More Related Content
What's hot (20)
Similar to Mijalković i Stojšić (20)
More from dusanjerkovic (20)
Mijalković i Stojšić
- 1. PTICE GRABLJIVICE Ptice grabljivice predstavljaju simbol brzine, spretnosti i uzvišenosti i zbog toga su oduvek korišćene kao simboli vladara, država i nacija. Dvoglavi beli orao je korišćen na grbovima naše sredenjevekovne vlastele (Nemanjića i Lazarevića), pa do današnjih dana - na državnom grbu Srbije Sova je stari simbol mudrosti. U Srbiji se dva grada zovu po ovim pticama: Sokobanja i Kragujevac
- 2. Ptice grabljivice (lat. Raptatores ) je po zastareloj klasifikaciji bio zajednički naziv za dva podreda, dnevne grabljivice i noćne grabljivice. Ova podela zasnivala se na nizu istih ili sličnih osobina (građa kljuna, nogu, krila i sl.) koje su bile rezultat istog načina života, a ne međusobne srodnosti. S a vremena sistematika, zasnovana na značajnim anatomskim obilježjima (građa kostura) danas deli ovu skupinu na tri različita reda, sokolovke (Falconiformes) i jastrebovke (Accipitiformes) s jedne, i sovovke (Strigiformes) s druge strane, a ime ptice grabljivice zadržalo se i koristi se još samo za red sokolovki. Klikni za film Grabljivica snimljena u Knez Mihailovoj ulici u Beogradu
- 3. Accipitriformes Pandionidae: orao rib ar , jedina vrsta ove porodice, s više podvrsta Accipitridae: jastrebovi, orlovi, škanjci, lunje i supovi Sagittariidae: sekretar Falconiformes Falconidae: sokolovi Ovo su redovi dnevnih grabljivica, ali postoje i noćne grabljivice , sovovke (Strigiformes). Od ovog ranije porodicama brojnog reda, danas postoje još samo dve porodice : sove (Strigidae) i kukuvije (Tytonidae) Iako ovo nisu jedine ptice koje su mesožderi (veliki broj redova ptica hrani se isključivo ili pretežno mesom), ove ptice imaju neke zajedničke osobine po kojima se razlikuju od drugih. Tu spadaju kljunovi i kandže koji služe za hvatanje, ubijanje i komadanje plena. Kljunovi su snažni, savijeni , a prsti završavaju dugim, srpolikim , snažnim kandžama. Klikni za film grabljivice u lovu
- 4. Areal rasprostranjenja žuto : letnje prebivalište radi razmnožavanja zeleno : stanarica plavo : zimsko prebivalište svetlo plavo : areal preletanja Falco peregrinus~Sivi Soko
- 5. Sivi soko (lat. Falco peregrinus ) je vrsta sokola sa širokim, skoro svuda rasprostranjenjem. Obuhvata 17-19 podvrsta. Sivi soko je najbrža vrsta među pticama, i ostalim organizmima, na Zemlji. Srednje karakteristike mužjaka dužina tela: 41 cm raspon krila: 95 cm težina: oko 550 g ženke dužina tela: 49 cm raspon krila: 114 cm težina: oko 1200 g Klikni za zvuk Falco peregrinus~Sivi Soko
- 6. Sivi soko se hrani pticama, najčešće golubovima, patkama, vrapcima i sl. U obrušavanju razvija brzinu do 320 km/h. Svoj plen lovi isključivo u vazduhu. Mužjak sivog sokola, kao i kod većine ptica grabljivica je za jednu trećinu manji od ženke. Prepoznatljivu sivu boju stiče posle godinu dana od izleganja. Pre toga mladunci su tamno kafene boje. Gnezdi se na nepristupačnim planinskim vrhovima. Kao i ostali sokoli nikada ne pravi gnezda već koristi napuštena gnezda drugih ptica (npr. gavrana). Falco peregrinus~Sivi Soko U srednjem veku je sokolarstvo bilo veoma rasprostranjeno Jaja Krajem marta ili početkom aprila ženka obično polaže od 3 do 4 jaja. Jaja su izdužena sa mnogo pega. Srednja veličina jaja iznosi 52×40 mm. Model aviona često se zove “Soko” zbog brzine
- 7. Razviće Inkubacija jaja traje pretežno 30 dana. Na jajima sede oba roditelja. Mladi ostaju u gnezdu između 35 i 40 dana. Kada izađu iz gnezda roditelji se o njima brinu još oko 60 dana. Samo 1/3 mladih uspeva da preživi prvu zimu. Zaštita Sivi soko je ugrožena vrsta . U poslednje vreme uspešno se sprovodi akcija veštačkog uzgajanja sivog sokola i vraćanje u odgovarajuća staništa. Falco peregrinus~Sivi Soko
- 8. Jastreb ( Accipiter gentilis ) je ptica grabljivica iz porodice jastrebova (Accipitridae). Srednje je veličine. Vrlo je rasprostranjena vrsta koja nastanjuje umerena područja severne hemisfere. Uglavnom je stanarica, ali ptice iz hladnijih područja severne Azije i Kanade se sele na jug. Jastreb se nalazi na zastavi Azora. Azorski arhipelag je dobio svoj naziv od portugalske reči za jastreba (açor), jer su istraživači koji su prvi otkrili ovaj arhipelag mislili da su ptice grabljivice koje su videli bili jastrebovi; kasnije je otkriveno da su te ptice zapravo bile orlovi mišari. Jastreb kokošar – Accipiter gentilis
- 9. Jastreb je najveći pripadnik roda Accipiter . On je ptica grabljivica s kratkim i širokim krilima i dugim repom, što je prilagođavanje manevrisanju među drvećem u šumama u kojima živi i gnezdi se. Mužjak je plavosiv odozgo sa sivim prugama odozdo, 49-57 cm dug s rasponom krila od 93-105cm. Ženka je mnogo veća, 58-64 cm duga s rasponom krila od 108-127cm, siva odozgo i odozdo. Mužjaci manjih podvrsta mogu težiti i samo 630 grama, a ženke većih i 2 kg. Ova vrsta lovi ptice i sisare u šumama, oslanjajući se na brzinu u letu kroz guste šume. Njihov najvažniji ptičji plijen su tetrebi, golubovi i grlice i vrapčarke (većinom čvorci i vrane). Ponekada lovi močvarice do veličine divlje patke. Plen je uglavnom manji od jastreba, ali ove ptice takođe ubijaju mnogo veće životinje, do veličine zeca. Klikni za zvuk kliktanje sličnom galebovom Jastreb kokošar – Accipiter gentilis
- 10. Jastreb kokošar – Accipiter gentilis Razmnožavanje U prolećnoj sezoni parenja jastrebovi izvode spektakulrane letove udvaranja, i to je najbolje vreme da se vide. Odrasli se vraćaju na svoje teritorije do marta ili aprila i počinju nositi jaja u aprilu ili maju. Nose 2 do 4 jajeta. Inkubacija traje od 28 do 38 dana. Mladi napuštaju gnezdo nakon oko 35 dana i počinju lda lete nakon sledećih 10 dana. Mogu ostati na roditeljskoj teritoriji još godinu dana. Odrasli teritorije brane agresivno od bilo čega, pa i od ljudi u prolazu. Jastrebovi se mnogo koriste u jastrebarstvu. “Finski jastrebovi” (jastrebovi iz Finske) su jako cijenjeni jer su veći i jači od zapadnoevropskih jastrebova.
- 11. Obični kobac (lat. Accipiter nisus ) je mala ptica sokolovka koja živi u Severnoj Evropi, Aziji i Severnoj Africi. Ta sokolovka je također i ptica selica. Opis Ptica ima kratka krila i dugo telo te su mužjaci veliki 24-34 cm s rasponom krila od 59-64 cm. Mužjaci imaju tamno sivo perje i crvenkasti trbuh. Ženke su velike 34-41 cm i raspon krila doseže 67-80 cm. One imaju sivo perje s belim tačkicama po telu te se u letu čuju s prepoznatljivim “ flap-flap “. Kobac-Accipiter Nisus Klikni za zvuk “flap-flap”
- 12. Prehrambene navike Obični kobac hrani se manjim pticama kao što su kos i jarebica (ponekad lovi i vrapce), miševima i šišmišima. U lovu se oslanja na svoj izrazito oštar vid i vidi puno bolje od čovjeka. Svojim kandžama na nogama i kljunom životinje rastrga na sitne komade. Razmnožavanje Ženka u izgradi gnezdo u koje snese otprilike 5 jaja i sedi na njima nekoliko nedelja. Izlegu se ptići i u gnezdu ostanu dovoljno dugo dok ne postanu samostalni. Ugroženost Nekada je obični kobac bio redak, ali danas je zaštićen i broj tih ptica polako i raste. Kobac-Accipiter Nisus
- 13. Opis Orlovi se razlikuju od mnogih drugih ptica grabljivica po svojoj veličini, snažnijom građom i težom glavom i kljunom. Čak i najmanji orlovi imaju relativno duža i oblija krila i brže lete. Većina orlova je veća od drugih ptica grabljivica, osim lešinara. Veličina im varira od 40 cm i 500 grama kod vrste Spilornis klossi do 6,7 kg i 100 cm kod filipinskog orla. Kao i sve ostale ptice grabljivice, orlovi imaju velike i snažne zakrivljene kljunove za kidanje mesa, snažne i mišićave noge i velike kandže. Imaju i izrazito dobar vid koji im omogućava da ugledaju potencijalni plijen iz daljine. Vid im je oštar jer imaju veoma velike zjenice koje omogućavaju minimalnu difrakciju (rasipanje) svjetlosti. Orlovi grade gnezda na visokom drveću ili liticama. Mnoge vrste snesu dva jaja, ali stariji, snažnij ptić često ubije mlađeg brata ili sestru kada se izlegne. Dominantna je obično ženka, jer su one veće od mužjaka. Roditelji ne pokušavaju zaustaviti ovo ubijanje. Klikni za zvuk Orlovi
- 14. Dvoglavi orao je bio simbol vizantijskog carstva. Pojavljuje se na grbovima mnogih država kao simbol moći i snage. Sazvežđe orla Orlovi
- 15. Životni prostor Šumske sove obitavaju na području srednje Evrope u belogoričnim i mešanim šumama. Susrećemo je i u parkovima, vrtovima, starim grobljima te u blizini čovekovih prebivališta. Sove
- 16. Hrana i lov Sove uglavnom love noću, pažljivo vrebaju svoj plen, a kada ga ugledaju gotovo nečujno se spuste i napadnu. Sovino perje je vrlo mekano, a posebno je prilagođeno perje na krilima koje na prednjem kraju imaju nazubljen rub. Sve to zajedno pomaže da sovin let bude potpuno nečujan te ju učini vještim lovcem. Ona čuje tako dobro da položaj plena može odrediti sluhom, tako da može loviti i u popunom mraku. Prehrana joj je raznolika, lovi male sisare, ptice, vodozemce i insekte. Sove
- 17. Razmnožavanje Pare se u proleće, i parovi ostaju zajedno celog života. Udvaranje započinje u februaru i iskazuju ga glasnim lupanjem kljunom i tihim lepetanjem krilima. Prikladna mesta za gnežđenje ženka bira u dupljama starih stabala ili u praznim gnezdima drugih grabljivica. Ženka snese 2-5 jaja te sama sedi na njima dok joj mužjak samo donosi hranu. Mali ptići nakon izleganja u gnezdu ostaju pet nedelja i tek onda počinju poletati. Kada postanu samostalni majka ih tera iz gnezda tako da moraju potražiti svoje vlastito područje. Sove Klikni za film o mladuncima kukuvije
- 18. Oči Imaju krupne, izbuljene i okrugle oči na prednjoj strani glave koje im omogućavaju da dobro procjene udaljenost i brzinu plijena. Imaju 100 puta bolji vid od čovjeka. Oči sova su nepokretne, kao i u većine ptica, te moraju okretati glavu da bi preusmjerile pogled. Glavu mogu okrenuti i do 180°, dok se za neke tvrdi da mogu i do 270°. Sove mogu gledati na jako velikim udaljenostima, posebno noću. S druge strane, ne mogu vidjeti ništa što je bliže od desetak centimetara. Sove Klikni za zvuk kukuvije
- 19. Sluh Dok druge ptice imaju, po pravilu, male okrugle slušne otvore, kod sova su ti otvori vertikalno izduženi i gotovo dugi skoro koliko i sama glava. Međutim, slušni otvori im nisu smešteni simetrično - desni je malo iznad levog. Ta asimetrija je od vrste do vrste manje ili više izražena, ali postoji kod svih. Osim toga, mnoge sove imaju upadljiv „veo“ oko očiju od paperjastog venca koji usmerava zvuk prema ušima. Zajedno sa pernatim ušima, taj veo im služi za pokazivanje raspoloženja i često su upadljive boje. Ulogu slušnih školjki igraju kratka i tvrda pera koja su smeštena ispred i iza slušnog otvora i pomažu pri određivanju smera zvuka. Iz istog razloga, sove imaju širu lobanju nego većina ptica. Klikni za zvuk Sove
- 20. Uticaj sove na kulturu U Starom Egiptu, lik sove se koristio za označavanje slova „m“. Ovaj hijeroglif je obično bio crtan tako da bi sova izgledala polomljenih nogu „da grabljivica ne bi oživela“. Među urođenicima američkih kontinenata (npr. u plemenu Hopi u SAD), sove su često bile povezivane sa zlom i veštičarenjem. Poput pera orla, religijsko posedovanje pera sove je regulisano federalnim zakonom. Civilizacije Asteka i Maja, kao i drugi urođenici Srednje Amerike, su sovu smatrali simbolom smrti i uništenja. Čak, astečki bog smrti, Miktlantekuhtli, je obično prikazivan u obliku sove. Na španskom postoji izreka „kada sova zapeva, Indijanac umre“.
- 21. Poput toga, u rumunskoj kulturi, žalosni huk sove je značio predskazanje smrti nekog u blizini. U Finskoj sova, paradoksalno, predstavlja i znak mudrosti i znak gluposti (verojatno zbog svoje izbuljenosti). Hedviga, bela sova je ljubimac Harija PoteraU indijskoj kulturi, bela sova se smatra ljubimcem Lakšmi, boginje bogatstva, i stoga se smatra vesnikom uspeha. Tu sova, kao simbol mudrosti, predstavlja i sastavni deo grba indijske Vojne akademije. Čuvena je i sova iz stoletne šume u knjigama o Vini Puu. U grčkoj mitologiji, sove su obično povezivane sa boginjom Atinom, boginjom pticom, koja se povezivala sa mudrošću, umetnošću i raznim sposobnostima i, posledično, i sove su povezivane sa mudrošću. Nezvanično, sove predstavljaju maskotu Mense. Rimljani, pored toga što su nasledili grčka verovanja u vezi sa sovama, povezivali su ih i sa smrću. Sove
- 22. Beloglavi sup (lat. Gyps fulvus ) je vrsta ptica grabljivica iz porodice jastrebova. Pripada potporodici strvinara starog sveta (Aegypiinae ). Beloglavi sup
- 23. Izgled Ptica ima relativno malu glavu koju u letu drži spuštenu prema dole, vrlo velika krila koja deluju trouglasto i kratak rep koji izgleda kao odrezan. Krila su mu puno šira a rep kraći nego kod kostoberine ( Gypaetus barbatus ). Mlade ptice su tamnije od odraslih životinja. Odrasli imaju belo paperje na glavi i vratu i beličast namreškani "okovratnik". Bjeloglavi sup je velika ptica s rasponom krila od 2,40 - 2,80 m. Duljina ptice je oko 100 cm , a može doseći masu između 6 i 13 kg. Način života Očekivani životni vek im iznosi 30 do 40 godina, a spolnu zrelost dostižu u dobu između 5 i 7 godina. Gnezdi se između januara i marta, a ženka polaže samo jedno jaje između sredine januara i kraja febrauara. Ležanje na jajima traje 110 do 120 dana. Hrani se isključivo uginulim životinjama, najčešće krupnim sisarima. Nikada ne napada živi plen. Beloglavi supovi prave labave kolonije i uobičajno su verni svom stalnom staništu. Često lete u jatima od više jedinki. Beloglavi sup
- 24. Životni prostor U Evropi staništa su im u brdovitim područjima, dok u Aziji žive i na ravnicama. Rasprostranjenost Beloglavi sup živi u Maroku, Alžiru, Španiji, na Sardiniji, duž istočne obale Jadrana Takođe žive i u Crnoj Gori. Rasprostranjen je u Grčkoj,Turskoj, istočnoj obali Sredozemlja i preko Iraka do Irana, Arabijskog poluostrva, Indije i središnje Azije. Beloglavi sup
- 25. Pojedinačne životinje su dolazeći iz Slovenije stigle u Austriju. Tu žive poludivlje i već su se i gnezdile. U Francuskoj je uspješno provedeno vraćanje u prirodu oko 220 parova. Posmatrači ptica su 2006. godine izvestili da su u Nemačkoj, gde je vrsta bila izumrla, videli oko 200 jedinki. Veliki dolazak ovih ptica u područja u kojima ih nije bilo dovodi se u vezu s verovatnim nedostatkom hrane u Španiji i južnoj Francuskoj što je usledilo zbog upustva Evropske Unije o uklanjanju životinjskih skeleta. Više hiljada životinja, pre svega mladunaca, prezimljavaju u Africi do koje stižu prelećući Gibraltar i Bosfor. Pri tome dolaze na jug do Senegala, Malija i Nigera, kao i Sudana i Etiopije. Klikni za film Beloglavi sup
- 26. “ REPREZENTACIJA” PTICA GRABLJIVICA SVETA SEVERNA AMERIKA Lunja pužara Orao belorepan Kalifornijski kondor Ćurkasti lešinar Andski kondor 1 2 3 4 5 EVROPA I AZIJA 6. Orao mišar 7. Orao osičar 8. Riđa lunja 6 7 8 AFRIKA 9. Afrički sivoglavi sup 9 10 11 AUSTRALIJA 10. Filipinski orao majmunožder 11. Australijski orao
- 27. Mila Mijalković i Tijana Stojšić, 6/2 PREZENTACIJU RADILE: