Репродукција фресака са ликом Светог Саве
Download as PPSX, PDF0 likes4,116 views
Репродукције фресака са ликом Светог Саве
![ Свети Сава (око 1175—14. јануар 1236)[а][б] је био
српски принц, монах, игуман манастира Студенице,
књижевник, дипломата и
први архиепископ аутокефалне Српске православне
цркве. Рођен је као Растко Немањић, најмлађи син
великог жупана Стефана Немање, и
брат Вукана и Стефана Првовенчаног.
Kao младић добио је од оца на управу Захумље (1190.
или 1191). Убрзо 1192. или 1193. године Растко је
побегао на Свету гору и замонашио се у
руском манастиру Светог Пантелејмона, где је добио име
Сава. Касније је са својим оцем, који се замонашио и
добио име Симеон (вероватно 25.3.1196), подигао
манастир Хиландар (1198-99).](https://image.slidesharecdn.com/random-180127125533/85/-2-320.jpg)
![ Жича је српски средњовековни манастир из прве
половине XIII века, који се налази у
близини Краљева и припада Епархији жичкој Српске
православне цркве. Подигао ју је први краљ
Србије из династије Немањића, Стефан
Немањић (велики жупан ), од 1206. до 1221.
године[1], а значајну улогу у њеном подизању имао је
и Свети Сава.
На свом повратку из Никеје у Србију, Сава је са
собом из Цариграда довео сликаре[4], који су
отпочели радове на живописању манастирске цркве.](https://image.slidesharecdn.com/random-180127125533/85/-33-320.jpg)
More Related Content
What's hot (20)
Similar to Репродукција фресака са ликом Светог Саве (20)
More from Valentina Nedic (20)
Репродукција фресака са ликом Светог Саве
- 2. Свети Сава (око 1175—14. јануар 1236)[а][б] је био српски принц, монах, игуман манастира Студенице, књижевник, дипломата и први архиепископ аутокефалне Српске православне цркве. Рођен је као Растко Немањић, најмлађи син великог жупана Стефана Немање, и брат Вукана и Стефана Првовенчаног. Kao младић добио је од оца на управу Захумље (1190. или 1191). Убрзо 1192. или 1193. године Растко је побегао на Свету гору и замонашио се у руском манастиру Светог Пантелејмона, где је добио име Сава. Касније је са својим оцем, који се замонашио и добио име Симеон (вероватно 25.3.1196), подигао манастир Хиландар (1198-99).
- 3. Одежда (руски и старословенски: одећа) је свечана одећа православних свештеника у богослужењу. У раном хришћанству свештеници су носили одежде по кроју сличне свакодневној одећи, али израђене од скупоценог материјала, и одевали су је само при богослужењима. Постојале су и одежде налик старозаветним. Црква, чувајући предање, у каснијим вековима није битније мењала облик старих одежди. Црквене одежде су одређених боја, од којих свака има посебно значење. Бела боја је симбол радости, чистоте и просвећења. Црвена боја има значење крви коју су пролили Христос и његови ученици, апостоли, светитељи и мученици. Зелена боја је симбол наде на вечно блаженство, стечено заслугом Исуса Христа и даром Светога Духа. Црна и тамно црвена боја представљају кајање и жалост.
- 4. Архијерејске (епископске) одежде су: стихар ( сличан хаљини прекрива цело тело од врата до доле) епитрахиљ (орар чија су оба краја напред састављена, свештеник га ставља око врата), појас, наруквице, надбедреник (четвороугаоно платно које се за један угао веша око појаса на десно бедро; надбедреник такође носе и заслужни свештеници), сакос (одећа настала комбиновањем одеће византијских императора и одећестарозаветних просвештеника, разрезан са стране и повезан златним прапорцима; облачи се преко стихара), омофор (носи га архијереј преко оба рамена пребаченог), митра (на грчком: појас, шал којим се обавија глава; капа) и жезал (матеални штап који се додељује архијереју на рукоположењу). Знаци епископског достојанства су још и панагија и напрсни крст. Постриг или тонзура (лат. tonsura - стрижење, шишање, бријање) - обријано или ошишано теме главе у облику круга у знак примања монашког пострига.
- 5. Портрети епископа и архиепископа на српским средњовековним и позновизантијским фрескама, иконама и минијатурама без тонзура представљају праву реткост, нетачно је мишљење или плод необавештености њено везивање и порекло за римокатолички клер. У српском језику тонзура се назива гуменце (мало гумно) или челка, а насликана је на око 20 портрета што првог српског архиепископа светог Саве, што на дугој галерији црквених великодостојника са теменим кружним постригом. Обруч косе око главе означава Христов трнов венац и говори ο мистичној смрти сваког постриженика на овом свету, али и ο одавању будућем, у духовном и моралном смислу, беспрекорном и савршеном животу. Ауреола која представља блистави облак – златни круг који се појављује на сликама светаца и симболизује савршености или светост.
- 8. ПЕЋКА ПАТРИЈАРШИЈА је манастирски комплекс код Пећи, на улазу реке Пећке Бистрице у Руговску клисуру. Грађен је од треће деценије XIII века до средине XIV века, а састоји се од главне цркве Св. Апостола, уз коју је са северне стране сазидана црква Св. Димитрија, а са јужне Богородичина црква са црквицом Св. Николе - као и заједничке спољне припрате на западној страни. Црква светих Апостола најстарији је храм Пећке патријаршије. Градњу је изгледа замислио и започео још свети Сава при крају живота, јер се на једној фресци, истина XIV века, означава као ктитор. Колики је удео светог Саве није познато, али је његову замисао остварио Арсеније I, Савин наследник на архиепископском престолу. Има знакова да су Свети Апостоли подигнути на старијем култном месту, али ти трагови нису довољно јасни. Средином XIII века, из Жиче је у цркву Св. Апостола премештено седиште српске архиепископије, која је 1346. године уздигнута на ранг патријаршије.
- 9. Најстарије фреске потичу из средине XIII века и убрајају се међу најлепше у тадашњем српском сликарству. Наизглед једноставна тематика најстаријих пећких фресака много је сложенија него што се чини у први мах. На њу су утицали веома образовани први предводници српске цркве Свети Сава и Арсеније I, па се тек уз помоћ историјских и идејних околноста у којима фреске настају могу разумети неке иконографске необичности. У јужној певници насликана су деветорица светих ратника и св. Сава Српски, означен као "ктитор светаго места сего«.
- 10. Свети Сава је на овој фрески приказан у архиепископској одежди – стихару беле боје која симболизује радост, чистоћу и просвећење. Поседује сакос. Око његове главе налази се ауреола која представља блистави облак – златни круг који се појављује на сликама светаца и симболизује савршености или светост. Постоји тонзура. Фреска је очувана.
- 12. МанастирМилешева је српски средњовековни манастир. Налази се на шестом километру од Пријепоља нареци Милешевци. Рашки по стилу, подигао га је краљ Стефан Владислав (1234—1243) у првој половини XIII векакао своју задужбину, а у њој је и сам сахрањен. Манастир представља непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја. У припрати, коју је краљ Владислав доградио 1235. године, положио је мошти свог стрица Светог Саве. Њих су Турци1594. године приликом освајања пренели на Врачар (Београд) и спалили, у покушају да сломе српски дух.
- 13. Фреске Милешеве се убрајају међу најбоља европска остварења 13. века, а од њих најпознатији је Бели Анђео, поред ње, ту се налазе и многе друге фреске са историјским ликовима и портретима, између осталог на североисточном зиду лик Светог Саве . И на овој фрески Свети Сава је приказан у архиепископској одежди – стихару беле боје која симболизује радост, чистоћу и просвећење. Поседује сакос. Око његове главе налази се ауреола. Постоји тонзура. Горњи део фреске слабије је очуван – поготову део око ауреола у односу на доњи део.
- 15. Манастир Студеница је један од највећих и најбогатијих манастира Српске православне цркве. Налази се 57 km од Краљева, а основао га је Стефан Немања 1190. године. Манастир Студеница је подигнут крајем 12. века у пустом пределу „који беше ловиште зверова”.Посвећен je Успењу пресвете Богородице. УНЕСКО је 1986. године уврстио Студеницу у листу Светске баштине.
- 16. Утврђени зидови манастира окружују четири цркве: Богородичну цркву и Краљеву цркву , обе изграђене од мермера, цркву Никољачу и још једну цркву, очувану у темељима. Манастир је познат по својој колекцији фресака из 13. и 14. века. Фреска Светог Саве налази се у Краљевој цркви. На овој фрески Свети Сава је приказан у архиепископској одежди – стихару беле боје која симболизује радост, чистоћу и просвећење. Поседује сакос. Око његове главе налази се ауреола. Постоји тонзура. Горњи део фреске је очуван док доњи има оштећења.
- 18. Манастир Сопоћани, дом Свете Тројице, је подигао краљ Стефан Урош I (1243—1276) недалеко од извора реке Рашке. Манастир се налази на 17 km западно од Новог Пазара. На овом месту, изворишту српске средњовековне државеНемањића, трећи син краља Стефана Првовенчаног је иза себе оставио задужбину која својом величином и лепотом надмашује све дотадашње српске цркве. Фреске манастира Сопоћани су право ремек- дело уметности, што је много година касније Сопоћанима донело светску славу.
- 19. Краљ Стефан Урош I је одабрао неке од најбољих уметника, који су без сваке сумње дошли из Цариграда . Лепота фресака манастира Сопоћани је данас позната у целом Свету, а и ван научних кругова се сматра да је реч о највећем домету европског сликарства за време када су фреске настале. Свети Сава је приказан у архиепископској одежди – стихару беле боје која симболизује радост, чистоћу и просвећење. Поседује сакос. Постоји тонзура. Горњи део фреске је више оштећен у односу на доњи .
- 21. Богородица Љевишка је древна српска православна црква у Призрену, задужбина краља Милутина. Црква је подигнута у периоду 1306—1307. године на остацима старијег катедралног храма из 13. века, који је такође заснован на месту још старије, ранохришћанске цркве. Црква је вековима била саборни, односно катедрални храм призренских епископа и митрополита Српске православне цркве. Најстарије сачуване фреске у цркви потичу из треће деценије 13. века. То су прикази Свадбе у Кани, Исцељење слепог и Богородица Елеуса са Христом хранитељем.
- 22. Преостале фреске у Богородици Љевишкој су из 14. века и дело су мајстора Михаила Астрапе и његових помоћника, насликане између 1307. и 1313. године. Међу њима су циклуси великих празника, Христових мука, чуда и парабола, као и портрети светаца и српских историјских личности ( између осталог и Светог Саве). Ова црква се налази на списку Унескове Светске баштине . Свети Сава је приказан у архиепископској одежди – стихару тамно црвене боје која симболизује жалост. Поседује сакос. Око његове главе налази се ауреола. Постоји тонзура. Горњи део фреске је више оштећен у односу на доњи.
- 24. Манастир Грачаницу је саградио краљ Милутин 1321. године и посветио је Успењу Пресвете Богородице.Манастир се налази у селу Грачаница, 10 km удаљен од Приштине, административног центра Косова и Метохије. Време 14. и 15. века био је период велике духовне славе манастира. У Грачаници је живело стотине монаха који су били развили веома интензивну духовну и уметничку делатност. Овај манастир се налази на списку Унескове Светске баштине.
- 25. У цркви се налазе фреске које приказују родослов династије Немањића, копија из манастира Дечани. Михајло и Евтихије, познати сликари из Солуна завршили су фреске у главној цркви до 1321. Немањићко стабло порекла и Страшни суд су насликани у предњем делу наоса док су и ван припрате сачувани фрагменти фресака из 14. века. Свети Сава је приказан у архиепископској одежди – стихару беле боје која симболизује радост, чистоћу и просвећење. Поседује сакос. Постоји тонзура. Око његове главе налази се ауреола. Горњи део фреске је више оштећен у односу на доњи.
- 27. Манастир Високи Дечани је српски средњовековни манастир - задужбина краља Стефана Дечанског и цараДушана. Градња је завршена 1335. године, а фреске су завршене око 1350. године. Манастир је посвећен Христу Пантократору и Вазнесењу Господњем - Спасовдану. Главни неимар био је мајстор Вито Которанин. Манастир се налази у једној удолини поред речице Дечанска Бистрица југозападно од Пећи, испод планинског масива Проклетије. Мошти Светог Краља Стефана Дечанског и Свете Јелене Дечанске почивају у Манастиру. Када су Турци хтели Дечане да претворе у џамију 1692. године догодило се чудо, којим су у томе спречени и које се приписује њој.
- 28. Овај манастир се налази на списку Унескове Светске баштине . Црква манастира Дечана грађена је од мермерних квадара у две боје. Сликање дечанског храма трајало је од завршетка градње 1335. па све до 1350. године и радило је неколико група најбољих сликара Душановог царства. По броју ликова и сцена, као и укупној осликаној површини, дечанске фреске предњаче у српском сликарству средњег века. Свети Сава је приказан у архиепископској одежди – стихару беле боје која симболизује радост, чистоћу и просвећење. Поседује сакос. Постоји тонзура. Око његове главе налази се ауреола. Фреске је оштећена .
- 30. Манастир Острог је манастир Српске православне цркве смјештен уз скоро вертикалну литицу, високо на планини Острошка греда у Црној Гори. Посвећен је Светом Василију Острошком. Налази се на подручју Бјелопавлића, припада општини Даниловград и смјештен је у окомитој стијени, са које се пружа поглед на равницу Бјелопавлића. Основао га је херцеговачки митрополит Василије у 17. вијеку који је ту и сахрањен. Касније је канонизован. Он је Светац Чудотворац. Тијело му почива у ћивоту у пећинској цркви.
- 31. Црква Св. Ваведења (у доњем манастирском нивоу) је осликана фрескама крајем 17. вијека. Црква Св. Крста се налази у горњем манастирском нивоу и њу је живописао мајстор Радул прилагођавајући фреске природном облику стијена. Око цркве су конаци и заједно чине објекат складно сједињеним са природним амбијентом. Свети Сава је приказан у архиепископској одежди – стихару беле боје која симболизује радост, чистоћу и просвећење. Поседује сакос. Око његове главе налази се ауреола. Постоји тонзура. Фреска је у добром стању.
- 33. Жича је српски средњовековни манастир из прве половине XIII века, који се налази у близини Краљева и припада Епархији жичкој Српске православне цркве. Подигао ју је први краљ Србије из династије Немањића, Стефан Немањић (велики жупан ), од 1206. до 1221. године[1], а значајну улогу у њеном подизању имао је и Свети Сава. На свом повратку из Никеје у Србију, Сава је са собом из Цариграда довео сликаре[4], који су отпочели радове на живописању манастирске цркве.
- 34. Уз фигуре светих ратника, бесребреника, преподобних и анђела – око иконостасне преграде биле су велике фреско-иконе Богородице и Христа, а крај њих ликови заштитника и поштованих светитеља првих ктитора: Сава Освећени, Стефан Првомученик, Георгије и Димитрије. Место св. Саве Освећеног и св. Стефана крај иконостаса било је диктирано и тиме што су они патрони бочних параклиса уз наос. Свети Сава је приказан у архиепископској одежди – стихару . Поседује сакос. Око његове главе налази се ауреола. Постоји тонзура. Фреска је у врло лошем стању.
- 36. Хиландар српски је православни мушки манастир државе православних монаха која постоји више од хиљаду година. Манастир је саграђен на иницијативу Светог Саве, који је постао монах на планини Атос 1191. године. Налази се у северном делу Свете горе , на полуострву Халкидики односно трећем краку полуострва Халкидики — Атосу , у северној Грчкој. Манастир је удаљен 2,5 km од Егејског мора. Хиландар представља једно од најзначајнијих средишта српске културе и духовности.
- 37. У Хиландару је очувана најбогатија колекција оригиналних старих рукописа, икона и фресака, тако да он у данашње време представља најзначајнију ризницу српске средњовековне културе уопште. Манастир се од 1988. године, заједно са осталих 19 светогорских манастира, налази на Унесковој листи светске баштине . Свети Сава је приказан у свечаној одежди – стихару. Поседује сакос. Око његове главе налази се ауреола. Не постоји тонзура. Фреска је у врло лошем стању.
- 39. Храм Светог Саве у Београду највећи је српски православни храм, највећи православни храм на Балкану. Он се налази у источном делу Светосавског трга, на општини Врачар, у Београду. Подигнут је на месту за које се сматра да је Коџа Синан-паша 1594. године спалио мошти Светог Саве, оснивача Српске православне цркве. Градња екстеријера је завршена 2004. године. Постављена су звона и прозори, а фасада је такође завршена. Међутим, радови на унутрашњој декорацији тек су почели.
- 41. III група : Ћирић Мирко Мркаић Јован Проковић Давид Драгичевић Немања