da ih sauvamo od svega, a najvi邸e od zaborava i uni邸tenja. Pa, makar i na ovaj mali nain... Spomenici kulture na teritoriji erdapske klisure Bogdan Stojiljkovi, IV4
- 21. Izvori Za izradu ove prezentacije sam koristio sledee sajtove, kojima sam pristupio dana 11.02.2015.: http://www.npdjerdap.org/kultura/diana/ http://www.npdjerdap.org/kultura/lepenski-vir/ http://sh.wikipedia.org/wiki/Trajanov_most Ova stranica je zadnji put izmijenjena 8. avgust 2014. http://www.srbija.travel/download/brosure/priroda_srbije_odmor_u _pokretu_5izdanje.pdf , i ve pomenuti na sladovima br.5 i br.6: http://www.planeta.rs/15/2nacparkovi.htm http://www.zzps.rs/novo/index.php?jezik=sr&strana=zastita_prirode _medjunarodno Na slajdovima 5, 6, 18 i 19 ima slide nota koje se vide u dnu ekrana.
Editor's Notes
- #6: Preuzeto iz asopisa Planeta (br.15 , okt.-nov.2005), sa sajta http://www.planeta.rs/15/2nacparkovi.htm
- #7: Preuzeto iz teksta, sa sajta Zavoda za za邸titu prirode Srbije http://www.zzps.rs/novo/index.php?jezik=sr&strana=zastita_prirode_medjunarodno
- #19: Kori邸en je tekst sa sajta Nacionalnog parka erdap http://www.npdjerdap.org/kultura/diana/
- #20: Kori邸en je tekst sa sajta Nacionalnog parka erdap http://www.npdjerdap.org/kultura/diana/
- #21: Za izradu ove prezentacije sam koristio sledee sajtove, kojima sam pristupio dana 11.02.2015.: http://www.npdjerdap.org/kultura/diana/ http://www.npdjerdap.org/kultura/lepenski-vir/ http://sh.wikipedia.org/wiki/Trajanov_most Ova stranica je zadnji put izmijenjena 8. avgust 2014. http://www.srbija.travel/download/brosure/priroda_srbije_odmor_u_pokretu_5izdanje.pdf , i ve pomenuti na sladovima br.5 i br.6: http://www.planeta.rs/15/2nacparkovi.htm http://www.zzps.rs/novo/index.php?jezik=sr&strana=zastita_prirode_medjunarodno