Тела васкуларних биљака чине различита биљна ткива. Груписана ова ткива граде биљне органе- вегетативне (корен, стабло и лист) и репродуктиве (цвет, плод и семе).
Biljna tkiva, prilagođenosti biljaka na kopneni način životaNada Jovanović, Gimnazija "J.J.Zmaj" OdžaciAnita Jovanović, 2.razred
Gimnazija i ekonomska škola "J.J.Zmaj" Odžaci
Biljna tkiva, prilagođenosti biljaka na kopneni način životaNada Jovanović, Gimnazija "J.J.Zmaj" OdžaciAnita Jovanović, 2.razred
Gimnazija i ekonomska škola "J.J.Zmaj" Odžaci
Hemijski sastav ćelije - Sonja Osmanović - Radica Dimitrijevi暊DZ.Takmičenje na portalu www.nasaskola.net
"biramo najbolju lekciju"
februar 2012. godine,
Hemijski sastav ćelije,
Biologija,
Sonja Osmanović,
Radica Dimitrijević,
Gimnazija Aleksinac
L136 - Biologija - Ćelijske organele - Jelena Stojanović - Barbara Jovči暊DZ.L136 - Biologija - Ćelijske organele - Jelena Stojanović - Barbara Jovčić
Takmičenje na portalu www.nasaskola.net
"biramo najbolju lekciju"
februar 2012. godine,
tema,
predmet,
učenika,
nastavnik,
Gimnazija Aleksinac
3. Творна ткива-меристеми:
Састављена су од ћелија које имају
способност деобе. Деобама њихових
ћелија настају трајна ткива.
Могу бити:
Примарни меристеми
Секундарни меристеми
4. Примарни меристеми
Воде порекло од ћелија ембриона -ћелије
које никада нису изгубиле способност деобе;
Налазе се:
– на врху стабла и корена-вегетативна купа-
раст биљке у висину и дубину;
– У унутрашњости стабла и корена-
фасцикуларни камбијум- раст биљке у
ширину (дебљање);
6. Секундарни меристеми
Настају од диференцираних ћелија, које се
дедиференцирају и поново стичу способност
деобе (углавном од паренхимских ћелија);
Налазе се бочно на попречном пресеку биљке;
Захваљујући њима биљке расту у ширину-
дебљају;
Карактеристични су за вишегодишње биљке;
7. Секундарни меристеми су:
Фелоген- плутин камбијум-захваљујући
њему настаје површински заштитни слој биљке-
плута (перидерм) и мртва кора;
Интерфасцикуларни камбијум-између
проводних снопића и са фасцикуларним
камбијумом гради камбијални прстен;
Уметнути меристем- између чланака стабла
код трава;
Трауматични меристем- код оштећених
делова биљке;
13. Покровна ткива
Налазе се на површини биљних органа;
Састављена су од густо збијених ћелија,
без интерцелулара;
Улога су им: заштитна и размена материја
са спољашњом средином;
Могу бити:
Примарна: епидермис
Секундарна: плута и мртва кора
14. Епидермис
Присутан је код младих биљних делова-листа и
зељастих стабала;
Састоји се од густо збијених, ситних ћелија, без
интерцелулара и углавном без хлоропласта;
Покривене су кутикулом, а могу имати и
длачице;
Да би обезбедиле размену материја са средином
имају у себи отворе-стоме;
15. Стоме
Отвори у епидермису наличја листа;
Кроз њих се врши транспирација;
Стомин апарат се састоји од:
две ћелије затварачице
две ћелије помоћнице
стомине дупље;
16. Плута-Перидерм
Јавља се код млађих вишегодишњих стабала;
Настаје радом фелогена;
Састоји се од:
Фелогена
Флодерма и
Плуте
• Иако у великој мери штити биљку, омогућава и
њену комуникацију са спољашњом средином
преко отвора,који се не могу регулисати-
лентицеле
17. Мртва кора
Налази се на површини вишегодишњих
стабала;
Настаје од више слојева фелогена;
Потпуно “затвара” биљку- размена гасова
се врши искључиво кроз “пукотине”, које
настају дебљањем стабла;
18. Паренхимско ткиво
“Универзална биљна ткива”-врше различите
функције у биљном телу и попуњавају сав
слободан простор;
Од њих, дедиференцијацијом, настају секундарни
меристеми;
Зависно од функције коју врше разликујемо:
Паренхим за фотосинтезу;
Проводни паренхим;
Паренхим за магационирање;
Абсорпциони паренхим;
19. Паренхим за фотосинтезу
Налази се у листу;
Може бити:
Палисадно ткиво- састављено
од густо збијених ћелија, без
интерцелулара;
Сунђерасто ткиво- са интерцелуларима,
тако да омогућава и транспирацију;
20. Проводни, абсорпциони и паренхим
за магационирање
Проводни паренхим се углавном налази око
проводних снопића; може обављати и друге
функције осим провођења материја;
Абсорпциони паренхим се
налази на површини корена-
тзв. ризодермис;
Паренхим за магационирање
служи за магационирање хране и
може бити у семену, плоду корену...
21. Механичка ткива
Дају чврстину биљци;
Састоје се од густо збијених ћелија изузетно
високог тургора и са јако задебљаним зидовима;
Може бити:
Коленхим- састоји се од живих ћелија;
Склеренхим- састоји се од мртвих ћелија;
могу бити у облику ћелија
или влакна- ликина влакна;
- Поред чврстине ћелија, важан је
и распоред механичких елемената у биљци;
22. Проводно ткиво
Служи за провођење материја кроз биљку
и то:
Воде и неорганских материја- ксилем;
Воде и органских материја- флоем;
23. Ксилем
Састоји се од мртвих ћелија и то:
Трахеја-ћелија јако задебљалих
зидова, које су груписане у цеви;
немају их голосеменице.
Трахеида-вретенастих ћелија
присутних код свих
“васкуларних” биљака;
24. Флоем
Састоји се од живих ћелија и то:
Ситастих цеви-
груписане у цеви између којих постоје
преградни зидови у облику
ситасте плоче; без једра су,
са мало цитоплазме;
Ћелија пратилица- помоћне ћелије,
препуне цитоплазме, са једром;
нема их код голосеменица;
25. Проводни снопићи
Ксилем и флоем се групишу у проводне снопиће;
Могу бити:
– По сложености:
• Прости-само од ксилема или флоема;
• Сложени- и од ксилема и од флоема;
Затворени- само од ксилема и флоема;
Отворени- од ксилема, флоема
и између њих фасцикуларног камбијума;
26. Проводни снопићи
По грађи могу бити:
Концентрични- ксилем у центру, а око њега
флоем;присутни код папрати;
Радијални- ксилем и флоем на посебним
радијусима; присутни у корену;
Колатерални- ксилем и флоем су на истом радијусу,
флоем окренут ка периферији,
а ксилем ка центру;
присутни у стаблу и листу;
Биколатерални- са два флоема, и ка центру и ка
периферији; присутни код неких биљака;
27. Жлездано ткиво-ткиво за лучење
Састоји се од ћелија које луче материје
У спољашњу средину- секреторно ткиво;
У интерцелуларе- жлездано ткиво;
- Луче различите материје- смолу, уља,
слуз, гуму,нектар...
- Хидатоде- излучују воду у капљицама-
гутација