Molekularna biotehnologija
Download as PPT, PDF1 like6,292 views
Molekularna biotehnologija
More Related Content
What's hot (20)
Similar to Molekularna biotehnologija (20)
More from Ivana Damnjanovi (20)
Molekularna biotehnologija
- 2. Molekularna biotehnologija Biotehnologija je prouavanje i kori邸enje 転ivih organizama u cilju stvaranja nekog proizvoda. Ona se deli na tradicionalnu (oplemenjivanje biljaka i domaih 転ivotinja, kori邸enje mikoroorganizama za proizvodnju hrane i pia i dr.) i savremenu. U savremenu spadaju genetiki in転enjering i kloniranje. Osnovno pitanje vezano za savremenu biotehnologiju jeste kako racionalno iskoristiti prednosti koje ona pru転a, a da se pri tome spree potencijalne negativne posledice po oveka i njegovu 転ivotnu sredinu.
- 4. Genetiki in転enjering ( tehnologija rekombinovane DNK ) Genetiki in転enjering obuhvata metode ve邸takog obrazovanja novih kombinacija naslednog materijala. injenica da je genetiki kod univerzalan omoguuje da se genetiki materijal jednog organizma prenosi u drugi. Time se dobija organizam sa drugaijom kombinacijom gena, ija se DNK naziva hibridna (rekombinovana) (u literaturi se mo転e sresti i naziv himerna DNK) i u prirodi
- 6. Bakterijska sinteza humanog insulina Tehnika ove metode se mo転e objasniti na primeru bakterijske sinteze humanog (ljudskog) insulina. (Prodaja humanog insulina koji su proizvele bakterije E. coli poela je 1982.g, a pre toga su dijabetiari koristili za leenje insulin dobijen iz pankreasa krava i svinja. Taj insulin se razlikuje od humanog u nekoliko amino kiselina pa je kod bolesnika dolazilo do imunih reakcija zbog ega su morali da upotrebljavaju insulin izolovan iz ljudskih
- 8. Primena genetikog in転enjeringa 1. omoguava dijagnostikovanje naslednih bolesti ( procenjuje se da je oko 4000 oboljenja uslovljeno promenama u jednom genu) 2. proizvodnja proteinskih hormona za leenje ljudi insulin, somatotropni hormon, hormon rasta, faktor neophodan za zgru邸avanje krvi (daje se osobama koje boluju od hemofilije 3. proizvodnja proteina za ishranu stoke (tzv. jednoelijski proteini) 4. proizvodnja novih antibiotika, vakcina, lekova 5. izrada mape ljudskog genoma tano posle 50 godina od kada su Votson i Krik otkrili strukturu DNK, zavr邸ena je mapa humanog genoma tj. 2003.g. 6. upoznavanje slo転ene strukture gena 7. istra転ivanja tumorskih virusa koji inficiraju elije sisara 8. proizvodnja biljnih kultura koje daju vee prinose, otpornije su na biljne bolesti, nepovoljne klimatske uslove itd
- 10. Kloniranje Kloniranje je postupak stvaranja genetiki identinih kopija nekog organizma. Sam proces kloniranja je sledei: iz organizma davaoca uzima se somatska elija i spaja se sa neoploenom jajnom elijom primaoca kojoj je uklonjeno jedro. Posle spajanja dve elije dolazi do razvia embriona koji se implantira u matericu surogat- majke, gde se dalje normalno razvija.
- 12. Kloniranje je, navodno, uspe邸no primenjeno i kod oveka. (Mo転e se klonirati i gen postupcima koji su vrlo slini ve opisanim postupcima za humani insulinski gen.) Reproduktivno kloniranje ima za cilj stvaranje nove jedinke, a terapeutskim kloniranjem se proizvode elije kojim bi se leile bolest i(npr.
- 13. Transgeneza Osim opisanog pravog kloniranja, mo転e se spomenuti jo邸 i transgeneza. Transgeneza oznaava prenos jednog ili vi邸e gena iz DNK jednog organizma u DNK primaoca. Prenos gena mo転e se izvesti i izmeu razliitih vrsta, a takva 転ivotinja (biljka) se naziva transgena. Najpoznatiji primeri prve generacije transgenih biljaka koje su otporne na 邸tetne