ݺߣ

ݺߣShare a Scribd company logo

Fiziološka akustika, frekvenc. i dinamički opseg čujnosti

•
•
М
Милица Првуловић

Fiziološka akustika, frekvenc. i dinamički opseg čujnosti

1 of 28
Download to read offline
Fiziološka akustika Čulo sluha Dinamički opseg čujnosti Frekvencijski opseg čujnosti
 Fiziološka akustika nas upoznaje sa načinom kako čovek prima i stvara zvuk.  Čovek preko čula sluha prima zvuk, a preko svog govornog mehanizma generiše zvuk (govor, pevanje).  ČOVEK JE I PRIJEMNIK I GENERATOR ZVUKA!!!  Sve što obrađuje fiziološka akustika je u oblasti SUBJEKTIVNOG, a to znači onog što čovek oseća kada se nađe u polju zvučnih talasa.
Čulo sluha  Primarni zadatak sluha je: - najpre, očuvanje čovekovog integriteta, tj. spašavanje života, - a tek posle, obrada (ne)korisnih i (ne)ugodnih informacija.  Čovek sluhom dobija 86% svih komunikacijskih informacija.  Pojam sluh objedinjuje sve što je potrebno da bi se stvorio svesni ili nesvesni slušni doživljaj: - uvo (spoljašnje, srednje i unutrašnje), - slušne nerve i - nelinearnu dvokanalnu obradu signala.  Čulo sluha je složen i osetljiv mehanizam: - prijemnik zvuka (kao mikrofon), - filtar i analizator zvuka –u zajednici sa mozgom, - sistem za obradu podataka (kao računar).
 Čovekovo uvo je daleko više od vrhunskog mikrofona:  ono je vrlo selektivan frekvencijski analizator,  izvrstan je indikator glasnoće, visine i boje tona,  precizan je lokalizator smera zvučnog izvora,  prihvata frekvenciju u opsegu više od 10 oktava (oko samo jednu),  odnos zvučnih pritisaka koje uvo može da podnese, a da ne dođe do oštećenja, i onog koje uvo tek može da registruje iznosi 1:106,  uvo ima vlastite automatske sisteme za samozaštitu: mehaničke i hemijske,  u području svoje najveće osetljivosti, uvo reaguje već na zvučni pritisak koji je 10-10 puta niži od atmosferskog; pri tom zvučnom pritisku bubna opna treperi amplitudom koja je manja od 10-9cm. Uvo je najosetljiviji senzorni organ !!!
 Organ sluha se može podeliti: 2. funkcionalno na: - transmisioni aparat (spoljašnje i srednje uvo) koji prenosi signal do perceptivnog aparata i - perceptivni aparat (unutrašnje uvo, slušni živac, moždani putevi i kortikalni slušni centri) koji obrađuje signal koji je prenešen transmisionim aparatom; 3. topografski na: - periferni deo (uvo i slušni živac), - centralni deo (moždani putevi i kortikalni slušni centri). 1. anatomski na: - spoljašnje uvo, - srednje uvo i - unutrašnje uvo;
 Spoljašnje uvo  Spoljašnje uvo obuhvata: - ušnu školjku (elastična hrskavica slična levku), - slušni kanal (hrskavičava cev) i - deo bubne opne sa strane slušnog kanala.  Osnovne funkcije ušne školjke: - prikupljanje zvučne energije na ulazu u slušni kanal i usmeravanje ka slušnom kanalu; - sakupljanje i prenos zvučnih oscilacija koštanim putem do unutrašnjeg uva; - bolja orijentacija u prostoru omogućena je prijemom zvučnih informacija levim i desnim uvom i - sprečavanje povratnog dejstva sopstvenog glasa.
 Zvučni talasi se kroz slušni kanal prostiru u obliku longitudinalnih talasa.  Slušni kanal je sa jedne strane otvoren a sa druge strane zatvoren bubnom opnom i zajedno sa ušnom školjkom se ponaša kao sklop sličan levku sa rezonatorskim osobinama.  Zvučni signali sa ulaza ušne školjke usmeravaju se ka slušnom kanalu.  Dužina slušnog kanala: (25 - 27) mm, površina poprečnog preseka: (30 - 35) mm2.
 Slušni kanal ima: - akustičku funkciju (objašnjena je napred) i - zaštitnu funkciju (obložen je voskom koji skuplja prljavštinu koja dolazi iz okruženja i sprečava je da dođe do bubne opne).  Zvučni signal, koji je pojačan u određenom frekvencijskom opsegu u slušnom kanalu, dolazi do bubne opne.  Bubna opna razdvaja srednje od spoljašnjeg uva.  Bubna opna je eliptična membrana koja vibrira dolaskom zvučnog talasa. Pomoću nje se pretvara akustička energija u mehaničku.  Rezonantne frekvencije sklopa ušna školjka-slušni kanal su: (2.7 - 3.5) kHz.  Slušni kanal pojačava zvuk na srednjim i visokim frekvencijama (slika); pojačava f = (3 - 4) kHz za oko 12 dB, a za svega 3dB.
 Srednje uvo  Nalazi se između bubne opne sa spoljašnje strane i koštanog zida sa unutrašnje strane.  Srednje uvo obuhvata: - bubnu opnu, sa strane slušnih koščica, - slušne koščice i - Eustahijevu cev.  Osnovna namena srednjeg uva: - verodostojni prenos i pojačanje zvučnog signala iz slušnog kanala do unutrašnjeg uva, - zaštita, za osetljive delove unutrašnjeg uva, od naglog prodiranja zvučnih oscilacija sa velikom zvučnom energijom.
 Osnovne karakteristike bubne opne: - eliptična membrana debljine oko 0.1 mm, - veća osa elipse je 1cm, manja 0.85 cm, - rezonantna frekvencija: (1.2-1.4) kHZ.  Osnovna namena: prijem, transformacija i prenos zvučne energije iz spoljašnjeg ka srednjem uvu.
 Sistem slušnih koščica - premošćuje šupljinu srednjeg uva, - povezuje bubnu opnu i ovalni prozor, - vrši prilagođenje male impedanse vazduha u slušnom kanalu i velike impedanse limfne tečnosti u srednjem uvu; tako se obezbeđuje potpun prenos zvučne energije.  Slušne koščice (čekić: m=23mg, l=6mm; nakovanj: m=27mg, l=7mm; i uzengija: m=2.5mg, l=4mm) su međusobno povezane elastičnim vezama i prenose mehaničku energiju sa bubne opne na opnu na ovalnom prozoru.
 Mehanička sila se sa bubne opne preko slušnih koščica povećava 35 - 80 puta zbog odnosa površine bubne opne i površine ovalnog prozora: 3 mm2 : 80 mm2.  Npr. na f = 100Hz, zvučni pritisak u unutrašnjem uvu je 10 puta veći od zvučnog pritiska na bubnoj opni; na f = (200 -2400) Hz pojačanje je 15 puta.  Rezonantna frekvencija sistema slušnih koščica je f = 1.2 kHz.
 Eustahijeva cev  Preko ovog kanala srednje uvo je povezano sa usnom šupljinom. U njemu je vazduh. Otvara se samo pri gutanju i zevanju.  Osnovna uloga: služi za izjednačavanje statičkog pritiska unutrašnjeg i spoljašnjeg uva na nivou atmosferskog pritiska i za provetravanje srednjeg uva.  Duga je oko 3 cm, poprečni presek joj je (0.5 - 0.1) cm2.
 Unutrašnje uvo  Osnovna funkcija: prijem i pretvaranje mehaničke energije zvučnih talasa (koja se preko slušnih koščica prenosi na ovalni prozor) u odgovarajuće nervne (električne) impulse koji se preko nervnog snopa prenose do mozga.  Glavni deo unutrašnjeg uva je PUŽ (KOHLEA). - Puž je koštani šuplji organ ispunjen limfom. - Puž je koštani kanal debljine (1 - 2) mm, dužine (32 -35) mm savijen 2.5 puta - u obliku pužastog tela. - Okruglog je poprečnog preseka, površine 3.3 cm2 na početku koja se smanjuje idući prema kraju.
 Osnovu unutrašnjeg uva čini puž (kohlea) sa ovalnim i okruglim prozorom ka srednjem uvu i slušnim živcima koji idu ka nervnom sistemu. Na pužu se nalazi i vestibularni organ.
 Puž je podeljen po celoj dužini na gornji i donji deo BAZILARNOM I RAJSNEROVOM MEMBRANOM. Razlikuju se tri skale: skala vestibuli, skala timpani i skala media. Na vrhu kanala se nalazi otvor helikotrema koji spaja donji i gornji kanal koji funkcionišu kao jedan jer je Rajsnerova membrana veoma tanka (nema uticaj na prenos energije).
 Iznad ćelija je tektorijalna membrana koja uzrokuje savijanje dlačica usled pomeranja bazilarne membrane. Savijanje dlačica vrši transformaciju pomeranja čestica elastične sredine u nervne impulse (električne) koji se preko nervnog snopa prenose brzinom 30m/s do mozga.  Bazilarna membrana ima ključnu ulogu u prenosu zvučne energije. Iznad bazilarne membrane nalazi se pretvarač, KORTIJEV ORGAN. Kortijev organ ima 23500 ćelija; iz svake ćelije vire po nekoliko dlačica u kojima se nalaze neuroni - završeci akustičkih nerava koji vode do mozga.
 Presek organa sluha (na slici su označeni svi delovi uva koji su važni za proces pretvaranja zvučnih signala u električne impulse):
 Mehanizam slušanja  Čulo sluha je jedan od najkomplikovanijih organa čoveka.  Zvučni talas se skuplja u spoljašnjem uvu i izaziva mehaničke vibracije u srednjem uvu.  Slušne koščice pojačavaju zvuk ( ili pritisak na većoj površini bubne opne se pojačava delujući, istom silom, na manjoj površini ovalnog otvora).
 Kad uzengija pritisne ovalni prozor, impuls se prostire kroz puževu tečnost do okruglog prozora i prouzrokuje talasanje u bazilarnoj membrani.  Bazilarna membrana je na početnom delu kruta i zategnuta, a pri kraju debela i opuštena. Zato će mesto najvećih oscilacija u njoj zavisiti od frekvencije.
 Visoke frekvencije će izazvati najveće oscilacije na početnom delu, a niske na završnom delu membrane.  Bazilarna membrana osciluje frekvencijski selektivno.  Ona se može podeliti po dužini, na svakih 1.3mm, na 24 radne grupe ćelija.  Frekvencijski opseg koji pobuđuje odgovarajuću radnu grupu zove se BARK.  Frekvencijski opsesi imaju pojasnu širinu od 100 Hz – 500 Hz, a iznad 500Hz širina im je približno jednaka tercnom pojasu.  Duž bazilarne membrane talas se proširi za 5ms !!!
 Mozak prima informacije o zvuku i obrađuje ih.  Srednja vrednost vremena usrednjavanja signala je oko 35 ms, što je dovoljno za praćenje signala do 50 Hz.  Mozak prima i više frekvencije. Vreme usrednjavanja za mlađe osobe je oko 30 ms, a za starije 100 ms.  Kontrakcija mišića u srednjem uvu ima važnu ulogu. Ovi mišići se aktiviraju na (75- 90) dB. Vreme za prenos signala od mišića uva i nervnih vlakana do mozga koji prihvata signal i vraća ga mišićima je (300-500) ms.
 Čulo sluha reaguje na:  JAČINU,  VISINU I  BOJU ZVUKA.  Jačina zvuka (intenzitet), zavisi od: - snage zvučnog izvora i - udaljenosti od izvora.  Visina zavisi od frekvencije.  Boju određuje frekvencijski spektar.
Frekvencijski opseg čujnosti  Frekvencijski opseg zvučnih signala koje generišu različiti izvori zvuka pokriva široko frekvencijsko područje, koje se deli na: - infrazvuk, f < 20Hz - čujni zvuk, 20Hz < f < 20kHz - ultrazvuk, f>20kHz.  Čulo sluha reaguje na zvučno frekvencijsko područje. Najosetljivije je na zvučne signale u opsegu (500-4000)Hz.  Granice čujnosti su individualne: zavise od godina starosti, stanja slušnog aparata ( da li je oštećen )...
Dinamički opseg čujnosti  Ljudsko uvo može da registruje zvučne signale od praga čujnosti do praga bola.  Prag čujnosti predstavlja najniži zvučni pritisak (intenzitet zvuka) koje ljudsko uvo može da registruje.  Prag čujnosti zavisi od frekvencije i predstavlja se krivom praga čujnosti.  Prag čujnosti na 1000Hz ima vrednost:
 Na niskim frekvencijama pobuđuje se cela bazilarna membrana pa je potrebna veća energija za njeno pokretanje, tako da je prag čujnosti viši. Na višim frekvencijama pobuđuje se samo deo membrane i manji deo energije je može pokrenuti, tako da je prag čujnosti niži. Izuzetak su veoma visoke frekvencije.
 Prag bola predstavlja najviši zvučni pritisak (intenzitet zvuka) koji ljudsko uvo može da registruje a da ne dođe do oštećenja organa sluha i neprijatnog osećaja bola. Prag bola zavisi od frekvencije i predstavlja se krivom praga bola.
 Prag bola na 1000Hz ima vrednost za zvučni pritisak koja je za 106puta ( za intenzitet 1012) veća od praga čujnosti.  I=1W/m2 ; P=20Pa  Dakle, dinamički opseg čujnosti ljudskog uva na 1000Hz, pokriva sve vrednosti u opsegu za: 1. zvučni pritisak: 2. intenzitet zvuka:

More Related Content

Fiziološka akustika, frekvenc. i dinamički opseg čujnosti

  • 1. Fiziološka akustika Čulo sluha Dinamički opseg čujnosti Frekvencijski opseg čujnosti
  • 2.  Fiziološka akustika nas upoznaje sa načinom kako čovek prima i stvara zvuk.  Čovek preko čula sluha prima zvuk, a preko svog govornog mehanizma generiše zvuk (govor, pevanje).  ČOVEK JE I PRIJEMNIK I GENERATOR ZVUKA!!!  Sve što obrađuje fiziološka akustika je u oblasti SUBJEKTIVNOG, a to znači onog što čovek oseća kada se nađe u polju zvučnih talasa.
  • 3. Čulo sluha  Primarni zadatak sluha je: - najpre, očuvanje čovekovog integriteta, tj. spašavanje života, - a tek posle, obrada (ne)korisnih i (ne)ugodnih informacija.  Čovek sluhom dobija 86% svih komunikacijskih informacija.  Pojam sluh objedinjuje sve što je potrebno da bi se stvorio svesni ili nesvesni slušni doživljaj: - uvo (spoljašnje, srednje i unutrašnje), - slušne nerve i - nelinearnu dvokanalnu obradu signala.  Čulo sluha je složen i osetljiv mehanizam: - prijemnik zvuka (kao mikrofon), - filtar i analizator zvuka –u zajednici sa mozgom, - sistem za obradu podataka (kao računar).
  • 4.  Čovekovo uvo je daleko više od vrhunskog mikrofona:  ono je vrlo selektivan frekvencijski analizator,  izvrstan je indikator glasnoće, visine i boje tona,  precizan je lokalizator smera zvučnog izvora,  prihvata frekvenciju u opsegu više od 10 oktava (oko samo jednu),  odnos zvučnih pritisaka koje uvo može da podnese, a da ne dođe do oštećenja, i onog koje uvo tek može da registruje iznosi 1:106,  uvo ima vlastite automatske sisteme za samozaštitu: mehaničke i hemijske,  u području svoje najveće osetljivosti, uvo reaguje već na zvučni pritisak koji je 10-10 puta niži od atmosferskog; pri tom zvučnom pritisku bubna opna treperi amplitudom koja je manja od 10-9cm. Uvo je najosetljiviji senzorni organ !!!
  • 5.  Organ sluha se može podeliti: 2. funkcionalno na: - transmisioni aparat (spoljašnje i srednje uvo) koji prenosi signal do perceptivnog aparata i - perceptivni aparat (unutrašnje uvo, slušni živac, moždani putevi i kortikalni slušni centri) koji obrađuje signal koji je prenešen transmisionim aparatom; 3. topografski na: - periferni deo (uvo i slušni živac), - centralni deo (moždani putevi i kortikalni slušni centri). 1. anatomski na: - spoljašnje uvo, - srednje uvo i - unutrašnje uvo;
  • 6.  Spoljašnje uvo  Spoljašnje uvo obuhvata: - ušnu školjku (elastična hrskavica slična levku), - slušni kanal (hrskavičava cev) i - deo bubne opne sa strane slušnog kanala.  Osnovne funkcije ušne školjke: - prikupljanje zvučne energije na ulazu u slušni kanal i usmeravanje ka slušnom kanalu; - sakupljanje i prenos zvučnih oscilacija koštanim putem do unutrašnjeg uva; - bolja orijentacija u prostoru omogućena je prijemom zvučnih informacija levim i desnim uvom i - sprečavanje povratnog dejstva sopstvenog glasa.
  • 7.  Zvučni talasi se kroz slušni kanal prostiru u obliku longitudinalnih talasa.  Slušni kanal je sa jedne strane otvoren a sa druge strane zatvoren bubnom opnom i zajedno sa ušnom školjkom se ponaša kao sklop sličan levku sa rezonatorskim osobinama.  Zvučni signali sa ulaza ušne školjke usmeravaju se ka slušnom kanalu.  Dužina slušnog kanala: (25 - 27) mm, površina poprečnog preseka: (30 - 35) mm2.
  • 8.  Slušni kanal ima: - akustičku funkciju (objašnjena je napred) i - zaštitnu funkciju (obložen je voskom koji skuplja prljavštinu koja dolazi iz okruženja i sprečava je da dođe do bubne opne).  Zvučni signal, koji je pojačan u određenom frekvencijskom opsegu u slušnom kanalu, dolazi do bubne opne.  Bubna opna razdvaja srednje od spoljašnjeg uva.  Bubna opna je eliptična membrana koja vibrira dolaskom zvučnog talasa. Pomoću nje se pretvara akustička energija u mehaničku.  Rezonantne frekvencije sklopa ušna školjka-slušni kanal su: (2.7 - 3.5) kHz.  Slušni kanal pojačava zvuk na srednjim i visokim frekvencijama (slika); pojačava f = (3 - 4) kHz za oko 12 dB, a za svega 3dB.
  • 9.  Srednje uvo  Nalazi se između bubne opne sa spoljašnje strane i koštanog zida sa unutrašnje strane.  Srednje uvo obuhvata: - bubnu opnu, sa strane slušnih koščica, - slušne koščice i - Eustahijevu cev.  Osnovna namena srednjeg uva: - verodostojni prenos i pojačanje zvučnog signala iz slušnog kanala do unutrašnjeg uva, - zaštita, za osetljive delove unutrašnjeg uva, od naglog prodiranja zvučnih oscilacija sa velikom zvučnom energijom.
  • 10.  Osnovne karakteristike bubne opne: - eliptična membrana debljine oko 0.1 mm, - veća osa elipse je 1cm, manja 0.85 cm, - rezonantna frekvencija: (1.2-1.4) kHZ.  Osnovna namena: prijem, transformacija i prenos zvučne energije iz spoljašnjeg ka srednjem uvu.
  • 11.  Sistem slušnih koščica - premošćuje šupljinu srednjeg uva, - povezuje bubnu opnu i ovalni prozor, - vrši prilagođenje male impedanse vazduha u slušnom kanalu i velike impedanse limfne tečnosti u srednjem uvu; tako se obezbeđuje potpun prenos zvučne energije.  Slušne koščice (čekić: m=23mg, l=6mm; nakovanj: m=27mg, l=7mm; i uzengija: m=2.5mg, l=4mm) su međusobno povezane elastičnim vezama i prenose mehaničku energiju sa bubne opne na opnu na ovalnom prozoru.
  • 12.  Mehanička sila se sa bubne opne preko slušnih koščica povećava 35 - 80 puta zbog odnosa površine bubne opne i površine ovalnog prozora: 3 mm2 : 80 mm2.  Npr. na f = 100Hz, zvučni pritisak u unutrašnjem uvu je 10 puta veći od zvučnog pritiska na bubnoj opni; na f = (200 -2400) Hz pojačanje je 15 puta.  Rezonantna frekvencija sistema slušnih koščica je f = 1.2 kHz.
  • 13.  Eustahijeva cev  Preko ovog kanala srednje uvo je povezano sa usnom šupljinom. U njemu je vazduh. Otvara se samo pri gutanju i zevanju.  Osnovna uloga: služi za izjednačavanje statičkog pritiska unutrašnjeg i spoljašnjeg uva na nivou atmosferskog pritiska i za provetravanje srednjeg uva.  Duga je oko 3 cm, poprečni presek joj je (0.5 - 0.1) cm2.
  • 14.  Unutrašnje uvo  Osnovna funkcija: prijem i pretvaranje mehaničke energije zvučnih talasa (koja se preko slušnih koščica prenosi na ovalni prozor) u odgovarajuće nervne (električne) impulse koji se preko nervnog snopa prenose do mozga.  Glavni deo unutrašnjeg uva je PUŽ (KOHLEA). - Puž je koštani šuplji organ ispunjen limfom. - Puž je koštani kanal debljine (1 - 2) mm, dužine (32 -35) mm savijen 2.5 puta - u obliku pužastog tela. - Okruglog je poprečnog preseka, površine 3.3 cm2 na početku koja se smanjuje idući prema kraju.
  • 15.  Osnovu unutrašnjeg uva čini puž (kohlea) sa ovalnim i okruglim prozorom ka srednjem uvu i slušnim živcima koji idu ka nervnom sistemu. Na pužu se nalazi i vestibularni organ.
  • 16.  Puž je podeljen po celoj dužini na gornji i donji deo BAZILARNOM I RAJSNEROVOM MEMBRANOM. Razlikuju se tri skale: skala vestibuli, skala timpani i skala media. Na vrhu kanala se nalazi otvor helikotrema koji spaja donji i gornji kanal koji funkcionišu kao jedan jer je Rajsnerova membrana veoma tanka (nema uticaj na prenos energije).
  • 17.  Iznad ćelija je tektorijalna membrana koja uzrokuje savijanje dlačica usled pomeranja bazilarne membrane. Savijanje dlačica vrši transformaciju pomeranja čestica elastične sredine u nervne impulse (električne) koji se preko nervnog snopa prenose brzinom 30m/s do mozga.  Bazilarna membrana ima ključnu ulogu u prenosu zvučne energije. Iznad bazilarne membrane nalazi se pretvarač, KORTIJEV ORGAN. Kortijev organ ima 23500 ćelija; iz svake ćelije vire po nekoliko dlačica u kojima se nalaze neuroni - završeci akustičkih nerava koji vode do mozga.
  • 18.  Presek organa sluha (na slici su označeni svi delovi uva koji su važni za proces pretvaranja zvučnih signala u električne impulse):
  • 19.  Mehanizam slušanja  Čulo sluha je jedan od najkomplikovanijih organa čoveka.  Zvučni talas se skuplja u spoljašnjem uvu i izaziva mehaničke vibracije u srednjem uvu.  Slušne koščice pojačavaju zvuk ( ili pritisak na većoj površini bubne opne se pojačava delujući, istom silom, na manjoj površini ovalnog otvora).
  • 20.  Kad uzengija pritisne ovalni prozor, impuls se prostire kroz puževu tečnost do okruglog prozora i prouzrokuje talasanje u bazilarnoj membrani.  Bazilarna membrana je na početnom delu kruta i zategnuta, a pri kraju debela i opuštena. Zato će mesto najvećih oscilacija u njoj zavisiti od frekvencije.
  • 21.  Visoke frekvencije će izazvati najveće oscilacije na početnom delu, a niske na završnom delu membrane.  Bazilarna membrana osciluje frekvencijski selektivno.  Ona se može podeliti po dužini, na svakih 1.3mm, na 24 radne grupe ćelija.  Frekvencijski opseg koji pobuđuje odgovarajuću radnu grupu zove se BARK.  Frekvencijski opsesi imaju pojasnu širinu od 100 Hz – 500 Hz, a iznad 500Hz širina im je približno jednaka tercnom pojasu.  Duž bazilarne membrane talas se proširi za 5ms !!!
  • 22.  Mozak prima informacije o zvuku i obrađuje ih.  Srednja vrednost vremena usrednjavanja signala je oko 35 ms, što je dovoljno za praćenje signala do 50 Hz.  Mozak prima i više frekvencije. Vreme usrednjavanja za mlađe osobe je oko 30 ms, a za starije 100 ms.  Kontrakcija mišića u srednjem uvu ima važnu ulogu. Ovi mišići se aktiviraju na (75- 90) dB. Vreme za prenos signala od mišića uva i nervnih vlakana do mozga koji prihvata signal i vraća ga mišićima je (300-500) ms.
  • 23.  Čulo sluha reaguje na:  JAČINU,  VISINU I  BOJU ZVUKA.  Jačina zvuka (intenzitet), zavisi od: - snage zvučnog izvora i - udaljenosti od izvora.  Visina zavisi od frekvencije.  Boju određuje frekvencijski spektar.
  • 24. Frekvencijski opseg čujnosti  Frekvencijski opseg zvučnih signala koje generišu različiti izvori zvuka pokriva široko frekvencijsko područje, koje se deli na: - infrazvuk, f < 20Hz - čujni zvuk, 20Hz < f < 20kHz - ultrazvuk, f>20kHz.  Čulo sluha reaguje na zvučno frekvencijsko područje. Najosetljivije je na zvučne signale u opsegu (500-4000)Hz.  Granice čujnosti su individualne: zavise od godina starosti, stanja slušnog aparata ( da li je oštećen )...
  • 25. Dinamički opseg čujnosti  Ljudsko uvo može da registruje zvučne signale od praga čujnosti do praga bola.  Prag čujnosti predstavlja najniži zvučni pritisak (intenzitet zvuka) koje ljudsko uvo može da registruje.  Prag čujnosti zavisi od frekvencije i predstavlja se krivom praga čujnosti.  Prag čujnosti na 1000Hz ima vrednost:
  • 26.  Na niskim frekvencijama pobuđuje se cela bazilarna membrana pa je potrebna veća energija za njeno pokretanje, tako da je prag čujnosti viši. Na višim frekvencijama pobuđuje se samo deo membrane i manji deo energije je može pokrenuti, tako da je prag čujnosti niži. Izuzetak su veoma visoke frekvencije.
  • 27.  Prag bola predstavlja najviši zvučni pritisak (intenzitet zvuka) koji ljudsko uvo može da registruje a da ne dođe do oštećenja organa sluha i neprijatnog osećaja bola. Prag bola zavisi od frekvencije i predstavlja se krivom praga bola.
  • 28.  Prag bola na 1000Hz ima vrednost za zvučni pritisak koja je za 106puta ( za intenzitet 1012) veća od praga čujnosti.  I=1W/m2 ; P=20Pa  Dakle, dinamički opseg čujnosti ljudskog uva na 1000Hz, pokriva sve vrednosti u opsegu za: 1. zvučni pritisak: 2. intenzitet zvuka: