Dr mitar lutovac ekoturizam
Download as DOCX, PDF
1 like1,603 views
EKOTURIZAM-VA貼NA RAZVOJNA ANSAZAPADNOG BALKANA I SRBIJE Akademik,prof.dr Mitar Lutovac, Montenegro e- gsmmitar@gmail.com Prof.dr Milan M. urii, Fakultet za poslovno-industrijski menad転ment, Beograd, e - mail: nikkec@open.telekom.rs Sa転etak:Ekoturizam zauzima sve va転nije mesto u savremenom turizmu. Po mnogima on je velika razvojna 邸ansa Zapadnog Balkana i Srbije, koja planira da do 2021. godine oko 12% njene teritorije bude pod nekim vidom za邸tite, 邸to ini ogroman razvojni potencijal. Srbija bi se trebala aktivno okrenuti na smanjenje svog uticaja na klimatske promene, koristei tzv. zeleno putovanje i za邸titu prirodnih stani邸ta od po邸asti masovnog turizma.Time se moguznaajno podsticati lokalni razvoji kroz isticanje lokalnih vrednosti i tradicije.Cilj ovog rada je da rasvetli stvarne mogunosti razvoja ekoturizma koristei sva pozitivna svetska iskustva na ovom planu. Kljune rei: odr転ivirazvoj, ekoturizam, eko turista, za邸tiena prirodna dobra
More Related Content
More from dr Mitar Lutovac (14)
Dr mitar lutovac ekoturizam
- 1. EKOTURIZAM-VA貼NA RAZVOJNA ANSAZAPADNOG BALKANA I SRBIJE Akademik,prof.dr MitarLutovac, Montenegro e- gsmmitar@gmail.com Prof.dr Milan M. urii, Fakultet za poslovno-industrijski menad転ment, Beograd, e - mail: nikkec@open.telekom.rs Sa転e tak:Ekoturizam zauzima sve va転nije mesto u savremenom turizmu. Po mnogima on je velik a razvojna 邸ansa Zapadnog Balkana i Srbije, koja planira da do 2021. godine oko 12% njene teritorije bude pod nekim vidom za邸tite, 邸to ini ogroman razvojni potencijal. Srbija bi se trebala aktivno okrenuti na smanjenje svog uticaja na k limatsk e promene, k oristei tzv. zeleno putovanje i za邸titu prirodnih stani邸ta od po邸asti masovnog turizma.Time se moguznaajno podsticati lokalni razvoji kroz isticanje lokalnih vrednosti i tradicije.Cilj ovog rada je da rasvetli stvarne mogunosti razvoja ekoturizma koristei sva pozitivna svetska iskustva na ovom planu. Kljune re i: odr転ivirazvoj, ekoturizam, eko turista, za邸tiena prirodna dobra UVOD Masovni turizam, esto, zbog neodgovornog pona邸anja pojedinaca i grupa- turista predstavlja ozbiljnu pretnju za 転ivotnu sredinu. Stoga se svet sve vi邸e okree tzv. "mekom" ili zelenom turizmu-ekoturizmu. Cilj je da se napus te turis tike de s tinacije i da se okrene ka turizmu koji ne ostavlja poharano okru転enje nakon odlaska mnogobrojnih gostiju (http://biologija.com.hr/modules/AMS/article.php?storyid=8446,). Ekoturizam - odr転ivi turizam je prepoznat je kao razvojna 邸ansa zemalja Zapadnog Balkana i Srbije. Odr転ivi turizam je suprotnost efikasnom masovnom turizmu, koji izrabljuje prirodne i druge resurse, radi ostvarivanja niske cene, bez raunice o 邸teti po ovekovu okolinu i bez obzira na kvalitet. Ako 転elimo sauvati prirodu i za budue generacije moramo razumeti prirodu i njene procese i strogo kontrolisati uticaj turizma na 転ivotnu sredinu.Znai bitno je ostvariti uravnote転eni balans ekolo邸ke, ekonomske i socio-kulturne komponenete turizma, a to se posti転e kroz edukaciju, volonterske aktivnosti, uenje o prirodi, pomaganje ouvanja i organizovanu za邸titu prirode. Naroitoje primenljiv u nacionalnim parkovima, parkovima prirode, rezervatima i drugim za邸tienim prirodnim dobrima, kaoveoma popularnim prostorima za raznovrsne segmente turistike ponude. Termin ekoturizam se razliito defini邸e, a predstavlja koncept turizma koji obuhvata set principa, ali i poseban segment tr転i邸ta. Nave邸eno neke definicije ovog termina: Meunarodni standard za ekoturizam GREEN GLOBE 21 defini邸e ekoturizam kao: ,,Ekolo邸ki odr転ivi turizam sa primarnim fokusom na istra転ivanje prirodnih oblasti koje je vrsto vezano za ouvanje, po邸tovanje i konzervaciju prirodne sredine . Ekoturizam je ekolo邸ki odgovorno putovanje i poseta relativno nedirnutih prirodnih oblasti, sa ciljem u転ivanja i divljenja prirodi (kao i svim prateim kulturnim osobenostima iz pro邸losti i sada邸njosti) i promovisanja konzervacije, sa malim negativnim uticajem posetioca i obezbeenjem socioekonomskih koristi za lokalno stanovni邸tvo koje je aktivno ukljueno u ekoturistiki biznis (Ceballos Lascurain, 1996). IUCN (World Conservation Union) defini邸e 1996. godine ekoturizam kao: environmentalno odgovorno putovanje i poseta relativno nedirnutim oblastima prirode, da bi se u転ivalo u prirodi i da bi se ona uva転avala (kao i svi pratei kulturni objekti iz pro邸losti i iz sada邸njosti), a promovi邸e ouvanje, ima nizak uticaj posetilaca i omoguava korisnu aktivnu dru邸tveno-ekonomsku ukljuenost lokalnog stanovni邸tva. The International Ecotourism Society/TIES, definisalo je 1991. godine Ekoturizam kao odgovorno putovanje u oblasti prirode, kojim se uva 転ivotna sredina i odr転ava blagostanje lokalnog stanovni邸tva. Ekoturizam neki defini邸u kao turizam zasnovan na prirodi, koji kroz svoje rezultate u odr転ivom razvoju doprinosi: za邸titi oblasti prirode, obrazovanju posetilaca o odr転ivosti i stvaranje koristi za lokalno stanovni邸tvo. On je mala, ali brzo rastua industrija koja deluje u okviru tr転i邸ne ni邸e kojom upravljaju tr転i邸ne sile i propisi Ekoturizam je na tr転i邸tu uglavnom individualan ili je turizam
- 2. malog obima (turistike grupe do 25 osoba i hoteli sa manje od 100 le転aja) u okviru kojeg posluju mala ili srednja preduzea u oblastima prirode. Ekoturizam ukljuuje i ruralne i kulturne elemente turizma pa mo転e postati efikasno sredstvo za repozicioniranje Srbije kao turistike destinacije na meunarodnom tr転i邸tu stvaranjem po転eljnog imid転a zemlje sa bogatstvom prirodnih i kulturnih resursa. ISTORIJSKI RAZVOJ EKOTURIZMA Termin Ekoturizam se vezuje za Milera (Miller, 1978), koji je svojim istra転ivanjima dokazao da su nacionalni parkovi najatraktivnije, najkompleksnije i najmonije ekoturistike destinacije. Larman, J. and Durst, B. savremeni ekoturizam posmatraju kao sistem iji aktivni elementi susvi uesnici u turistikom biznisu(slika 1). Oni ekoturizam posmatraju kao: /.../prirodni turizam k oji turista ostvaruje posetom destinaciji k ombinujui jedan od tri osnovna razloga (eduk aciju, rek reaciju i avanturu) posete destinaciji/.../. Za njih je ekoturizam prirodni turizam, koji sjedinjuje sve one prirodne potrebe oveka za rekreacijom, u転ivanjem, istra転ivanjem, oporavkom i sl, sa izvornim resursima 転ivotne sredine, 邸to neki smatraju njihovim najznaajnijim doprinosom definisanju i razvoju ekoturizma. (Laarman and Durst, 1987, 5). Turistiki radnici -sistemom aktivnog ouvanja i konzervacije pojedinih delova prirode obezbeuju dugorono kori邸enje resursa Ekoturizam Lokalno stanovni邸tvo -koristii 転ivotnu sredinu za ekoturizam i dobezbeuje sebi kvalitetan 転ivot -koriste bogastva prirodne sredine Slika 1. Komponente Ekoturizma Turisti netaknute Ubrzani rast ekoturizma, poHoukinsu, nastao je internacionalizacijom ekolo邸kih problema, kao i 転elji velikog broja turista iz visokorazvijenih zemalja za onim oblicima turizma koji se zasnivaju na prirodnim atraktivnostima. Po njemu prirodni resursi su ogranieni te se moraju sauvati-konzervirati za budue generacije. To svedoi da jedino internacionalnom saradnjom i velikim akcijama u oblasti ekoturizma mo転e se zaustaviti dalja degradacija 転ivotne sredine(Milenkovi, Bo邸kovi, 2012). Za邸tita prirodnih oblasti, stvaranje dohotka, edukacija i ue邸e lokalnog stanovni邸tva u razvoju kapaciteta su osnovne funkcije ekoturizma tesaglasno tome Kanadsko Udru転enje za邸tite prirode (Canadian Environmental Advisory Council 1991, 25) navodi njegove bitne karakteristike: 1. mora da promovi邸e ekolo邸ku etiku; 2. ne sme da degradira resurse; 3. vi邸e je ekocentrian nego antropocentrian; 4. potrebno je da postoje koristi za 転ivi svet i okru転enje (socijalne, ekonomske, naune, upravljake i politike); 5. omoguava sticanje iskustva iz prve ruke o prirodnoj sredini; 6. sadr転i obrazovnu komponentu, i 7. sadr転i kognitivnu i afektivnu dimenziju.
- 3. Oevidno je da ekocentrizam svih uesnika u turistikoj privredi je dominantan i da prirodne karakteristike i moral odreuju fizionomiju ekoturizma, a njegovo odr転ivo funkcionisanje logistiki potpoma転u elementi tehnocentrizma, i to svih onih koji se prilagoavaju prirodnim zakonitostima. Jedino odgovornim pona邸anjem svih uenika u ekoturizmu prevazilaze se konfliktni odnosi turizma i 転ivotne sredine i stvaraju se uslovi za potpuno utapanje turizma u 転ivotnu sredinu i 転ivotne sredine u turizam, tj. u odnos simbioze (Milenkovi S, Bo邸kovi N.,2012). Pejd転 i Dauling (Page and Dowling, 2002) su definisali pet kljunih principa ekoturizma, koji aktiviraju sve njegove vitalne funkcije i resurse, ali i insistiraju na stalnoj odr転ivost tih komponenti u cilju uvanja kulturne, socijalne, edukativne i ekonomske ravnote転e ekodestinacije (slika 2). Ekoturizam Slik a 2. Pet k ljunih principa ekoturizma Ekonomska dimenzija ekoturizma se ne sme zanemariti pa ekoturizam postaje 邸ansa za razvoj razliitih oblika preduzetni邸tva i ekonomskog razvoja i zaposlenosti na ekoturistikim destinacijama, koje su naje邸e nerazvijene ili slabo razvijene oblasti. Ekoturizam po Viveru(Weaver, 2001) ima edukaciju kao znaajnu komponentu jer turisti novim nainom hedonizma, tj. konzumiranja produkata 転ivotne sredine u isto vreme i ue o jedinstvu oveka i prirode. World Tourism Organization UNWTO 2012 posmatra ekoturizam kao koncept koga ine svi oblici prirodnog turizma u kojima je glavna motivacija turista posmatranje i uva転avanje prirode i tradicionalnih kultura koje dominiraju u prirodnim podrujima. To znai da je osnovna pokretaka snaga ekoturizma motivacija svih uesnika u njemu daouvaju tradicionalni nain kori邸enja 転ivotne sredine. Ekoturizam u Srbiji se poeo aktivnije izuavati poetkom ovog Milenijuma. Tako Milenkovi uoava da Srbija ima znaajne potencijale za razvoj ovog oblika turizma (Milenkovi 2006). 貼ivkovi(貼ivkovi 2009), Kosovi (Kosovi 2009) i dr. pokreu pitanja o regionalnoj preraspodeli ekoturizma, sa ciljem da se utvrde oni korisni efekti eko-turizma, koji pobolj邸avaju posmatranu sredinu. Bela i saradnici (Bela I saradnici, 2011) dokumentuju postuke pretvaranja ekoturizma u praksu, ali bez 邸tetnih uticaja u 転ivotnoj sredini. trbac i Hamovi (2011) istiu ekonomske efekte ekoturizma. Stankov i saradnici (Stankov i saradnici 2011) potenciraju na ouvanju biodiverziteta u konkretnim oblastima Srbije, 邸to znai i njihovu za邸titu, 邸to treba da bude i osnova za razvoj ekoturizma u za邸tienim oblastima. Evidentno je da je razvoj ekoturizma prate odreene zablude, ali i ogranienja i mogunosti - 邸anse (tabela 1). Tabela 1 - Definicija osnovnog modela zelenog - ekoturizma (Prilagoeno iz: Milivojevi J., 2006) 1. baziran na prirodi 2. ekolo邸ki odr転iv 3. ekolo邸ko i kulturno edukativan 4. omoguava koristi za lokalnu zajednici 5. omoguava zadovoljstvo turistima
- 4. ATRIBUTI VEZANI ZA ZELENI TURIZAM ZABLUDE OGRANIENJA MOGUNOSTI - Svako nerazvijeno podruje je idealna oblast za razvoj ekoturizma, - Podruje nije istra転eno u cilju verifikacije standarda i sertifikovano za ekoturizam, - Netaknuta priroda -Odsustvo minimuma infrastrukture, - Arheolo邸ka nalazi邸ta i istorijski spomenici - Ekolo邸ka svest stanovni邸tva i turista je na visokom nivou, - Nizak nivo ekolo邸ke svesti, - Zdravi voda i hrana - 貼elja za brzim podizanjem 転ivotnog standarda, - Gostoljubivost i raznovrsna autohtona kultura (regionalna, lokalna) - Seoski turizam je u principu ekoturizam. - Odsustvo jasnih standarda i legislative. Ue邸e u projektima istra転ivanja, za邸tite i konzervacije Zemlje Zapadnog Balkana i Srbija treba da prihvate primere dobre prakse koji su razvijeni u svetu, ali i da ekoturizam prilagodesvojim konkretnim uslovima, uva転avajui odlike prirodne sredine, tradicije i kulturno-istorijsko naslee? Ne sme se dozvoliti da jurnjava za profitom uni邸ti ograniene ekolo邸ke resurseZapadnog Balkana i Srbije. NAJRAZVIJENIJE EKO DESTINACIJE U SVETU I KOD NAS Glavne eko destinacije u svetu su Panama, Kostarika1, Ekvador, Jukatan (Meksiko), Dominikanska republika, Aljaska, Madagaskar, Tanzanija2, Kenija3, Vird転inska ostrva, Island, Laos, Indija4, ri Lanka i Kambod転a. Za sve njih promovisanje prirodnih lepota je i unosan biznis. Eko turiste karakteri邸e sledei ekokodeks: "dr転i se oznaenih puteva, sarauj sa strancima, ne nosi oru転je, mesto na k ojem boravi邸 ostavi i邸im nego 邸to je bilo k ad si stigao, ne uznemiravaj ok olinu bukom, pona邸aj se kao da si u svom domu, po邸tuj uputstva dobijena od odgovornih osoba, ne tra転i samo egzotiku, ve otkrij bogatstvo drugih kultura i naina 転ivota, budi siguran u svrhu svoga putovanja"."Ekoturizam je jedan od glavnih inilaca koji doprinosi ouvanju ostrva Galapagos. Tarapanti nacionalni park Kostarika. Sve ove ekodestinacije po邸tuju odredbe standarda Green Globe 21, zahvaljujui emu ostvaruju koristi za posao, potro邸aa - turistu i dru邸tvo (tabela 2.). Tabela 2. Koristi od uvoenja standarda Green Globe 21 Koristi od uvoenja standarda Green Globe 21 Koristi za posao Koristi za potro邸ae Koristi za dru邸tvo bolja 転ivotna sredina bolja 転ivotna sredina bolja 転ivotna sredina u邸teda u tro邸kovima obezbeenje minimuma standarda odr転ivi razvoj konkurentnost investicije globalni marketing ovla邸enja 1U Kostariki ekoturizam je unosniji od izvoza banana, 2 U Tanzaniji ekoturizam je unosniji od izvoza kafe, 3 U Keniji ekoturizam je unosniji od izvoza kafe jer samo jedan lav turistikoj delatnosti donese prihod od oko 5000 eura godi邸nje, dok krdo slonova za isti period "zaradi" oko 460 hiljada eura. 4U Indiji ekoturizam je unosniji od izvoza tekstila i nakita.
- 5. dokumentovanost 転ivotne sredine snabdevanje od zelenih kompanija vi邸e poslova i novog zapo邸ljavanja Kako stvari stoje u Srbiji? U Srbiji pojam ekoturizam je potpuno pogre邸no shvaen, odnosno, po mnogima, i vulgarizovan. Svodi se na zloupotrebu prirode i na logiku rentabiliteta, odnosno kapitala, 邸to za posledicu ne mo転e imati ni邸ta dobro, jer priroda ima svoj balans, od koga zavisimo i mi sami.Ako se uzme u obzir 邸irok izbor i koliina neprocenljivih prirodnih resursa sa kojima Srbija raspola転e, a koje ne koristi u duhu odr転ivog razvoja, onda to dobija traginu dimenziju. Sva ta prirodna blaga treba za邸tititi i unaprediti, pa upotrebiti i za pobolj邸anje kvaliteta 転ivota na na邸im prostorima. Stvoriti eko-destinaciju i razviti ekoturizam zahteva evoluciju principa, smernica i certifikacije, zasnovana na standardima odr転ivosti. Jedino na taj nain ekoturizam mo転e: 1. doprinositi ouvanju biodiverziteta, 2. odr転avati dobrobit lokalnog stanovni邸tva, 3. ukljuiti tua iskustvs tumaenja i uenja, 4. ukljuiti odgovorno delovanje na strani turista i turistike privrede, 5. usmeravati se prvenstveno ka malim grupama od strane malih poslovnih sistema, 6. zahtevati najmanju moguu potro邸nju neobnovljivih resursa, i 7. nagla邸avati lokalno ue邸e, vlasni邸tvo i preduzetnike mogunosti, posebno za seosko stanovni邸tvo. Oevidno je da ekoturizam treba posmatrati kao specifian i osoben nain odr転ivog turizma. On se mora planirati i njime se mora upravljati da bi se ostvarili kljuni dru邸tveni i environmentalni ciljevi, 邸to zahteva (Wood, 2002.): 1. Specijalizovani marketing da bi se privukli putnici koji su prvenstveno zainteresovani za posetu oblastima prirode. 2. Upravljake sposobnosti koje su prilagoene postupanju sa posetiocima u za邸tienim oblastima prirode. 3. Vodike usluge i usluge tumaenja, po転eljno pru転ane od strane lokalnog stanovni邸tva, koje su usmerene ka pitanjima istorije, prirode i odr転ivog razvoja. 4. Politike vlade koje odreuju prihode od turizma za stvaranje fondova kako za za邸titu divljih predela tako i za odr転ivi razvoj lokalnih zajednica i starosedelakog stanovni邸tva. 5. Usredsreivanje pa転nje na lokalne stanovnike, kojima mora biti dato pravo na davanje saglasnosti za razvoj turizma na bazi prethodne informisanosti, pravo punog ue邸a i, ukoliko oni tako odlue, davanje sredstava i obezbeenje obuke da bi iskoristili prednosti ovakve opcije odr転ivog razvoja. Dobro osmi邸ljenim sistemskim pristupom ekoturizam mo転e postati dobra razvojna mogunost kako Zapadnog Balkana tako i Srbije. MOGUNOSTI RAZVOJA EKOTURIZMA U SRBIJI Sva dosada邸nja istra転ivanja su pokazala da stepen razvoja eko turizma u Srbiji je nezadovoljavajui jer su nedovoljno razvijeni centri eko turizma. Takoe, ne postoji ni prava kampanja za podizanje svesti kod ljudi o eko turizmu. Sa druge strane Srbija ima sve da bi se razvio eko turizam. Bogata je 邸umama, rezervatima, nacionalnim parkovima, rekama, jezerima, planinama , 邸to je dobra osnova da se odluno krene u razvoj ekoturizma. Naime ekoturizam, kao mala industrija mo転e doneti znaajni napredak turizma u Srbiji, kroz otvorena vrata za sve ljude 転eljne mira, iste prirode, kao i poveanje nacionalnog bud転eta. P ozitivan primer za to mo転e biti primenjivanje sistema kao 邸to je npr. u Kostariki, 邸to bi doneo pozitivne efekte. Na転alost, razvoj ekoturizma je u Srbiji u povoju. Prema procenama Svetske turistike organizacije, globalni udeo ekoturizma u ukupnim turistikim putovanjima je izmeu 2 i 4%. Imajui u vidu tendencije u Srbiji i kretanja na domaem turistikom tr転i邸tu, mo転e se proceniti da je taj udeo za Srbiju jo邸 i manji. Mnogi razlog vide u nedovoljnoj motivisanosti, kako potencijalnih stvaralaca ovog turistikog proizvoda, tako i posrednika turistikih agencija, prvenstveno zbog niske profitabilnosti. Kao izuzetke od pravila treba izdvojiti nekoliko za邸tienih oblasti Zasavica, Carska Bara i Pali-Luda邸. Ekoturizam nije dobio institucionalno mesto koje mu pripada ni u Strategiji razvoja turizma (2006) ni u Nacionalnooj strategiji odr転ivog razvoja (2007). Obe te strategije ne vide eksplicitno ekoturizam kao jedno od re邸enja brojnih ekolo邸kih i ekonomskih problema Srbije. Znaju i da je Srbija
- 6. bogata prirodnim i kulturnim podrujima, namee se zakljuak da je neophodno razvijati ekoturizam na podruju Srbije, koja ima dobre resurse za razvoj ovog oblika odr転ivog turizma, koji na globalnom nivou bele転i visoke stope rasta. Time bi se mogle ostvariti i brojni pozitivni efekti za dru邸tvo kao celinu (slika 3). Kao osnova za razvoj ekoturizma u Srbiji mo転e poslu転iti odnos izmeu pojedinih za邸tienih prirodnih dobara i ciljeva upravljanja tim dobrima (tabela 3) (Stojanovi 2006). Iz tabe le 3, Cilj oznaen kao turizam i rekreacija (tabela 1), koji se mo転e izjednaiti sa pojmom ekoturizam, mo転e biti primaran cilj u nacionalnim parkovima (II), spomenicima prirode (III) i za邸tienim predelima (V), sekundarni cilj u podruju divljine (Ib), i mogue primenjiv cilj upravljanja u podruju upravljanja stani邸tem (IV) i za邸tienom podruju za upravljanje resursima (VI). Jedino u strogom prirodnom rezervatu (Ia), ekoturizam nije primenjiv cilj upravljanja. Priho-dovanje ZELENI - EKOTU-RIZAM Zakonska za邸tita oblasti Uveanje svesti stanovni邸tva o znaaju 転ivotne sredine Novo zapop邸-Biodi- ljavanje verzitet Odr転ava-nje/ una-preenje Obuka iz oblasti 転ivotne sredine Promena kulture u odnosu na 転ivotnu sredinu Posetioci podizanje vrednosti /svest Slika 3. Zeleni turizam kao razvojna 邸ansa Srbije Tabela 3. Odnos vrsta za邸tienih prirodnih dobara i ciljeva upravljanja (Stojanovi, 2006) Ciljevi upravljanja Kategorija za邸tiene oblasti Ia Ib II III IV V VI Nauna istra転ivanja 1 3 2 2 2 2 3 Za邸tita divljeg sveta 2 1 2 3 3 - 2 Ouvanje specijalne i genetike 1 2 1 1 1 2 1 raznovrsnosti Obezbeivanje usluga u 転ivotnoj sredini 2 1 1 - 1 2 1 Za邸tita specifinih prirodnih i kulturnih oblika - - 2 1 3 1 3 Turizam i rekreacija - 2 1 1 3 1 3 Obrazovanje - - 1 2 2 2 3 Usagla邸eno kori邸enje resursa iz - 3 3 - 2 2 1 prirodnih ekosistema Ouvanje kulturnih i tradicionalnih karakteristika - - - - - 1 - Legenda: - broj 1 oznaava da se radi o primarnom cilju; - broj 2 da je re o sekundarnom cilju; - broj 3 predstavlja mogue primenjiv cilj upravljanja za邸tienom oblasti; - crtica (-)predstavlja da dati cilj nije primenjiv u posmatranoj kategoriji za邸tiene oblasti.
- 7. Osnovu za razvoj ekoturizma, kao tr転i邸ne ni邸e srpskog turizma, predstavljaju za邸tiena prirodna dobra. Do sada je za邸tieno 474 prirodnih dobara 5 nacionalnih parkova; 17 parkova prirode; 16 predela izuzetnih odlika; 69 rezervata prirode; 3 za邸tiena stani邸ta ; 325 spomenika prirode i 39 prirodnih dobara sa istorijskim i kulturnim karakteristikama. Takoe, po razliitim osnovama, stavljeno je pod za邸titu i: 215 biljnih i 427 転ivotinjskih vrsta koje su oznaene kao prirodne retkosti. Ova podruja ine osnovu za razvoj ekoturizma. Njihova povr邸ina trenutno iznosi 530.714 ha, odnosno 6,00 odsto teritorije Srbije. Prostornim planom Republike Srbije (Slu転beni glasnik RS, broj 88/10), predvieno je da do 2015. godine bude za邸tieno oko 10% povr邸ine Srbije, a da do 2021. godine oko 12% teritorije Srbije bude pod nekim vidom za邸tite (Milenkovi, 2012.). Prihvatajui Strategiju razvoja turizma Srbije (2006) kroz klasterizaciju turistikog prostora, u izdvojenim klasterima, mogue je razviti ekoturizam na nain prikazan u tabeli 4. Tabela 4. Turistik i k lasteri k ao osnova razvoja ek oturizma u Srbiji TURISTIKI KLASTER prema Strategiji razvoja turizma Srbije (2006) 1.VOJVODINA II. BEOG-RAD III.JUGOISTO-NA SRBIJA IV.JUGOZAPA-DNA SRBIJA -NP Fru邸ka Gora ima najmanje mogunosti za razvoj ekoturizma zbog velikog stepena urbanizacije i naru邸enosti prirodne sredine. -Nacionalni park erdap -Maljen i Suvobor - Gornje Podunavlje -Homoljske planine - Zlatibor - Subotika pe邸ara -Park prirode Resava - Zlatar -Deliblatska pe邸ara - Ju転ni Kuaj - Park prirode Golija - Gravitaciona zona - Nacionalni park - Planinina Rtanj Palikog jezera Tara - Luda邸ko jezero - Vlasina i Kraji邸te - Nacionalni park ara -Koviljsko-petrovaradinski rit - Stara planina -Ovarsko-kablarska klisura - Vr邸ake planine. - Nacionalni park Kopaonik - Carska bara, - Pe邸terska visoravan - Obedska bara - Kanjon reke Uvca - Zasavica Svaka od potencijalnih ekoturistikih destinacija se odlikuje raznovrsnim prirodnim i kulturnim dobrima te ima dobar resursni potencijal za razvoj ekoturizma. Jedino klaster Beograd nema potencijala za razvoj ekoturizma, ali predstavlja najveu disperzivnu zonu za ostale turistike klastere, i to putem: -odlazaka stanovnika Beograda u ekoprostore drugih klastera u Srbiji; -boravak inostranih gostiju Beograda u kratkim posetama ekoturistikim destinacijama, u vidu ecobreak-a, i - organizovani prolazak turista koji borave u Beogradu kroz ekoturistike destinacije, tj. ecopass. Proizvodnja zdrave hrane za turizam,bogati kvalitetni 邸umski resursi i plodovi 邸uma za proizvodnju zdrave hrane za ishranu turista, branje, kori邸enje i u転ivanje lekovitogbilja, razvoj edukativnog, obrazovnog, istra転ivakog ekofitofarmakolo邸kog turizma,ekoklimatski ekoturizam u istim bukovim 邸umama, ispiranje zlata na zlatonosnim rekama (Mlavi i Peku), ekoribolov i lov, specifini oblici ekokonai邸ta, kori邸enje zaprega za prevoz, ekosafari, sportsko-rekreativni, zdravstveno-klimatolo邸ki uslovi i druge specifinosti ekodestinacije samo podi転u kvalitet i kompleksnost ponude ekoturizma. Sistemskim pristupom se mo転e u Srbiji razviti ekoturizamkroz sledeih pet osnovnih koraka, i to:
- 8. 1. Usvojiti i dosledno primeniti odredbe meunarodnog standarda za ek oturizam GREEN GLOBE 21, 2. Izv邸iti istra転ivanje i verifik aciju svih oblasti od interesa za razvoj zelenog- ekoturizma, 3. Izgraditi neophodno potrebnu i dovoljnu infrastructuru u oblastima predvienim za ekoturizam, 4. Izvr邸iti Sertifikaciju sistema ekoturizma u konkretnoj oblasti saglasno zahtevima standarda ISO 14001 i Green Globe 21 u svim elementima i procesima, i 5. Kontinualno unapreivati sve procese i elemente sistema. ZAKLJUAK Ekolo邸ku komponenta sveukupnog razvoja sve vi邸e je prisutna, ak i u svetskim razmerama. Naime, ista ekonomska filozofija poslovanja postala je neodr転iva i ona je ustupila mesto konceptu odr転ivog razvoja, koji dobija svoju primenu i na turistikom tr転i邸tu. Ekoturizam postaje sve znaajniji segment ukupnog turistikog razvoja mnogih zemalja , naroito onih ekonomski nedovoljno razvijenih, koje raspola転u bogatstvom relativno netaknute prirodne i kulturne sredine, koje predstavljaju dobru polaznu osnovu razvoja ekoturizma. Srbija poseduje dobar ekoturistikiresursni potencijalkoji mo転e da valorizuje krozrazvoj ekoturizma i planiranu klasterizaciju turistikog prostora Srbije. To mo転e ostvariti dobro osmi邸ljenim marketin邸kim pristupom i sistemskim pristupom sa nivoa dr転ave (stvaranje poetnih uslova i motivacije), preko aktivne uloge lokalne samouprave, stvaranja neophodne infrastrukture za ekoturizam, intenzivne obuka i podizanja ekolo邸ke svesti stanovni邸tva, usvajanja i primene meunarodnih standarda ISO 14001 i Green Globe 21 i obaveznosti sertifikacije integralnog sistema ekoturizma. Sve to mora biti praeno i stalnim monitoringom stanja oblasti (provere na licu mesta, praenje uz pomo satelita, eko policija) i sistemomstalnih unapreenja za邸tite 転ivotne sredine. Osmi邸ljavanje i razvojekourizma zahteva potpunu posveenost svih onih u ijoj su nadle転nosti. Samo motivisani ljudi imaju i volju i energiju da zaponu takav posao i da kroz to sebi obezbede samo dodatnu zaradu jer ekoturizam jo邸 uvek nije promovisan na nivou Srbije, za njega ne postoji potrebna infrastruktura u za邸tienim podrujima, koja bi ga podr転ala. Takoe, obrazovni sistem u Srbiji nema adekvatno obrazovanje za sprovoenjeekoturizma i organsku poljoprivrednu proizvodnju. Pristalice odr転ivog razvoja turizma kroz ekoturizam vide jedinu pravu turistiku industriju, koja obezbeuje ekoturisti da upozna i do転ivi destinaciju na najbolji nain. Ukoliko se sistemski ne prie razvoju ekoturizma on e ostati neostvarena 転elja ljubitelja zdrave prirode. Odgovornim razvojemekoturizma mo転e se pobediti siroma邸tvo i podsticatiravnomeran regionalni razvoj Srbije, kroz isticanje lokalnih vrednosti i tradicije. Razvoj ekoturizma u Srbiji mo転e biti relativno profitabilan, i da jejedini pravi i uspe邸an put njegovog razvoja sveobuhvatan i odgovoran pristup trajnom ouvanju 転ivotne sredine i prirodnih bogatstava Srbije. Tako e se onesauvati za budue generacije. LITERATURA 1. A New Approach to Sustainable Tourism Development: Moving Beyond Environmental Protection, Frederico Neto, 2003 2. Assessing the Certification for Sustainable Tourism (CST) Program in Costa Rica, The School for Field Studies (SFS), Center for Sustainable Development Studies, 2004 3. Bela, M. i sar. (2011). Ekodestinacije u funkciji odr転ivog razvoja turizma. Ecologica 18(62): 261-4. 4. Buckley R.(2009), Research Note Tourism Ecocertification in the International Year of Ecotourism, Griffith University, Parklands Drive, Southport, Qld 4215, Australia 5. Eco-certification (NEAP Edition III) , Ecotourism Australia, Third Edition, 2003. B-118 6. Ecotourism Development A Manual for Conservation Planners and Managers Volume, The Nature Conservancy, Arlington, Virginia, USA, 2002 7. GREEN GLOBE 21, International Ecotourism Standard, 2004
- 9. 8. Kanjevac, K., Milivojevi,J., (2005), Mogunosti razvoja ekoturizam u centralnoj Srbiji, Osmi nauno struni skup - Sistem kvaliteta uslov za uspe邸no poslovanje i konkurentnost, Kru邸evac, 2005. 9. Kosovi, M.,(2009),Evropska Unija, globalizacija i ekoturizam, Ecologica 16(55): 563-7. 10. Laarman, J. and Durst, B. (1987),Nature travel and tropical forests. Raleigh: North Carolina State University 11. Milenkovi, S.. (2006). Meusobni odnosi turizma i 転ivotne sredine. Kragujevac: Ekonomski fakultet, 12. Milenkovi, S., (2009), Turizam i ekonomija. Kragujevac: Ekonomski fakultet 13. Milivojevi J.. Kanjevac Milovanovi K., Koki Arsi, A., Ecotourism- misconcepctions, terms, possibility, Festival kvaliteta 2006, Kragujevac, 2006. 14. Milenkovi S, Bo邸kovi N.,(2012), The development tendencies og eco-tourizm in Serbia,Ekonomski fakultet, Kragujevac, 15. Miller, K. (1978),Planning national park for ecodevelopment: Methods and Cases from Latin America, Michigan: University of Michigan, Centre for Strategic Wildland Management Studies 16. Milojevi, V., (2011),Kultura k ao dimenzija odr転ivog razvoja , Teme 35(2): 639-53. 17. Nacionalna strategija odr転ivog razvoja ,(2007), Slu転beni Glasnik RS. br. 101/2007 18. Page, S. and Dowling, R. (2002),Ecotourism, Harlow: Pearson 19. Spasojevi, M.,(2006),Lok alni i globalni negativni uticaji turizma na 転ivotnu sredinu ,XIV nauni skup ovek i 転ivotna sredina, Ekonomski aspekt za邸tite radne i 転ivotne sredine. Ni邸: Fakultet za邸tite na radu, 191-7. 20. Stankov, U., i dr. (2011), Ecotourism-an alternative to mass tourism in nature park Stara Planina,Journal of the Geographical Institute Jovan Cviji 61(1): 43-59 21. Stephen N. Edwards N. S., McLaughlin J.W., Ham H. S. (1998), Comparative Study of Ecotourism Policy in the Americas, Department of Resource Recreation and Tourism College of Forestry, Wildlife and Range Resources University of Idaho, 22. Stojanovi, V. (2006): Odr転ivi razvoj turizma i 転ivotne sredine,Novi Sad: PMF, Departman za geografiju, turizam i hotelijerstvo. 23. u邸i, V., (2007),Turizam i ekonomija zemalja u razvoju. Ekonomske teme 45(3): 131-9. 24. Weaver, D. (2001),Ecotourism as mass tourism: Contradiction or reality?, Cornell hotel and restaurant administration quarterly 42(2): 104-12. 25. Wood M.E.,. (2002): Ekoturizam principi, postupci i politike za odr転ivost, CenORT, Beograd. 26. Zavod za za邸titu prirode Srbije. Za邸tiena prirodna dobra. http://www.natureprotection.org.rs/rs/za邸tiena-prirodna-dobra.html. preuzeto 24.04.2012. 27. 貼ivkovi, B.. (2009). Ekoturizam u funkciji razvoja Homolja. Ecologica 16(56): 645-9. http://ecotourismserbia.rs/rs/asocijacija/ekoturizam-u-srbiji/ http://biologija.com.hr/modules/AMS/article.php?storyid=8446, Datum objave: 26.07.2011, 09;07;00 http://www.zzps.rs/novo/index.php?jezik=sr& strana=zastita_prirode_osnovni_podaci, skinuto 03.05.2014.godine