ݺߣ

ݺߣShare a Scribd company logo
Биљна ткиваБиљна ткива
Подела биљних ткива:
Творна ткива
Трајна ткива
Творна ткива-меристеми:
Састављена су од ћелија које имају
способност деобе. Деобама њихових
ћелија настају трајна ткива.
Могу бити:
Примарни меристеми
Секундарни меристеми
Примарни меристеми
 Воде порекло од ћелија ембриона -ћелије
које никада нису изгубиле способност деобе;
 Налазе се:
– на врху стабла и корена-вегетативна купа-
раст биљке у висину и дубину;
– У унутрашњости стабла и корена-
фасцикуларни камбијум- раст биљке у
ширину (дебљање);
Приказ примарних меристема:
Секундарни меристеми
 Настају од диференцираних ћелија, које се
дедиференцирају и поново стичу способност
деобе (углавном од паренхимских ћелија);
 Налазе се бочно на попречном пресеку биљке;
 Захваљујући њима биљке расту у ширину-
дебљају;
 Карактеристични су за вишегодишње биљке;
Секундарни меристеми су:
 Фелоген- плутин камбијум-захваљујући
њему настаје површински заштитни слој биљке-
плута (перидерм) и мртва кора;
 Интерфасцикуларни камбијум-између
проводних снопића и са фасцикуларним
камбијумом гради камбијални прстен;
 Уметнути меристем- између чланака стабла
код трава;
 Трауматични меристем- код оштећених
делова биљке;
Камбијални прстен и интеркаларни
меристем
Фелоген
Трајна ткива
 Састављена су од диференцираних ћелија
које обављају специфичне функције;
 Могу бити:
Примарна:
 Настају радом примарног меристема;
 To су:
 Покровно
 Паренхимско
 Механичко
 Проводно
 Жлездано
Секундарна
 настају радом секундарног меристема;
 То су:
 Плута
 Мртва кора;
Покровна ткива
 Налазе се на површини биљних органа;
 Састављена су од густо збијених ћелија,
без интерцелулара;
 Улога су им: заштитна и размена материја
са спољашњом средином;
 Могу бити:
 Примарна: епидермис
 Секундарна: плута и мртва кора
Епидермис
 Присутан је код младих биљних делова-листа и
зељастих стабала;
 Састоји се од густо збијених, ситних ћелија, без
интерцелулара и углавном без хлоропласта;
 Покривене су кутикулом, а могу имати и
длачице;
 Да би обезбедиле размену материја са средином
имају у себи отворе-стоме;
Стоме
 Отвори у епидермису наличја листа;
 Кроз њих се врши транспирација;
 Стомин апарат се састоји од:
 две ћелије затварачице
 две ћелије помоћнице
 стомине дупље;
Плута-Перидерм
 Јавља се код млађих вишегодишњих стабала;
 Настаје радом фелогена;
 Састоји се од:
 Фелогена
 Флодерма и
 Плуте
• Иако у великој мери штити биљку, омогућава и
њену комуникацију са спољашњом средином
преко отвора,који се не могу регулисати-
лентицеле
Мртва кора
 Налази се на површини вишегодишњих
стабала;
 Настаје од више слојева фелогена;
 Потпуно “затвара” биљку- размена гасова
се врши искључиво кроз “пукотине”, које
настају дебљањем стабла;
Паренхимско ткиво
 “Универзална биљна ткива”-врше различите
функције у биљном телу и попуњавају сав
слободан простор;
 Од њих, дедиференцијацијом, настају секундарни
меристеми;
 Зависно од функције коју врше разликујемо:
 Паренхим за фотосинтезу;
 Проводни паренхим;
 Паренхим за магационирање;
 Абсорпциони паренхим;
Паренхим за фотосинтезу
 Налази се у листу;
 Може бити:
 Палисадно ткиво- састављено
од густо збијених ћелија, без
интерцелулара;
 Сунђерасто ткиво- са интерцелуларима,
тако да омогућава и транспирацију;
Проводни, абсорпциони и паренхим
за магационирање
 Проводни паренхим се углавном налази око
проводних снопића; може обављати и друге
функције осим провођења материја;
 Абсорпциони паренхим се
налази на површини корена-
тзв. ризодермис;
 Паренхим за магационирање
служи за магационирање хране и
може бити у семену, плоду корену...
Механичка ткива
 Дају чврстину биљци;
 Састоје се од густо збијених ћелија изузетно
високог тургора и са јако задебљаним зидовима;
 Може бити:
 Коленхим- састоји се од живих ћелија;
 Склеренхим- састоји се од мртвих ћелија;
могу бити у облику ћелија
или влакна- ликина влакна;
- Поред чврстине ћелија, важан је
и распоред механичких елемената у биљци;
Проводно ткиво
 Служи за провођење материја кроз биљку
и то:
 Воде и неорганских материја- ксилем;
 Воде и органских материја- флоем;
Ксилем
 Састоји се од мртвих ћелија и то:
 Трахеја-ћелија јако задебљалих
зидова, које су груписане у цеви;
немају их голосеменице.
 Трахеида-вретенастих ћелија
присутних код свих
“васкуларних” биљака;
Флоем
 Састоји се од живих ћелија и то:
 Ситастих цеви-
груписане у цеви између којих постоје
преградни зидови у облику
ситасте плоче; без једра су,
са мало цитоплазме;
 Ћелија пратилица- помоћне ћелије,
препуне цитоплазме, са једром;
нема их код голосеменица;
Проводни снопићи
 Ксилем и флоем се групишу у проводне снопиће;
 Могу бити:
– По сложености:
• Прости-само од ксилема или флоема;
• Сложени- и од ксилема и од флоема;
 Затворени- само од ксилема и флоема;
 Отворени- од ксилема, флоема
и између њих фасцикуларног камбијума;
Проводни снопићи
 По грађи могу бити:
 Концентрични- ксилем у центру, а око њега
флоем;присутни код папрати;
 Радијални- ксилем и флоем на посебним
радијусима; присутни у корену;
 Колатерални- ксилем и флоем су на истом радијусу,
флоем окренут ка периферији,
а ксилем ка центру;
присутни у стаблу и листу;
 Биколатерални- са два флоема, и ка центру и ка
периферији; присутни код неких биљака;
Жлездано ткиво-ткиво за лучење
 Састоји се од ћелија које луче материје
 У спољашњу средину- секреторно ткиво;
 У интерцелуларе- жлездано ткиво;
- Луче различите материје- смолу, уља,
слуз, гуму,нектар...
- Хидатоде- излучују воду у капљицама-
гутација

More Related Content

What's hot (20)

Trepljari
TrepljariTrepljari
Trepljari
Ivana Damnjanović
Oprasivanje i oplodjenje
Oprasivanje i oplodjenjeOprasivanje i oplodjenje
Oprasivanje i oplodjenje
Tanja Jovanović
Cirkulatorni sistem
Cirkulatorni sistemCirkulatorni sistem
Cirkulatorni sistem
Elementary School "Bora Lazić"
2. Trajna tkiva
2. Trajna tkiva2. Trajna tkiva
2. Trajna tkiva
ltixomir
List
ListList
List
Tanja Jovanović
鲹ٲć
鲹ٲć鲹ٲć
鲹ٲć
Natalija Nikolić
Carstvo protisti
Carstvo protistiCarstvo protisti
Carstvo protisti
Tanja Jovanović
Biljna tkiva
Biljna tkivaBiljna tkiva
Biljna tkiva
Ivana Damnjanović
ĆᲹ
ĆᲹĆᲹ
ĆᲹ
Ena Horvat
Biljni hormoni.ppt
Biljni hormoni.pptBiljni hormoni.ppt
Biljni hormoni.ppt
Ivana Damnjanović
Jednoćelijski i višećelijski organizmi
Jednoćelijski i višećelijski organizmiJednoćelijski i višećelijski organizmi
Jednoćelijski i višećelijski organizmi
Ivana Damnjanović
Cvet
CvetCvet
Cvet
Tanja Jovanović
Mišićni sistem
Mišićni sistemMišićni sistem
Mišićni sistem
Ivana Damnjanović
20. Nadrazljivost
20. Nadrazljivost20. Nadrazljivost
20. Nadrazljivost
ppnjbiljana

Similar to Биљна ткива (20)

Biljna tkiva, prilagođenosti biljaka na kopneni način života
Biljna tkiva, prilagođenosti biljaka na kopneni način životaBiljna tkiva, prilagođenosti biljaka na kopneni način života
Biljna tkiva, prilagođenosti biljaka na kopneni način života
Nada Jovanović, Gimnazija "J.J.Zmaj" Odžaci
Izdanak i metamorfoze izdanka
Izdanak i metamorfoze izdankaIzdanak i metamorfoze izdanka
Izdanak i metamorfoze izdanka
thedzo
Izdanak i metamorfoze izdanka
Izdanak i metamorfoze izdankaIzdanak i metamorfoze izdanka
Izdanak i metamorfoze izdanka
thedzo
Hemijski sastav ćelije - Sonja Osmanović - Radica Dimitrijević
Hemijski sastav ćelije - Sonja Osmanović - Radica DimitrijevićHemijski sastav ćelije - Sonja Osmanović - Radica Dimitrijević
Hemijski sastav ćelije - Sonja Osmanović - Radica Dimitrijević
šŠDZ.
Građa ćelije - 7. razred, Dunja Ercegovčević
Građa ćelije - 7. razred, Dunja ErcegovčevićGrađa ćelije - 7. razred, Dunja Ercegovčević
Građa ćelije - 7. razred, Dunja Ercegovčević
plavaplaneta
Цитологија
ЦитологијаЦитологија
Цитологија
Violeta Djuric
Ћелија
ЋелијаЋелија
Ћелија
Violeta Djuric
4 organizmi su gradjeni od celija
4 organizmi su gradjeni od celija4 organizmi su gradjeni od celija
4 organizmi su gradjeni od celija
ppnjbiljana
Biologija- Skrivenosemenice- Milan Ilić- Aleksinac
Biologija- Skrivenosemenice- Milan Ilić- AleksinacBiologija- Skrivenosemenice- Milan Ilić- Aleksinac
Biologija- Skrivenosemenice- Milan Ilić- Aleksinac
nasaskolatakmicenja
Biologija- Skrivenosemenice- Miloš Ilić- Aleksinac
Biologija- Skrivenosemenice- Miloš Ilić- AleksinacBiologija- Skrivenosemenice- Miloš Ilić- Aleksinac
Biologija- Skrivenosemenice- Miloš Ilić- Aleksinac
nasaskolatakmicenja
Metiljiipantljicaretanja 111208083424-phpapp01
Metiljiipantljicaretanja 111208083424-phpapp01Metiljiipantljicaretanja 111208083424-phpapp01
Metiljiipantljicaretanja 111208083424-phpapp01
Natasa Spasic
L136 - Biologija - Ćelijske organele - Jelena Stojanović - Barbara Jovčić
L136 - Biologija - Ćelijske organele - Jelena Stojanović - Barbara JovčićL136 - Biologija - Ćelijske organele - Jelena Stojanović - Barbara Jovčić
L136 - Biologija - Ćelijske organele - Jelena Stojanović - Barbara Jovčić
šŠDZ.
Izdanak i metamorfoze izdanka
Izdanak i metamorfoze izdankaIzdanak i metamorfoze izdanka
Izdanak i metamorfoze izdanka
thedzo
Izdanak i metamorfoze izdanka
Izdanak i metamorfoze izdankaIzdanak i metamorfoze izdanka
Izdanak i metamorfoze izdanka
thedzo
Hemijski sastav ćelije - Sonja Osmanović - Radica Dimitrijević
Hemijski sastav ćelije - Sonja Osmanović - Radica DimitrijevićHemijski sastav ćelije - Sonja Osmanović - Radica Dimitrijević
Hemijski sastav ćelije - Sonja Osmanović - Radica Dimitrijević
šŠDZ.
Građa ćelije - 7. razred, Dunja Ercegovčević
Građa ćelije - 7. razred, Dunja ErcegovčevićGrađa ćelije - 7. razred, Dunja Ercegovčević
Građa ćelije - 7. razred, Dunja Ercegovčević
plavaplaneta
4 organizmi su gradjeni od celija
4 organizmi su gradjeni od celija4 organizmi su gradjeni od celija
4 organizmi su gradjeni od celija
ppnjbiljana
Biologija- Skrivenosemenice- Milan Ilić- Aleksinac
Biologija- Skrivenosemenice- Milan Ilić- AleksinacBiologija- Skrivenosemenice- Milan Ilić- Aleksinac
Biologija- Skrivenosemenice- Milan Ilić- Aleksinac
nasaskolatakmicenja
Biologija- Skrivenosemenice- Miloš Ilić- Aleksinac
Biologija- Skrivenosemenice- Miloš Ilić- AleksinacBiologija- Skrivenosemenice- Miloš Ilić- Aleksinac
Biologija- Skrivenosemenice- Miloš Ilić- Aleksinac
nasaskolatakmicenja
Metiljiipantljicaretanja 111208083424-phpapp01
Metiljiipantljicaretanja 111208083424-phpapp01Metiljiipantljicaretanja 111208083424-phpapp01
Metiljiipantljicaretanja 111208083424-phpapp01
Natasa Spasic
L136 - Biologija - Ćelijske organele - Jelena Stojanović - Barbara Jovčić
L136 - Biologija - Ćelijske organele - Jelena Stojanović - Barbara JovčićL136 - Biologija - Ćelijske organele - Jelena Stojanović - Barbara Jovčić
L136 - Biologija - Ćelijske organele - Jelena Stojanović - Barbara Jovčić
šŠDZ.

Биљна ткива

  • 2. Подела биљних ткива: Творна ткива Трајна ткива
  • 3. Творна ткива-меристеми: Састављена су од ћелија које имају способност деобе. Деобама њихових ћелија настају трајна ткива. Могу бити: Примарни меристеми Секундарни меристеми
  • 4. Примарни меристеми  Воде порекло од ћелија ембриона -ћелије које никада нису изгубиле способност деобе;  Налазе се: – на врху стабла и корена-вегетативна купа- раст биљке у висину и дубину; – У унутрашњости стабла и корена- фасцикуларни камбијум- раст биљке у ширину (дебљање);
  • 6. Секундарни меристеми  Настају од диференцираних ћелија, које се дедиференцирају и поново стичу способност деобе (углавном од паренхимских ћелија);  Налазе се бочно на попречном пресеку биљке;  Захваљујући њима биљке расту у ширину- дебљају;  Карактеристични су за вишегодишње биљке;
  • 7. Секундарни меристеми су:  Фелоген- плутин камбијум-захваљујући њему настаје површински заштитни слој биљке- плута (перидерм) и мртва кора;  Интерфасцикуларни камбијум-између проводних снопића и са фасцикуларним камбијумом гради камбијални прстен;  Уметнути меристем- између чланака стабла код трава;  Трауматични меристем- код оштећених делова биљке;
  • 8. Камбијални прстен и интеркаларни меристем
  • 10. Трајна ткива  Састављена су од диференцираних ћелија које обављају специфичне функције;  Могу бити:
  • 11. Примарна:  Настају радом примарног меристема;  To су:  Покровно  Паренхимско  Механичко  Проводно  Жлездано
  • 12. Секундарна  настају радом секундарног меристема;  То су:  Плута  Мртва кора;
  • 13. Покровна ткива  Налазе се на површини биљних органа;  Састављена су од густо збијених ћелија, без интерцелулара;  Улога су им: заштитна и размена материја са спољашњом средином;  Могу бити:  Примарна: епидермис  Секундарна: плута и мртва кора
  • 14. Епидермис  Присутан је код младих биљних делова-листа и зељастих стабала;  Састоји се од густо збијених, ситних ћелија, без интерцелулара и углавном без хлоропласта;  Покривене су кутикулом, а могу имати и длачице;  Да би обезбедиле размену материја са средином имају у себи отворе-стоме;
  • 15. Стоме  Отвори у епидермису наличја листа;  Кроз њих се врши транспирација;  Стомин апарат се састоји од:  две ћелије затварачице  две ћелије помоћнице  стомине дупље;
  • 16. Плута-Перидерм  Јавља се код млађих вишегодишњих стабала;  Настаје радом фелогена;  Састоји се од:  Фелогена  Флодерма и  Плуте • Иако у великој мери штити биљку, омогућава и њену комуникацију са спољашњом средином преко отвора,који се не могу регулисати- лентицеле
  • 17. Мртва кора  Налази се на површини вишегодишњих стабала;  Настаје од више слојева фелогена;  Потпуно “затвара” биљку- размена гасова се врши искључиво кроз “пукотине”, које настају дебљањем стабла;
  • 18. Паренхимско ткиво  “Универзална биљна ткива”-врше различите функције у биљном телу и попуњавају сав слободан простор;  Од њих, дедиференцијацијом, настају секундарни меристеми;  Зависно од функције коју врше разликујемо:  Паренхим за фотосинтезу;  Проводни паренхим;  Паренхим за магационирање;  Абсорпциони паренхим;
  • 19. Паренхим за фотосинтезу  Налази се у листу;  Може бити:  Палисадно ткиво- састављено од густо збијених ћелија, без интерцелулара;  Сунђерасто ткиво- са интерцелуларима, тако да омогућава и транспирацију;
  • 20. Проводни, абсорпциони и паренхим за магационирање  Проводни паренхим се углавном налази око проводних снопића; може обављати и друге функције осим провођења материја;  Абсорпциони паренхим се налази на површини корена- тзв. ризодермис;  Паренхим за магационирање служи за магационирање хране и може бити у семену, плоду корену...
  • 21. Механичка ткива  Дају чврстину биљци;  Састоје се од густо збијених ћелија изузетно високог тургора и са јако задебљаним зидовима;  Може бити:  Коленхим- састоји се од живих ћелија;  Склеренхим- састоји се од мртвих ћелија; могу бити у облику ћелија или влакна- ликина влакна; - Поред чврстине ћелија, важан је и распоред механичких елемената у биљци;
  • 22. Проводно ткиво  Служи за провођење материја кроз биљку и то:  Воде и неорганских материја- ксилем;  Воде и органских материја- флоем;
  • 23. Ксилем  Састоји се од мртвих ћелија и то:  Трахеја-ћелија јако задебљалих зидова, које су груписане у цеви; немају их голосеменице.  Трахеида-вретенастих ћелија присутних код свих “васкуларних” биљака;
  • 24. Флоем  Састоји се од живих ћелија и то:  Ситастих цеви- груписане у цеви између којих постоје преградни зидови у облику ситасте плоче; без једра су, са мало цитоплазме;  Ћелија пратилица- помоћне ћелије, препуне цитоплазме, са једром; нема их код голосеменица;
  • 25. Проводни снопићи  Ксилем и флоем се групишу у проводне снопиће;  Могу бити: – По сложености: • Прости-само од ксилема или флоема; • Сложени- и од ксилема и од флоема;  Затворени- само од ксилема и флоема;  Отворени- од ксилема, флоема и између њих фасцикуларног камбијума;
  • 26. Проводни снопићи  По грађи могу бити:  Концентрични- ксилем у центру, а око њега флоем;присутни код папрати;  Радијални- ксилем и флоем на посебним радијусима; присутни у корену;  Колатерални- ксилем и флоем су на истом радијусу, флоем окренут ка периферији, а ксилем ка центру; присутни у стаблу и листу;  Биколатерални- са два флоема, и ка центру и ка периферији; присутни код неких биљака;
  • 27. Жлездано ткиво-ткиво за лучење  Састоји се од ћелија које луче материје  У спољашњу средину- секреторно ткиво;  У интерцелуларе- жлездано ткиво; - Луче различите материје- смолу, уља, слуз, гуму,нектар... - Хидатоде- излучују воду у капљицама- гутација