Горски вијенац (Селимово писмо и отпоздрав на писмо)Ивана ЦекићУ овом фајлу је одломак из Његошевог ''Горског вијенца'' (Селимово писмо и отпоздрав на писмо) са објашњењима непознатих појмова и алузија.
Симеон Кончар - Прадомовина СрбаKHE3А кад Теофилакт, писац VII стољећа, Гете, једно нлеме Трачана, изрично назива Словенима (Getae, sei quod item est, Sclavini), блнзу је памети, да су и Трачани били Словени. У томе нас најаче утврђује топографија
древне Тракије и Македоније и животопис
св. Димитрија
митрија.
На дрини ћуприја и Травничка хроника у светлу братства и јединстваKHE3Муслимански инте-лектуалци у Босни поодавно су почели
да копају ровове између свог схватања
самобитности и Андрићевог разумевања
Босне и босанскогдуха. Андрић је сувише
велики да би се могао заобићи и сувише
далекосежно у европским размерама
утицајан у интелектуалном напору XX
века за разумевање сусрета религија и
цивилизација.
PETER HANDKE - Im Niemandsdorf ("Profil")KHE3Velika Hoca ist eine serbische Enklaveim Südendes Kosovo.Dem weltvergessenen Weiler widmete der wegen seiner Haltung zu Serbien umstrittene Schriftsteller Peter
Handke hohe Geldsummenun dein Buch.Warumbloß ?
Eine Reise an den Rand Europas.
Богдан Тирнанић - Дечачка изофренијаKHE3Није моје да се овако м а-
тор тртим међу језико-
словце, али се као кроз м а-
глу сећам једног броја сту-
дентског часописа Видици,
вероватно забрањеног, ко-
ји је у целости био посве-
ћен дечацимакао врсти
м утанта будућности.
Петер Шор-латур : Да ли су европљани америци савезници или вазалиKHE3НИН: У вашој књизи „На мети вели-
ких си л a ” („ Im F adenkreuz der M aechte ”),
путовање на Балкан почињете у Моста-
р у ,ју л а 1994.
- Шол-Латур: He случајно. Сви ме-
дији су у то време били у Сарајеву и сви
су извештавали исто. Дакле, по њима,
Срби са брда пуцају топовима по Са-
рајеву и уништавају град. Мене никада
нису занимале репортаже у којима сви
понављају исто. Што да као папига пре-
писујем? И мам сувише велико искуст-
во, и то пре свега као ратни извештач, да
бих поверовао у такве наивне приче. Из-
вештавао сам од Вијетнамског рата, и то
док су још Французи били у Ханоју, па
до америчке инвазије Ирака. Одмах ми
је била сумњива та антисрпска хисте-
рија у медијима Запада. He постоји цр-
но-бела слика ни у приватном животу, a
још мање у политици и грађанским ра-
товима. Нема прим ера да би за све била
крива само једна страна и зато сам, ето,
Михаило Марковић - Шта би Маркс данас рекаоKHE3"Други проблем је монетарна криза. Некад је новац морао имати златну подлогу. Никсон је 1971. године укинуо златну основу долара. Да би финансирале своје ратове САД су штампале доларе у огромним оличинама. Они су били прихватани у целом свету
због изузетног економског, политичког и војног угледа
САД. Слично је било и са државним обвезницама које је за готов новац својим грађанима у целом свету продавала америчка влада да би покривала своје
огромне буџетске дефиците и дугове"
Борка Вучић - шанса Село и КинаKHE3Да а бисмо то остварили, ми међу посланицима у
Народној скупштини, која је законодавно тело, мо-
рамо да имамо много више представника пољо-
еде него сада, којима и иначе припада 27 посла-
ничких места.
Осим Европској унији и другим западним тржишти-
ма, где српска роба нема очекивани ни задовољавајући пласман, Србија треба да се више окрене ка тржиштима источних земаља. Пре свега Руске Федерације, са којом бисмо, поред гасног аранжмана и изградње Јужног тока, само пласирањем све наше робе на вишемилионско московско тржиште решили проблем нашег извоза.
Велика британија и Срби - НИНKHE3На Берлинском конгресу Дизраели
је тријумфовао. Велика Бугарска је
подељена, чиме је Русија поново
потиснута од Цариграда и Медитерана.
За узврат, Русија је добила Бесарабију
и упоришта у Јерменији. Србија,
Црна Гора и Румунија морале су да се
задовоље стицањем независности и,
као и Грчка, мањим територијалним
проширењима. Британија једобила
Кипар, а Аустроугарска Босну и
Херцеговину
**
ГЛЕДСТОН
ДИЗРАЕЛИ
НИН - Зашто се стидимо Солунског фронтаKHE3Историчар и академик Драгољуб Живојиновић каже за НИН: „Код народа и науке, стида нема. Политич-
ке гарнитуре су, ипак, нешто друго.
Чини ми се да има места говорити не само о опрезном понашању политичких елита, већ и о потискивању славних српских традиција, иако је овде
реч о заиста најсветлијим победама,
када је Србија показала да је на Бал-
кану непобедива”.
Србија је у Првом светском рату изгубила око 30 одсто становништва и више од 70 одсто привреде, а добила
- само право на опстанак
Богдан Тирнанић - Дечачка изофренијаKHE3Није моје да се овако м а-
тор тртим међу језико-
словце, али се као кроз м а-
глу сећам једног броја сту-
дентског часописа Видици,
вероватно забрањеног, ко-
ји је у целости био посве-
ћен дечацимакао врсти
м утанта будућности.
Петер Шор-латур : Да ли су европљани америци савезници или вазалиKHE3НИН: У вашој књизи „На мети вели-
ких си л a ” („ Im F adenkreuz der M aechte ”),
путовање на Балкан почињете у Моста-
р у ,ју л а 1994.
- Шол-Латур: He случајно. Сви ме-
дији су у то време били у Сарајеву и сви
су извештавали исто. Дакле, по њима,
Срби са брда пуцају топовима по Са-
рајеву и уништавају град. Мене никада
нису занимале репортаже у којима сви
понављају исто. Што да као папига пре-
писујем? И мам сувише велико искуст-
во, и то пре свега као ратни извештач, да
бих поверовао у такве наивне приче. Из-
вештавао сам од Вијетнамског рата, и то
док су још Французи били у Ханоју, па
до америчке инвазије Ирака. Одмах ми
је била сумњива та антисрпска хисте-
рија у медијима Запада. He постоји цр-
но-бела слика ни у приватном животу, a
још мање у политици и грађанским ра-
товима. Нема прим ера да би за све била
крива само једна страна и зато сам, ето,
Михаило Марковић - Шта би Маркс данас рекаоKHE3"Други проблем је монетарна криза. Некад је новац морао имати златну подлогу. Никсон је 1971. године укинуо златну основу долара. Да би финансирале своје ратове САД су штампале доларе у огромним оличинама. Они су били прихватани у целом свету
због изузетног економског, политичког и војног угледа
САД. Слично је било и са државним обвезницама које је за готов новац својим грађанима у целом свету продавала америчка влада да би покривала своје
огромне буџетске дефиците и дугове"
Борка Вучић - шанса Село и КинаKHE3Да а бисмо то остварили, ми међу посланицима у
Народној скупштини, која је законодавно тело, мо-
рамо да имамо много више представника пољо-
еде него сада, којима и иначе припада 27 посла-
ничких места.
Осим Европској унији и другим западним тржишти-
ма, где српска роба нема очекивани ни задовољавајући пласман, Србија треба да се више окрене ка тржиштима источних земаља. Пре свега Руске Федерације, са којом бисмо, поред гасног аранжмана и изградње Јужног тока, само пласирањем све наше робе на вишемилионско московско тржиште решили проблем нашег извоза.
Велика британија и Срби - НИНKHE3На Берлинском конгресу Дизраели
је тријумфовао. Велика Бугарска је
подељена, чиме је Русија поново
потиснута од Цариграда и Медитерана.
За узврат, Русија је добила Бесарабију
и упоришта у Јерменији. Србија,
Црна Гора и Румунија морале су да се
задовоље стицањем независности и,
као и Грчка, мањим територијалним
проширењима. Британија једобила
Кипар, а Аустроугарска Босну и
Херцеговину
**
ГЛЕДСТОН
ДИЗРАЕЛИ
НИН - Зашто се стидимо Солунског фронтаKHE3Историчар и академик Драгољуб Живојиновић каже за НИН: „Код народа и науке, стида нема. Политич-
ке гарнитуре су, ипак, нешто друго.
Чини ми се да има места говорити не само о опрезном понашању политичких елита, већ и о потискивању славних српских традиција, иако је овде
реч о заиста најсветлијим победама,
када је Србија показала да је на Бал-
кану непобедива”.
Србија је у Првом светском рату изгубила око 30 одсто становништва и више од 70 одсто привреде, а добила
- само право на опстанак
1. Друштво
Ра змишљања доконог ше т ача И то ће проћи
Момо Капор
За господина Лајчака, гувернера, унуци
су изгледа најопаснији: они ће наиме,
једнога дана у слободи коју ће доживети,
писати о мерама овог највишег чиновника
који је држањем талаца, породице
Караџић, превазишао епоху турске
владавине Босном и знатно надмашио
управљање једног од својих претходника,
некадашњег аустроугарског намесника,
генерала Оскара Поћорека
Увртлогу догађаја у који смо упа-
ли, нисам приметио да је ико
обратио пажњу на један мали
случај: одузимање путних и личних
исправа породици Радована Караџића.
Што се тиче нашег дела народа с оне
стране Дрине, он је изгледа већ у Евро-
пи. Пре свега, има европског гуверне-
ра који намешта и смењује кога год
хоће. Ево, недавно је наредио да се по-
родици Радована Караџића одузму сви
лични документи да не би могли ниг-
де да путују сем по несрећној Босни,
за шта ће им бити издати специјални
аусвајси. Тако ће Радованова супруга
Љиљана Зелен, његова ћерка и њен
муж, његов син, а нарочито
њихова деца, Радованови
унуци, који се налазе на па-
сошима својих родитеља, би-
ти заточеници некадашње
колевке братства и јединства,
а данас чувеног експеримен-
та о мултиетничком дру-
штву. У читавом овом слу-
чају, за господина Лајчака,
гувернера, унуци су изгледа
најопаснији: они ће наиме,
једнога дана у слободи коју ће
доживети, писати о мерама
овог највишег чиновника ко-
ји је држањем талаца, поро-
дице Караџић, превазишао
епоху турске владавине Бо-
сном и знатно надмашио
управљање једног од својих
претходника, некадашњег
аустроугарског намесника,
генерала Оскара Поћорека.
Познато је, наиме, да аустро-
угарске власти нису дирале
породице атентатора из Мла-
де Босне, а ни Турци нису за
таоце узимали фамилију
Старца Вујадина и осталих
хајдука. Намесник Лајчак је
то учинио у двадесет првом
веку, у Европи, чији закони
изричито одређују да је нај-
ближа родбина оптужених
ослобођена било какве одго-
ворности за дела свог члана.
Замислите само ту хра-
брост, забранити унуцима
хашког оптуженика да оду на скиЈа-
ње на Копаоник или, не дај боже, на
летовање на море, где би могли да
сретну случајно свог деду кога неки
од њих и не познају јер га никад ни-
су видели. Уз то, породици Караџић
блокирани су и рачуни са неком цр-
кавицом, а и забрањено им је да се
баве било чим и да раде било шта од
чега би могли живети. Чини се да је
нови аустроугарски гувернер, госпо-
дин Лајчак, мало претерао са овим
мерама; познато је да фамилија Бин
Ладена, светског непријатеља број је-
дан, има фирме свуда по свету, да му
син има грађевинско предузеће у
Египту и да је припадник светског
џет-сета, а други бутике у Швајцар-
ској. Један од синова се недавно уз ве-
лики публицитет оженио Енглески-
њом да би добио држављанство Ве-
лике Британије. Господин Лајчак очигледно жели
да породицу Радована Караџића
доведе до просјачког штапа и да
је умори глађу, чиме демонстрира нај-
чистији хуманизам европског стила.
На овом случају, Европа управо де-
монстрира своју неодољиву привлач-
ност, позивајући нас да будемо ње-
ни чланови.
Друга ствар; Европа вам једним по-
тезом одузме читаву покрајину, а
условљава наш улазак у њу хвата-
њем једног јединог човека. То ми ли-
чи на бајку о Пепељуги, којој, исти-
на, зла маћеха дозвољава да оде на
бал и упозна принца, али је услов за
то да покупи пуну посуду проса пре
тога, које је управо просула на све
стране по патосу. Европа нам очи-
гледно поставља немогуће услове. Јер
шта и ако ухвате Младића? После то-
га могу мирно да траже испоручи-
вање Краљевића Марка због уништа-
вања магистралних европских сао-
браћајница орањем друмова, или Га-
врила Принципа због тероризма на
чијем би суђењу главни сведоци би-
ли муџахедини из јединица Зелених
беретки... А не би ме чудило да од
нас, пре него што нам дозволе ула-
зак у ту Европу, затраже да пре то-
га сви научимо да играмо голф, пре-
ђемо са дувана на кокаин и да сви
имамо плаве очи.
Времена су тешка, али
модерна. Хапсе се чланови
разних мафијаша, убијају
моћни људи, прогањају
бивши министри, беже у
иностранство чувени ди-
ректори да их не ухапсе, а
једна жена каже свом му-
жу: „Благо ти је мени, што
ти мени ниси ништа!”
1 V I МСП Н!
о, вратимо се несрећ-
ној Босни. Ко све ни-
је њом владао и кро-
за шта све није морала да
прође? Смењивали су се
Турци, Аустроугари, доктор
Анте Павелић, Бранко Ми-
кулић, све до насмешеног
Европејца, господина Лајча-
ка, који све ради фино и у
рукавицама, уз то на бес-
прекорном нашем језику, да
га сви разумемо.
Сетих се Андрићеве при-
че „Зека” из времена оку-
пације. На обали Саве код
„Шест топола” стоји стара
дашчара, у којој је сиротињ-
ски бифе, а испред ње др-
вена табла на којој пише И
ТО ЋЕ ПРОЋИ. Када је не-
ки купач упитао газду би-
феа шта му то значи, овај
је одговорио да свако паме-
тан зна шта значи, а да је
она написана за будале ко-
је то не знају. ■
21/02/08/НИН/37