�ݺ�ߣ

Симонида Вукобрат, 2021.

 Молекули одређеног хемијског састава смештени у малим
мехурићима на крају аксона који их ослобађају када до њих
доспе нервни импулс. Њихов задатак је да преносе
(трансмитују) одређену енергију и информације до дендрита
наредне нервне ћелије.
 Све се то дешава на месту званом синапса, тј, на
међупростору између две нервне ћелије.
 Неуротрансмитери су, по структури, аминокиселине, ензими и
пептиди
 Делују ексцитаторно или инхибиторно на телесне процесе и
друге супстанце (подстичу их или коче)
 Ото Леви је први схватио да су за пренос импулса задужени
управо неуротрансмитеријош 1921. године
 Има преко сто познатих неуротрансмитера, а први је откривен
пре пар десетина година. То је био ацетил-холин.
 Исхрана мора бити уравнотежена и разноврсна да би могла
благотворно да делује на неуротрансмитере. Попис намирница
није препоручена дијета, већ подсетник за то да се нешто, што
није укључено у исхрану, са намером уведе, да би она имала
своја превентивна и лечећа, окрепљујућа својства!

 Први откривен неуротрансмитер
 Ексцитаторни НТ
 Има важну улогу у вишим когнитивним процесима учења и
памћења, вербалног и логичког резоновања, сексуалне жеље,
мотивације, спавања
 Претерано лучење АХ доводи до депресије, ноћних мора,
менталног умора, анксиозности.
 Недостатак ацетил-холина везан је са настанком Паркинсоновог
обољења, оштећења когниције, пажње, будности и
Алцхајмерове болести. Прави узроци овог обољења још увек
нису откривени. Болест почиње релативно безазлено – особа
заборавља догађаје новијег датума или, кад оде у продавницу
не може да се сети свега што треба да купи. Али, како болест
напредује, заборављање је све озбиљније, па пацијент
заборавља и имена својих укућана или их на махове не
препознаје; ако изађе – не зна да се врати кући и сл. На крају се
“заборављају” и животно важне функције као што су једење и
дисање. Век преживљавања је, просечно, 5 – 10 година од
момента дијагностиковања, а лека још увек нема.

 Месо
 Млеко
 Живинско месо
 Чоколада
 Путер од кикирикија
 Пшеничне клице
 Прокељ и броколи
Photo by Emiliano Vittoriosi on
Unsplash

Неуротрансмитер задужен за стање наглашеног задовољства,
еуфорије који још и:
• Снижава осећај бола и чини могућом необичну мешавину
екстремног задовољства и бола, тј. слатког уживања у извесним
болним стањима
• Подиже крвни притисак, убрзава дисање, уопште, буди
организам
• Смањује поспаност, повећава будност
• Повећава сексуалну жељу, а при сексуалним активностима–
појачано се и лучи!
• Лучи се у активним спортским стањима
• Пожељан је у првим данима менструалног циклуса јер снижава
бол, а то девојка може да обезбеди благом физичком вежбом
• Делује као природни наркотик, те временом, ако навикнемо
организам на његово редовно лучење, постајемо зависни од
одређене концентрације у организму, па ако она из неког
разлога изостане, особа се осећа изузетно лоше, чак
депресивно! То је разлог појаве да активни спортисти или
редовни рекреативци осећају нервозу, апатију
(безвољност) ако изостане редован и очекивани тренинг!

 Пре свега, вежбањем и здравом физичком
активношћу!
 Смехом
 Боравком у друштву које прија
 Храном која је зачињена и љута (чили, наше љуте
папричице, љута алева паприка, црни бибер), црном
чоколадом, умереношћу у алкохолу (иначе ће имати
супротан ефекат)
 Појачан апетит и жудња за масном храном (чипс,
кромпирићи, сиреви, путер, сосови), али и слатком
храном (колачи, торте, чоколада) је знак недостатка
ендорфина, што може да се надокнади и на други
начин (вежбањем)! Истина, ова храна и продукује
лучење ендорфина који је, подсетимо – природни
наркотик, па је у томе тајна зачараног круга
опсесивног преједања храном!

 Неуротрансмитер задужен за регулисање емоционалних
стања, али и спавања, апетита, бодрости, бола.
 Мањак прави депресију, анксиозност, осетљивост на
бол, проблеме са спавањем, концентрацијом,
потиштеност, иначе га називају “хормоном среће”,
опсесивно-компулзивни поремећај, панику, бес, затвор,
а вишак – дрхтање, укоченост, дијареју, висок
притисак, одузетост, грозницу..
 Поједини лекови за лечење депресије су на бази
серотонина.
 Лучење серотонина опада са годинама, иде удружено
са падом естрогена и тестостерона. Мелатонин не опада
са годинама, али опада због пада серотонина, па
старачка несаница може бити последица пада
серотонина, а не хормона спавања. Дуготрајно узимање
средстава за спавање изазива деменцију!

 Узимање шоље топлог млека пред
спавање утиче на продукцију серотонина и
нормализовање процеса спавања, јер
серотонин настаје из триптофана кога има
у млеку, али и у чоколади (зато смо
срећни и смирени кад једемо чоколаду),
воћу, житарицама целог зрна, сочиву,
јечму, пасуљу, кромпиру, браон пиринчу..

 Важан инхибиторни неуротрансмитер који регулише задовољство,
мотивацију, потребу да се буде награђен и жељу за још награде,
меморију, моторику, пажњу, учење, сврсисходно понашање и покрете,
али и задовољство због уноса хране, никотина, алкохола..
 Појачано је лучење допамина изазива неконтролисане покрете, тикове а јавља
се и код шизофрених болесника, изазивајући осцилације узбуђења, претерану
усхићеност, дружељубивост, несређеност мисли, хиперсексуалност..
 Појачано се лучи код пушача, алкохоличара, наркомана, изазивајући зависност
и жељу за ЈОШ..
 Откривено је да је недостатак допамина на синапси скопчано са
Паркинсоновом болешћу. Ово обољење може да се јави и пре педесете године
и карактерише га успореност пацијента, неспособност намерног покретања
прстију, дрхтање руку, а касније и целог тела, лоша контрола покрета, а
касније и потпуна немогућност њихове контроле. Лека још увек нема.
 Мањак допамина доводи до социјалне анксиозности и фобије, апатије, губитка
осећања (анхедоније), депресије, склоност самоубиству, синдрома немирних
ногу, АДХД, старачки смањен замах рукама, али и старачки проблеми са
флексибилношћу когниције, јављање утегоба као што су - умор, апатија,
проблеми са спавањем, осећање безнадежности, снижен либидо, промене
расположења
 Мањак такође доводи до аутоимуних обољења јер нормална количина
допамина смирује наш имуни систем да не би претерано реаговао, па тако
мањак допамина, заправо, појачава имуни одговор, што је суштина аутоимуних
обољења.

 Храна богата магнезијумом и тирозином
 Пилетина, бадеми, јабуке, авокадо, банане,
цвекла, чоколада, зеленолиснато поврће,
зелени чај, зобене пахуљице, сусам и
бундевино семе, куркума, лубеница,
пшеничне клице
 Са старењем опада по 10% по деценији од
зрелог доба; на њега делује пад естрогена
који се такође дешава са старењем. Ови
процеси се виде кроз когнитивни пад и
губитак моторне флексибилности и
покретљивости уопште.
Photo by Pierpaolo
Riondato on Unsplash

 Ексцитаторни НТ
 Ова супстанца се и као хормон лучи од стране надбубрежне
жлезде и у том облику се назива адреналин.
 Утиче на стање активитета организма – јавља као реакција на
стресне догађаје. Његово повећање под утицајем стреса утиче
на повећање пажње и концентрације; регулише сан и
расположење, припрема организам за борбу или бег (fight or
flight reaction), шири зенице, изазива анксиозност, страх,
несанису, забринутост, депресију, стање иритираности,
емоционалну нестабилност..
 Стање пролонгираног стреса доводи до пада реаговања на
стрес, али то изазива снижење животне енергије, дневни
умор, проблеме са концентрацијом и фокусирањем на задатак
и уопште, на појаву апатије
 Претерано лучење изазива претерано активно понашање
АДХД, депресију, анксиозност, проблеме са спавањем, лошу
концентрацију!

 Исхрана богата тирозином
 Банана, пилетина, сир, махунарке-легуминозе
(пасуљ, грашак, соја, сочиво, боб, рогач,
кикирики, боранија, леблебије..), чоколада,
јаја, риба и морски плодови, месо, зобене
пахуљице
 Дневна дремка (пола сата до 45 минута)
помаже да, након дневног засићења, умора и
пада епинефрина, његова количина порасте
до пожељног нивоа. Уколико се претера са
дневним спавање, то спушта епинефрин и
тера мозак да заокружи циклус спавања
Photo by Ismael
Trevino on Unsplash

 Најчешћи ексцитаторни НТ
 Повезан се са ГАБОМ као клацкалица –
глутамат буди, ГАБА смирује;
 Подстиче учење и памћење
 Претерано повећање глутамата је повезано са
нападима панике, импулсивношћу, ОКП-ом
(опсесивно-компулзивним поремећајем),
депресијом
 Мањак глутамата доводи до стања
ненаспаваности, губитка памћења, моторног
немира, депресије, ниске животне енергије
 Глутамат опада са старењем

 Главни инхибиторни неуротрансмитер у ЦНС-у; прави се од
глутамата и са њим делује као клацкалица
 Довољна количина ГАБЕ смирује и лепо регулише емоције и
контролише страх и анксиозност, напетост, узнемиреност,
 Преко 40% свих синапси у мозгу има прецепторе за ГАБА, па је
то један од најважнијих неуротрансмитера. Он смирује све
процесе који делују узбуђујуће и, ако ГАБЕ нема довољно,
узбуђење се појачава.
 Кафа инхибира утицај ГАБЕ и тако доводи до буђења и
узбуђења
 Средства за смирење појачавају или имитирају дејство ГАБЕ.
 Мањак ГАБЕ доводи до поремећаја који укључују анксиозност,
панику, зависност; главобољу, Паркинсонову болест;
когнитивни дефицит – пад концентрације, учења, памћења,
депресију
 Повећано лучење доводи до претеране поспаности, плитког
дисања, замућеног вида, неразговетног говора, вртоглавице,
ниског притиска, слабости, проблема са меморијом..

 Препоручују се:
 Ферментисани млечни производи –
јогурт, кефир, други ферментисани
(укишељени) производи као што је
кисели купус, туршија, затим бадеми
и лешници, чери-парадајзи, кромпир,
банане, браон пиринач, зоб и зобене
пахуљице, сочиво, витамини Б6 и Б8,
зелено лиснато поврће, ораси,
пшеничне клице, пасуљ

�ݺ�ߣ

Neurotransmiteri i ishrana

Recommended

More Related Content

What's hot (20)

Similar to Neurotransmiteri i ishrana (20)

More from Simonida Vukobrat (20)

Neurotransmiteri i ishrana