2. Порекло назива
• Назив „Фрушка“ потиче од речи
старог словенског етнонима Фруг,
синонима за Франке што даје значење
имену планине као „планина Франака“.
• Мада, мој стриц Паја Станојевић, бивши
директор архива Матице српске, каже да
су то измишљотине.
3. Планина Фрушка гора
Значајнији врхови
Црвени Чот 539м
Велики Градац 471м
Иришки Венац 451м
Стражилово 321м
• Налази се на северу Срема, док тек мали
њен део залази у Хрватску.
• Спада у групу острвских планина, јер је у
прошлости била острво у Панонском мору.
• Такође је и громадна планина, јер је
настала раседањем.
• Сврстава се у најстарије планине балкана
будући да је настала у мезозоику пре 90
милиона година.
• Највиши врх је Црвени Чот са 539м.
• Површина Фрушке
горе износи 500км2.
• Правцем исток-
запад простире се на
78км.
• Правцем север-југ
максимално је
широка 15км.
4. Национални парк
Основна карактеристика ове области је постојање
бројних угрожених, ретких и заштићених биљних и
животињских врста. Пашњаци и плодно земљиште,
виногради и воћњаци, украшавају падине и ниже
делове Фрушке горе, док су површине које се налазе
на висинама изнад 300 метара надморске висине
покривене густим, листопадним шумама. Посебну
вредност и бисер Фрушке горе представља 16
православних манастира, познатих по специфичној
архитектури, богатим ризницама, библиотекама и
фрескама. Фрушка гора такође крије и бројне
археолошке локалитете из праисторијског и
историјског периода.
5. Биљни и животињски свет
Фрушка гора је по много томе посебна што и доказују и флора и фауна...
Изузетену вредност
Фрушке горе представлјају
шуме:
• храста
• липе
• граба
• букве
• тополе
• врбе
На великим површинама су
воћнаци и виногради.
Флора
6. Од животиња срећу се:
• лисице
• куне
• дивље мачке
• шакали
• зечеви
• срне
• дивље свиње
• јелени
• фазани
• дивље патке
• орлови крсташи
Фауна
• Печурки има доста у шумама
и ливадама од којих се
највише издваја сунчаница
7. Излетишта
Фрушка Гора може носити сама назив “Велико
излетиште” јер је препуна прелепих-погодних места на
којима се може направити роштиљ, прошетати или једноставно
одморити у природи.
8. Иришки Венац
Са Иришког венца се види пола
Бачке, Авала, Цер и друге наше
планине. Тај видик је прави лек за
све оне који траже мир у тишини у
природи. Тек ту човек осети
величину и снагу природе и
истовремено лепоту живота.
10. Андревље је популарно излетиште на Фрушкој гори. Налази се у
општини Беочин, 6 км од села Черевић и 30 километара од Новог Сада.
Лепа висораван 300м висок, мешовита шума, стазе за шетњу, трекинг
руте, ловишта и пут који повезује Андревље са Летенком.
Андревље
11. Стражилово
Стражилово једно од најпознатијих туристичких излетишта. Овде
постоји и одмаралиште „Бранков Чардак“ са рестораном, као и
планинарски дом „Стражилово“ који нуди многе могућности када је
у питању планинарење, трчање и планински бициклизам. Много
домаћих и међунарадних такмичења у оријентирингу и
монтбајкингу се одржава на овим теренима, али најбитине је да се
мало изнад Стражилова налази Бранков гроб.
12. Споменици Фрушке горе
На Фрушкој гори се налазе разни споменици. Могу се
наћи ратни, књишевни, научни и историјски...
• Споменик „Слобода“ је
један од најпознатијих
историјских који се налази
на Иришком Венцу.
• Подигнут је у част палих
бораца и симбол је
народа Војводине за
време Другого светског
рата. Споменик је
одкривен 1951 године и
од тада се 7. јула
обележава дан сећања на
пале борце.
13. Манастири Фрушке горе
Фрушка гора се још назива и „српски Атос“ због многобројних
манастира који су подигнути као задожбина српских владара...
Манастир
Беочин
Манастир
Врдник
Гргетег
Ново
Хопово
Старо Хопво
Јазак
Манастир
Бешеново
Велика и Мала
Ремета
Манастир
Раковац
Крушедол
14. Манастир Беочин
Манастир се налази на северној падини Фрушке Горе
у непосредној близини насеља Беочин. Манастирска
црква је посвећена Божићу. Нема поузданих података
о времену оснивања манастира. Први пут се спомиње
у турским документима из 1566-1567. и имао је
сасвим малу цркву. У аустријско-турским ратовима
манастир је напуштен. Крајем 17.века избегли монаси
из манастира Рача на Дрини насељавају и обнављају
манастир, те 1708. изграђују привремену дрвену
цркву. Данашња црква зидана је између 1732-1734,а
звоник је саграђен 1762. Манастирски конаци
изграђени су између 1728-1771. У шестој и седмој
деценији 18. века израђен је један од најлепших
Фрушкогорских иконостаса. Комплекс манастира је
потпуно обновљен 1893. а мање измене су изведене
1921. и 1905. на месту старе капеле сазидана је нова.У
другом светском рату манастир је пустошен, али су
грађевине остале неоштећене. Данас манастирски
комплекс чине црква,капела, јжни и западни конак и
зидови са севера и запада.
15. Манастир Врдник-Раваница
Манастир је изграђен на јужним падинама Фрушке
Горе у самом насељу Врднику. Манастирска црква
посвећена је празнику Вазнесења Христовог. Време
настанка манастира није утврђено. Извори из 18.
века казују да је црква саграђена у другој половини
16. века. Први сигуран податак о постојању
манастира налази се у турским документима из
1566-69. Врдник су, после Велике сеобе населили
калуђери манастира Раваница и у манастир донели
мошти кнеза Лазара. Од тада се манастир назива и
Раваница. Данашња црква је сазидана 1811. Конаци
су сазидани у првој половини 18. века, а
преправљани и дозиђивани све до почетка 19. века.
У старој манастирској цркви налазио се иконостас
који је сликао Станоје Поповић, а у садашњој
иконостас Димитрија Аврамовића из 1853. Исти
сликар је осликао и цркву. У Другом св. рату
манастир није разаран али је опустошен. Данас
манастир чине црква, три крила конака и оградни
зид са источне стране,на којем је улаз у манастирску
порту.
16. Манастир Гргетег
Манастир се налази на јужном обронку Фрушке Горе у
непосредној близини насеља Гргетек бившег
манастирског прњавора. Манастирска црква
посвећена је св. Николи. Према народном предању
основао га је деспот Змај Огњени Вук 1471. Први
поуздани подаци потичу из турских записа из 1546.
Крајем 17. века манастир је напуштен а 1708. обнавља
га митрополит Исаија Ђаковић.Стара камена црква
замењена је око 1770. новом барокном
грађевином.Тада је направљен и звоник. Ова црква
обновљена је 1901. попројекту Хермана Болеа. У цркви
су забележена два иконостаса. Први који се налазио у
цркви до обнове 1901. сликао је Јаков Офелин 1774. а
други који се данас налази у цркви, сликао је Урош
Предић 1902. Манастирски конаци су саграђени у
другој половини 18. века и обновљени заједно са
црквом 1901. У Другом светском рату манастир је
тешко страдао, срушен је звоник и велики део конака.
Данас манастирски комплекс чине црква ,конаци са
све четири стране и економске зграде.У храму се
налази икона Тројеручица те манастир походе
многобројни ходочасници.
17. Ново Хопово
Манастир се налази на средишњем јужном
обронку Фрушке Горе. Манастирска црква је
посвећена св. Николи. По предању манастир је
основао владика Максим (деспот Ђорђе
Бранковић) почетком 16. века. Први помен
манастира потиче из 1541. Садашња црква
саграђена је 1575/76. прилозима рупе ктитора.
Уз цркву призидан је 1758. високи барокни
звоник. Четворострани манастирски конаци
саграђени су између 1728-1771. Манастирска
црква је осликана фрескама велике вредности.
Фреске у наосу настале су 1608. а у припрати
1654. Стари иконостас замењен је барокним
који је сликао Теодор Крачун 1776. Током више
векова манастир је био културни центар Срба са
обе стране Саве и Дунава.У Другом светском
рату манастир је тешко страдао, опљачкан је и
разрушен. Данас манастир је обновљен а чине
га црква, три крила конака, оградни зид и
економске зграде.Манастир је у процесу
обнове.
18. Старо Хопово
Манастир се налази у источном делу Фрушке Горе на два км удаљености од
манастира Ново Хопово. Манастирска црква је посвећена св.
Пантелејмону. Према предању манастир је основао деспот Ђорђе
Бранковић крајем 15.века а први запис о манастиру је из 1545-46.Уместо
старе дрвене цркве изграђена је 1752. данашња манастирска грађевина.У
малој једнобродној цркви налазио се барокни иконостас велике вредности
на коме је престоне иконе сликао Јанко Халкозовић.У Другом св. рату
иконостас је оштећен и демонтиран а манастирски конак разрушен .У току
су припремни радови за обнову манастира, набавља се материјал а у
самом храму су урађени већ неки радови.
19. Велика и Мала Ремета
Манастир се налази на најзападнијем
делу Фрушке Горе седам километара од
Шида. Манастирска црква посвећена је
св.арханђелима Гаврилу и Михајлу. По
предању манастир је задужбина неког
Прибе или Приве из 12.века а обновили
су га деспоти Бранковићи крајем
15.века. На месту старе цркве подигнута
је нова по узору на новохоповски храм
између 1741-1769. Манастирски конаци
изграђени су између 1753-1771. Иконе
за стари иконостас сликао је Станоје
Поповић, а иконе новог иконостаса је
радио Андрија Шалтиста из 1786. У
Другом св. рату манастир је тешко
опљачкан а исто му се догодило и од
поратних власти. Манастир је у процесу
обнове, дозидан је конак ,капела а
постојећи објекти се обнављају..
Манастир се налази на јужном средишњем
делу Фрушке Горе уз манастирски прњавор
село Мала Ремета. Манастирска црква је
посвећена Богородичином покрову.
Традиција оснивање манастира везује за
српског кртаља Драгутина. Поуздане
податке пружају једино турски документи, у
којима је манастир први пут забележен
1546. Крајем 17. века манастир су обновили
избегли монаси манастира Рача на Дрини.
Од тог времена па до 1920. манастир се
води као метох манастира Беочин. На месту
старе цркве, саграђена је нова грађевина
1739. Престоне иконе за ову цркву радио је
Јанко Халкозовић 1759. У Другом св. рату
страдао је конак као и манастирска
библиотрка. Данас манастир чине црква
као, једнокрилни конак, нови дрвени звоник
и капела.
20. Манастир Јазак
Манастир се налази на јужним падинама Фрушке
Горе, а од истоименог манстирског прњавора
дељен је маленим потоком. Манастир је посвећен
празнику Силаска св. Духа. На удаљености од око
један километар северно од манастира налазе се
остаци првобитног манастира истога имена који се
од градње нове цркве назива Стари Јазак а био је
посвећен Ваведењу Богородице. По предању
манастир Стари Јазак основао је деспот Јован
Бранкови у другој половини 15.века, а први запис
је из 1522. 1705. у манастир се доносе мошти
цара Уроша. Нови манастир Јазак почео је да се
зида 1736. а 1741. у њега прелазе монаси из
Старог Јазка. Звоник је изграђен 1803. а конаци
између 1736-1761. Иконостас је сликао Димитрије
Бачевић 1769. Манастир је обнављан између
1926-1930. У Другом св. рату конаци манастира су
попаљени. Манастир је делимично обновљен а
чине га црква са звоником, тространи конаци и
високи оградни зид који затвара порту. У храму се
налазе мошти Св. Цара Уроша.
21. Манастир Бешеново
Остаци манастира се налазе на јужним падинама Фрушке
Горе у непосредној близини насеља Бешеновски
Прњавор. Манастир је потпуно разрушен крајем Другог
светског рата а после рата и оно мало што је остало
разграђено је од стране власти и мештана. Манастирска
црква била је посвећена Светим Арханђелима.
Манастир је према предању основао српски краљ
Драгутин, међутим најчешће помињан датум оснивања
је 1467, када је према једном изгубљеном запису црква
осликана. У турским записима манастир се помиње 1545.
као и у каснијим записима. Бешеновска црква,иако
преправљана током 19. и почетком 20. века задржала је
облик сакралне грађевине рашког типа све до свога
разарања. И конаци изграђени између 1730-1771.
потпуно су данас разорени. У опису манастира из 1753.
каже се да су црква, конаци, зидне слике веома старе али
доброг квалитета. У манастирској цркви забележена су
два иконостас. Други, последњи иконостас сликао је
Стеван Алексић 1908. Делови оба иконостаса чувају се у
музеју Срема у Ср.Митровици.
22. Манастир Крушедол
Манастир Крушедол се налази на југоисточном делу
Фрушке Горе, у долини северно од прњавора и села
Крушедол. Манастирска црква посвећена је празнику
Благовештења Богородице. Манастир Крушедол је
основао између 1509-1516. владика Максим (деспот
Ђорђе Бранковић) и представља задужбину сремских
Бранковића. У време аустијско-турских ратова манастир
бива напуштен 1690. а 1697. монаси се враћају под
водством Патријарха Арсенија III Чарнојевића. Приликом
повлачења Турака из Срема манастир је попаљен а
мошти сремских Бранковића сасечене и растурене.
Обнављање манастира је почело 1721. 1726. изграђен је
високи барокни звоник, а између 1472. и1753. обновљена
је црква. Изградња четвоространих конака завршена је
1753. У цркви постоји зидни живопис из 16. као и из 18.
века. Иконостас Крушедола комбинован је од икона из
четири периода. Манастир је обнављан крајем 19. и
почетком 20. века. Дуго година после Другог светског рата
конаци манастира су били претворени у дечји дом да би
тек 70-тих били враћени монасима. Данас манастирски
комплекс чини црква и четворострани конаци у
ограђеном парку.
23. Манастир Раковац
Манастир се налази на северним обронцима
Фрушке Горе ,изнад насеља Раковац. Манастирска
црква је посвећена светим врачевима, Кузману и
Дамјану. Према предању основао га је 1498, Рака
Милошевић ,коморник деспота Јована
Бранковића. Манастир се поуздано помиње у
првом турском сремском запису из 1546. Уз
триконхалну цркву призидан је високи барокни
звоник 1735. Тространи манастриски конаци
завршени су1771. Црква је украшена фрескама
вероватно у првој половини 16. века од којих су
неке и данас сачуване.Иконе на барокном
иконостасу сликао је Василије Остојић 1763. У
једнобродној олтарској капели налази се иконостас
који су радили Јанко Халкозовић и Василије
Остојић између 1751-1755. У Другом св. рату црква
и звоник су минирани а конаци паљени и манастир
је потпуно опљачкан. Данас манастир чине
обновљена црква делимично обновљен северни
конак и започети западни конак са улазом.