際際滷

際際滷Share a Scribd company logo

Fotosinteza

Download as DOCX, PDF
Mirzeta Zukorli
Mirzeta Zukorli
1 of 4
Downloaded 22 times
Fotosinteza Shema fotosinteze Fotosinteza je va転an biohemijski proces u kojem biljke, alge i neke bakterije koriste energiju sunevog zraenja kao izvor energije za sintezu hrane. Tada se od prostog neorganskog materijala (ugljenik(IV)oksid i voda) sinteti邸u 邸eeri - monosaharidi. Ovako sintetisane organske materije predstavljaju izvor hrane i energije kako biljkama u kojima se sinteti邸u, tako i ostalim organizmima na Zemlji, 邸to ini ovaj proces krucijalnim za opstanak 転ivota na Zemlji. Fotosinteza je zaslu転na i za konstantnu proizvodnju kiseonika. Organizmi koji proizvode energiju fotosintezom nazivaju se fototrofi. Sadr転aj [sakrij] 1 Uvodno o fotosintezi 2 Faze fotosinteze o 2.1 Svetla faza (fotohemijska faza) o 2.2 Tamna faza (termohemijska faza) 3 U najkraim crtama 4 Animacija 5 Liter舒tur舒:
Uvodno o fotosintezi Ime procesa potie od grkih rei 凌 (svetlost), 僚- (zajedno) i 旅慮竜僚留旅 (staviti). Suneva svetlost igra veoma veliku ulogu u na邸em opstanku na planeti Zemlji: sva hrana koju jedemo i sva fosilna goriva koja koristimo su proizvod fotosinteze. Osim toga, to je proces koji pretvara energiju sunca u hemijske oblike energije koji mogu da se koriste u biolo邸kim sistemima. Za 転ivot veine 転ivotinja, va転an je ak i sporedan proizvod ovog procesa, kiseonik! Obavljaju je razliiti organizmi, od vi邸ih biljaka i algi do bakterija (cijano bakterije i njima srodne bakterije). Svi ovi organizmi vr邸e pretvaranje neorganskog ugljenika (iz ugljen-dioksida) u organski oblik ugraen u ugljene hidrate kroz niz slo転enih reakcija. Izvor energije, neophodne za ovaj proces, je suneva svetlost koju apsorbuju pigmenti(prvenstveno hlorofil i karotenoidi). Hlorofil apsorbuje plavu i crvenu, a krotenoidi plavo-zelenu svetlost. Kroz li邸e se propu邸ta svetlost koja nije apsorbovana, a to je zelena i 転uta. Zato je li邸e zelene boje. Drugi fotosintetski organizmi, kao 邸to su cijanobakterije i crvene alge, imaju dodatne pigmente, fikobiline, koji apsorbuju onaj deo vidljive svetlosti koji ne mogu hlorofil i karotenoidi. Bakterije koje sadr転e posebnu vrstu hlorofila, tzv. bakteriohlorofil, apsorbuju plavidao vidljive svetlosti i infracrveni deo spektra. Te bakterije obavljaju fotosintezu u anaerobnim uslovima, bez kiseonika pa se u takvoj fotosintezi kiseonik i ne stvara. One veoma efikasno koriste infracrvenu svetlost za fotosintezu. Infracrvena svetlost je talasne du転ine iznad 700 nm i ne mo転e se videti golim okom. Golim okom se ne vidi ni ultraljubiasta svetlost, talasne du転ine ispod 400 nm, ali veina pigmenata nije efikasna u asorpciji ove svetlosti. Svetlost talasne du転ine ispod 330 nm je 邸tetna za elije. Takva svetlost kratkih talasnih du転ina se prolazei kroz atmosferu filtrira pre nego 邸to stigne na Zemlju. Najznaajniji filter koji spreava 邸tetno dejstvo kratkotalasne svetlosti je ozonski sloj. Zbog toga je od posebnog znaaja ouvanje celovitosti ovog omotaa. Faze fotosinteze Fotosinteza je osnovni proces u prirodi zato 邸to obezbeuje organske materije za sve 転ive organizme. Sve ostale sinteze u 転ivim biima nastavljaju se na fotosintezu. Odvija se kroz dve faze: svetlu, za koju je neophodna svetlost, i tamnu, za ije odvijanje svetlost nije neophodna. Zbirna jednaina fotosinteze je: CO2 + 2n H2O + svetlost (CH2O)n + n O2 + n H2O ili 6 CO2 + 6 H2O + svetlost C6H12O6 + 6 O2
U svetloj fazi hlorofil apsorbuje (upija) Sunevu svetlost da bi se ona zatim pretvorila u hemijsku energiju (molekule ATP-a). U ovoj fazi dolazi i do proizvodnje kiseonika koji se oslobaa u atmosferu (jo邸 jedan znaaj fotosinteze). 貼ivot na na邸oj planeti zasniva se na pretvaranju suneve u hemijsku energiju. U tamnoj fazi se pomou ATP, stvorenog u svetloj fazi, od neorganskih (CO 2 i H2O) sinteti邸u organske materije. Svetla faza (fotohemijska faza) Transportni lanci elektrona u ciklinoj i neciklinoj fotofosforilaciji U hloroplastima se na tilakoidima nalaze pigmenti i enzimi koji zajedno nagrade dva fotosistema: FS1 i FS2. Kada molekul hlorofila apsorbuje svetlost, njegov elektron na spoljnoj orbitali postaje pobuen, usled vi邸ka energije, pa napu邸ta molekulhlorofila. Osloboeni elektron prihvataju prenosioci (transportni lanac elektrona), koji su poreani tako da elektron uvek sa vi邸eg prelazi na ni転i
energetski nivo. Prelaskom sa vi邸eg na ni転i energetski nivo elektron otpu邸ta deo energije koju prima ADP-a i pretvara se u ATP. ATP predstavlja glavni izvor energije u eliji za sve njene funkcije. Svetlosna energija, pretvorena u elektrinu (energija elektrona) je krajnje transformisana u korisnu hemijsku energiju. Sinteza ATP u svetloj fazi fotosintezi naziva se fotofosforilacija i mo転e biti: ciklina, u kojoj elektron izbaen iz fotosistema1 preko niza prenosilaca (transportni lanac elektrona) ponovo vraa u FS1; u ovom procesu ne uestvuje NADP; neciklina U neciklinoj fosforilaciji krajnji primalac elektrona je koenzim NADP koji primanjem elektrona postaje redukovani NADPH. Fotosistem 1 svoj izgubljeni elektron nadoknauje iz FS 2, a FS 2 nadoknauje elektron iz vode. Voda se razla転e na kiseonik (odlazi u atmosferu) i vodonikove jone koje prihvata NADP i postaje NADPH2. Prema tome, voda je primarni davalac, a NADP krajnji primalac elektrona u svetloj fazi. Krajnji proizvodi svetle faze su: kiseonik ATP i redukovani NADPH2. ATP i NADPH2 odlaze u tamnu fazu, a kiseonik se ispu邸ta u atmosferu.

More Related Content

Fotosinteza

  • 1. Fotosinteza Shema fotosinteze Fotosinteza je va転an biohemijski proces u kojem biljke, alge i neke bakterije koriste energiju sunevog zraenja kao izvor energije za sintezu hrane. Tada se od prostog neorganskog materijala (ugljenik(IV)oksid i voda) sinteti邸u 邸eeri - monosaharidi. Ovako sintetisane organske materije predstavljaju izvor hrane i energije kako biljkama u kojima se sinteti邸u, tako i ostalim organizmima na Zemlji, 邸to ini ovaj proces krucijalnim za opstanak 転ivota na Zemlji. Fotosinteza je zaslu転na i za konstantnu proizvodnju kiseonika. Organizmi koji proizvode energiju fotosintezom nazivaju se fototrofi. Sadr転aj [sakrij] 1 Uvodno o fotosintezi 2 Faze fotosinteze o 2.1 Svetla faza (fotohemijska faza) o 2.2 Tamna faza (termohemijska faza) 3 U najkraim crtama 4 Animacija 5 Liter舒tur舒:
  • 2. Uvodno o fotosintezi Ime procesa potie od grkih rei 凌 (svetlost), 僚- (zajedno) i 旅慮竜僚留旅 (staviti). Suneva svetlost igra veoma veliku ulogu u na邸em opstanku na planeti Zemlji: sva hrana koju jedemo i sva fosilna goriva koja koristimo su proizvod fotosinteze. Osim toga, to je proces koji pretvara energiju sunca u hemijske oblike energije koji mogu da se koriste u biolo邸kim sistemima. Za 転ivot veine 転ivotinja, va転an je ak i sporedan proizvod ovog procesa, kiseonik! Obavljaju je razliiti organizmi, od vi邸ih biljaka i algi do bakterija (cijano bakterije i njima srodne bakterije). Svi ovi organizmi vr邸e pretvaranje neorganskog ugljenika (iz ugljen-dioksida) u organski oblik ugraen u ugljene hidrate kroz niz slo転enih reakcija. Izvor energije, neophodne za ovaj proces, je suneva svetlost koju apsorbuju pigmenti(prvenstveno hlorofil i karotenoidi). Hlorofil apsorbuje plavu i crvenu, a krotenoidi plavo-zelenu svetlost. Kroz li邸e se propu邸ta svetlost koja nije apsorbovana, a to je zelena i 転uta. Zato je li邸e zelene boje. Drugi fotosintetski organizmi, kao 邸to su cijanobakterije i crvene alge, imaju dodatne pigmente, fikobiline, koji apsorbuju onaj deo vidljive svetlosti koji ne mogu hlorofil i karotenoidi. Bakterije koje sadr転e posebnu vrstu hlorofila, tzv. bakteriohlorofil, apsorbuju plavidao vidljive svetlosti i infracrveni deo spektra. Te bakterije obavljaju fotosintezu u anaerobnim uslovima, bez kiseonika pa se u takvoj fotosintezi kiseonik i ne stvara. One veoma efikasno koriste infracrvenu svetlost za fotosintezu. Infracrvena svetlost je talasne du転ine iznad 700 nm i ne mo転e se videti golim okom. Golim okom se ne vidi ni ultraljubiasta svetlost, talasne du転ine ispod 400 nm, ali veina pigmenata nije efikasna u asorpciji ove svetlosti. Svetlost talasne du転ine ispod 330 nm je 邸tetna za elije. Takva svetlost kratkih talasnih du転ina se prolazei kroz atmosferu filtrira pre nego 邸to stigne na Zemlju. Najznaajniji filter koji spreava 邸tetno dejstvo kratkotalasne svetlosti je ozonski sloj. Zbog toga je od posebnog znaaja ouvanje celovitosti ovog omotaa. Faze fotosinteze Fotosinteza je osnovni proces u prirodi zato 邸to obezbeuje organske materije za sve 転ive organizme. Sve ostale sinteze u 転ivim biima nastavljaju se na fotosintezu. Odvija se kroz dve faze: svetlu, za koju je neophodna svetlost, i tamnu, za ije odvijanje svetlost nije neophodna. Zbirna jednaina fotosinteze je: CO2 + 2n H2O + svetlost (CH2O)n + n O2 + n H2O ili 6 CO2 + 6 H2O + svetlost C6H12O6 + 6 O2
  • 3. U svetloj fazi hlorofil apsorbuje (upija) Sunevu svetlost da bi se ona zatim pretvorila u hemijsku energiju (molekule ATP-a). U ovoj fazi dolazi i do proizvodnje kiseonika koji se oslobaa u atmosferu (jo邸 jedan znaaj fotosinteze). 貼ivot na na邸oj planeti zasniva se na pretvaranju suneve u hemijsku energiju. U tamnoj fazi se pomou ATP, stvorenog u svetloj fazi, od neorganskih (CO 2 i H2O) sinteti邸u organske materije. Svetla faza (fotohemijska faza) Transportni lanci elektrona u ciklinoj i neciklinoj fotofosforilaciji U hloroplastima se na tilakoidima nalaze pigmenti i enzimi koji zajedno nagrade dva fotosistema: FS1 i FS2. Kada molekul hlorofila apsorbuje svetlost, njegov elektron na spoljnoj orbitali postaje pobuen, usled vi邸ka energije, pa napu邸ta molekulhlorofila. Osloboeni elektron prihvataju prenosioci (transportni lanac elektrona), koji su poreani tako da elektron uvek sa vi邸eg prelazi na ni転i
  • 4. energetski nivo. Prelaskom sa vi邸eg na ni転i energetski nivo elektron otpu邸ta deo energije koju prima ADP-a i pretvara se u ATP. ATP predstavlja glavni izvor energije u eliji za sve njene funkcije. Svetlosna energija, pretvorena u elektrinu (energija elektrona) je krajnje transformisana u korisnu hemijsku energiju. Sinteza ATP u svetloj fazi fotosintezi naziva se fotofosforilacija i mo転e biti: ciklina, u kojoj elektron izbaen iz fotosistema1 preko niza prenosilaca (transportni lanac elektrona) ponovo vraa u FS1; u ovom procesu ne uestvuje NADP; neciklina U neciklinoj fosforilaciji krajnji primalac elektrona je koenzim NADP koji primanjem elektrona postaje redukovani NADPH. Fotosistem 1 svoj izgubljeni elektron nadoknauje iz FS 2, a FS 2 nadoknauje elektron iz vode. Voda se razla転e na kiseonik (odlazi u atmosferu) i vodonikove jone koje prihvata NADP i postaje NADPH2. Prema tome, voda je primarni davalac, a NADP krajnji primalac elektrona u svetloj fazi. Krajnji proizvodi svetle faze su: kiseonik ATP i redukovani NADPH2. ATP i NADPH2 odlaze u tamnu fazu, a kiseonik se ispu邸ta u atmosferu.