More Related Content
More from KHE3 (20)
Момо Капор - И то ће проћи
- 1. Друштво Ра змишљања доконог ше т ача И то ће проћи Момо Капор За господина Лајчака, гувернера, унуци су изгледа најопаснији: они ће наиме, једнога дана у слободи коју ће доживети, писати о мерама овог највишег чиновника који је држањем талаца, породице Караџић, превазишао епоху турске владавине Босном и знатно надмашио управљање једног од својих претходника, некадашњег аустроугарског намесника, генерала Оскара Поћорека Увртлогу догађаја у који смо упа- ли, нисам приметио да је ико обратио пажњу на један мали случај: одузимање путних и личних исправа породици Радована Караџића. Што се тиче нашег дела народа с оне стране Дрине, он је изгледа већ у Евро- пи. Пре свега, има европског гуверне- ра који намешта и смењује кога год хоће. Ево, недавно је наредио да се по- родици Радована Караџића одузму сви лични документи да не би могли ниг- де да путују сем по несрећној Босни, за шта ће им бити издати специјални аусвајси. Тако ће Радованова супруга Љиљана Зелен, његова ћерка и њен муж, његов син, а нарочито њихова деца, Радованови унуци, који се налазе на па- сошима својих родитеља, би- ти заточеници некадашње колевке братства и јединства, а данас чувеног експеримен- та о мултиетничком дру- штву. У читавом овом слу- чају, за господина Лајчака, гувернера, унуци су изгледа најопаснији: они ће наиме, једнога дана у слободи коју ће доживети, писати о мерама овог највишег чиновника ко- ји је држањем талаца, поро- дице Караџић, превазишао епоху турске владавине Бо- сном и знатно надмашио управљање једног од својих претходника, некадашњег аустроугарског намесника, генерала Оскара Поћорека. Познато је, наиме, да аустро- угарске власти нису дирале породице атентатора из Мла- де Босне, а ни Турци нису за таоце узимали фамилију Старца Вујадина и осталих хајдука. Намесник Лајчак је то учинио у двадесет првом веку, у Европи, чији закони изричито одређују да је нај- ближа родбина оптужених ослобођена било какве одго- ворности за дела свог члана. Замислите само ту хра- брост, забранити унуцима хашког оптуженика да оду на скиЈа- ње на Копаоник или, не дај боже, на летовање на море, где би могли да сретну случајно свог деду кога неки од њих и не познају јер га никад ни- су видели. Уз то, породици Караџић блокирани су и рачуни са неком цр- кавицом, а и забрањено им је да се баве било чим и да раде било шта од чега би могли живети. Чини се да је нови аустроугарски гувернер, госпо- дин Лајчак, мало претерао са овим мерама; познато је да фамилија Бин Ладена, светског непријатеља број је- дан, има фирме свуда по свету, да му син има грађевинско предузеће у Египту и да је припадник светског џет-сета, а други бутике у Швајцар- ској. Један од синова се недавно уз ве- лики публицитет оженио Енглески- њом да би добио држављанство Ве- лике Британије. Господин Лајчак очигледно жели да породицу Радована Караџића доведе до просјачког штапа и да је умори глађу, чиме демонстрира нај- чистији хуманизам европског стила. На овом случају, Европа управо де- монстрира своју неодољиву привлач- ност, позивајући нас да будемо ње- ни чланови. Друга ствар; Европа вам једним по- тезом одузме читаву покрајину, а условљава наш улазак у њу хвата- њем једног јединог човека. То ми ли- чи на бајку о Пепељуги, којој, исти- на, зла маћеха дозвољава да оде на бал и упозна принца, али је услов за то да покупи пуну посуду проса пре тога, које је управо просула на све стране по патосу. Европа нам очи- гледно поставља немогуће услове. Јер шта и ако ухвате Младића? После то- га могу мирно да траже испоручи- вање Краљевића Марка због уништа- вања магистралних европских сао- браћајница орањем друмова, или Га- врила Принципа због тероризма на чијем би суђењу главни сведоци би- ли муџахедини из јединица Зелених беретки... А не би ме чудило да од нас, пре него што нам дозволе ула- зак у ту Европу, затраже да пре то- га сви научимо да играмо голф, пре- ђемо са дувана на кокаин и да сви имамо плаве очи. Времена су тешка, али модерна. Хапсе се чланови разних мафијаша, убијају моћни људи, прогањају бивши министри, беже у иностранство чувени ди- ректори да их не ухапсе, а једна жена каже свом му- жу: „Благо ти је мени, што ти мени ниси ништа!” 1 V I МСП Н! о, вратимо се несрећ- ној Босни. Ко све ни- је њом владао и кро- за шта све није морала да прође? Смењивали су се Турци, Аустроугари, доктор Анте Павелић, Бранко Ми- кулић, све до насмешеног Европејца, господина Лајча- ка, који све ради фино и у рукавицама, уз то на бес- прекорном нашем језику, да га сви разумемо. Сетих се Андрићеве при- че „Зека” из времена оку- пације. На обали Саве код „Шест топола” стоји стара дашчара, у којој је сиротињ- ски бифе, а испред ње др- вена табла на којој пише И ТО ЋЕ ПРОЋИ. Када је не- ки купач упитао газду би- феа шта му то значи, овај је одговорио да свако паме- тан зна шта значи, а да је она написана за будале ко- је то не знају. ■ 21/02/08/НИН/37