More Related Content
Similar to ±è°ù´Ç²µ°ù²¹³¾²õ°ì²¹³å±è´Ç»å°ùÅ¡°ì²¹³å°ù²¹Ä³Ü²Ô²¹°ù²¹.±è±è³Ù³æ (20)
±è°ù´Ç²µ°ù²¹³¾²õ°ì²¹³å±è´Ç»å°ùÅ¡°ì²¹³å°ù²¹Ä³Ü²Ô²¹°ù²¹.±è±è³Ù³æ
- 2. RAÄŒUNARSKI SISTEM Da bi raÄunarski sistem mogao da radi, pored hardvera mora biti opremljen i odgovarajućim programima koji će njime upravljati. Ova komponenta raÄunarskog sistema zove se softver (software). RaÄunarski sistem, odnosno raÄunar, je elektronska maÅ¡ina koja na osnovu programa vrÅ¡i obradu ulaznih informacija (podataka ili naredbi) i kao rezultat daje izlazne podatke.
- 3. VEZA SOFTVERA SA HARDVEROM • Softver ne može da radi bez hardvera, kao Å¡to hardver ne može bez softvera. Na hardveru (kao Å¡to je hard disk, CD, DVD, fleÅ¡ memorija) se nalazi softver (kao Å¡to je operativni sistem i drugi). Softver upravlja hardverom. ObiÄno, softver sa hard diska se uÄitava na RAM memoriju odakle se prosleÄ‘uje procesoru koji izvrÅ¡ava naredbe koje sadrži neki program (softver). Najniži nivo softvera je maÅ¡inski kod (binarni kod), najjednostavniji oblik programa koji je obiÄno teÅ¡ko promeniti. Softver se zato Äešće piÅ¡e u programskim jezicima viÅ¡eg nivoa koje ljudi mnogo bolje razumeju nego nule i jedinice. Za prevoÄ‘enje programskih naredbi se koristi kompajler koji ponovo prevodi taj kod u, najniži, maÅ¡inski kod koji raÄunar razume (nule i jedinice).
- 4. PODELA SOFTVERA Podela softvera: 1. Operativni sistemi 2. Sistemski softveri 3. Aplikativni softveri (korisniÄki softveri)
- 6. OPERATIVNI SISTEMI • Operativni sistem je kompleksan programski sistem sastavljen od skupa programa koji treba da obezbede lako i efikasno korišćenje raÄunara. • Operativni sistem je sloj softvera koji posreduje izmeÄ‘u hardvera i aplikativnog softvera, upravlja svim resursima raÄunara i stavlja ih na raspolaganje korisniÄkim programima.
- 7. OPERATIVNI SISTEMI • Osnovne funkcije OS su: 1. upravljanje perifernim jedinicama 2. upravljanje memorijom 3. upravljanje procesorom kompjuterskog sistema 4. upravljanje podacima i programima 5. testiranje sistema (ukljuÄujući i otkrivanje i otklanjanje greÅ¡aka) 6. komunikacija korisnika sa raÄunarskim sistemom 7. efikasno i pouzdano korišćenje raÄunarskog sistema
- 8. STRUKTURA OPERATIVNOG SISTEMA • Svaki OS se sastoji od sledećih osnovnih delova: 1. Jezgro (kernel) – najveći i najznaÄajniji deo OS-a. Predstavlja skup programa koji obezbeÄ‘uju upravljanje osnovnim resursima raÄunara (procesorom, memorijom, U/I ureÄ‘ajima, podacima). 2. Å koljka (shell) – predstavlja korisniÄki interfejs (user interface, UI). Interpretira ulazne komande korisnika (programa) i aktivira odgovarajuće sistemske programe jezgra OS-a.
- 9. KLASIFIKACIJA OPERATIVNIH SISTEMA • I. Prema broja programa koji mogu istovremeno da budu u memoriji: • Monoprogramski (mono-programming): ovaj operativni sistem omogućava da raÄunar drži u memoriji i izvrÅ¡ava samo jedan program. • Multiprogramski (multi-programming): ovaj operativni sistem omogućava da se u centralnoj memoriji raÄunara nalazi istovremeno viÅ¡e programa, od kojih u svakom trenutku može da radi samo jedan.
- 10. KLASIFIKACIJA OPERATIVNIH SISTEMA • II. Prema broja korisnika: • JednokorisniÄki (singleuser): raÄunar može da koristi samo jedan korisnik • ViÅ¡ekorisniÄki (multiuser): na raÄunar istovremeno može biti prikljuÄeno i do nekoliko stotina korisnika.
- 11. KLASIFIKACIJA OPERATIVNIH SISTEMA • III. Prema naÄina zadavanja komandi: • Operativne sisteme komandnog tipa - komande se zadaju ukucavanjem naredbi sa svojim parametrima. Znak koji stoji na poÄetku reda i oznaÄava da je operativni sistem spreman da primi naredbu naziva se prompt. Najpoznatiji operativni sistemi promptnog tipa su Unix i MS DOS. • Operativne sisteme sa grafiÄkim okruženjem - komande se najÄešće zadaju pokazivanjem na nju. Komande su u obliku sliÄica koje predstavljaju odreÄ‘ene komande. Najpoznatiji operativni sistemi sa grafiÄkim okruženjem su Windows, Mac OS i Linux.
- 12. CLI – Command Line Interface GUI – Graphic User Interface
- 13. MICROSOFT WINDOWS • Windows sistemi kompanije Microsoft godinama su najpopularniji operativni sistemi na liÄnim raÄunarima. Od prve popularne , Windows 3.1, do danas su se razvijale mnoge verzije ovog OS – 95, 98, 2000, XP, Vista, 7, 8, 10. • Odlikuje ga jednostavan i intuitivan korisniÄki interfejs, kao i izuzetno dobra programska podrÅ¡ka za razne potrebe korisnika (posao, edukacija, zabava).
- 14. LINUX • Slobodan operativni sistem namenjen liÄnoj upotrebi. • Nije jedinstven OS, već samo njegov osnovni deo – jezgro (kernel). • Postoje razne tzv. Linux distribucije: Ubuntu, Red Hat, Fedora, SUSE, Mint ... • Kompletne distribucije, kao npr. Ubuntu, sadrže sve Å¡to se podrazumeva pod pojmom savremenog OS-a, ukljuÄujući
- 15. MAC OS • Operativni sistem kompanije Apple. • Zasnovan na Unix sistemu i namenjen iskljuÄivo Apple Mac raÄunarima. • Stabilan, pouzdan, OS zatvorenog koda.
- 16. OS ZA MOBILNE PLATFORME • Pametni mobilni telefoni (smart phone) i tableti koriste posebne OS. • Android - kompanije Google • iOS – kompanije Apple (iPhone, iPad, iPod) • Windows Phone 10 – kompanije Microsoft
- 17. KLASIFIKACIJA OPERATIVNIH SISTEMA • IV. Na osnovu prenosivosti na razliÄite tehnologije (arhitekture): • Prenosive (portable) i • Neprenosive (proprietary)
- 18. ORGANIZACIJA SKLADIÅ TENJA PODATAKA • Da bi operativni sistem uspeÅ¡no upravljao radom sa podacima, oni moraju da budu uskladiÅ¡teni na odreÄ‘en, strogo organizovan naÄin. • NajÄešći naÄin organizacije uskladiÅ¡tavanja podataka na disku, koji podržavaju savremeni operativni sistemi je koncept hijerarhijskog sistema kataloga (katalog, folder, direktorijum, fascikla).
- 19. ORGANIZACIJA SKLADIÅ TENJA PODATAKA • UobiÄajena su sledeća simboliÄka imena: A: prva disketna jedinica; B: druga disketna jedinica; C: sistemski disk; D:, E:, F:,...Z: particije sistemskog diska, ostali diskovi i/ili njihove particije i CD/DVD ureÄ‘aji. • Sistemski disk je disk na kojem se nalazi operativni sistem. • Particije diska su delovi diska koji se fiziÄki nalaze na istom disku, ali ih raÄunar logiÄki posmatra kao razliÄite diskove.
- 20. POJAM DATOTEKE • Rezultat rada aplikativnih programa su razliÄiti dokumenti (tekstovi, tabele, crteži itd.) • Datoteka (fajl) je kopija dokumenta (ili podataka) snimljena na neki spoljni nosilac informacija (disk, disketa, CD, flash...) • Ime datoteke se obiÄno sastoji od dva dela meÄ‘usobno razdvojena taÄkom – imena i nastavka (ekstenzije): ime.ext Ekstenzija objaÅ¡njava tip ili vrstu fajla. primeri: .doc .exe .jpg .gif .ppt .txt .xls .pdf .mp3
- 22. SISTEMSKI SOFTVERI • Osim operativnog sistema za normalno korišćenje raÄunara potrebni su i drugi programi kao Å¡to su sistemski softveri. • • Podela sistemskih softvera: • Programski jezici • Veznici (drajveri) • Uslužni programi
- 23. PROGRAMSKI JEZICI • Programi za pravljenje programa • Programi se raÄunaru saopÅ¡tavaju na nekom programskom jeziku (npr. C, C++, C#, Java , Pascal). • Programi napisani nekim programskim jezikom prevode se kasnije u maÅ¡inski jezik – niz nula i jedinica. U ovom procesu koriste se razliÄiti programi: • editori – za kucanje teksta programa • programski prevodioci – kompilatori (compiler) i interpretatori (interpreter) • linkeri (linker) – povezuju prevedene delove • dibageri (debugger) – pronalaženje i otklanjanje greÅ¡aka
- 24. PROGRAMSKI JEZICI Izvorni program Program prevodilac MaÅ¡inski kod • Danas se obiÄno sve ove komponente objedinjuju u jedan paket koji se zove integrisano razvojno okruženje (integrated development enviroment, IDE). • Primeri: • Microsoft Visual Studio, Delphi, NetBeans, Lazarus, Eclipse ...
- 25. VEZNICI (DRAJVERI) • To su programi koji povezuju operativni sistem sa hardverskim komponentama i omogućavaju korišćenje razliÄitih perifernih jedinica i drugih ureÄ‘aja. Da bi se bilo koji ureÄ‘aj (Å¡tampaÄ, skener, ploter, kamera itd.) povezao na raÄunar treba reÅ¡iti dva problema: • ElektriÄno povezivanje (reÅ¡ava se na dva naÄina: ureÄ‘aj ima standardni prikljuÄak koji se povezuje na serijski, paralelni ili USB port raÄunara ili da ureÄ‘aj ima posebnu karticu koja se ugraÄ‘uje u raÄunar). • Mora da se instalira i odgovarajući drajver (driver), da bi uraÄ‘aj koji se prikljuÄi na raÄunar radio. Ovi programi dobijaju se kupovinom ureÄ‘aja (najÄešće na CD-u). Svaki ureÄ‘aj koji se prikljuÄi na raÄunar mora da ima odgovarajući drajver.
- 26. USLUŽNI PROGRAMI • OlakÅ¡avaju korisnicima pojedine poslove koji se Äesto obavljaju (npr. kopiranje fajlova /CD,DVD/, kompresija podataka , presnimavanje fajlova, diskova, defragmentacija diskova i sl.). • Primeri programa : WinZip, WinRar, 7-zip, Total Commander, Windows Explorer... • Ovakvi programi mogu se isporuÄivati korisniku kao dodatak operativnom sistemu, ali ih najÄešće piÅ¡u i distribuiraju sami korisnici ili profesionalni programeri.
- 27. BIOS • BIOS (Basic Input/Output System) – osnovni ulazno-izlazni sistem • UpravlјaÄki softver, ugraÄ‘en u liÄni raÄunar i to je prvi softver koji se izvrÅ¡ava prilikom „podizanja“ raÄunara. • Osnovna svrha BIOS-a je da inicijalizuje i testira ispravnost hardvera, te uÄita takozvani „boot loader“ ili operativni sistem iz stalne memorije. Omogućava da aplikativni programi i operativni sistem komuniciraju sa tastaturom, ekranom i ostalim perifernim ureÄ‘ajima.
- 28. BIOS • U BIOS podeÅ¡avanjima korisnik može da: • KonfiguriÅ¡e hardver • Podesi sistemski sat • Aktivira ili deaktivira sistemske komponente • Odabere koji su ureÄ‘aji potencijalni "boot" ureÄ‘aji, i po u kom će se redu pokretati • Postavi razne lozinke, kao Å¡to je lozinka za pristup BIOS korisniÄkom interfejsu, lozinka za podizanje sistema ili lozinku za pristup hard disku
- 30. ZLONAMERNI PROGRAMI • Veliki deo softvera Äine tzv. zlonamerni programi (malware): • virusi – smeÅ¡taju se u izvrÅ¡ne datoteke, Å¡ire se njhovim pokretanjem • crvi (worms) – prenose se preko mreže • trojanci (trojan horse) – preruÅ¡eni programi • Å¡pijunski programi (spyware) – skupljaju poverljive podatke • reklamni programi (adware) – prikazuju neželjene reklame
- 31. ZAÅ TITA RAÄŒUNARA 1.Antivirusni programi: Avast, AVG, Avira, Kaspersky, NOD32 ... • Postoje komercijalni (plaćeni) i slobodni (besplatni) antivirusni programi. • RAZLIKA – ograniÄena funkcionalnost! 2.ZaÅ¡titni zid (Firewall) • spreÄavaju neželjenu komunikaciju • mogu biti softverski (Äesto deo OS-a) i hardverski (ureÄ‘aji)
- 33. APLIKATIVNI SOFTVER • Aplikativni (korisniÄki) softver služi za reÅ¡avanje odreÄ‘enih problema i obavljanje poslova. Dele se na: • Programe za pristup internetu • Programi za kancelarijsko poslovanje • Programi za rad sa slikom, zvukom, video zapisom • RaÄunarske igre • Programi za proraÄune u nauci i tehnici • Obrazovni programi • Ostalo
- 34. PROGRAMI ZA PRISTUP INTERNETU • Programi za pregledanje veba (web browser): • Microsoft Internet Explorer => Edge • Mozilla Firefox • Google Chrome • Opera • Safari • ...
- 35. PROGRAMI ZA RAD SA ELEKTRONSKOM POŠTOM • Elektronska pošta (e-mail) • Pristup pošti preko veba (webmail): • Gmail • Yahoo! • Outlook • Desktop mail programi: • Mozilla Thunderbird • Microsoft Outlook • The Bat!
- 36. PROGRAMI ZA KANCELARIJSKO POSLOVANJE • Danas je nezamisliva kancelarija (office) bez raÄunara, Å¡tampaÄa i nekog od programa za kancelarijsko poslovanje. • Programski paketi: • Microsoft Office • LibreOffice • Apache OpenOffice
- 37. PROGRAMI ZA KANCELARIJSKO POSLOVANJE • Programi za obradu teksta: • ÄŒist (plain) tekst – Notepad, Notepad++, UltraEdit • Složeniji tekst (formatiranje teksta, fontovi, slike, tabele ...) – procesori teksta (text processor, word processor): • uz Windows se isporuÄuje WordPad, • znatno napredniji i kompleksniji: • Microsoft Word • LibreOffice (OpenOffice) Writer
- 38. PROGRAMI ZA KANCELARIJSKO POSLOVANJE • Programi za tabelarno izraÄunavanje – rad sa tabelama (spreadsheet) • Podaci, formule, statistika, grafikoni ... • Microsoft Excel • LibreOffice Calc
- 39. PROGRAMI ZA KANCELARIJSKO POSLOVANJE • Programi za slajd prezentacije (slideshow presentation) • Microsoft PowerPoint • LibreOffice Impress
- 40. PROGRAMI ZA RAD SA SLIKOM, ZVUKOM, VIDEO ZAPISOM • Multimedijalni sadržaj • Audio i video plejeri (player): • Windows Media Player, WinAmp, VLC, AIMP • Programi za pregled i organizaciju slika: • ACDSee, XNView, IrfanView
- 41. GRAFIČKI SOFTVER • Vektorska grafika – grupe geometrijskih objekata • AutoCAD • CorelDraw • Adobe Illustrator • Rasterska grafika – mreža piksela • Paint • Adobe PhotoShop • GIMP
- 42. AUDIO/VIDEO OBRADA • Audio editori: Audacity, Sound Forge • Komponovanje: Sibelius, MakeMusic Finale, GuitarPro • Video obrada, efekti i sl.: • Adobe Premiere • Adobe After Effects, • SONY Vegas • MS Movie Maker
- 43. PROGRAMI ZA PRORAÄŒUNE U NAUCI I TEHNICI • Sistemi za raÄunarsku algebru (computer algebra system) • Popularni programi: • Mathematica • MathCad • Maple • MatLab • Octave
- 44. OBRAZOVNI SOFTVER • Elektronsko uÄenje (e-learning) • Sistemi za organizaciju uÄenja (learning management system, LMS): • organizacija nastavnog materijala, testiranje, ocenjivanje • Organizacija uÄenja – Moodle • Matematika – GeoGebra • Slepo kucanje – Typing Tutor • Za decu (uÄenje kroz igru) - GCompris
- 46. PROGRAM KAO PROIZVOD • Kao i svaki proizvod, program bi trebalo da ima: • Garanciju (da će svaki zadatak za koji je namenjen uraditi bez greške) • Uputstvo za korišćenje • Rok upotrebe • Podršku korisniku • Obuku
- 47. INTELEKTUALNA SVOJINA • Pravna zaÅ¡tita autora duhovnih tvorevina – pisana, govorna, muziÄka, likovna, filmska i arhitektonska dela. • Ideje, postupci i pronalasci se Å¡tite patentima. • Uslovi korišćenja softvera reguliÅ¡u se dokumentom koji se zove licenca (licence).
- 48. INTELEKTUALNA SVOJINA • Sa glediÅ¡ta autorskih prava softver se deli na: • vlasniÄki (proprietary) – korisnik kupuje dozvolu za korišćenje (licencu), komercijalni programi • Deljeni (shareware) – distribuira se slobodno, ograniÄeni vremenski rok (trial) ili broj operacija, puna ili ograniÄena funkcionalnost, korisnik nakon toga mora da kupi licencu • Slobodni (freeware) – besplatan, dozvoljeno kopiranje, deljenje, a ako je otvorenog koda (open source) može i da se menja i doraÄ‘uje
- 49. INTELEKTUALNA SVOJINA • Piratski softver – modifikovani programi, uklonjeni zaÅ¡titni mehanizmi. • Korišćenjem piratskog softvera vrÅ¡i se kriviÄno delo kraÄ‘e. • Isto važi i za piratizovanje podataka (filmovi, muzika, itd.)